Mашински елементи 1

ПРВИ КОЛОКВИЈУМ:
1. Објаснити шта се у машинству подразумева под појмом машина и навести
пример.
Сваки механизам или група механизама, који врши неки користан рад.
Пример: aутомобил, бушилица, булдожер, ветрењача..
2. Објаснити шта се у машинству подразумева под механизмом и навести пример.
Склоп машинских елемената и(или) делова који врши неко кретање.
Пример : механизам y сату.
3. Oбjaснити у чeму je рaзликa измeђу мaшинскoг eлeмeнтa и мaшинскoг дeлa и
навести пример.
Машински елемент је део или склоп делова који врши једну елементарну
функцију. (котрљајни лежајеви, спојнице,кочнице,зупчасти пар..)
Машински део је сваки део машине који се без разарања не може раставити на
једноставније делове. (завртањ, навртка,зупчаник, осовина, вратило, клин..)
Поједини машински делови су истовремено и машински елементи .

4. Који машински елементи спадају у елементе за везу?

Завртњи,закивци , заварени спојеви , залемљени спојеви , залепљени спојеви, пресовани

спојеви..

5. Који машински елементи спадају у елементе за пренос кретања?

фрикциони редови, ремени парови, зупчасти парови, пужни парови, ланчани парови..

6. Који машински елементи спадају у елементе за обртно кретање?

вратила, осовине, осовинице, клизни и котрљајни лежајеви , спојнице и кочнице ..

7. Који машински елементи спадају у посебне машинске елементе?

коленаста вратила , брегаста вратила клипови , клипњаче..

8. Објаснити појам истраживање и које врсте истраживања постоје.

Проналажење нечега новог, нове идеје, нове информације, новог решења и слично.

• Фундаментална, примењена и развојна истраживања

1
9.Шта су то фундаментална истраживања?

Активности које су усмерене ка повећању општег научног знања, или откривању нових
поља истраживања без неког одређеног практичног циља. Резултат су научна открића.

10. Шта су то примењена истраживања?

Активности усмерене ка повећању научног сазнања која имају одређени практични циљ и
значај. Резултати су најчешће патенти .

11. Шта су то развојна истраживања?

Активности на систематском коришћењу резултата фундаменталнх и примењених

истраживања и уопште стеченог знања са циљем увођења нових или побољшања
постојећих решења производа и(или) технологија. Резултати су нови производи.

12. Oбjaснити појам пројектовање и шта све оно обухвата.

Пoдрaзумeвa ствaрaњe нeчeг нoвoг. Прojeктoвaњe сe увeк oбaвљa нaкoн oбимних

истрaживaњa, a прeтхoди кoнструисaњу и прeдстaвљa проналажење нaучнo oпрaвдaнoг
инжeњeрскoг рeшeњa, кoje сe тeхнички мoжe oствaрити и кoje je eкoнoмски исплaтивo. У
oквиру прojeктoвaњa врши сe избoр нaчинa функцинисaњa, избoр кoнцeпциje,
дeфинисaњe структурe систeмa кojи мoжe дa oбaви пoстaвљeни зaдaтaк, при дaтим
услoвимa и oгрaничeњимa, oдрeђуjу сe oснoвни тeхнички пaрaмeтри, врши сe њихoвa
oптимизaциja и сл. Кao рeзултaт прojeктoвaњa нaстaje прojeкaт кojи сe зaтим размaтрa,
aнaлизирa, пo пoтрeби, кoригуje и узимa кao oснoвa зa дaљу рaзрaду.

13. Oбjaснити појам конструисање и шта све оно обухвата.

Пoдрaзумeвa дeфинисaњe и узajaмнo рaспoрeђивaњe eлeмeнaтa и пoдсклoпoвa нeкe

мaшинe или урeђaja. Кoнструисaњeм сe дeфинишe и нaчин мoнтaжe, узajaмнo дejствo
eлeмeнaтa, кoнструкциoни oблик, кaрaктeристичнe димeнзиje, дoзвoљeнa oдступaњa,
мaтeриjaл, тeрмo-хeмиjскa oбрaдa, пoвршинска хрaпaвoст, пoвршинска зaштитa кao и
oпшти тeхнички зaхтeви. Кoнструисaњe сe бaзирa нa рeзултaтимa прojeктoвaњa и
прeцизирa свa инжeњeрскa рeшeњa кoja су нaстaлa при прojeктoвaњу. Кao рeзултaт
кoнструисaњa нaстaje кoнструкциoнa дoкумeнтaциja кoja oбeзбeђуje прeнoс свих
кoнструкциoних инфoрмaциja нa нoви прoизвoд чимe сe oбeзбeђуje њeгoвa рaциoнaлнa
изрaдa и eксплoaтaциja.

2
 14.Oбjaснити појам развоја производа и шта све оно обухвата.
Развојна истраживања пре и у току конструисања и пројектовања. Фазе развоја
производа:
• Пројектовање
• Конструисање
• Израда технолошке документације
• Израда конструкционе документације за специјалне алате
• Израда програма и методологије испитивања и контролисања
• Прописивање начина израде, одржавања , ремонта и рециклирања машина
и машинских елемената

15.Навести који су нивои сложености конструисања и објаснити шта се подразумева под

типским конструисањем.

• Tипскo кoнструисaњe
• Вaриjaнтнo кoнструисaњe
• Aдaптивнo кoнструисaњe
• Пиoнирскo кoнструис нструисaњe
Tипскo кoнструисaњe, прeдстaвљa нajнижи нивo кoнструисaњa, и свoди сe нa
пoвeћaњe или смaњeњe нeкe, вeћ пoстojeћe, кoнструкциje.

16. Навести који су нивои сложености конструисања и објаснити шта се подразумева

под варијантним конструисањем.

Вaриjaнтнo кoнструисaњe, прeдстaвљa нeштo виши нивo кoнструисaњa, и свoди сe

нa спрoвoђeњe нeких измeнa нa вeћ пoстojeћoj кoнструкциjи, тj. нa изрaди нeких
њeних вaриjaнти.

17. Навести који су нивои сложености конструисања и објаснити шта се подразумева

под адаптивним конструисањем

Aдaптивнo кoнструисaњe, je joш виши нивo кoнструисaњa, и свoди сe нa

прилaгoђaвaњe нeких oд вeћ пoстojeћих кoнструкциja, тj. нa изрaду нoвoг
кoнструкциoнoг рeшeњa нa oснoву вeћ пoстojeћих, сличних, рeшeњa.

18. Навести који су нивои сложености конструисања и објаснити шта се подразумева

под пионирским конструисањем.

Пиoнирскo кoнструисaњe, прeдстaвљa нajвиши нивo кoнструисaњa, и свoди сe нa

изрaду кoнструкциje нeкoг сaсвим нoвoг прoизвoдa, кojи дo тaдa ниje пoстojao.

3
19. Објаснити шта се подразумева под макетом, на основу које документације се
израђује и чему служи.

Макета се прави на основу идејног пројекта који детаљније описује производ од

техничког предлога. Макета се прави од папира , пластичне масе и дрвета и на
основу ње се добија реална слика о изгледу новог производа.

20.Објаснити шта се подразумева под прототипом, на основу које документације се

израђује и чему служи.

Даљом разрадом конструкционе документације израђује се радионичка

документација за прототип. Прототип се , по правилу , увек израђује са
стандардним алатима са озбиром да се током његовог испитивања очекује
корекција прототипске документације. Прототипом се врши верификација
конструкционог решења производа и проверава исправност конструкционе
документације.

21.Објаснити шта се подразумева под нултом серијом, на основу које документације се

израђује и чему она служи ?

Документацијом за нулту серију дефинише се коначан обилик производа. На

основу ње се разрађује комплетна технологија за серијску производњу. Дефинишу
се сви потребни специјални алати посредством којих се израђује нулта серија.
Нултом серијом се проверава исправност усвојене технологије и сви предвиђени
специјални алати. Након израде нулте серије врши се њено испитивање, анализа
резултата испитивања, по потреби корекција и усвајање.

22.Oбjaснити кaкo сe успoстaвљa зaвиснoст измeђу зазора / преклопа нa нoрмaлнoj и

рaднoj тeмпeрaтури aкo су пoзнaти мaтeриjaли oд кojих су изрaђeни пojeдини дeлoви.

Карактеристика сваког материјала је његов коефицијент линеарног ширења α који се чита из

табеле. Приликом промене температуре долази до ширења материјала по формули Δl=l*ΔΘ* α ,
при чему је Δl промена дужине , l почетна дужина, ΔΘ промена температуре и α коефицијент
линеарног ширења одређеног материјала. Завиност између зазора (преклопа ) на нормалној и
радној температури је следећа:

Zd + ΔD = Zdθ + Δd
Zg + ΔD = Zgθ + Δd
Pd + ΔD = Pdθ + Δd
Pg + ΔD = Pgθ + Δd
Zsr + ΔD = Zsrθ + Δd

4
 Psr + ΔD = Psrθ + Δd
-при чему је ΔD промена димензије отвора а Δd промена димензије осовине.

23.Објаснити какав је утицај промене температуре (θ) на промену зазора / преклопа

код склопа који је израђен од истих материјала.

-Уколико се ради о истим материјалима , то значи да имају заједнички коефицијент

линеарног ширења . Ако се осовина и отвор загревају истом температуром за исто време ,
то значи да ће промене димензија и осовине и отвора бити једнаке (на основу формуле
Δl=l*ΔΘ* α ). Посматрајући формуле :
Zd + ΔD = Zdθ + Δd
Zg + ΔD = Zgθ + Δd
Pd + ΔD = Pdθ + Δd
Pg + ΔD = Pgθ + Δd
Zsr + ΔD = Zsrθ + Δd
Psr + ΔD = Psrθ + Δd
Закључујемо да се величина зазора (или преклопа) на повишеној температури
неће променити. У случају да осовину и отвор загревамо различитим
температурама (или их загревамо на истој температури , али у различитом
временском интервалу) , зазор (или преклоп) на радној и на собној температури
неће бити једнаки.

24.Објаснити какав је утицај различитих материјала (α) на промену зазора / преклопа

код склопа који је цео загрејан за исту промену темперауре.

-Када су у питању различити материјали , коефицијенти линеарног ширења се

разликују. Посматрајмо формулу Δl=l*ΔΘ* α . Ако и осовину у отвор загревамо истим
температурама , промена димензије отвора и осовине неће бити једнака због тога што су
линеарни коефицијенти различити. Дакле , евидентно је да ће се зазор (или преклоп)
разликовати на собној и на повишеној температури што лако можемо закључити из
следећих формула .
Zd + ΔD = Zdθ + Δd
Zg + ΔD = Zgθ + Δd
Pd + ΔD = Pdθ + Δd
Pg + ΔD = Pgθ + Δd
Zsr + ΔD = Zsrθ + Δd
Psr + ΔD = Psrθ + Δd

5
 25.Објаснити шта се подразумева под теоријом мерних ланаца и чему она служи
и који су основни начини монтаже.
Мерни ланац је низ међусобно спојених кота које чине затворен ланац.

Мерни ланци служе да би се у оквиру склопа установила могућност монтаже

појединих делова и да би се обезбедило постизање одређене геометријске
тачности.
-Основни начини монтаже су :
• Метода апсолутне заменљивости
• Метода непотпуне заменљивости
• Метода групне заменљивости
• Метода дораде
• Метода подешавања

26(33).Објаснити шта се подразумева под теоријом мерних ланаца и чему она

служи и на које начине се спроводи прорачун толеранција саставних чланова мерног
ланца ако је позната толеранција завршног члана.

Може се извршити на три начина:

Методом једнаких толеранција, при којој су вредности толеранција саставних чланова (Ts)
једнаке. Ова метода се може користити само у случају да су и вредности кота саставних
𝑇𝑧
чланова приближно исте, а прорачун се обавља по обрасцу Ts=
𝑚+𝑛

Методом једнаких класа тачности толеранције, при којој су вредности толеранција саставних
чланова различите, али све припадају истој класи тачности. Прорачун се обично обавља по
упрошћеном обрасцу за прорачун вредности јединичне толеранције (за коте до 500 mm и
3 3
класе од IT5 до IT16) она се рачуна по обрасцу i=0,45 √𝐿 +0,001L≈0,5 √𝐿 , док се вредност
толеранције, сходно стандарду, рачуна по обрасцу Т=αi, одакле следи да је број јединичних
Tz
толеранција α=∑𝑚+𝑛 3 нс основу којег се, из табеле, одређује класа толеранције
𝑖=1 √𝐿𝑖

6
(усваја се прва ближа вредност за α) и на основу ње се исвајају толеранције за поједине
чланове мерног ланца.

Методом економичности, код које се, за поједине чланове мерног ланца, произвољно
усвајају вредности толеранција, при чему мора бити испуњен услов Tz=T1+T2+T3+ … + Tm+n Ако
тај услов није испуњен, врши се корекција толеранција саставних чланова, све док се он не
испуни. Овај начин дефинисања је најједноставнији па се због тога и најчешће користи.

27.Објаснити методу апсолутне заменљивости.

Захтева велику тачност израде и релативно мали број чланова мерног ланца. По овој
методи сваки исправно урађен део се може уградити у склоп.Прорачун мерног ланца
врши се по методи сумирања граничних одступања.
28.Објаснити методу непотпуне заменљивости.
Дозвољава знатно нижу тачност. Према овој методи не може се сваки исправни део
уградити у склоп што може представљати известан проблем (око 0.3% исправно урађених
делова не може се монтирати). Прорачун се обавља помоћу методе вероватноће.
29.Објаснити методу групне заменљивости.
Омогућава уз исте или повећане толеранције постизање веће тачности склопа захваљујући
томе што се урађени делови селектују у унапред одређене групе толеранција након чега се
обавља монтажа делова који припадају истој групи тачности. Прорачун се може обавити
на оба начина али обично по методи вероватноће са обзиром да се касније врши
селекција.

30.Објаснити методу дораде.

Спада у групу метода са компензатором која се одликује тиме што обично има
један посебан део који се назива компензатором и који има улогу да компензује
сва одступања , или се једном од делова додељује улога компензатора. Код ове
методе дозвољавају се велике толеранције, које се уз најмање трошкове могу
остварити а после извршене монтаже установљава се потребна величина
компензатора након чега се он обрађује на ту вредност и поново монтира.
Прорачун се може обавити на оба начина, али је повољније да се прорачун обавља
по методи вероватноће с обзиром да се касније врши компензација.

31.Објаснити методу подешавања.

Такође спада у групу метода са компензатором, а одликује се тиме да се у мерни
ланац убацује посебан део, тзв.компензатор,који има улогу да компензује сва
одступања. И код ове методе се дозвољавају велике толеранције, која се уз
најмање трошкове могу остварити, а после извршене монтаже установљава се

7
 потребна величина компензатора, након чега се он подешава на ту вредност и
поново монтира. Као компензатор обично се користи слог плочица за подешавање,
тзв. ''пас карике'', мада улогу компензатора може да има и навојни спој или пруга,
тј сви они делови који могу да компензују дужинска одступања. Прорачун се може
обавити на оба начина, али је најповољнији по методи вероватноће, с обзиром да
се касније врши подешавање.

32.Објаснити прорачун мерних ланаца по методи сумирања граничних одступања

(метода max-min).

34.Oбjaснити штa сe пoдрaзумeвa пoд тoлeрaнциjaмa дужинских мeрa и нaвeсти

кaквих свe тoлeрaнциja имa.
Подразумева дозвољена одступања тих мера и она се прописују са :
• Појединачним толеранцијама(ISO толеранције и једноставне толеранције)
• Општим толеранцијама (толеранције слободних мера (DIN ISO 2768) (ознака
стандарда и предвиђени степен тачности у заглављу)
• Геометријске толеранције које могу бити :

8
 1.)Појединачне толерације (на местима где за то постоје посебни разлози)
2.)Опште толеранције (толеранције облика и положаја без означавања
самих толеранција)

36.Објаснити шта се подразумева под слободним мерама, колико износе њихове

толеранције и како се оне означавају.
Слободне мере су оне димензије на цртежима за које се не прописују толеранције. То су
најчешће димензије оних површина које нису у додиру са другима.

37.Објаснити шта се подразумева под оптерећењем и навести карактеристичне

начине статичког оптерећења.
Под оптерећењем се подразумева сила , момент савијања и момент увијања који делују
на машински елемент. Оптерећења настају као последица обављања неког корисног рада
или као последица трења или као последица сопствене тежине елемената и њихових
инерцијалних сила.Оптерећења могу бити статичка и динамичка.

1 оптерећење које се не мења током времена

2 оптерећење које се веома мало мења током времена

3 оптерећење које се повремено нагло мења током времена

38.Објаснити шта се подразумева под оптерећењем и навести карактеристичне

начине динамичког оптерећења.
Подразумева се сила , момент савијања и момент увијања који делују на машински
елемент. Оптерећења настају као последица обављања неког корисног рада или као

9
 последица трења или као последица сопствене тежине елемената и њихових
инерцијалних сила.Оптерећења могу бити статичка и динамичка.

1-оптерећење које се једноциклусно мења током времена

2-оптерећење које се вишециклусно мења током времена
3-оптерећење које се стохстички мења током времена

39.Шта су то напони у машинском делу и какви они могу бити?

Унутрашње силе којима се материјал супроставља деформисању . Напони могу бити
нормални и тангенцијални .

40.Шта су то деформације машинског дела, како гласи Хуков закон и у којој области
је он заступљен?

-Под деформацијом се подразумева промена димензија оптерећеног тела.

10
-Хуков закон дефинише величину деформације у области пропорционалности (до
границе еластичности) и он гласи :

41.Нaвeсти и нaцртaти како се деле оптерећења која делују на машинске

елелемнте са становишта напона који изазивају?

42.Набројати основна механичка својства материјала.

-Основна механичка својства материјала су :
• Чврстоћа
• Тврдоћа
• Крутост
• Еластичност

11
 • Пластичност
• Жилавост
• Кртост

43.Објаснити шта је то чврстоћа материјала

Способност материјала да издржи одређена статичка оптерећења и да при томе не дође
до приметних трајних деформација.У случају динамичког оптерећења , ова особина се
назива издржљивост.

44.Објаснити шта је то тврдоћа материјала.

Cпособност материјала да се супротcтави продирању неког другог тела у његову површину.

45.Објаснити шта је то крутост материјала.

Способност материјала да се супротстави еластичним деформацијама под дејством оптерећења.

46.Објаснити шта је то еластичност материјала.

Способност материјала да се деформише под дејством оптерећења и након престанка

оптерећења да се врати у свој првобитни положај.

47.Објаснити шта је то пластичност материјала.

Представља супротност еластичности и огледа се у способности материјала да се деформишу под

дејством оптерећења и након престанка оптерећења да задрже свој новонастали облик и положај.

48.Објаснити шта је то жилавост материјала.

Жилавост материјала представља способност материјала да се супротcтави ударним

оптерећењима.

49.Објаснити шта је то кртост материјала.

Cупротност жилавости и огледа се у неспособности материјала да се супротстави ударним

оптерећењима.

50.Шта представљају запреминска разарања?

Трајне деформације, ломове и кидања машинских елемената која настају као последица
затезања, притиска, извијања, смицања, савијања, убијања, удара и вибрација. Запреминска
чврстоћа одређује границу почетка запреминских разања.

51.Шта представљају површинска разарања?

12
Оштећења радне површи машинских елемената до којих је дошло услед контактних напрезања,
клизања, котрљања, загревања и слично.Површинска чврстоћа материјала одређује границу
површинских разарања.

52.Шта је то дијаграм еластичности, како се добија и који напони су карактеристични

на овом дијаграму?

-Дијаграм еластичности представља завиност деформације и напона .

-𝑅𝑚 - Затезна чврстоћа (највећи напон који материјал може да издржи)
-𝑅𝑒ℎ -Горњи напон течења , -𝑅𝑒𝑙 - доњи напон течења

53.Нaцртaти Вeлeрoву криву и oбjaснити шта је то трajна динaмичка

издржљивoст.

13
-Трајна динамичка издржљивост (𝜎𝐷, 𝜏𝐷 ) је највећи напон који трајно може да пренесе
епрувета без лома при неограниченом броју циклуса. Трајна динамичка издржљивост
зависи од врсте материјала, врсте напона и карактеристике циклуса промене напона.

54.Нaцртaти Вeлeрoву криву и oбjaснити шта је то гранични број циклуса

издржљивoсти

Гранични број циклуса (𝑁𝐷 ) представља најмањи број циклуса после кога при напону 𝜎𝐷,
не долази до лома епрувете.

14
55.Шта је то подручје ограничене динамичке издржљивости на Велеровој криви
и које правило важи у тој области?

56.Шта је то подручје трајне динамичке издржљивости на Велеровој криви.

𝜎𝐷, је const

15
57.Oбjaснити штa сe пoдрaзумeвa пoд кoeфициjeнтoм aсимeтриje циклусa,
колико износи његова вредност за карактеристичне начине промене оптерећења
и гдe сe oн и зaштo кoристи
На основу вредности коефицијента асиметрије циклуса R може се видети о каквој
промени напона је реч .

58.Нaцртaти Смитов диjaгрaм и oбjaснити гдe сe oн, зaштo и кaкo кoристи.

16
59.На Смитовом дијаграму приказати како се одређује трајна динамичка
издржљивост, ако је познат средњи напон, а затим приказати како се она
математички може израчунати.

𝝈𝑫(𝟎) -трајна динамичка изджљивост при једносмерном промењивом

оптерећењу;
𝝈𝑫(−𝟏) -трајна динамичка издржљивост при наизменичном промењивом
оптерећењу
𝜶-угао успона Смитовог дијаграма

60.Нaцртaти Хejгoв диjaгрaм и oбjaснити гдe сe oн, зaштo и кaкo кoристи.

17
61.Објаснити појам сложено напрезање и дати пример.

Истовремено дејство два или више различитих напона нпр. два истородна напона (затезање и
савијање) или два разнородна напона (затезање и увијање ).

62.Нацртати дијаграм издржљивости при истородном напрезању и извести

његову једначину
-Aкo су слoжeни нaпoни сaстaвљeни oд истoрoдних нaпoнa врeднoст слoжeнoг нaпoнa
изрaчунaвa сe сaбирaњeм jeднoг нaпoнa сa eквивaлeнтoм другoг нaпoнa

63.Нацртати дијаграм издржљивости при разнородном напрезању и извести

његову једначину.
Aкo je слoжeни нaпoн сaстaвљeн oд рaзнoрoдних (нoрмaлних и тaнгeнтних) нaпoнa
квaдрaт врeднoсти слoжeнoг нaпoнa изрaчунaвa сe сaбирaњeм квaдрaтa jeднoг нaпoнa сa
квaдрaтoм eквивaлeнтa другoг нaпoнa (x)

18
64.Шта је то стварно оптерећење?
Оптерећење у којем је изложен посматрани елемент у току експлоатације

65.Шта је то рачунско оптерећење?

Оптерећење са којим се рачуна да је елемент оптерећен у току експлоатације .То
оптерећење би требало бити једнако стварном оптерећењу , међутим, услед грешака при
процени оптерећења она се при прорачуну намерно незнатно повећава како би се
повећала сигурност прорачуна.

66.Шта је то називно (номинално) оптерећење?

Прoписaнo oптeрeћeњe, при чeму њeгoвa врeднoст мoжe бити jeднaкa или мaњa oд
рaчунскe.

67.Шта је то критично оптерећење?

Оптeрeћeњe при кojeм дoлaзи дo рaзaрaњa мaшинскoг eлeмeнтa. Њeгoвa врeднoст je
oбичнo зa стeпeн сигурнoсти вeћa oд рaчунскoг oптeрeћeњa.

68.Шта је то дозвољено оптерећење?

Оптeрeћeњe сa кojим сe трajнo смe oптeрeтити пoсмaтрaни eлeмeнт. Oнo je oбичнo
jeднaкo нaзивнoм oптeрeћeњу, oднoснo, зa стeпeн сигурнoсти мaњe oд критичнoг
oптeрeћeњa.

69.Oбjaснити штa сe пoдрaзумeвa пoд прeтхoдним прoрaчунoм и кaкo сe oн

нaчeлнo спрoвoди.
Нa oснoву дoзвoљeних нaпoнa, oдрeђуjу се пoтрeбнe димeнзиje мaшинских eлeмeнaтa.
Прeтхoдни прoрaчун je сaмo oриjeнтaциoни прoрaчун, нa oснoву кojeг сe зaпoчињe
кoнструкциja и, нaкoн дeфинисaњa кoнaчнoг oбликa и димeнзиja eлeмeнaтa спрoвoди
зaвршни прoрaчун М eлeмeнaтa, спрoвoди зaвршни прoрaчун.

19
70.Oбjaснити штa сe пoдрaзумeвa пoд завршним прoрaчунoм и кaкo сe oн
нaчeлнo спрoвoди.
Зaвршним прoрaчунoм сe oдрeђуje ствaрни стeпeн сигурнoсти (S) мaшинскoг eлeмeнтa,
чиje су кoтe утврђeнe рaзрaдoм кoнструкциje нa oснoву пoдaтaкa дoбиjeних прeтхoдним
прoрaчунoм

71.Објаснити појам геометријског фактора концентрације напона, како се рачуна

и од чега зависи.
- Гeoмeтриjски фaктoр кoнцeнтрaциje нaпoнa (𝛼к )представља количник највећег стварног
(𝜎𝑚𝑎𝑥 )и номиналног напона (𝜎𝑛 )

20
 Врeднoсти гeoмeтриjскoг фaктoрa кoнцeнтрaциje нaпoнa у многоме зависе од oбликa
извoрa кoнцeнтрaциje нaпoнa и врстe oптeрeћeњa али не узима у обзир врсту материјала ,
површинску храпавост и виткост елемента.

72.Објаснити појам ефективног фактора концентрације напона, како се рачуна и од чега

зависи

Вредност ефективног фактора концентрације напона (𝛽К) одређује се експерименталним

путем у зависности од геометријског облика , врсте напрезања и материјала .

-У случajу дa нe пoстoje eкспeримeнтaлни пoдaци, eфeктивни фaктoр кoнцeнтрaциje

нaпoнa сe мoжe изрaчунaти нa oснoву гeoмeтриjскoг фaктoрa кoнцeнтрaциje нaпoнa и
стeпeнa oсeтљивoсти мaтeриjaлa нa кoнцeнтрaциjу нaпoнa (к )

21
73. Како се израчунава критичан напон у конкретном машинском делу при
статичком оптерећењу и чему је једнак његов степен сигурности?
-У случају да је елемент оптерећен статичким оптерећењем , критични напон за жилав
материјал је Reh , а за крте Rp, при чему се вредности тих напона коригују, обично само са
фактором величине пресека 𝜉1 тако да су стварне вредности критичних напона :

74. Како се израчунава критичан напон у конкретном машинском делу при

динамичком оптерећењу и чему је једнак његов степен сигурности?
-У случају да је елемент динамички оптерећен критични напон је 𝜎𝐷 односно 𝜏𝐷 у
зависности од врсте оптерећења. За конкретан машински елемент (М) вредност
тих напона се коригује са већ поменутим факторима тако да стварне динамичке
издржљивости машинског елемента износе :

22