ТЕХНИЧКИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР

ЗВОРНИК

МАТУРСКИ РАД

ТЕМА:
ТРАНСПОРТНА ДОКУМЕНТА У ШПЕДИЦИЈИ

Ментор: Ученик:
проф. Милан Ерић Свјетлана Обреновић

Зворник, мај 2024. година

САДРЖАЈ
1. УВОД......................................................................................................................3
2. ШПЕДИЦИЈА И ЊЕН ЗНАЧАЈ..........................................................................4
2.1.Увод у шпедитерско пословање...................................................................4
2.2.Дефиниција и врсте шпедитерске дјелатности...........................................4
2.3.Врсте шпедитерске дјелатности предузећа.................................................5
3. ДОЗВОЛЕ И ДОКУМЕНТА У ШПЕДИЦИЈИ..................................................7
3.1 Дозволе за међународни превоз....................................................................7
3.2 Документа у међународној шпедицији........................................................8
3.3 TIR карнет.......................................................................................................9
3.4 Најава превоза ЕDI.......................................................................................12
3.5 АТА карнет...................................................................................................13
3.6 ЕОRI број......................................................................................................14
3.7 Путни налог..................................................................................................14
3.8 Основна документа у царинском поступку...............................................16
3.9 CIM товарни лист.........................................................................................19
3.10 CEMT дозвола............................................................................................19
4. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................21
5. ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................22
1. УВОД
Данас даљина више не представља препреку у међународном пословању и транспорту. Како
модерна средства комуникације све више приближавају пословне партнере који су често
веома удаљени неопходно је логистички подржати све активности ових пословних односа.
Захтеви за квалитетом постају све израженији а сам квалитет постаје све мање уочљив. У
таквом амбијенту професионалност није више једини предуслов успеха већ то постаје и
лични однос који се развија између пословних партнера а који постаје основ успешне
сарадње.

Тржишне промене у Европи и шире постављају нове захјтеве тржишта кроз:

• глобализацију тржишта (просторна интеграција путем логистике),
• оштру конкуренцију (проблем освајања и задржавања корисника),
• промене у међународним робним токовима (правци, структура),
• промене структурама роба (умјесто сировина, готови произовди),
• мање појединачне испоруке робе (уместо масовних терета мање збирне пошиљке),
• захтеви за комплетном логистичком услугом (све на једном месту),
• сталан раст квалитета услуге робе (потпуна сатисфакција корисника),
• смањење трошкова (логистичких и укупних трошкова).

Наша прилично неуређена проблематика има негативних утицаја на неометано пословање

међународних превозника, ставља у први план задатак свим чиниоцима да делују у правцу
побољшања постојеће и изградње недостајуће законске регулативе поштујући највише
Еуропске и светске стандарде и технологије, и уједно осигуравају једнаки услови приступа
тржишту за све домаће превознике, као и осигура услове свим страним превозницима.

У овом матурском раду објасни ће се траснпортни документи који су значајни за шпедицију. За

почетак ће се објаснити што је уопште саобраћај и његов значај. Након тога ће бити објашњено
нешто више о шпедицији. Писаће се затим о свим документима у шпедицији и који је њихов
значај.

Слика 1 Врсте транспорта

3
2. ШПЕДИЦИЈА И ЊЕН ЗНАЧАЈ
2.1.Увод у шпедитерско пословање
Спољно–трговинска дјелатност, а поготово извоз је врло важан чинилац за свако привредно
друштво које производи односно извози сопствене производе или услуге односно извози
производе других произвођача. У сваком извозно-увозном послу кључну улогу има лице
(правно или физичко) која се назива шпедитер и које координира промет и превоз робе од
произвођача до крајњег корисника. Шпедитер омогућава да се безбедно и сигурно обави
одговарајући транспорт, правилним избором вида транспорта односно превозног средства,
према условима које је одредио налогодавац.

Задаци који се стављају пред шпедитере нису ни једноставни нити без ризика. Зато је
потребно да шпедитер савршено познаје законске прописе своје земље и земље у коју се
роба отпрема, да познаје клаузуле, те да поседује добре везе са превозничким предузећима,
осигуравајућим кућама, поморским агенцијама, бродарским агентима, банкама, царинским
испоставама и осталим учесницима у међународном пословању.

У Републици Српској, данас постоји неколико стотина шпедитерских привредних друштава

која се баве организацијом целокупног домаћег и међународног транспорта и посредовањем
код увоза и извоза робе (са или без транспорта) али постоје и мањи шпедитери који
организују и специјализовани су само за одређени вид транспорта.

2.2.Дефиниција и врсте шпедитерске дјелатности

Под пословима међународне шпедиције подразумијевају се привредне услуге
спољнотрговинског промета, односно послови: отпреме робе из своје у стране земље
(извозна шпедиција), допреме робе из страних у своју земљу (увозна шпедиција), и провоза
робе између страних преко властите земље (провозна или транзитна шпедиција) које
обављају међународни шпедитери, и обављање других прописаних или уобичајених
специјалних (споредних) послова и радњи у вези с отпремом, допремом или провозом
(транзитом) робе.

Међународни шпедитер је привредник, правно или физичко (ретко) лице регистровано за

обављање послова спољнотрговинског промета, која искључиво и у облику сталног
занимања закључује у своје име и за туђи рачун (као комисионар), у туђе име и за туђи
рачун (као агент) и у своје име и за свој рачун (као самостална категорија привредника)
уговоре потребне при организацији отпреме (извоза), допреме (увоза) и провоза (транзита)
робе својих налогодаваца уз помоћ возара и обавља друге прописане или уобичајене
специјалне (споредне) послове и радње у вези с отпремом, допремом и провозом робе.
Шпедитери се, у спољнотрговинском процесу, а тиме и у царинском поступку појављују,
као:
 комисионари који обављају послове по налогу, али у своје име
 агенти који обављају послове по налогу налогодавца и у његово име.

Шпедиција је услужна привредна дјелатност, која се бави организовањем и премештањем

(отпремом и допремом) робе у простору и времену координацијом свих учесника у
4
транспортном ланцу. Премјештање робе подразумијева, скуп операција и активности које
омогућавају несметано кретање робе. Најбитније је, познавање технолошких захтјева робе и
сва њена битна својства, затим проналажење најповољнијег превозног пута по видовима
транспорта, захтјеве за складиштењем робе, осигурање царинских формалности (ако се ради
о кретању робе преко границе), квантитативна и квалитативна контрола робе, пред-
финансирање царинских услуга и робе као и неки остали пратећи захтеви и послови.

2.3. Врсте шпедитерске дјелатности предузећа

Шпедитерски послови посебно послови међународне шпедиције толико су разноврсни и
комплексни да је у оквиру шпедитерске делатности морало доћи до одређене поделе рада и
специјализације. У савременим тржишним условима пословања у шпедитерским мањим и
средњим предузећима, врло је тешко, готово немогуће бавити се свим облицима и врстама
шредитерске делатности.

Такво пословање, у правилу, не би било економично и рентабилно, а најекономичније и

најрентабилније пословање захтева специјализацију и у шпедитерској делатности. Главна
стајалишта за одређивања уже специјалности шпедиције су: територијални делокруг
пословања, основно обележје пословања, обим пословања, најчешће коришћено превозно
средство, врста транспорта, трговински смер, предмети отпреме.

Према територијалном делокругу пословања, као што је већ наведено, шпедиција се

дијели на две главне врсте, и то: националну шпедицију и међународну шпедицију.

Национална шпедиција, то је шпедиција која се бави искључиво организовањем отпреме и

допреме робе унутар граница једне државе и која се при томе служи искључиво домаћим
превозним средствима. Национална шпедиција организује отпрему и допрему робе: у истом
мјесту и из једног у друго место исте државе.У нашој земљи делују два типа националне
шпедиције: чисти тип шпедитерске службе у националном промету и мешовити тип
шпедитерско–превозне службе којом се баве предузећа за шпедицију и превоз робе.

Међународна шпедиција, је шпедиција која се бави организовањем: отпреме робе из своје

земље у стране земље, допреме робе из страних земаља у своју земљу и провоза робе
између страних земаља преко властите земље. Међународни шпедитери ређе се
специјализују само за једну од споменутих врста организације отпреме робе. Много је
чешћи случај у пракси да се међународни шпедитери баве са све три врсте шпедиције. То је
случај и код нас, где се међународни шпедитери готово редовито баве свим врстама
шпедиције.

Међународне шпедиције се дијели на три главне врсте, и то:

 континенталну,
 граничну и
 лучку (поморску) шпедицију.

Према основном обележју, делокругу рада, шпедитери се могу класификовати као:

а) Збирни шпедитери баве се организовањем збирног транспорта,
б) Сајамски шпедитери су специјализовани за послове организације различитих сајамских
5
приредби, изложби, демонстрација разних производа и сл.,
ц) Шпедитери за ваздушни промет специјализовни за послове обављања низа
дјелатности при отпреми и допреми робе у ваздушном саобраћају.

Послови међународног шпедитера, с обзиром на њихово значење у шпедитерском,

спољнотрговинском и прометном систему могу се систематизовати у основне и специјалне.
Основне послове чине послови без којих се не може замислити функционирање
међународне
шпедиције, а то су:
• инстрадација,
• плаћање аконтације возарине и других ефективних трошкова,
• давање стручних савета и суделовање у преговорима ради закључења уговора у
међународној продаји,
• осигурање повластица и других погодности од страних и домаћих превозника,
• организовање збирног транспорта,
• закључивање уговора о превозу робе свим расположивим транспортним средствима,
• закључивање уговора о утовару, истовару, претовару и пратеће услуге,
• закључивање уговора о складиштењу робе,
• заступање и обављање послова у вези са царињењем робе (царинско заступање),
• организовање физичке дистрибуције по систему “од врата до врата”,
• узимање узорака, утврђивање количине робе,
• прибављање и испостављање превозних и других докумената,
• склапање уговора о транспортном осигурању,
• прибављање транзитних дозвола,
• контрола и рекламације возарине, царине и другух даџбина,
• издавање шпедитерских потврда као инструмената у плаћању у спољнотрговинском
промету,
• обављање услуга на међународним сајмовима, специјализованим изложбама и сличним
приредбама како у земљи тако и у иностранству,
• отпрема и допрема робе у унутрашњем транспорту,
• обавештавање комитента,
• и остали уобичајени послови међународне шпедиције.

Slika 2 Шпедиција

6
3. ДОЗВОЛЕ И ДОКУМЕНТА У ШПЕДИЦИЈИ
Основни задатак међународног шпедитера je да ослободи свога налогодавца (извозника,
увозника, произвођача) цјелокупног напора и бриге око отпреме, допреме и провоза робе у
међународном промету, како би налогодавац могао сву своју пажњу концентрисати на
своју основну дjелатност. Шпедитеру треба дати потпуно овлашћење да влада цjелокупним
транспортним процесом, и да као активан учесник суделује у изради предкалкулације за
продају и куповину робе.
Предајући робу на превоз превознику шпедитер је дужан, ако то у диспозицији није учинио
налогодавац, одредити превозни пут. Бирајући вид и врсту транспортног средства и пут
којим ће се роба кретати. Шпедитер је дужан да води рачуна о избору најрационалнијег пута
који ће бити најповољнији за налогодавца, водећи рачуна о природи робе, њеном паковању,
року испоруке и осталим околностима које могу утицати на безбедност и економичност
превоза.

3.1 Дозволе за међународни превоз

Међународни комерцијални саобраћај је условљен системом дозвола.

Дозвола је акт који омогућава да возило једне земље саобраћа у другој земљи (документ
којим се одобрава коришћење возила на територији земље издавања).

Контигент дозвола је укупан број дозвола којим је означен максималан број возила једне
земље који у току једног периода (календарска година) могу саобраћати у другој земљи
(њеној територији)

Врсте дозвола за робу:

Мултилатералне дозволе (вишестране), су оне исправе које омогућавају превознику који

их поседује да са својим возилом обавља превоз, односно приступ и кретање по путевима
свих држава (већег броја) чији су органи прихватили мултилатерални уговор којим су те
дозволе уведене. У Европи данас постоје две врсте оваквих дозвола и то: Мултилатералне
дозволе CEMT-а, (Конференција европских министра транспорта ), чије је седиште у
Паризу. У оквиру CEMT -а постигнут је договор да свака земља има одређен број дозвола
ове врсте. Са овим дозволама се може неограничено вршити превоз у току целе године у
свим земљама чланицама CEMT-а. Да би се обезбедила евиденција о коришћењу ових
дозвола сваки корисник дозволе мора да води путни дневник који носи са собом и показује
са дозволом. Мултилатералне дозволе ЕУ (Европске унује), поседују и користе само за
земље чланице ЕУ.

Билатералне дозволе, издају се на основу билатералних споразума закључених измеду две

заинтересоване земље. Овим споразумима регулишу се, између осталог, и контигенти (број и
врста) ових дозвола. Контигент дозвола за једну годину зависи у првом реду од обима робне
и друге размене између заинтересованих држава, броја искоришћених дозвола у претходној
години и могућности превоза другим гранама саобраћаја.
7
—

Билатерална дозвола важи за један превоз, једно возило, односно скуп возила (камион
приколица) без обзира на тонажу. Билатералних дозвола за робу има више врста:
Пограничне дозволе, за пограничне превозе између суседних земаља и то 25 км од границе
ако споразумом није утврђено другачије.
Билатералне дозволе, омогућују превоз између било ког подручја две заинтересоване
земље Ова дозвола може да замени и пограничну дозволу.
Транзитне дозволе, омогућавају транзит кроз земљу која ју је издала без каботаже.(превоз
путника и/или терета између појединих места на подручију једне државе)
Дозвола за треће земље, омогућава превознику из једне земље да врши утовар у другој
земљи и ради превоза за трећу земљу.

3.2. Документа у међународној шпедицији

FIATA је највећа невладина организација на пољу међународног саобраћаја и њен утицај у

свијету је велики јер послује са документима који су признати у свим земљама
потписницима FIАТА.
Основна документација која прати транспортни процес у међународном друмском
транспорту терета, у основи чине следећа документа, за:
• возило (саобраћајна дозвола за вучно и прикључно возило, међународна полиса обавезног
осигурања, „зелени картон“ само за земље у којима је обавезана, потврда (нумерисана
лиценца националним бројем) о техничко-технолошким условима о испуњености услова
које морају задовољавати возила којима се обавља међународни друмски транспорт),
персонализована картица лица задуженог за одржавање возила,
• возача (путни налог, међународна возачка дозвола одговарајуће категорије, дозвола
(лиценца) односно персонализована картица за управљање друмским возилом у
међународном саобраћају, лична карта-пасош, визе, полиса здравственог осигурања,
тахографски уложци и др.),
• пошиљку (међународни товарни лист-CMR, појединачна билатерална или CEMT дозвола
за међународни транспорт, документа прописана Конвенцијом ТIR, документа прописана
конвенцијом АТА, JCI (јединствена царинска исправа), декларација о царинској вредности
(DCV), трговачка фактура, пакинг листа, пропратнице за савремене теретне јединице
(предајни листови и дневни рачуни трошкови отправљања за контејнере или товарне
сандуке и др.), увјерење о домаћем пореклу робе Форм А, уверење о пореклу робе са
непреференцијалним третманом, увјерења у вези са подацима о којима Привредна комора
води евиденцију на основу овлашћења прописаних законом, увјерење о вишој сили,
увјерење о пореклу робе из треће државе, сертификат о квалитету робе код увоза, увјерење о
роби која се извози након поступка активног оплемењивања, уверење о крајњем кориснику,
увјерење о здравственој исправности животиња, меса, производа и сировина животињског
порекла (ветеринарско увјерење), увјерење о пореклу животиња, меса, производа и сировина
животињског порекла, (сертификат о аутентичности) и др.

Такође, обавезност зеленог картона, различито је дефинисана између Европских земаља.

Мултилатерални споразум (МА), познат и као Систем (под-систем) регистарске ознаке,
представља формални договор једног броја земаља о међусобном проширивању
8
територијалног важења осигурања аутоодговорности, који за основ има признавање да је
регистарска ознака доказ о постојању осигурања аутоодговорности приликом уласка
моторног возила које се уобичајено налази на територији једне од земаља потписница
споразума на територију посећене земље, такође потписнице МА.
Потписивањем Мултилатералног споразума и приступањем систему регистарске ознаке,
престаје обавеза да моторна возила која се уобичајено налазе на територији поседују
међународну карту осигурања аутоодговорности – зелену карту, приликом уласка на
територију неке од земаља потписница МА.
Земље потписнице Споразума (МА) у којима више НИЈЕ ОБАВЕЗНО ПОСЕДОВАЊЕ
ЗЕЛЕНЕ КАРТЕ су: Аустрија, Бугарска, Белгија, Црна Гора, Чешка Република, Кипар,
Немачка, Данска, Шпанија, Естонија, Француска, Финска, Уједињено Краљевство Велике
Британије и Северне Ирске (укључив Каналска острва и острво Ман), Грчка, Мађарска,
Италија, Ирска, Луксембург, Литванија, Летонија, Малта, Холандија, Португалија, Пољска,
Румунија, Шведска, Словачка, Словенија, Хрватска, Швајцарска (укључив Лихтенштајн),
Андора, Норвешка и Исланд
ПОСЕДОВАЊЕ ЗЕЛЕНЕ КАРТЕ, обавезно је када се улази на територију неке од следећих
земаља: Русија, Белорусија, Украјина, Молдавија, Турска, Израел, Иран, Македонија,
Албанија, Тунис, Мароко.

Слика 3. Међународни савез шпедитерских удружења

3.3 TIR карнет

Закона о спољнотрговинском пословању, Влада је донела Уредбу, о начину издавања и

овјеравања исправа које прате робу при извозу или увозу за чије издавање није прописана
надлежност по којој је потребно обезбедити већи број докумената у зависности од врсте
робе која се превози односно увози и извози, као што су уверење о:
 Домаћем пореклу робе Форм А,
 Пореклу робе са непреференцијалним третманом,
 Подацима које Привредна комора води евиденцију на основу овлашћења прописаних
законом вишој сили,
 Пореклу робе из треће државе,
 Роби која се извози након поступка активног оплемењивања,
 Крајњем кориснику,
 Здравственој исправности животиња, меса, производа и сировина животињског
9
 порекла (ветеринарско уверење),
 Пореклу животиња, меса, производа и сировина животињског порекла (сертификат о
аутентичности)
Привредна комора- Удружење за саобраћај и телекомуникације издаје увјерења, осим у
случајевима који су предвиђени међународним споразумима или царинским прописима када
та уверења издаје надлежна царинарница,

Slika 4 Изглед TIR-а

Предност TIR карнета је врло значајна јер се роба креће преко међународних граница уз
мимимум задржавања, смањена су кашњења и трошкови транзита, поједностављена је
документацја и нема потребе за гарантним депозитом на транзитним границама. Сами
превозници врше процену да ли ће и за које ће дестинације користити TIR карнете, али и
чињеницу да је TIR карнетом транспорт за многе дестинације олакшан, бржи, а самим тим и
економски исплатљивији. Повољности овог система могу користити само превозничка
предузећа, лиценцирана за међународни транспорт. Карнет TIR није неопходан при
међународном друмском превозу робе, већ се он користи да би се убрзале процедуре
царинских и других формалности при прелазу државних граница. Код таквих превоза
царинске формалности на граници своде се на контролу исправности царинске бломбе којом
је товарни простор возила затворен. Возила која врше транспорт под режимом TIR носе на
предњем и задњем делу TIR таблицу и поседују уверења царинских органа своје земље да је
возило опремљно по прописима TIR -а, тј. да поседују такво затварање товарног простора да
се у исти не може ући без скидања царинске бломбе.

TIR карнет се издаје у земљи поласка или у земљи у којој је носилац регистрован или је
стално настањен. Штампа се на француском језику, осим прве стране корица где су одјељци
исто тако штампани и на енглеском језику. Карнети, који се користе за TIR транспорт унутар
регионалног гарантног ланца, могу бити одштампани на једном од званичних језика
Уједињених Нација, са изузетком прве странице корица где су одјељци штампани на
енглеском или француском језику. TIR карнет важи до окончања TIR операције у одредишној
царинарници уколико га је царинарница поласка задужила у оквиру периода важења,
утврђеног од асоцијације. Издаје се само један. TIR карнет за комбинацију возила (састав
10
возила) или за више контејнера натоварених, било на једно возило или саставу возила.
Транспорт под окриљем TIR карнета може да укључује више царинарница отпреме и
одредишта, али укупан број царинарница отпреме и одредишта не сме да буде већи од
четири. Уколико се превоз обавља само преко једне отпремне царинарнице и само преко
једне одредишне царинарнице, TIR карнет треба да садржи, најмање 2 листића за земљу
поласка, 2 листића за земљу одредишта и по 2 листића за сваку другу земљу преко чије
територије прелази. За сваку додатну отпремну или одредишну царинарницу потребна су по
2 листића екстра. TIR карнет треба да се поднесе заједно са друмским возилом,
комбинацијом возила, контејнером свакој од отпремних, пролазних и одредишних
царинарница.
TIR Карнет најчешће попуњавају шпедитери или сами превозници у коме се не сме се ништа
брисати нити поправљати. Све исправке треба да се врше прецртавањем погрешних
података и уписивањем, уколико је то потребно, жељених. Свака измена треба да буде
потписана од лица које ју је унело и оверена од царинских органа. Ако национално
законодавство не предвиђа регистрације приколица и полуприколица, уместо регистарског
броја, унеће се идентификациони број. Манифест се попуњава на језику земље поласка,
осим ако царински органи одобре употребу неког другог језика. Царински органи осталих
земаља преко којих се обавља превоз задржавају право да захтевају превод на свој језик.
Подаци у манифесту треба да су исписани писаћом машином или умножени на начин да су
сви листићи јасно читљиви. Одвојени листићи истог модела као манифест или комерцијална
документа у којима се налазе све информације тражене у манифесту, могу се прикачити на
ваучере где је потребо унети следеће податке: број додатих листића, број и врста колета или
предмета као и укупна бруто тежина робе уписана у додатне листиће. Ако ТIR карнет
покрива комбинацију возила или више контенера потребно је да се садржај сваког возила
или контејнера упише у манифест одвојено. Такође ако има више отпремних или
одредишних царинарница, подаци, који се односе на робу која се задужује под царинском
контролом, треба да буду у манифесту јасно одвојени. Када царински органи захтевају за
распознавање '' тешке или кабасте робе'' да се поменути документи приложе уз ТIR карнет,
царински органи их морају оверити и причврстити на другу страну корица карнета слику
или цртеж терета. Сви листићи треба да садрже датум и потпис носиоца ТIR карнета или
његовог представника.

Према важећим прописима, под ТИР Карнетом се не може превозити следећа роба:
• алкохол или дуван (осим пива и вина),
• сиров дуван,
• осетљива роба (у ЕУ).
ТIR систем нуди предности за све карике у ланцу међународног транзитног превоза роба:
А. Предности за транспорт и трговину (опште):
• смањује трошкове транспорта смањујући формалности и кашњења у транзиту,
•олакшава проток возила у транзиту применом стандардизоване регулативе и
документације,
• подстиче развој међународне трговине.
Б. Предности за превознике:
• роба се креће преко међународних граница с минималним задржавањем без детаљне
контроле,
• кашњења и трошкови транспорта су смањени,
• процедуре и документа су поједноставњена и стандардизована,
• нема потребе за депозитом (гаранцијом) на границама транзитних држава
11
B. Предности за царински систем:
• гарантовано плаћање царинских и порезних такси у случају злоупотребе,
• само "бона фиде" превозницима је дозвољено кориштење ТIR карнета - чиме се повећава
сигурност система,
• смањена је потреба физичке контроле робе у транзиту,
• систем олакшава царинску контролу и попратну документацију.

3.4 Најава превоза ЕDI

(EDIFACT) систем Електронска размена података, EDI у преводу значи електронска размена
података. Електронска размена података у администрацији, трговини и транспорту
UN/EDIFACT (United Nation/ Eletronic Data Interchange for Administration, Commerce and
Transport) представља скуп правила, стандарда и упутстава за размену података и
информација између учесника у међународној размени уз помоћ одговарајућег софтверског
алата.

Структуру поруке чине (главни, описни и збирни део) које је предложила група за развој
poruka UN/ECE/WG4 у сарадњи са FIATA, IATA,ICS,IRU,UIC,CCC и SEFIC. Поруке садрже
сегменте за идентификацију поруке и података из докумената, а могу бити:
• опште транспортне поруке;
• поруке које се односе на превоз контејнера;
• поруке које се односе на превоз опасних материја;
• поруке које се односе на послове шпедиција и
• остале поруке које се односе на путнички саобраћај.
Порука се израђује у одређеном стандарду и протоколу који дефинише распоред (редослед)
поруке и то: сегмент за адресу продавца, сегмент за адресу купца, сегмент о начину
транспорта, сегмент о року плаћања, сегмент банке и броја рачуна, сегмент описа робе,
сегмент износа рачуна итд. Порука се израђује на домаћем језику унутар једне земље или у
међународној трговини на енглеском језику. У ЕУ службени су језици свих земаља чланица.
ЕDI размена података омогућава, слање директних порука у уговореној стандардизованој
форми са једног на други рачунарски систем. Код електронске размјене података сва
папирна пословна документа која су се претходно размењивала између компанија замењена
су порукама погодним за електронску размену између комитената. Применом EDI-ја,
стандардизован је сваки документ у међународној трговини, као што је фактура,
поруџбеница, ценовник и сл. Сматра се да EDI смањује класичне административне трошкове
од 3,5 до 15% код размене документације која прати робу у промету јер документа иду
испред робе односно возила (нпр. неће се десити да возило стоји у неком царинском
терминалу и до више дана јер нема потребну документацију). Већина компанија из Западне
Европе од 1995. године обрађује папире који прате робу искључиво преко ЕDI-ја. Предности
електронске размене података су: скраћивање времена за пословне трансакције, директни
проток информација између пословних партнера, мањи трошкови трансакција, већа тачност,
боље услуге купцима, примена рачунарских система уз минималну људску интервенцију.
Применом овог система постиже се координација управљања токовима робе у производњи,
контроли материјала, руковању, складиштењу, паковању и испоруци, и код записа о
квалитету. ЕDI и ЕDIFACT обезбеђују задовољење захтева серије стандарда ISO 9000.
Такође, постиже се већа тачност података у пословању, учвршћивање мођусобних односа
партнера у пословању, постизање веће ефективности и ефикасности пословања кроз
12
реинжењеринг организације посебно кроз смањење потребног броја радника, дигитална
обрада података, флексибилност и др.

3.5 АТА карнет

АТА карнер је међународни универзални документ регулисан Законом о

спољнотрговинском пословању који се искључиво користи код поједностављења
привременог извоза и/или увоза робе са становишта земље на коју се роба уноси, с роком
важења до годину дана. Картон замењује национална царинска документа за привремени
извоз, привремени увоз и превоз (транзит) робе, чиме се поједноставњује царински поступак
и на тај начин олакшава и убрзава промет одређених категорија роба. Највише се користи
код пружања услуга страним лицима и коришћења услуга страних лица и у другим
случајевима кад се роба извози, односно увози са обавезом враћања у одређеном року, у
истом или промењеном стању, роба се може привремено извозити, односно привремено
увозити. Царинарница може одобрити извоз, односно увоз робе добијене прерадом, обрадом
или дорадом и пре привременог увоза, односно извоза репродукционог материјала
потребног за производњу те робе, осим пољопривредних производа. Привремено извезена
роба мора се вратити у државу или дефинитивно извести, а привремено увезена роба мора се
вратити у иностранство или дефинитивно увести и оцаринити по прописима којима се
уређује извоз, увоз, царињење те робе, као и рокови привременог извоза и увоза. Предузеће
и друго правно лице може привремено извозити, односно увозити у закуп опрему ради
коришћења у производњи и ради пружања услуга. Уговор о закупу обавезно садржи рок
трајања закупа, а може се предвидети да по истеку уговорног рока закупац трајно задржи
привремено извезену, односно увезену опрему.
Уговором о закупу, односно лизингу преноси се право коришћења опреме увезене у закуп уз
плаћање накнаде (закупнине), а може се предвидети и обавеза закуподавца да закупцу
обезбеди несметано коришћење, одржавање и техничко-технолошко унапређење опреме, као
и замена увезене опреме новом техничко-технолошки савршенијом опремом за време
трајања рока закупа. Привремени извоз, односно привремени увоз опреме у закуп, односно
лизинг одобрава царинарница. Привремено извезена, односно увезена роба може се
употребити само за намене за које је привремено извезена, односно увезена, а према
рјешењу царинарнице која је издала одобрење. Привремени увоз или извоз одобрава се и у
случају послова оплемењивања робе (прерада, дорада и обрада). Ови послови могу да се
врше у више фаза и да их обавља више предузећа и других правних лица, односно страних
лица. На основу одобрења надлежног органа, услуга оплемењивања може се платити,
односно наплатити у роби која је дата на оплемењивање, односно која је оплемењена. На
извоз и увоз робе којом се плаћа, односно наплаћује услуга оплемењивања примењују се
прописи којима се уређује редовни извоз, односно увоз те робе. Републичка влада одређује
врсту и намену привременог извоза и увоза, рокове привременог извоза и увоза по
намјенама, а може одредити која се роба не може привремено извозити и увозити.

Предности АТА карнета, јесу повољности за извозника јер нема трошкова царине и ПДВ-а
или полагања депозита односно омогућава извозницима и увозницима употребу само једног
документа за решавање свих царинских формалности, за царину значи мање администрације
и сигурност да ће наплатити увозне дажбине ако не дође до поновног извоза а за превознике
карнети поједностављују прелазак границе, скраћују време задржавања на граничним
прелазима и царинским испоставама чиме скраћују време доставе робе.
13
 Slika 5 ATA карнет

3.6 ЕОRI број

ЕОRI број (Economic Operator Registration and Identification-EORI) је 2009. године ступио на
снагу као пропис ЕУ који обавезује да сваки привредни субјекат који обавља послове на
територији ЕУ мора имати тзв. ЕОRI број који додељује држава чланица ЕУ. ЕОRI број биће
коришћен за идентификацију привредних субјеката код царинских органа држава чланица.
Привредни субјекти регистровани ван територије ЕУ биће регистровани од стране
надлежних органа држава чланица ЕУ када први пут након утврђеног датума буду поднели
захтев за царињење. ЕОRI број је јединствен број, а захтев за његово добијање може се
поднети само у једној од држава чланица ЕУ.

Slika 6 EORI

14
 3.7 Путни налог

Образац путног налога је документ формата 210 mm ∙ 297 mm, у пресавијеној форми 148
mm ∙ 210 mm, означен серијом и бројем у два примјерка и штампан у блоку од 50 примјерака
са уложеним копијама, као:
1) Образац путног налога за аутобус у међуградском саобраћају - ПН1,
2) Образац путног налога за аутобус у градском и приградском саобраћају - ПН2,
3) Образац путног налога за теретно моторно возило - ПН3,
4) Образац путног налога за путнички аутомобил - ПН4.
За сваку употребу возила у превозу, превозник - власник возила (налoгодавац) издаје и
одговарајући путни налог који важи до завршетка превоза, односно повратка возила у
сједиште налогодавца. За све превозе у току једног дана налогодавац може издати један
путни налог за моторно возило. Изузетно, за превоз лица на једној линији у градском и
приградском саобраћају и у ванлинијском превозу, као и превозу ствари који се обављају у
сједишту налогодавца, може се издати један путни налог, који важи најдуже 15 дана од дана
издавања путног налога. За путнички аутомобил и теретна моторна возила највеће
допуштене масе до 3.500 килограма налогодавац може издати један путни налог, који важи
најдуже 30 дана од дана издавања путног налога. Путни налог попуњава овлашћено лице
налогодавца у два примјерка, читким штампаним словима која се не могу брисати и овјерава
и издаје тек када образац путног налога потпише возач. Потпис овлашћеног лица
налогодавца и возача је читљив и потпун у којем се јасно може утврдити исписано име и
презиме. Оригинал путног налога издаје се возачу уз потврду пријема налога у књизи
евиденције о издатим путним налозима, а копију издатог путног налога задржава
налогодавац. Налогодавац је дужан да води евиденцију о издатим путним налозима - књига
евиденције, чије су стране нумерисане и садрже сљедеће податке: редни број, број путног
налога, датум издавања путног налога, име и презиме возача, регистарски број моторног и
прикључног возила и датум враћања путног налога. Евиденција води се ажурно, потпуно,
тако да у свако доба пружа увид у стварно стање. Ако се евиденција путних налога води
путем рачунара, запослени који врши унос података у рачунар на крају свог радног времена
обавезан је да одштампа и овјери унесене податке у евиденцију о издатим путним налозима.
Уписивање података о издатим путним налозима обавља се нумеричким и хронолошким
редом. Евиденција се чува најмање двије године од дана задњег уписа.

15
 Слика 7. Изглед путног налога ПН4

3.8 Основна документа у царинском поступку

У царинском поступку користе се следеће групе докумената:

● документа прописана Конвенцијом TIR и Конвенцијом АТА;

● стандардизована међународна документа: JCI (јединствена царинска исправа), DCV
(декларација о царинској вредности робе), списак наименовања, транспортне и комерцијалне
исправе, као и књиговодствени записи који могу заменити основна царинска документа;
● стандардизовани национални документ Сажета декларација, који се користи у посебним
случајевима када се превозне исправе не могу прихватити.

Јединствена царинска исправа (ЈCI)

16
Јединствена царинска исправа (JCI) је прописан образац и користи се као писана царинска
декларација, JCI се подноси у оноликом броју сетова колико је потребно за спровођење
прописа за царински поступак у који се роба ставља. Комплет ЈCI састоји се од:

● сета од 8 листова или

● двонаменског сета од 5 листова.

Исправе у царинском поступку

Образац декларације може бити допуњен са једним или више JCI BIS образаца поднетих у
сету који садржи листове потребне за спровођење царинског поступка.
Рубрике, делови JCI ограничени цртом и означени називом, бројем или великим штампаним
словима, за стављање робе у одређени царински поступак се попуњавају на начин прописан
у Правилнику о обрасцима за примену Царинског закона а шифре које се уписују у поједине
рубрике садржане су у Кодексу шифара за попуњавање исправа у царинском поступку као и
додатним правилима предвиђеним другим прописима. Обрасци JCI BIS се користи ако се
пријављује више врста роба или ако се пријављује роба сврстана у више од једне тарифне
ознаке. JCI BIS образац је саставни део JCI-а на који се односи.

17
Слика 8. Образац за ЈЦИ

18
 3.9 CIM товарни лист

Као и у другим врстама саобраћаја, тако и у жељезничком, товарни лист има више функција,
али су најзначајније:

– то је превозна исправа која прати пошиљку током целог процеса превоза,

– овјерен товарни лист од стране железнице представља доказ о закључењу уговора о
превозу,
– товарни лист је основни носилац информација о транспортним приходима и статистичким
информацијама.

Међународни железнички товарни лист састоји се из скупине од 5. нумерисаних листова и

то:
1.ОРИГИНАЛ ТОВАРНОГ ЛИСТА,
2.ТОВАРНА КАРТА – коју задржава упутна станица,
3.ИЗВЕШТАЈ О ПРИСПЕЋУ – намењен упутној станици,
4.ДУПЛИКАТ ТОВАРНОГ ЛИСТА – предаје се пошиљаоцу после преузимања пошиљке,
5.КОПИЈА ТОВАРНОГ ЛИСТА – чува отпратна станица.

Од свих делова товарног листа најзначајнији су лист број 1, односно оригинал – први лист
товарног листа предаје се примаоцу и број 4 дупликат товарног листа који се предаје
пошиљаоцу. Остале копије служе више за унутрашњу употребу железница.
Товарни лист је састављен на језику отправне или утоварне железницке станице, а могу се
додати и преводи на један од међународних језика (француски, немачки или италијански)
уколико већ није попуњен на једном од њих. Товарни лист прати пошиљку у железничком
саобраћају.

3.10 CEMT дозвола

CEMT дозвола CEMT = Conférence Européenne des Ministres des Transports / Еуропска
конференција министара за транспорт) омогућава подузећима отпремање роба у
међународном превозу терета између држава чланица CEMT -а (осим држава OECD-a, то су
и бројне државе источне и југоисточне Еуропе). ЦЕМТ дозвола не даје право на обављање
унутрашњег саобраћаја у појединој држави чланици CEMT-а или на отпремање између
државе чланице CEMT-а и државе која није чланица.

Дозволу издаје надлежно министарство комуникација и промета БиХ. За њено кориштење

вриједе строга правила, која између осталог обухватају и категорије возила (ЕУРО 1 – 4).
Дозволу се мора имати уз сваку вожњу – са или без терета – и потребно ју је испунити прије
почетка вожње. Дозвола вриједи за једну календарску годину.

19
Слика 9. CEMT

20
4.ЗАКЉУЧАК

Међународна шпедиција је изузетно значајна привредна дјелатност у савременим условима

пословања. У питању је читава област повезаних сложених односа великог броја учесника.
Због тога, правно регулисање тих односа има значајну улогу у балансирању интереса свих,
почевши од самих шпедитера па надаље. Из ових разлога, у првом дијелу рада је обрађена је
шпедитерска дјелатност са циљем да се укаже на значај и сложеност шпедитерске
дјелатности, као и значај правне регулативо, која би била у стању да прати динамику развоја
шпедиције. С тим у вези други дио рада је посвећен Свјетској организацији шпедитера
(FIATA), најважнијим документима као и шпедитерским потврдама. Постоје значајне
тешкоће у покушајима да се пронађу иста правна рјешења за све гране међународног
транспорта робе, и FIATA је највећи део своје дјелатности посветила управо овом проблему.

21
5. ЛИТЕРАТУРА

1. Филковић, Л. Основи саобраћаја и транспорта; за први и други разред саобраћајне

школе. Завод за уџбенике и наставна средства Београд;
2. Давидовић, Б. Међинародни транспорт и шпедиција; Висока техничка школа
струковних студија Крагујевац, 2013.
3. Давидовић, Б. Технологије комбинованог транспорта; ВЕДЕС, Београд, 2012.
4. https://ams-rs.com/wp-content/uploads/2020/02/Pravilnik-o-obrascu-i-nacinu-
popunjavanja-putnog-naloga.pdf
5. Илић, М. (1998) Саобраћајно право, Универзитет у Сарајеву-Саобраћајни
факултет Сарајево.

22