ГИМНАЗИЈА „ ЈОВАН СКЕРЛИЋ ”

Владичин Хан

Смер: Природно-математички
Школска година: 2023/2024.

ЕСЕЈ
Предмет: Религије и цивилизације
Тема: Да ли религија представља стаклени плафон за жене у 21. веку

Предметни професор: Сузана Стојадиновић

Ученик: Дубравка Младеновић
Разред и одељење: IV2

Владичин Хан, 2023.

Религија је одувек имала снажан утицај на друштво и културу, обликујући вредности,
морал и етичке стандарде. Међутим, религија није изузета из расправе о родној
равноправности. Многи се питају да ли религијске традиције и праксе стварају "стаклени
плафон" за жене, ограничавајући њихове могућности, слободе и равноправност у односу
на мушкарце.

Стаклени плафон је метафора која описује невидљиве препреке и баријере које спречавају
напредовање жена у каријери и друштву. Слично, у оквиру религијских заједница и
традиција, жене се често суочавају с ограничењима и стереотипима који произлазе из
традиционалних интерпретација верских текстова и обичаја. Ови ограничавајући фактори
могу обухватити забране приступа религијским положајима и институцијама, рестрикције
у обредима и литургији, те ограничења у улози жена у вођењу религијских заједница.

Важно је нагласити да није свака религијска традиција иста, и постоји широк спектар
интерпретација унутар сваке религије. Постоје религијске заједнице које се активно
залажу за равноправност жена, промовишући њихову улогу у вођењу молитви, верског
образовања и друштвених активности. Међутим, постоји и она страна која задржава
традиционалне родне улоге и праксе које могу деловати рестриктивно према женама.

Један пример рестриктивне праксе према женама можемо видети у хиндуизму, где се
неким женама забрањује приступ храмовима током њиховог менструалног циклуса. Ова
пракса је утемељена на традиционалним веровањима да су жене у том периоду
"непочистене" или "нечисте". Ограничавање приступа женама током менструације може
се сматрати обликом дискриминације и повредом њихових верских слобода.

Међутим, важно је напоменути да постоји расправа унутар хиндуистичке заједнице о овој

пракси, а многе жене и активисти се боре за њено укидање. Осим тога, индијски судови су
донеле одлуке које подржавају право жена да уђу у храмове без обзира на њихов
менструални статус, што указује на промене у перцепцији и пракси у вези са овом темом.

Недопуштање женама у храмове током менструације је кршење људских права, али

2
оставимо то по страни на тренутак их ајде да разговарамо о другим начинима у којима се
ова пракса протеже на живот жене у хиндуистичком домаћинству.Када млада жена почне
да има менструацију, ту особу стављају у ћошак и принуђују је да носеи бело 3 дана, не
дозвољавају купање, ни мењање одеће, дозвољено им је само да једу одређену храну тих
дана и не сме да их дира не само мушкарац него било ко. Ово је трауматска ритуализована
пракса којом се постаје жена у хиндуистичком домаћинству. Ова пракса такође укључује
религију јер се врше пује и ритуали у оквиру ове праксе. У старим данима грађена је шупа
где су се жене слале на пет дана током менструације. Није им било дозвољено да се
пресвлаче, купају, да било шта дирају, па чак и да разговарају са људима. Ово је рађено да
би се заштитиле духовне енергије домаћинстава јер се верује да хиндуси имају богове у
свом дому тако да не желе да жена поремети духовну енергију тог домаћинства. У неким
породицама жена чак мора да каже својим родитељима када почње да има менструацију
чак и као старија жена, када би њенс здравствене информације требале бити приватне,
тада жена мора да се купа од главе до пете у одећи коју је носила, потом се та одећа скида
и чува у посебној корпи коју само жене могу додиривати. Затим жена мора ритуално
очистити себе да би мушкарци могли да је погледају и њихову духовност тада не омета
њена енергија. Данас многе мајке не дозвољавају својој деци да прођу кроз ово јер не желе
да им деца буду трауматизована.

По мом мишљењу, да ли религија представља стаклени плафон за жене у 21. Веку,

нажалост још увек ДА. Све варира од једне религије до друге па чак и од једне породице
до друге. Напредак се види и то је веома важно. Видимо кроз стаклени плафон и правимо
рупе у њему, а само ломљење стакленог плафона је подухват на дуге стазе које укључује
друштво у целини.

Литература: https://www.tiktok.com/@concretecorn/video/7264605910998322474

http://www.e-jednakost.org.rs/site/wp-content/uploads/2015/05/Stakleni_plafon.pdf
3