ЕТИЧКА АНАЛИЗА СЛУЧАЈА

КАНАБИС КАО ЛЕК

Професор: Студент:

Проф. др Татјана Миливојевић

СЛУЧАЈ:
3. октобра 2013. године, у Вишем суду у Новом Саду у предмету против Јојкић
Владимира из Србобрана, донета је пресуда којом се именовани осуђује на затворску
казну у трајању од 3 године због кривичног дела неовлашћена производња опојних
дрога, члан 246. Кривичног законика.

Случај сам по себи не би био ништа ново да у основи свега не лежи неовлашћена
производња марихуане и покушај да се од исте добије уље неопходно за лечење
болесне мајке која је боловала од рака од кога је у међувремену и преминула.

Окривљени Владимир Јојкић, пољопривредник, апсолвент на Пољопривредном

факултету, неосуђиван, узгајањем марихуане почео се бавити првенствено због лечења
болесне мајке. Биљку коју је засадио није стигао да користи за мајку јер га је полиција у
међувремену спречила у томе. Од марихуане коју је окривљени засадио успео би да
направи екстрат који би његовој мајци трајао око 3 месеца. Окриљени је признао да је
марихуану сушио у кутијама у којима је била развучена жица те да је јасније цветове
одвајао од листова и грана. Један део осушених грана и лишћа је већ бацио и они су
нађени од стране полиције. На самом крају изношења своје одбране окривљени је изнео
да је знао да је гајење марихуане забрањено али да није био свестан о запрећености
казне те да се због свега каје и да је све то урадио из хуманих разлога како би помогао
својој мајци јер други лекови више нису деловали.

Овако изнету одбрану окривљеног суд је у претежном делу прихватио као истиниту јер
је иста изнешена на веома уверљив начин и искрено, а која је и потврђена осталим
изнетим доказима.

Да ли је прекршен неки закон, ако јесте који?

Кривичним Закоником РС члан 246. и 247. прецизирају се кривична дела против

здравља људи у које спада неовлашћена производња и стављање у промет опојних
дрога. По истом члану онај ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или купује
препарате који су проглашени за опојне дроге казниће се затвором од 3-12 година. Тај
исти Закон примењен је и на овај конкретни случај јер је починилац добио затворску
казну од 3 године.

Која је опште обавезујућа вредност директно а која индиректно угрожена тим

поступком?

Овим поступком директно је угрожено право на живот и здравље јер коришћење

канабиса тј његових уља у лечењу најтежих болести још увек није добило одобрење
кроз законску регулативу нарочито ако производњу врше нестручна лица тако да може
доћи до веће штете него користи у лечењу док је индиректно угрожено право на
слободан избор начина лечења.

Која су етичка начела угрожена?

Проучавање етичких теорија нам помаже да одредимо која правила где важе, која су
морална а која нису и зашто, нудећи поступак одлучивања којим ћемо решити тешке
или спорне случајеве.

Проста изјава осуђеног у овом случају да верује да је поступак поштен није довољна
већ је потребно уверити друге у оправданост учињеног дела што у овом конкретном
случају није постигнуто.

По мом мишљењу његов поступак није у потпуности неетички јер је у питању покушај
да се помогне у лечењу блиске особе, и олакшају болови мада је са друге стране тачно
и да је могао да нађе и друге начине лечења.

Самим овим чином директно је прекршен Закон јер употреба канабиса и његових
деривата није дозвољена без обзира на оправданост разлога који су га на тај поступак
навели. Кад је у питању блиска особа, многи осећај обавезе, одговорности и
пожртвованости стављају изнад прописа, ма колико да су ти прописи по неким нашим
мерилима апсурдни.

Које аргументе би могао да искористи “кривац” у своју одбрану?

Највећи аргумент особе која је осуђена за ово дело сигурно би била чињеница да је
покушао на тај начин да мајци ублажи болове и тешко стање проузроковано опаком
болешћу, имајући у виду да свакоме од нас најтеже пада стање тоталне немоћи кад је
болест најближих у питању, тако да тада не бирамо начине и средства да тој особи
ублажимо стање и омогућимо живот достојан човека. Неко у тим моментима изврши
разна кривична дела која оправдава љубављу и бригом за ближњег иако се то најчешће
коси и са моралом и са етиком. Аргумент починиоца да је то учинио јер је желео да
помогне мајци је неприхватљив јер нико не може бити изнад Закона без обзира на
разлоге.

Шта је погрешно у систему што је навело окривљеног на овај поступак?

Највећа грешка је управо у непостојању законске регулативе којом би били обухваћени

случајеви у којима је дозвољена употреба канабиса као лека. По мом мишљењу имајући
у виду законску регулативу овог кривичног дела, починилац је добио минималну казну
вероватно баш из разлога што тај поступак тј. производња марихуане није био учињен
ради прибављања материјалне користи већ покушај да се помогне у лечењу блиске
особе јер нашим законодавством још увек није регулисана употреба канабиса у
медицинске сврхе тако да је осећај обавезе да се помогне био очигледно изнад страха
од санкције ако дође до одговорности за тај поступак.

Имајући све ово у виду неспорна је чињеница по мом мишљењу да су у праву и једна и
друга страна. Син није видео друге могућности да на легитиман начин мајци омогући
коришћење овог алтернативног лека јер је исти још увек није дозвољен код нас па је
прибегао вршењу кривичног дела, док са друге стране Закон је неумољив по питању
санкција за производњу и стављање у промет дрога без обзира с којим циљем се то
врши. Основни недостатак нашег законодавства је управо та чињеница да законска
регулатива која прецизира када и у којим случајевима је дозвољено лечење на овај
начин код нас не постоји тако да су људи принуђени да се сналазе свако на свој начин.
Када би Закон прецизирао ову материју сигурно је да би особе које покушавају да се
излече на овај начин биле далеко сигурније у исход.

Које су вероватне краткорочне (тренутне) а које дугорочне последице тог

поступка (индивидуалне и друштвене)?

Индивидуалне последице овог поступка су да је починилац кажњен за почињено дело

без обзира које су му биле намере и оправдање. Краткорочне последице су да се
Владимир Јојкић осуђује на издржавање казне од 3 године а дугорочне последице су да
и после одслужења казне он остаје обележен за цео живот, нарочито у мањим
срединама где и сам живи, тако да ће му и могућности за посао бити смањене с обзиром
на одслужену казну.

Шта би било када би овај поступак постао опште прихваћена пракса?

Када би сви у друштву сами спроводили и покушавали да лече дошло би до хаоса и

пораста надрилекарства јер би сви налазили оправдање за своје поступке јер је ипак
живот најближих у питању иако је то у супротности са прописима а постоји и велика
могућност злоупотребе коришћења.

Техника копрене незнања нам указује да је поступак гајења марихуане и покушај

добијања уља за лечење болесне мајке поштен ако су све стране у том поступку
пристале на њих после рационалног и непристрасног разматрања.

Да би се смањиле могућности за овакво неетичко понашање, најпре је потребно

променити законске прописе који регулишу поступак производње, промета и
коришћења канабиса као и случајеве у којима је то дозвољено ако је већ неспорна
чињеница да то заиста има лековито дејство. Ако Закон одобри такву врсту поступања
као и ситуације у којима је то дозвољено неће ни бити могућности да долази до оваквих
облика неетичког понашања јер ће случајеви у којима је дозвољен овакав вид лечења
бити регулисани Законом.

Са једне стране закон са друге право на живот достојан човека. Иако се коси са свим
друштвеним и етичким нормама, покушајмо да се ставимо у кожу оних који су пробали
све и који су убеђени да им је од канабиса боље, да је бол мањи и да ће доћи до
излечења. Та чињеница погађа не само директног корисника већ и његову најближу
околину, првенствено чланове породице који су са једне стране против тог “ЛЕКА” али
зарад љубави према ближњем прелазе преко свега и сматрају да је то можда исправно.

Закључак:
Кроз овај случај долазимо до закључка да није свако кривично дело исто већ зависи од
конкретне ситуације. Сам чин гајења марихуане представља кривично дело и неетички
поступак кога смо сви свесни али сматрам да је с обзиром на ситуацију делимично и
оправдан. Имајући све ово у виду остаје недоумица како приступити овом проблему. Ја
сам и за и против јер сматрам да је са једне стране хумано пружити некоме могућност
да побољша своје здравствено стање и живи животом достојним човека ако сматра да
му заиста помаже а са друге стране треба поставити нека ограничења у коришћењу исте
како уствари не би дошло до могућих злоупотреба. Међутим, позната је чињеница да у
сваком Закону постоје “рупе” које се могу злоупотребити и зато поступак евентуалне
легализације канабиса као лека не сме бити ни брз ни лак.