Bez završene osnovne škole u Srbiji grad veličine Novog Sada,

povećao se udeo nepismenih žena

AUTOR Euronews Srbija
Bez školske spreme ili sa nepotpunom osnovnom školom u Srbiji je 357.406
građana starijih od 15 godina, pokazali su rezultati Popisa stanovništva iz 2022.
godine, koje je objavio RZS.
Bez završene osnovne škole u Srbiji grad veličine Novog Sada, povećao se udeo
nepismenih žena.
To je približno onoliko koliko po istom popisu Novi Sad ima stanovnika
(367.000). Ipak, između 2011. i 2022. odnosno između dva popisa ovaj broj
smanjen je sa 13,68 odsto na svega 6,28 odsto od ukupne populacije, piše
Euronews Srbija. Rezultati pokazuju da je, posmatrano prema polu, broj žena
koje su bez školske spreme i nepotpunog osnovnog obrazovanja dvostruko veći
u odnosu na broj muškaraca, pošto je njihov udeo u ovoj kategoriji 247.375 (8,38
odsto), a udeo muškaraca 110.031 (4,02). Osnovnu školu završilo je 17,8 odsto
stanovništva starosti 15 i više godina, diplomu srednje škole ima njih 53,08 odsto,
dok je višu ili visoku školu završilo 22,4 odsto lica.
Takođe, RZS navodi da je manje od 38.0000 ljudi u Srbiji nepismeno, a udeo
nepismenih žena daleko je veći od udela nepismenih muškaraca. Što se tiče udela
kompjuterski pismenih, od poslednjeg popisa ovaj broj porastao je sa 34,21 odsto
na 45,73 odsto. Kada je u pitanju osnovno i srednje obrazovanje, 19,06 odsto
muškaraca naspram 16,44 odsto žena završilo je osnovnu školu, a diplomu
srednje škole steklo je 58,40 muškaraca u poređenju sa 48,14 odsto žena.
Kako piše Euronews Srbija, primetna je promena u broju žena koje imaju
osnovno obrazovanje, pošto je 2017. više žena nego muškarca imalo završenu
osnovnu školu, a sada je suprotno. Takođe se i udeo žena sa završenim osnovnim
obrazovanjem smanjio.
S druge strane, udeo žena koje su stekle više ili visoko obrazovanje u ukupnom
broju žena starosti 15 i više godina, veći je nego udeo muškaraca sa višim i
visokim obrazovanjem u ukupnom broju muškaraca iste starosti - u ukupnoj
populaciji 24,3 odsto i 20,73 odsto muškaraca ima diplome visokih ili viših škola.
Sličan trend pokazuju i podaci zabeleženi 2017. godine.
U periodu između popisa iz 2011. do 2022. godine, povećan je udeo građana sa
višim i visokim obrazovanjem sa 16,24 odsto na 22,44 odsto.