ТЕХНИЧКИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР

ЗВОРНИК

МАТУРСКИ РАД

ТЕМА:
Жељезнички и поморски транспорт робе у међународној трговини

Ментор: Ученик:
проф. Милан Ерић Марија Јањић

Зворник, мај 2024. година

САДРЖАЈ
1. УВОД...................................................................................................................3
2. ПОЈАМ И ПОДЈЕЛА ТРАНСПОРТА.................................................................4
2.1. Подјела транспорта према територијалном дјелокругу.................................4
пословања...................................................................................................................4
2.2. Подјела транспорта према простору, саобраћајним средствима и
саобраћајном путу..............................................................................................5
3.ЖЕЉЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ..............................................................................6
3.1. Основна обиљежја жељезничког саобраћаја...................................................6
3.2. Регулатива и документа у међународном жељезничком транспорту...........7
4.ПОМОРСКИ САОБРАЋАЈ...................................................................................9
4.1. Основна обиљежја поморског саобраћаја........................................................9
4.2. Регулатива и документа у међународном поморском транспорту..............10
5. ОСИГУРАЊЕ У ТРАНСПОРТУ.......................................................................13
5.1. Осигурање у појединим видовима транспорта...............................................14
6. ЗАКЉУЧАК......................................................................................................15
7. ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................16
 Жељезнички и поморски транспорт робе у међународној трговини

1. УВОД
Људско друштво од свог настанка увијек је било упућено, односно присиљено на међусобну
повезаност. Све те најразличитије облике међусобне размјене могли бисмо назвати једном
рјечју комуникације, односно транспорт. Под појмом комуникације у смислу
интернационалног израза, односно појма транспорт на нашем језику подразумијевамо
размијену међу људима: добара, особа, новца, слика и других облика размијене.

У овом раду ћемо, прије свега, рећи нешто о појму транспорта и рећи да се њиме врши
превоз, претовар, утовар, истовар као и чување материјала, полу-производа и производа у
току наведених радњи. За обављење ових транспортних активности неопходна су нам
транспортна средства, транспортне инфраструктуре, опрема за манипулацију и обучени
кадрови. Одатле нам и долази подјела транспорта у зависности од тога којим се
транспортним средством обавља, те на основу тога дијелимо на копнени, ваздушни и
водени. Надаље, копнени транспорт можемо подијелити на друмски, жељезнички и
саобраћај цјевоводима, док водени транспорт можемо подјелити на поморски и на
унутрашњу пловидбу (рјечни, каналски и језерски).

Такође, транспорт и промет можемо подјелити и према територијалном дјелокругу

пословања, и то на национални транспорт (домаћи или унутрашњи транспорт) и
међународни транспорт (интернационални или страни транспорт).

У оквиру овог матурског рада највише ћемо се фокусирати и ставити акценат на

жељезнички и поморски транспорт у међународном транспорту, затим о факторима који
утичу на одлуке о међународном транспорту и пословима међународног транспорта, као и о
осигурању робе, гдје ћемо рећи шта представља осигурање робе, зашто нам је потребно, које
врсте осигурања постоје, како осигурати робу итд.

Биће и пар ријечи о дозволама за међународни транспорт, као акту који омогућава да возило
једне земље саобраћа у другој земљи, и закону о превозу робе.
 Жељезнички и поморски транспорт робе у међународној трговини

2. ПОЈАМ И ПОДЈЕЛА ТРАНСПОРТА

Појам транспорта, подразумијева преношење нечега (терета, путника, информација и/или

енергије) са једног места на друго, што представља процес кретања или збивања радње
транспорта са промјеном локације или мјеста налажења нечега или некога. Ако је реч о
транспорту терета, треба подразумијевати пренос праћене пошиљке са одређеним
документом и возечем, под одређеним условима и захтјевима, у посебном простору или
држави користећи различита возила или пренос из руке у руку односно од лица до лица.

Транспорт може бити и одлука о вожњи, преузимању, испоруци и дистрибуцији робе или
нечега у одређеном времену и на одређеној релацији. У комерцијалном смислу, транспорт је
процес вршења трансакција у смислу отпреме, манипулисања, продаје и набавке робе,
материјала и услуга према постављеним циљевима неког друштва, активност у промоцији
робе и услуга укључујући финансијски и комерцијални аспект.

У пракси инжењери транспорта врше надзор над свим транспортним услугама у некој
организацији, укључујући транспорт робе камионом, авионом, железницом од складишта до
крајњег корисника, координацију свих видова транспорта, планирање рута, отпрему возача,
управљање средствима у сектору транспорта, обучавају своје извршне раднике и др.

2.1. Подјела транспорта према територијалном дјелокругу

пословања
Транспорт можемо подјелити и према политичко-територијалном дјелокругу пословања, и
то на:
 унутрашњи транспорт (домаћи или национални транспорт) и
 међународни транспорт (интернационални или страни транспорт).

Унутрашњи транспорт је онај превоз који се обавља унутар граница једне државе. Може се
поделити на:
- Превоз на мале удаљености, у који обично спадају градски, локални и
приградски превози;
- Превоз на средње удаљености и
- Превоз на велике удаљености.
Међународни транспорт је превоз који се обавља на подручју две или више држава
(превозни пут прелази бар преко једне граничне линије између две државе, односно почиње
у једној, а завршава у другој држави). Може се поделити на:
- Погранични превози који се одвију унутар пограничних зона заједничке границе две
суседне државе. Најчешће се узима да погранична зона обухвата простор од 25 км у
дубину територије сваке од држава. Билатералним споразумом између
4
 Жељезнички и поморски транспорт робе у међународној трговини

заинтересованих држава може се одредити и другачије.

- Билатерални превози који се одвију између две земље, при чему превоз почиње у
једној а завршава у другој земљи.
- Транзитни превози су превози преко подручја неке државе на чијој територији нема
ни укрцавања ни искрцавања робе или путника, при чему та држава нуди само своју
инфраструктуру и то обично наплаћује.
- Превоз за треће земље превозник једне земље прима путнике или утовара робу у
другој земљи а одредиште је у трећој земљи.

2.2. Подјела транспорта према простору, саобраћајним средствима и

саобраћајном путу
Постоје разне врсте и начини подјеле транспорта, а као основ за подјеле најчешће се узима
простор, односно територија на којој се саобраћај обавља, као и саобраћајна средтсва и
саобраћајни путеви који су такође различити. Полазећи од ових критеријума саобраћај
можемо подјелити:
- Према ПРОСТОРУ који се за саобраћај користи на:
 Копнени,
 Водни и
 Ваздушни.
- Према САОБРАЋАЈНИМ СРЕДСТВИМА имамо следеће врсте и подврсте:
 Копнени, који се дијели на: друмски, жељезнички и саобраћај цјевоводима;
 Водни, који се дијели на поморски и унутрашњу пловидбу (речни, каналски и
јетерски);
 Ваздушни, који се дијели на: ваздушни у уобичајеном смислу ријечи и
космички;
 Копнено-ваздушни, који се дијели на ПТТ и радио саобраћај.

5
 Жељезнички и поморски транспорт робе у међународној трговини

3.ЖЕЉЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ

3.1. Основна обиљежја жељезничког саобраћаја

Жељезница је вид транспорта који има највећу транспортну способност и који обезбеђује
најниже трошкове транспорта.

Жељезница највећу предност има код превоза масовних роба, ниже појединачне
вриједности, на релацијама између главних производно-потрошних (дистрибутивних
центара), који захтјевају минималан обим манипулације, или код оних код којих на
транспортном путу не постоји потреба за додатним манипулисањем, класификацијом и
сортирањем пошиљки. Другим речима, изразиту конкурентну предност жељезница има у
превозу великих количина роба које дозвољавају формирање директних (маршутних) возова
или бар вагонских пошиљки, које је могуће превести од упутне до одредишне тачке без
претовара. То подразумијева лоцираност упутних и одредишних тачака робе уз железничку
мрежу, или њихову повезаност са том мрежом путем индустријских (интерних) колосијека.

Даље, жељезница може бити поуздан, уредан и тачан транспортер, јер њен превоз не може
бити озбиљно угрожен неповољним временским условима као у неким другим видовима
транспорта (континуалност транспорта се подразумева под уредношћу превоза). Тачност
жељезнице је данас приоритет свуда у свету посебно у оним земљама које имају концепт тзв.
брзих возова (Немачка, Француска, Јапан). Домаће жељезнице се тренутно на жалост не
могу похвалити тачношћу.

Осим тога предност жељезничког транспорта је и висок степен безбедности превоза,

енергетска штедљивост и изразито мање загађивање средине (еколошка толерантност) у
односу на друмски саобраћај. Енергетска штедљивост и нижи екстерни ефекти посебно важе
за жељезницу која се покреће на електро погон.

Комерцијална брзина се односи на брзину испоруке робе и она је најбитнија са аспекта

корисника који своју робу шаље жељезницом. Комерцијална брзина је по правилу мања од
брзине вожње за све застоје, манипулисање робом, промену транспортних јединица итд. То
значи да она у највећој мери зависи од организације саобраћаја и може бити веома ниска у
односу на стандардну брзину вожње.

Комерцијална брзина наших железница се никако не може оценити позитивном оценом, као
и рок доставе робе. Узроке овако лошем стању треба потражити у лошој организацији
железничког транспорта.

Осим трошковно-ценовне неконкурентности код превоза на краће удаљености, условљене

високим терминалним трошковима, битан недостатак жељезнице је мала еластичност
превоза. Та нееластичност превоза је условљена релативно малом густином саобраћајне
мреже и високом транспортном способношћу њених превозних капацитета. Мала густина
саобраћајне мреже онемогућује превоз од врата до врата, између свих оних полазних и
одредишних тачака превоза које нису повезане жељезничком мрежом. Висока транспортна
6
 Жељезнички и поморски транспорт робе у међународној трговини

способност њених капацитета чини је неконкурентном код превоза малих појединачних

пошиљки. Односно нееластичност железнице изражена је у њеној немогућности да превезе
мање количине роба на велики број одредишта (што је управо главна предност друмског
превоза).

Жељезнички превоз је и знатно мање временски флексибилан у односу на друмски. Пре

свега је мања флексибилност њених редова вожње, што резултира у мањој фреквентности
превоза, а преузете вагонске пошиљке по правилу значајан део времена морају чекати на
формирање возова за поједине правце (релације) превоза. Све то заједно резултира и у
смањивању комерцијалних брзина превоза, које су знатно ниже од друмског саобраћаја.
Изузетак чине комерцијалне брзине превоза веома великих пошиљки, које омогућују
формирање маршутних возова.

3.2. Регулатива и документа у међународном жељезничком

транспорту
Развојем жељезничког превоза, који је брзо прелазио границе једне државе, наметнута је
потреба доношења одређених правила везаних са извршење превозног посла. Тако је крајем
19. века, тачније 1890. године, настала прва Међународна конвеција о превозу робе
жељезницом (ЦИМ). У наредних, скоро 100 година, правила дефинисана ЦИМ конвецијом
доживла су различите ревизије и промене. Тако је 1980. године у Берну донешена нова
конвенција о међународном превозу робе жељезницом под називом ЦОТИФ 1980. То је била
“кровна” конвенција о међународном превозу жељезницом, која је имала и два додатка.
Додатак А односио се на Јединствена правила о уговору међународног превоза путника и
пртљага (ЦИВ конвенција), додатак Б који се односио на Јединствена правила за уговор о
међународном певозу робе (ЦИМ конвенција). Сама конвенција ЦИМ као додатак Б основне
конвенције имала је четири анекса.
Развој тржишта и појављивање приватних жељезничких превоза на подручју Европске уније
захтевали су даље ревизије и промјене наведених конвенција. Тако је 1999. године усвојен
Протокол о измени конвенције о превозу жељезницом под називом ЦОТИФ 1999. а чији је
саставни дио, поред других, и ЦИМ конвенција.

Јединствена ЦИМ правила важе за сваки уговор о жељезничком превозу робе уз накнаду,
када се мјесто преузимања робе на превоз и мјесто испоруке налазе у две различите државе
чланице. Према овим правилима уговором о превозу превозилац се обавезује да ће робу, уз
накнаду, превести до упутног места и тамо је испуручити примаоцу. Уговор о превозу се
потврђује товарним листом у складу са јединственим обрасцем. Међутим, недостатак,
неисправност или губитак товарног листа неће утицати на постојање или важност уговора
који остаје подложан овим Јединственим правилима. Јединствена правила за уговор о
међународном жељезничком превозу робе односе се на: закључивање и извршење уговора о
превозу робе, товарни лист, права, обавезе и одговорности пошиљаоца, превозника и
примаоца робе.

За сваку пошиљку треба саставити један товарни лист. Уколико између пошиљаоца и
превозника није другачије договорено, исти товарни лист може се односити само на товар у
једним колима. Товарни лист потписује пошиљалац и превозилац. Потпис се може заменити
жигом, отиском рачунара или неким другим одговарајућим начином. Превозилац је дужан
7
 Жељезнички и поморски транспорт робе у међународној трговини

да, на одговарајући начин, потврди преузимање робе на дупликату товарног листа и да врати
дупликат пошиљаоцу. Међународна удружења превозника утврђују јединствени образац
товарних листова. Товарни лист као и његов дупликат могу се испоставити у облику
електронског биљежења података, који могу да се претворе у читљиво писане знаке.
Поступци који се користе за биљежење и обраду података морају бити исти у
функционалном погледу, нарочито у погледу доказне снаге товарног листа.

Садржај товарног листа и уговор о превозу робе уређен је према Јединственим правним
прописима за уговоре о међународном жељезничком превозу робе (ЦИМ). Према тим
правилима товарни лист садржи следеће податке: место и датум испостављања; име и адресу
пошиљаоца; име и адресу превозника; име и адресу особе којој је роба стварно издата
уколико то није превозник; место и датум преузимања робе; место издавања робе; име и
адресу примаоца; назначење врсте робе и паковања (тако на пример, код опасних роба
прописано назначење према Правилнику о међународном жељезничком превозу опасне
робе-РИД); количину (број комада) и посебне ознаке и бројеве потребне за идентификацију
комадних пошиљака; број кола код превоза колских пошиљака; број железничког возила
које се превози на сопственим точковима (ако се предаје на превоз као роба); подаци о
интермодалним транспортним јединицама (врста, број или остала обиљежја потребна за
идентификацију); бруто масу робе или податке о количини робе изражене на неки други
начин; тачно набрајање исправа које захтевају царински или други управни органи, које су
приложене уз товарни лист или су стављене на располагање превознику у одређеном
службеном мјесту или мјесту које је уговором договорено; трошкове у вези са превозом
(превознина, накнаде за споредне услуге, царинске дажбине и остали трошкови који настану
од закључења уговора до издавања), уколико трошкове плаћа прималац или неко друго
упутство према којем трошкове плаћа прималац; изјаву да превоз, без обзира на било какво
одступање, подлеже овим јединственим ЦИМ правилима.

У одређеним случајевима товарни лист мора да садржи и друге податке. Тако на пример,
када у превозу робе учествује више превозника мора бити уписан превозник који је задужен
да испоручи робу примаоцу. Исто тако, потребно је уписати трошкове које преузима
пошиљалац робе или износ који се треба наплатити поузећем код издавања робе. У товарни
лист треба уписати и податке о вредности робе и износу за обезбеђење уредног издавања,
као и уговорени рок превоза и испоруке. Додатни подаци који се уписују у товарни лист
могу се односити на: уговорени превозни пут, исправе које се предају превознику (списак
исправа), податке пошиљаоца о броју и опису пломби које је он ставио на кола и др. Стране
у уговору о превозу могу унети у товарни лист и друге податке који се сматрају корисним.

Изглед обрасца ЦИМ товарног листа и упутство за његово попуњавање уређени су

Приручником за товарни лист ЦИМ (ГЛВ-ЦИМ). Основни образац се састоји од пет
стандардних листова означених бројкама од 1 до 5 и називом према следећем:
 Оригинал товарног листа,
 Товарна карта,
 Извештај о приспећу / царина,
 Дупликат товарног листа,
 Копија товарног листа.

8
 Жељезнички и поморски транспорт робе у међународној трговини

Слика 1. Транспорт робе жељезничким саобраћајем

4.ПОМОРСКИ САОБРАЋАЈ

4.1. Основна обиљежја поморског саобраћаја

Поморски саобраћај углавном карактеришу висока транспортна способност и ниски
трошкови (цијене) превоза. Транспортне јединице поморског саобраћаја могу да обезбеде
једновремен превоз терета, не само од више десетина, већ и више стотина хиљада тона робе.
Тако, на пример, максимална носивост танкера (превоз нафте) износи око 500.000 тона,
специјализованих бродова за превоз расутих терета (за превоз житарица, грађевинског
материјала итд.) око 300.000 тона, а линијских бродова (превоз комадне робе – финалних
производа) око 80.000 тона.

Велика транспортна способност поморском саобраћају омогућава да обезбеди ниске

превозне цене, а самим тим и ниске трошкове транспорта за корисника. По овом елементу
поморски саобраћај је уз цевоводе изразито конкурентнији од континенталних видова
транспорта (друма и жељезнице).

У поређењу са другим видовима копненог саобраћаја недостатак поморског транспорта је

велико улагање у транспортна средства (бродове), али су релативно мала улагања у
саобраћајну инфтрструктуру (користе се природни пловни путеви). Такође, недостаци овог
вида транспорта су: мале брзине превоза, слаба еластичност и прилагођавање захтевима
9
 Жељезнички и поморски транспорт робе у међународној трговини

корисника, као и нижи степен поузданости и уредности, због осјетљивости експлоатације на

временске услове.

Конкурентске предности поморског саобраћаја долазе до изражаја код превоза масовних и

јефтиних терета, односно роба (угља, руда, нафте, житарица, неметалних минерала и сл.),
које не захтевају брз превоз, под условом да постоји инфраструктура и могућност поморског
превоза.

Средства за транспорт робе у поморском саобраћају чине:

- Приморски и прекоморски бродови универзалног типа за превоз мјешовите робе;
- Специјални контејнерски бродови намјењени за прекоморски транспорт контејнера;
- Транспортни поморски и прекоморски бродови за транспорт мјешовитих терета који
се могу преуредити и за транспорт контејнера;
- Бродови трајекти за превоз путника и разне робе (најчешће друмских возила);
- Бродови за превоз течности-нафте;
- Подводни бродови, најчешће за вучење терета;
- Морски реморкери за вучу и опслуживање у пристаништима у приобалном
саобраћају;
- И други специјални бродови опште и посебне намјене.

4.2. Регулатива и документа у међународном поморском

транспорту
Превоз робе поморским транспортом регулисан је различитим правним документима и
конвенцијама. Прва конвенција која је правно регулисала одговорности бродара, за робу коју
је примио на превоз, донешена је 1924. године у Бриселу под називом Међународна
конвенција за изједначење неких правила о теретници, а која је у стручној јавности
познатија под називом Хашка правила. Хашка правила о одговорности бродара за терет који
је примио на превоз, широко су прихваћена у поморским пословним круговима, тако да је
ова међународна конвенција увек истицана као пример успешне унификације поморског
права. Касније (1979. година) ова Конвенција је допуњена једним Протоколом који је назван
Визбијска правила. Овим протоколом су извршене неке допуне које су водиле рачуна о
новим технологијама транспорта робе, као што су транспорт палета и контејнера.

После завршетка утовара бродар је дужан да пошиљаоцу, на његов захтев, изда превозну
исправу. Основни документ у поморском транспору је теретница или товарни лист.
Теретница као превозна исправа има три основне функције.
 Прво, потврђује постојање уговора о превозу робе. Теретница има доказну снагу, што
значи да је, за заинтересоване странке у превозу, мјеродавно само оно што је
наведено у теретници.
 Друго, теретница је доказ да је бродар преузео робу на превоз, у стању наведеном у
теретници.
 Треће, теретница представља хартију од вредности, јер на основу њене презентације
прималац може да преузме робу. Сматра се да теретница спада у стварно-правне
хартије од вриједности што значи да она свом законском имаоцу даје право својине.

10
 Жељезнички и поморски транспорт робе у међународној трговини

Уговором о превозу робе морем, уговорне стране могу да предвиде да се уместо теретнице
издаје товарни лист.

Теретница може да гласи на име, на доносиоца и по наредби.

 Теретницу на име има тачно уписаног и одређеног примаоца робе, који је овлашћен
за преузимање робе.
 Теретница на доносиоца је теретница којом се омогућава да робу може преузети било
који доносилац, односно држалац теретнице. На њој не пише ничије име, а преноси се
обичном предајом „из руке у руку“.
 Теретница по наредби је облик теретнице који се најчешће користи у поморском
превозу. Бродар је тада у обавези да терет преда оном лицу које је у теретници по
наредби одређено.

У поморском транспорту постоје следеће врсте уговора:

1. Уговор о превозу појединих ствари (возарински уговор) односи се углавном на

транспорт линијским бродовима и обухвата превоз одређене робе, обично у
мањим количинама (нпр 50т кукуруза). Ови уговори се не закључују у писменој
форми, већ под „линијским условима“. Превоз се резервише закључницом за
превоз, а теретница као документ замењује превозни уговор и служи као потврда
о укрцају робе у одређени брод.

2. Бродарски уговор – обухвата превозе за одређена путовања, па се назива и

„бродарски уговор за путовање“. Може обухватити превозе са цијелим бродом и
са одређеним делом бродског простора. Може бити закључен за једно или више
путовања. То је најчешћи вид уговора о превозу у поморском транспотру.

3. Уговор о превозу на вријеме врло је сличан закупу. Ови уговори закључују се када
је корисницима потребно транспортовати веће количине терета, обично у једном
временском периоду у више узастопних вожњи, тако да не мора за сваки превоз да
се закључује уговор о превозу. Овим уговором бродар обезбеђује брод за неко
уговорено време заједно са заповедником брода и посадом. Уговор се најчешће
закључује на шест мјесеци са правом продужења. Возарина се обично плаћа
мјесечно. Бродар о свом трошку издржава брод и посаду (плата и храна). За време
трајања уговора наручилац сноси остале трошкове, као што су погонски
материјал, лучке и пловидбене накнаде (таксе за утовар, истовар, тегљење итд.).
Уговор о превозу на вријеме треба да садржи следеће елементе: име брода,
тонажу и класификацију, време трајања уговора, износ накнаде и како ће се она
плаћати, који се терети искључују из превоза, границе пловидбе, луку у којој се
брод предаје наручиоцу и начин повратка брода бродару.

4. Уговор о закупу. Овде се одређени брод узима на употребу уз обавезу закупца да

плаћа закупнину. У закуп се може узети опремљен брод са посадом, а може и
„голи брод“ без посаде и опреме. Битна разлика између уговора о закупу и
уговора о превозу на време је што код уговора о закупу својство бродара прелази
на закупца. Закупац уговара превоз са корисницима, те на тај начин закупцу
11
 Жељезнички и поморски транспорт робе у међународној трговини

припадају одговарајућа права и обавезе према кориснику превоза (на наплату

возарина, одговорност за терет, издржавање посаде итд.).

Потреба брзог и ефикасног пословања довела је до формирања типских или стандардних

превозних уговора. Ови уговори су штампани као формулари, и они се разликују међу собом
зависно од врсте терета и правца пловидбе. У тим уговорима предвиђено је све што је
потребно и што се такво показало током низа година у пракси као потребно да се унесе. Они
садрже све обавезе и права страна које ступају у уговорни однос. Такви уговори пружају
уговорним странама могућност што бржег и сигурнијег начина споразумијевања приликом
закључења уговора без обзира на удаљеност бродара и наручиоца. Сваки стандардни уговор
садржи гаранције и услове превоза.

Гаранције даје бродар и одговара за тачност ових података. Бродар гарантује:

• Способност брода за пловидбу - за пропаст робе бродар сноси сву штету која наступи
услед неспособности брода за пловидбу, осим ако је до неспособности дошло због: грешке у
материјалу, пуцања елисе или доводних цеви, итд;

• Којој класи брод припада - сваки брод има класификациони сертификат на основу
кога се види способност брода за пловидбу и стабилност брода за превожење терета. По
правилу бродови се прегледају сваке 4 године ради издавања класификационог сертификата.
Бродови се деле на 3 класе. Првој класи припадају одлични и чврсто саграђени бродови, а у
друге две бродови слабије конструкције и дотрајали;

• Положај брода у часу закључења уговора - ова позиција уверава наручиоца у

реалност самог уговора, односно да ће брод заиста моћи да стигне у луку у уговорено време;

• Носивост брода - може се подразумијевати носивост уопште и носивост за

специфичан терет који треба утоварити. Бруто носивост брода обухвата максималну масу
терета који истовремено може да се превезе са бродском посадом, са опремом, погонским и
потребним материјалом, путницима са пртљагом, животним намирницама и водом за посаду
и путнике. Корисна носивост брода односи се на масу терета и путника који се могу
једновремено превозити. Бруто регистарска тонажа брода обухвата простор за смештај
терета, путника са пртљагом, за смештај намирница и воде за посаду и путнике, за смештај
посаде и погонског и помоћног материјала. Нето регистарска тонажа брода обухвата простор
корисне носивости, а то је простор за смештај терета и путника.

У оквиру услова превоза уговори треба да садрже следеће елементе:

• Име брода,
• Име бродара и наручиоца,
• Дан и крајњи рок до кад се брод мора пријавити наручиоцу у луци укрцавања,
• Вријеме које се наручиоцу ставља на располагање за укрцај терета (стојнице),
• Одштету - дангубину ако се прекорачи рок за укрцај терета (прекостојнице),
• Место где терет треба да се укрца и место где терет треба да се искрца, начин како ће
се терет укрцавати и искрцавати и на чији трошак иду ускладиштење и искрцај терета,
12
 Жељезнички и поморски транспорт робе у међународној трговини

• Врсту и количину терета,

• Износ возарине.

Теретница је по својој функцији и значају најважнији документ на поморском тржишту. Она

је доказ о слању робе између продавца и купца. Теретница је исправа којом бродар потврђује
да је примио одређену робу ради превоза морем и обавезује се да ту робу испоручи
овлашћеном имаоцу теретнице и уз услове наведене у теретници. У њој је садржана врста
робе и количина која је предата на превоз. Теретница у пракси може да служи:
као писмени доказ да је закључен уговор о поморском превозу;
као писмена потврда да је роба примљена од стране бродара на превоз;
као преносива хартија од вредности која представља робу о којој се ради.

Слика 2. Транспорт робе поморским саобраћајем

5. ОСИГУРАЊЕ У ТРАНСПОРТУ
У међународном транспорту и саобраћају осигурање има велики значај. У том смислу, дати
су, појам, начела и функција осигурања и основни елементи осигуравајућих односа
(осигураник, осигураватељ, ризик, премија, интерес осигураника, осигурани случај, свота
осигурања, уговор о осигурању, полиса осигурања). У пракси се осигурање условно
разликује у поморском од копненог транспорта мада се све већим развојем мултимодалних и
комбинованих технологија губе границе осигурања. Дате су врсте транспортног осигурања
(карго, каско, осигурање одговорности транспортника, како у домаћем и тако и
међународном транспорту и остала осигурања).

13
 Жељезнички и поморски транспорт робе у међународној трговини

Наведене су врсте ризика и штета (генерална/заједничка хаварија, појединачна хаварија,

потпуни и изведени губитак и засебни трошкови, подношење одштетног захтева
осигуратељу, ликвидација штете и др. Такође су дефинисани значај и важност суосигурања
и реосигурање. На крају је дата могућност примене информационих технологија у
савременом пословању осигуравајућих друштава.

5.1. Осигурање у појединим видовима транспорта

Транспортно осигурање је посебна област осигурања коју чине осигурање транспортних

средстава, осигурање робе у транспорту, осигурање одговорности возара и осигурање
других интереса који се појављују у транспорту. Постоје више подијела транспортног
осигурања, по различитим критеријумима, а најчешћи су:
- предмет осигурања (каско, карго,одговорност возача),
- вид транспорта – место настанка ризика (поморско, копнено, речно, ваздушно,
комбиновано осигурање, осигурање у цевном и ПТТ транспорту),
- време трајања осигурања (појединачно и генерално),
- простору– тржишту (домаће и међународно),
- степену обавезности (обавезно, добровољно), валути (динарско и девизно).

Осигурање робе у транспорту(карго), подразумева осигурање робе која је за вријеме

транспорта изложена различитим ризицима. По видовима се врши осигурање:
• одговорности друмског транспортника у међународном транспорту (по ЦМР-у)
• бродара унутрашње пловидбе у међународном транспорту
• робе и средстава у међународном жељезничком, ваздушном и поморском транспорту
• одговорности друмског транспортника и бродара унутрашње пловидбе у домаћем
транспорту.

У међународном жељезничком транспорту, покривено је осигурање штета насталих услед

железничких незгода, елементарних непогода, неиспоруке робе, крађе, разбојништва као и
штете настале кривицом жељезнице. Приликом овог осигурања треба обратити пажњу на
релације и трајање осигурања јер је исто ограничено моментом предаје робе кориснику
транспорта и моментом пријема од стране жељезнице које почиње од момента поставе или
извлачења кола са манипулативних колосека. Пракса указује, да је најбоље закључити
уговор о покрићу по систему транспорта „од врата до врата“

У водном транспорту могу се осигурати: пловни објекти (бродови, јахте, глисери, чамци,
скутери и др.), редовне залихе горива и мазива, залихе хране и пића потребних за посаду
брода, додатна или специјална опрема, мреже и други рибарски прибор, трошкови вађења
потонулих пловних објеката, уколико постоји у праву земље где је брод доживео незгоду.

Следиће ризици могу изазвати одређене штете као што су:

• пловидбена незгода (судар, удар, насукање и сл.)
• пожар, експлозија на броду, другом броду или обали
• невреме, олуја и други ванредни догађаји
• додир или стругање дна брода на обележеном пловном путу
• губитак сидра, сидреног ланца и пропелера, као и лом осовине пропелера и др.
14
 Жељезнички и поморски транспорт робе у међународној трговини

6. ЗАКЉУЧАК
Данас даљина више не представља препреку у међународном пословању и транспорту. Како
модерна средства комуникације све више приближавају пословне партнере који су често
веома удаљени неопходно је логистички подржати све активности ових пословних односа,
почевши од превоза и других превозних радњи, као што су чување и обезбјеђење ствари и
документације током транспортног процеса.

Дакле, ефикасно кретање међународне трговине и услуга широм света постало је кључни
елемент данашње глобалне економије. У овом тренутку се не може замислити развој
економије без развијених свих видова танспорта, а нарочито поморског и жељезничког
транспорта.

Важна улога поморског саобраћаја се у великој мери односи на обезбеђивање ефикасног

транспорта робе и услуга широм света. Поморски транспорт истиче се као економичнија
опција транспорта у међународном сектору. Захваљујући великим капацитетима брода,
носивост по јединици робе постаје приступачнија у смислу исплативости терета у поређењу
са другим начинима транспорта. Поред тога, поморски транспорт се истиче као еколошки
прихватљива опција превоза. Главни недостатак поморског транспорта је нееластичност
превоза.

Надаље, исто тако важну улогу у међународној трговини игра и жељезнички транспорт.
Железнички саобраћај је један од најважнијих транспортних метода у смислу трошкова,
времена и поузданости. Поред тога, како се повећава број вагона, повећава се и количина
превезеног терета и број путника. Тиме се омогућава повољнији превоз за тешке терете и
терете велике запремине. Другим ријечима, овим видом транспорта се преноси више терета
него у ваздушном саобраћају и обезбеђује мање трошкове. Како нема проблема са
саобраћајем као што имамо у друмском виду саобраћаја, време чекања може бити
минимално. Главни недостатак жељезничког саобраћаја је недовољна инфраструктура.

15
 Жељезнички и поморски транспорт робе у међународној трговини

7. ЛИТЕРАТУРА
1. Филковић, Л. (2001) Основи саобраћаја и транспорта: за I и II разред саобраћајне
школе. Завод за уџбенике и наставна средства Београд;
2. Др Шемић, Х. (1996) Саобраћајно право. Универзитет у Сарајеву – Саобраћајни
факултет Сарајево;
3. Илић, М. (1998) Саобраћајно право: Факултет техничких наука у Новом Саду;
4. https://firbylogistic.com/zeleznicki-transport-robe/;
5. https://firbylogistic.com/vodeni-transport-robe/.

16