Фази моделирање

Марија Ковачевић
Факултет техничких наука, Чачак
Инжењерски менаџмент, 2021/22
marakovacevic1998@gmail.com,
Ментор рада Проф. др Нада Дамљановић,

Апстракт— Фази моделирање је посебна грана математичког моделирања које има за циљ да конструише
моделе на основу информација које се могу дати не само у бројевима, већ и непрецизно, најчешће у облику
израза природног језика, а да при том буду мање рачунски захтевни од класичних модела, односно да су мање
осетљиви на промене улазних података. Методе фази моделирања су развијене са идејом да се ухвати начин
како људи схватају и манипулишу доступним информацијама. Посебан фокус у овом раду стављен је на фази
природну логику која, поред осталих, укључује математички модел посебних делова језичке семантике, и
теорију фази трансформација. Након представљања теоријских појмова и резултата, дата је практична примена
фази логике у свакодневном животу. Посебно детаљно је обрађен пример фази моделирања на производима
компаније Vapeks d.o.o.

Кључне речи – Фази моделирање, фази логика, лингвистичке променљиве, фази IF-THEN правила, modus
ponens.

1 УВОД
Посматрајући појам скупова у матаматици мислимо на сједињење различитих објеката у једну целину. Чланови
скупа имају одређена својства по којима са сигурношћу можемо утврдити припада ли члан или не припада
скупу. У фази теорији, одређена појва може да буде дефинисана скупом чији елементи имају континуални
прелаз од неприпадања до потпуног припадања. Овде можемо рећи да када је у питању дискретан скуп односно
класичан он садржи елементе са испит својствима и код њих елемент припада или не припада одређеном скупу
са могућношу узимаја степена припадности 1, док код фази скупа имамо елементе са сличним својствима. Фази
скуп представља скуп елемената са сличним (а не неопходно истим) својствима. Степен припадности фази
скупу неког елемента из домена скупа може да има вредност у опсегу од 0 до 1, при чему 0 и 1 означавају
граничне случајеве, при којима елемент уопште не припада или у потпуности припада скупу, као код
класичних, дискретних скупова. Заправо, фази скупови су проширење и уопштење дискретних скупова тако да
границе скупова не морају да буду оштре. Мекоћа граница фази скупова је аналогна мекоћи граница
универзалија у природном језику. Математичка функција дефинисана над доменом фази скупа која одређује
степен припадности елемената том скупу зове се фази функција припадности [6].

Фази скупови и системи се стално усавршавају у жељи да се што више приближе човеку у погледу доношења
одлука. Развојем рачунарства, а самим тим и развојем система који се користе за решавање проблема у реалном
свету, већ постојећи математички модели нису више били довољни да се у потпуности опишу непрецизне
информације и вишезначни појмови који су били све комплекснији. Проблеми из реалног живота које је
постало могуће решити су постајали све компликованији, те традиционални системи за моделовање и технике
за анализу су постали сувише прецизни, крути. Да би се смањила комплексност таквих проблема почеле су да
се уводе разна упрошћења, претпоставке и различите врсте ограничења. На тај начин се обезбеђивао
задовољавајући компромис између количине информација које имамо са једне стране и њихове несигурности са
друге стране.

Фази технологије представљају покушај да се непрецизне информације представљају и обрађују помоћу

рачунара, чиме би се обезбедила приснија веза између човека, који по природи овакве информације користи, и
рачунара који манипулише искључиво бројевима и фиксним симболима.

Методе фази моделирања су успешне у решавању проблема, као што су контрола, предвиђање временских
серија, слика обрада, или класични математички проблеми као што је апроксимација функција, решење
диференцијалних једначина, односно обрада сигнала.
2 ИСТОРИЈА РАЗВОЈА ФАЗИ МИСЛИ
Термин фази потиче од Лофитија Задеха са Универзитета у Берклију, стручњака за област управљања, који је
1965. у раду "Фази скупови" за часопис " Information&Control" написао: „Да би се изборили са веома сложеним
проблемима, не морамо да се крећемо ка ригорозности, што већој прецизности описа и размишљања о појавама,
већ можемо да кренемо и у супротном смеру и дозволимо да описи буду непрецизни у духу природног језика“
[9].
3 ОСНОВНИ ПОЈМОВИ У ТЕОРИЈИ ФАЗИ СКУПОВА

Функције припрадности код обичних скупова је прецизна и може узети само две вредности. Међутим, у
свакодневном животу осим бројева неминовно је сретати се и са разним лингвистичким терминима које је
потребно моделовати, а за које је јако тешко направити јасну разлику да ли припадају или не припадају неком
скупу [4].

Фази скуп дозвољава да неки елемент само у одреденој мери припада скупу. Универзални скуп је непразан скуп
сачињен од свих могућих елемената разматраних у одређеном контексту и обележаваћемо га са U . Фази скуп
се дефинише управо преко своје функције припадности, а функција припадности је дата следећим
дефиницијама.

Дефиниција 1. Функција припадности за фази скупове, у ознаци 𝜇 је пресликавање  A : U  0, 1 , где је 𝑈
универзални скуп.
Дефиниција 2. Фази скуп 𝐴 се дефинише као скуп уређених парова бинарне релације:
A  x,  A (x )  
x  U ,  A (x)  0, 1 .
Функција припадности  A (x) одређује оцену, односно степен којим неки елемент x  U припада фази скупу
𝐴. Дакле, видимо да је фази скуп 𝐴, скуп уређених парова (𝑥, 𝜇𝐴(𝑥)), где је 𝑥 елемент универзалног скупа 𝐴, а
 A (x ) вредност функције припадности за елемент 𝑥. Ова дефиниција повезује сваки елемент скупа 𝐴 са реалним
бројем 𝜇𝐴 (𝑥) из интервала [0,1]. Из овог произилази да ако је већа вредност за  A (x) то је већи степен
припадности.

Ако фази скуп има коначно много елемената, они се могу набројати и обично се елементи који имају нулти
степен припадности (елементи за које је вредност функције припадности нула) не наводе. Такође, уколико фази
скуп има коначан број елемената они се могу приказати и помоћу табеле, наводећи у једном реду елементе, а у
другом одговарајуће вредности функције припадности.

4 ОПЕРАЦИЈЕ СА ФАЗИ СКУПОВИМА

Операције са фази скуповима представљају природна уопштења операција са класичним скуповима па је због
тога природно да формуле за операције са класичним скуповима исказаним са карактеристичним функцијама
пренесемо на функције припадања. На тај начин имамо унију и пресек [7].

A B (x)  max  A (x), B (x)  . A  B (x)  min  A (x), B (x)  .

Слика 1. Функција припадности уније и пресека фази скупова.

Фази скупови А и А c су комплементи ако за свако x U важи:

 Ac ( x)  1   A ( x) .
Oбични скупови имају важну особину искључења трећег, односно:
A  Ac  U и A  Ac   .
Међутим, овај принцип, тј. принцип искључења трећег не важи за фази скупове, јер код фази скупова не важи
правило да елемент припада односно не припада скупу.

У зависности од типа фукнције припадности, добијају се различити фази бројеви. Задех је класификовао ове
функције у две категорије – линеарне и нелинеарне.
Најчешће врсте фунцкија припадности, односно фази бројева троугаони и трапезоидни фази бројеви [4].
4.1 Троугаони фази бројеви

Троугаони фази број А, односно, троугаони број са функцијом припадности  А ( x ) је дефинисан функцијом
припадности облика:

 ax
1   , a    x  a,

 xa
 A  x   1  , a  xa ,
 
 0, иначе.



Троугаони фази бројеви се означавају са A  tfn  a   , a, a    . У овом запису вредност a представља модалну
вредност фази броја, а  и  су одступања са леве и са десне стране, респрективно (у неким литературама се
још називају лева и десна ширина, респрективно). Интервал a  , a    представља носач фази броја.
Троугаони фази бројеви се још називају и ленеарни јер имају линеарну функцију припадности [2].

Слика 2. Троугаони фази број.

4.2 Трапезоидни фази бројеви

Функција припадности трапезоидног фази броја A је облика:

 ax
1   , a    x  a,

 1, a  x  b,
А  x  
1  x  b , b  x  b  ,
 

 0, inače.

Интервал  a   , b    je носач трапезоидног фази броја, а jeинтервал на коме је степен припадности

једнак 1.
 Слика 3. Трапезоидни фази број.

5 ЛИНГВИСТИЧКЕ ПРОМЕНЉИВЕ
Лингвистичка променљива је одређена уређеном четворком (X, T, U, M), где је (видети [10]):
 X - име променљиве;
 T – скуп лингвистичких вредности које порменљива X може да узме;
 U – домен из кога променљиве узимају вредност;
 М – је семантичко правило које мовезује сваку лингвистичку вредност из Т са фази скупом над U,
односно:
M  t : U   0,1 t  T  .
За представљање лингвистичких променљивих, са функцијом припадности  : R   0,1 , које имају придев, на
пример „врло споро“ или „врло брз“ уобичајно је да се користи функција припадности  2 . За представљање
лингвистичке променљиве са придевом „мање – више“ уобичајено користимо функцију  (videti [2]).

6 ФАЗИ РЕЛАЦИЈЕ
За разлику од класичних релација, које показују само да ли су неки елементи у релацији или не, фази релације
дозвољавају да елемeнти буду у оређеној мери у релацији. Ово се постиже увођењем „јачине“ релације између
појединих елеманата.

Фази релација на А × B у ознаци (x, y) се дефинише као скуп:

    x, y  ,   x, y    x, y  A x B,   x, y   0,1 ,
где је   x, y  фукнција две променљиве која се зове функција припадности.

7 ФАЗИ IF – THEN ПРАВИЛA

Фази АКО – ОНДА правило је правило облика: „АКО p ОНДА q“

У класичној логици важи: p  q  p  q , односно
„АКО p ОНДА q“ еквивалентно је са „НИЈЕ p ИЛИ q“
Док се може рећи да и у фази логици израз „АКО p ОНДА q“ можемо представити функцијом припадности на
следећи начин:
 : U1  U 2  [0,1] ,
дефинисаном са:
 ( p, q )  p  q .

У зависности од тога који оператор користимо за моделирање комплемента ( p ), а који за моделирање фази
уније ( p  q ) добијамо више различитих фази импликација [6], [8]:
  Dienes – Rescher импликација:

 D  x, y   max 1   p1  x  ,  p 2  y   .
 Lukasiewicz импликација:

 L  x, y   min  1, 1   p1  x    p 2  y   .
 Zadeh имликација


 1,  p1  x    p 2  x  ,
G  x, y   
  p2  x  ,
 иначе.
 Mamdani 1 имликација:

MM  x, y   min   p1  x  ,  p 2  y   .
 Mamdani 2 имликација:

 MP  x, y     p1  x    p 2  y  

8 MODUS PONENS
С обзиром да фази логика представља уопштење класичне логике, потребно је да се поред моделирања
оператора (и, или, не, АКО – ОНДА,...), моделирају и основна правила логичког закључивања из класичне
логике [5]. Једно од правила логичког закључивања у класичној логици је закон Modus ponens, који се може
описати на следећи начин:

Ако важи пропозииција p и пропозиција p  q онда важи и пропозиција q , што записујемо на следећи начин:
( p  ( p  q ))  q ,
односно
p, p  q
.
q
Образложење Modus ponens-а: Ако важи пропорција „x је једнако А“ и ако важи пропозиција „ако је x једнако А
онда је y једнако B“ онда важи и пропозиција „y једнако B“, тако да
„што је A′ ближе А, то је B′ ближе B“.
Односно, образложење Modus ponens-а може бити следеће:
Примиса 1: x је једнако A′;
Примиса 2: АКО је x једнако А ОНДА је y једнако B;
Закључак: y једнако B′.
Дакле, за дати фази скуп А ' : U  [0,1] (који представља премису „x је једнако А“) и фази релацију
A  B U ,V  (који представља премису „ако је x једнако А онда је y једнако B“), фази скуп B ' : V  [0,1]
(који преставља закључак „y једнако B′“) представља се као:

 B '  y   sup xU t   A '  x  ,  A B  x, y   .

9 ПОДАЦИ О КОМПАНИЈИ VAPEKS D.O.O.

Компанија Vapeks је фабрика за производњу меке полиуретанске) пене и производњу душека. Oснована је
2000. године у месту Прељина у непосредној близини Чачка. Производи ове компаније су присутни на готово
свим тржиштима у окружењу. У наредном делу рада биће дат практичан пример избора душека на основу два
критеријума, цене и носивости душека, а у односу на то да ли је повољан или не помоћу фази логике.

МОДЕЛ

Приликом куповине душека, купац разматра следеће корактеристике:

 Цена;
 Носивост душека.
Цену душека представљамо лингвистичком променљивом  X c ,Tc ,U c , M c  , где је:
 Tc   висока, ниска  ;
 U c је реалан интервал  40,90  ;
 М c је трапезоидна функција, где је
visoka   40,40,70,90 и niska  40,60,90,90 .

Слика 4. Функицја припаднности за високу и ниску цену

Носивост душека је представљена лингвистичком променљивом  X n ,Tn ,U n , M n  где је

 Tn   мала, оптимална, велика  ;
 U n је дискретан скуп   80 ,80,100, 100,130,   130 80, 80,100 , 100,130  ,   130  ;
 M n је скуп функција

1 0, 64 0, 25 0, 04
mala     ,
 80 80,100 100,130   130
0, 25 0,81 0, 64 0,16
opt     ,
 80 80,100 100,130   130
0, 04 0,36 0, 64 1
velika     .
 80 80,100 100,130   130

10 ЗАКЉУЧАК
Фази скупови нам дају средства помоћу којих моделујемо несигурност која је повезана са неодређеношћу,
непрецизношћу и недостатком информација везаних за дати проблем. Примну су нашли у склопу база података,
система за обраду слике, експертских система, система за подршку при доношењу одлука, система за
квалитативно моделирање, анализу података, идентификацију система и уопштавање података. У овом раду
дате су основе теорије фази скупова и фази логике, а примена је приказана кроз конструкцију фази модела у
вези са производима компаније Vapeks d.o.o.

ЛИТЕРАТУРА
[1] R. Jovanović, Fazi logika, modelovanje i upravljanje, Mašinski fakultet, Beograd, 2020.
[2] E. P. Klement, R. Mesiar, E. Pap, Triangular norms, Kluwer Academic Publishers, 2000.
[3] R. Lopušina, Fazi skupovi i njihova primena u investicionim odlukama, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno
matematički fakultet, Novi Sad, 2017.
[4] Micić, Fazi skupovi, fazi logika i primene, Prirodno-matematiččki fakultet, Niš, 2020.
[5] I. Micić, N. Damljanović, Z. Jančić, Authomated method for designing fuzzy systems, Facta Universitatis, Series:
Mathematics and Informatics, 35 (2020) 1357-1368, DOI: doi.org/10.22190/FUMI2005357M.
[6] V. Novak, I. Perfilieva, A. Dvorak, Insight into Fuzzy Modeling, John Wiley & Sons, Inc, 2016.
[7] E. Pap, Fazi mere i njihova primena, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno matematički fakultet, Novi Sad, 1999.
[8] L.X. Wang, A course in fuzzy systems and control, Prentice-Hall International, Inc, 1997.
[9] L.A. Zadeh, Fuzzy sets, Information Control 8, 1965.
[10] L.A. Zadeh, The Concept of Linguistic Variable and its Application to Approximate Reasoning, Inform. Sci., 1975