VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH

STUDIJA „ČAČAK“ BEOGRAD

Seminarski rad iz predmeta: Međunrodne poslovne finansije

Tema: Devizno tržište

Profesor: Student:

dr Nataša Marjanović Zoran Tadić

108 – 140 – 20

Beograd 2023. godine

SADRŽAJ

1. Uvod...................................................................................................................................1

2. Koncept deviznog tržišta....................................................................................................2

2.1. Istorijski koncept.........................................................................................................2

2.2. Pojam Forex.................................................................................................................2

2.3. Sistem trgovine na deviznom tržištu...........................................................................3

2.4. Vrste transakcija na deviznom tržištu..........................................................................4

3. Devizni kurs.......................................................................................................................4

3.1. Faktori uticaja na devizni kurs....................................................................................5

4. Zaključak............................................................................................................................6

5. Literatura............................................................................................................................7
 1. Uvod

Ovaj rad ima za cilj da čitaoca upozna sa suštinom deviznog tržišta, pa samim tim, rad pre
svega pristupa analizi istorijskih podataka vezanih za nastajanje ovakvog tržišta kroz
prethodni period. Tu se upoznajemo sa prvom pojavom deviznog tržišta, iako tad nije nosila
to ime. Kakve transformacije je doživeo ovaj kurs i koje godine je devizno tržište napokon
uspostavilo čvrste temelje u međunarodnom poslovanju kao i finansijskom svetu. Važan
podatak o veličini deviznog tržišta danas, kao i vrednost koja protekne tokom jednog dana
naznačena je u ovoj oblasti rada.

Kasnije, upoznajemo se sa samim popularnim nazivom deviznog tržišta u svetu, kakvo to

tržište predstavlja, koliki je promet. Čitalac će imati priliku da vidi suštinski značaj deviznog
tržišta u globalnom finansijskom sistemu. Ko se pojavljuje na ovom tržištu i koje promene je
doživelo devizno tržište u prethodnom bliskom vremenskom periodu. Fokus se postavlja na
sisteme trgovine, koji definitivno danas pokušavaju da idu u korak sa budućim razvojem i
korišćenjem tehničko – tehnoloških sredstava, kao i različitih „pametnih“ alata koji
omogućavaju automatizaciju. Postoje nabrojane samo neke od najpopularnijih sistema ili
programa koji su detaljnije objašnjeni. Takođe, veoma važan deo deviznog tržišta jesu vrste
transakcija koje se obavljaju, oni govore o načinima koji omogućavaju transakcije na
deviznom tržištu. Postoje različiti, ali obrađene su najčešće korišćene četiri varijante i
detaljno su objašnjene.

Drugi deo rada, predstavlja deo koji se nastavlja na devizno tržište, a to je devizni kurs.
Približeno je šta devizni kurs predstavlja kao i koji su mogući faktori koji deluju na
pomeranje deviznog kursa. Ko ima najveću ulogu u njegovoj stabilizaciji ili prekomernom
pomeranju? Faktori su raznoliki, što znači da postoji svakodnevna mogućnost da se devizni
kurs promeni, ukoliko su mikroekonomske veličine u pitanju, devizni kurs će se pomeriti za
malu varijaciju, dok ukoliko su u pitanju makroekonomske veličine, tada su promene
drastične, ali one se ne dešavaju svakodnevno.

3
 2. Koncept deviznog tržišta

2.1. Istorijski koncept

Devizno tržište pojavljuje se još iz antičkih vremena kada su trgovci prvi počeli da
razmenjuju novac iz različitih zemalja. Međutim sam termin deviza je vezana za najnovija
finansijska tržišta, sa kojima se danas susrećemo. U poslednjih sto godina, devizu su pretrpele
nešto dramatičnije transformacije. Obim trgovine se povećavao naglo, posebno nakon što je
deviznim kursevima dozvoljeno da slobodno plutaju 1971. godine.

Devizno tržište se brzo uspostavilo kao finansijsko tržište. Pre 1998. godine, devizno tržište
je bilo dostupno samo većim subjektima koji trguju valutama u komercijalne i investicione
svrhe, preko banaka. U savremenom poslovanju onlajn platforme za trgovanje valutama i
internet omogućavaju manje finansijske institucije i mali investitori imaju sličan nivo
likvidnosti kao i glavne devizne banke. Danas, devizno tržište broji tržište na kojem preko
4.600 međunarodnih banaka, milion malih i velikih špekulanata učestvuju u transakcijama
širom sveta. Svakog dana ovo svetsko tržište razmenjuje više od 5 triliona dolara u
desetinama različitih valuta.1

2.2. Pojam Forex

Devizno tržište, ili kako ga na engleskom jeziku nazivaju, Forex ((Foreign Exchange
Market), predstavlja tržište stranih valuta. Ono predstavlja najveće tržište u svetu, sa
ogromnim dnevnim prometom. U njemu je prisutan svakodnevni promet različitih valuta,
akcija, obveznica i dr. Devizno tržište predstavlja suštinski deo globalnog finansijskog
sistema i igra veoma važnu ulogu u ekonomiji. Ono je ključno za održavanje efikasnosti i
uslova arbitraže na većini drugih finansijskih tržišta. Takođe predstavlja suštinski deo
globalnog finansijskog sistema i igra veoma važnu ulogu u samoj prirodi. 2 Takođe, devizno
tržište predstavlja svako susretanje ponude i tražnje deviza. Ono predstavlja neperfektno
tržište, jer se na njemu pojavljuju specifične robe, odnosno devize. Cene tih deviza ne zavise
samo od ponude i tražnje, već i od mera koje preduzimaju monetarne vlasti zemlje na čiju
valutu glase devize. Devizno tržište često nema „centralno“ tržišno mesto, kao što je to slučaj
1
Violeta, G. (2010). Introduction to the foreign exchange market, Journal of Knowledge Management,
Economics and Information Technology, str. 3.
2
Nordstrom, A. (2022). Understanding the foreign exchamge market, e Riksbank's Monetary Policy
Department, str. 37.

4
sa berzama, a transakcije se sprovode elektronski putem. Glavni lideri su velike banke, a
preduzeća koja žele da kupe ili prodaju devize obično koriste usluge banaka. 3

Tokom poslednje četiri decenije, pretrpeo je velike strukturne promene, od sporog kretanja,
prema današnjem brzom tempu. Trgovanje postaje sve više elektronsko i automatizovano,
pojavljuju se novi učesnici, koriste se drugi novi alata i strategije da bi se ušlo na ovo tržište.
Ove strukturne promene, su imale značajan uticaj na koji način se danas trguje devizama,
kakve su cene.

2.3. Sistem trgovine na deviznom tržištu

Sistem trgovine na deviznom tržištu (Forex trading systems), predstavlja trgovinski alat koji
trgovci koriste kako bi pomogli u automatizaciji svakodnevnih složenih aspekata trgovanja.
Postoje stotine softverskih programa koji se koriste kako bi omogućili automatizaciju u
trgovini novcem, a takođe, ovi programi se nazivaju kao roboti ili botovi,

Neki od najpopularnijih sistema ili programa na deviznom tržištu su:

 FAPTurbo – jedan je od najpopularnijih programa, koji je potpuno automatizovan i u

stanju je da automatizuje trgovinu velikog obima sa strogim rutinama zaustavljanja
gubitaka, što dovodi do toga da se gubici svedu na najmanju moguću veličinu.
Mogućnost trgovanja više valuta ovde trgovcu omogućava diverzifikaciju. Takođe u
okviru ovog programa nudi se i virtuelna privatna usluga servera (VPS) uz naknadu.
 Forex Megadroid – predstavlja veoma popularan program koji su programeri objavili
2009. godine. Ovaj aparat nudi 60 – dnevni povrat novca, garanciju, različita
uputstva, 24 – časovnu podršku i onaljn podršku.
 U$DBot – takođe i u ovom programu postoji 60 – dnevna garancija, ako korisnik
tokom određenog vremena odluči da njegova strategija ne funkcioniše, ovaj program
mu omogućava trenutno prebacivanje na neku drugu alternativu i predstavlja
najsvestraniji program na tržištu.
 Forex Auto Pilot System (FAPS) – ovaj program dizajniran je za kontinuirano
praćenje deviznog tržišta, gde se biraju najprofitabilnije transakcije na osnovu

3
mr Dugalić, N. (2016). Međunarodne poslovne finansije, Visoka škola strukovnih studija „Čačak“, Beograd,
str. 31.

5
 pedantno napisanih algoritama. Jasna i koncizna povratna informacija programa
omogućava da trgovac tačno zna šta se dešava.4

2.4. Vrste transakcija na deviznom tržištu

Kao i na ostalim finansijskim tržištima, tako je i na deviznom tržištu moguće trgovati

valutama na različite načine, odnosno različitim vrstama transakcija, kao što su:

 Sport transakcija – ove transakcije predstavljaju izravne transakcije koje uključuju

razmenu dve valute po trenutnom kursu, odnosno po kursu ugovorenom na dan
potpisivanja ugovora. Kada se dogovor završi, transakcija je poznata pod imenom
„spot ugovor“. To je bilateralna transakcija kojom jedna strana dostavlja ugovoreni
iznos valute suprotnoj strani i prima određeni iznos druge valute po ugovorenoj
kursnoj vrednosti.
 Futures i forward transakcije – predstavljaju finansijske ugovore kojim se kupam
obavezuje da će kupiti ili prodati neku valutu po unapred određenoj ceni na određeni
datum u budućnosti. Razlika je u tome što su Futuresi standardizovani ugovori i u
njihovoj razmeni je uvek uključena treća strana koja preuzima rizik na sebe, ako neka
strana ne ispuni ugovorenu obavezu. Forward je ugovor koji ne nosi sa sobom
garanciju za izmirenje i izvršenje se dešava po dospeću. Ovi ugovori popularni su
među međunarodnim korporacijama.
 Valutni swapovi – predstavljaju ugovore između dve strane koji se obavezuju da
razmene novčani iznose u dve različite valute, ali iste vrednosti po kursu na dan
ugovora.
 Valutne opcije – ove opcije daju kupcu pravo, ali ne i obavezu da proda ili kupu
valutu po određenoj ceni na ili pre određenog datuma u budućnosti, uz plaćanje
premije. 5

3. Devizni kurs

Devizni kurs predstavlja kurs koji se javlja između dve valute, po kom će se jadna valuta
zameniti za drugu valutu. Takođe se smatra vrednošću valute jedne zemlje, u odnosu na

4
Violeta, G. (2010). Introduction to the foreign exchange market, Journal of Knowledge Management,
Economics and Information Technology, str. 5 – 6.
5
Kalčić, I. (2020). Tehnička analiza deviznog tržišta (Doctoral dissertation, University of Pula. Faculty of
economics and tourism" Dr. Mijo Mirković"), str. 7 -8.

6
devizni kurs druge valute ili vrednost po kojoj investitori iz jedne zemlje kupuju imovinu u
drugoj zemlji. Ova stopa se menja i zavisi od lokalne tražnje za valutama i njihove ponude.
Devizni kurs je definisan od strane centralne banke. Faktori koji utiču na promenu deviznog
kursa jedne valute često mogu zavisiti od: trenutne tražnje za stranom valutom, trgovinskog
bilansa jedne zemlje, njene privredne snage i drugih sličnih faktora. Kursevi konstantno
fluktuiraju, odnosno menjaju se tokom cele nedelje, jer se valutama zaista aktivno trguje.

3.1. Faktori uticaja na devizni kurs

Devizni kurs kao zavisi od fundamentalnih makroekonomskih uslova dve zemlje, kao što su
njena inflacija, rast, stope štednje. Samim tim, može se reći da se vrednost deviznog kursa ne
može predvidljivo menjati na duži rok. Vrednosti kursa često menjaju, ponekad i značajno,
postoje važna ekonomska stanja i faktori koje mogu imati dubok uticaj na vrednost deviznog
kursa. Pre svega, odluka vlade utiče na vrednost sopstvenog kursa, one mogu kroz menjanje
sopstvenih makroekonomskih uslova da promene agregatnu tražnju kroz fiskalnu i monetarnu
politiku i time utiču na vrednost kursa. 6 Samim tim, vidimo da u okviru svake države vlada
poseduje najveću moć kada su u pitanju vrednosti valuta u državi.

Faktori koji utiču na devizni kurs su:

 Osnovni trend tržišta

 Vremenska neusklađenost priliva i odliva deviza
 Pregovaračka veština učesnika inostrane trgovine
 Tržišna očekivanja terminskih kurseva
 Špekulativna kretanja kapitala
 Promene uslova na finansijskom tržištu
 Fiskalne i monetarne mere radi kontrole kurseva 7

Samim tim, ukoliko jedna valuta često menja sopstvenu vrednost u inostranstvu, odnosno na
deviznom tržištu, tada se mora pristupiti daljem analiziranju faktora koji mogu dovesti do
naznačene promene. Pre svega treba krenuti od makroekonomskih veličina, a kasnije svoj
fokus usmeriti ka aktivnostima koja imaju manji uticaj na devizni kurs.

6
Labnote, M. (2004) Fixed Exchange Rates, Floating Exchange Rates, and Currency Boards: What Have We
Lerned?, Congressional Research Service, str. 5 – 6.
7
Faletar, R. (2019). Obilježja deviznog tržišta (Doctoral dissertation, University of Pula. Faculty of economics
and tourism" Dr. Mijo Mirković"), str. 17.

7
 4. Zaključak

Definitivno da se iz ovog rada može zaključiti da devizno tržište predstavlja najveće tržište na
svetu, predstavlja srce globalnog finansijskog sistema. Pre mnogo hiljada godina, ljudi nisu
bili svesni da ipak trguju na deviznom tržištu, ali to samo govori o njegovoj širini i moći.

U ovom radu, pre svega. čitalac može da zaključi interesantne podatke o nastanku deviznog
kursa kao i mnogim promenama, ali i trenutnoj situaciji na deviznom tržištu. Koliko je velika
vrednost i količina novca koja je prisutna u svakodnevnim transakcijama na deviznom tržištu,
a baš ta odlika ga predstavlja i najvećim tržištem na svetu.

Kasnije važno je da se približi sam pojam, gde se može zaključiti o osnovnim aspektima
deviznog tržišta, kao i veličini koje ono predstavlja. Jasno se prikazuje njegov značaj kao i
uloga koju igra u ekonomiji. Ono što je važno uočiti jeste da devizno tržište nema centralno
mesto na kojem se odvija i postoji, već se zasniva na transakcijama koje se obavljaju
elektronskim putem. Samim tim prisutni su različiti sistemi trgovine na deviznom tržištu koji
su prikazani u ovom radu i detaljno objašnjeni. Kada se govori o transakcijama, može se
zaključiti da se u radu pominju četiri osnovne i najviše korišćene transakcije koje koriste
subjekti na deviznom tržištu. Svaka od njih je detaljno objašnjena.

Devizno tržište ne bi moglo da postoji bez deviznog kursa, on predstavlja njegov neizostavni
deo. Važno je zaključiti od čega zavisi njegova stopa i zbog čega se ovaj kurs menja. Samim
tim, kada se spomenu određene promene, odmah se može zaključiti da postoje određeni
faktori koji utiču na jednu veličinu, u ovom slučaju na devizni kurs.

Ti faktori su zaista mnogobrojni, neki od njih imaju veći, a neki manji uticaj, ali ono što je
važno jeste da same države mogu uticati namerno na određene faktore kako bi promenile
stanje kursa. Promene zavise od veličine i značajnosti faktora, ali generalno sve države i
subjekti na deviznom tržištu teže kontroli deviznih kurseva.

8
5. Literatura

 Violeta, G. (2010). Introduction to the foreign exchange market, Journal of

Knowledge Management, Economics and Information Technology
 Nordstrom, A. (2022). Understanding the foreign exchamge market, e Riksbank's
Monetary Policy Department
 mr Dugalić, N. (2016). Međunarodne poslovne finansije, Visoka škola strukovnih
studija „Čačak“, Beograd
 Kalčić, I. (2020). Tehnička analiza deviznog tržišta (Doctoral dissertation, University
of Pula. Faculty of economics and tourism" Dr. Mijo Mirković")
 Labnote, M. (2004) Fixed Exchange Rates, Floating Exchange Rates, and Currency
Boards: What Have We Lerned?, Congressional Research Service
 Faletar, R. (2019). Obilježja deviznog tržišta (Doctoral dissertation, University of
Pula. Faculty of economics and tourism" Dr. Mijo Mirković")