M HTAHA K1 2022/23

:
Osnovni telekomunikacioni resursi. Klasifikacija telekomunikacionih signala. Opšte karakteristike kanala.

e
Jednostrani i dvostrani spektar periodičnog signala, osobine amplitudskog i faznog spektra, definicija srednje vrednosti i srednje snage periodičnog signala.

Parseval-ova teorema - formulacija i dokaz, spektar snage. Određivanje snage signala.

Spektar signala koji se dobija sumiranjem sinusoida zadatih parametara.

Spektar periodične povorke pravougaonih impulsa. Kolika je širina ovog spektra, rastojanje između komponenti u spektru? Koje su učestanosti nula
anvelope spektra ovog signala?

Rejlijeva teorema o energiji, spektralna gustina energije, energija signala.

Spektar usamljenog pravougaonog impulsa.

Definicija i osobine autokorelacije, korelacije i konvolucije za periodične i aperiodične signale.

Koje su osobine Delta impulsa (Dirakovog impulsa) i njegovog spektra? Odrediti Furijeov red periodične povorke Delta impulsa.

i
Linearnost, vremenska invarijantnost; pobuda i odziv; definicija i primer linearnog sistema. Primer nelinearnog sistema.

Definisati funkciju prenosa i impulsni odziv linearnog sistema. Pojam pojačanja i slabljenja. Pojam amplitudske i fazne karakteristike, njihova veza.
11 Karakteristika faznog kašnjenja, grupno kašnjenje.

Odrediti amplitudsku i faznu karakteristiku kaskadne veze N linearnih sistema.

Izvesti funkciju prenosa idealnog sistema prenosa (all-pass filtra).

13
Definisati amplitudska i fazna izobličenja kod linearnih sistema. Kako se može ublažiti njihov efekat?
14
15 Opisati vrste filtara i definisati njihove funkcije prenosa. Komentarisati mogućnost realizacije idealnog sistema prenosa (idealnih filtara).

16 Izvesti impulsni odziv NF filtra i objasniti kako parametri filtra utiču na oblik impulsnog odziva.

17 Nacrtati odziv NF filtra na pobudu Hevisajdovom odskočnom funkcijom i objasniti uticaj parametra filtra na njegov oblik.

18 Nacrtati odziv NF filtra na pobudu usamljenim pravougaonim impulsom i objasniti uticaj parametra filtra na njegov oblik.

Slučajna promenljiva i slučajan proces. Zakon raspodele, funkcije gustine verovatnoće. Srednja vrednost, srednje kvadratna vrednost i varijansa.

"
Pojam matematičkog očekivanja, pojam ergodičnosti.

Formulalcija i značaj Viner-Hinčinove teoreme.

Navesti vrste slučajnih šumova i smetnji u telekomunikacionom sistemu. Razlozi za nastanak termičkog šuma. Spektralna gustina srednje snage

I
(tačan i približan izraz) i funkcija gustine verovatnoće termičkog šuma.
Aditivni beli Gausov šum (ABGŠ) - spektralna gustina srednje snage i funkcija gustine verovatnoće. Prolazak ABGŠ kroz NF filatr,
autokorelacija šuma na izlazu NF filtra.

Objasniti vremenske i spektralne karakteristike uskopojsnog Gauss-ovog šuma.

e Definisati faktor šuma i efektivnu temperaturu šuma. Napisati i komentarisati izraz za faktor šuma kaskadne veze N linearnih sistema.

Formulisati teoremu o odabiranju. Objasniti značaj i oblasti primene.

Objasniti razliku između idealnog, prirodnog i regularnog odabiranja. Nacrtati odgovarajuće blok šeme, vremenske oblike i spektre signala dobijenih

2
navedenim postupcima odabiranja.

Navesti tipove impulsnih modulacija. Objasniti razliku između njih i nacrtati modulisane signale za proizvoljan modulišući signal.

Nacrtati blok šemu sistema i objasniti postupak IKM. Odnos signal/šum kvantizacije kod IKM za slučaj ravnomerne kvantizacije. Pojam kompresora i
28 ekspandora.

29 Navesti prednosti i mane digitalnog prenosa signala u odnosu na analogni pprenos signala.

Objasniti princip formiranja multipleksa sa vremenskom raspodelom. Nacrtati blok šemu kompletnog sistema za prenos osam audio signala kod kojih je

e
fm = 20kHz, kada se kvantizacija obavlja sa q = 1024 nivoa.

Ukratko objasniti postupak delta modulacije (DM) i postupak diferencijalne impulsne kodne modulacije (DIKM). Uporediti postupke IKM, DM i DIKM.

Nacrtati i objasniti načine predstavljanja binarnih signala za jednu zadatu informacionu sekvencu (linijski kodovi).

33 Objasniti pojavu intersimbolske interferencije. Definisati prvi Nyquist-ov kriterijum. Karakteristika sa kosinusoidalnim zaobljenjem i njen značaj.

Izračunati minimalnu širinu propusnog opsga sistema potrebnu za prenos u osnovnom opsegu učestanosti 12 telefonskih signala postupkom vremenskog
34 multipleksiranja i IKM.
Izvesti opšti izraz za verovatnoću greške pri prenosu binarnih signala u osnovnom opsegu učestanosti ako u kanalu deluje ABGŠ. Na šta se ovaj izraz svodi
35 u slučaju unipolarnih i polarnih impulsa?
Napisati izraz za verovatnoću greške pri prenosu polarnih višenivoskih (M-arnih) signala u osnovnom opsegu učestanosti ako u kanalu deluje ABGŠ
(ukratko opisati postupak izvođenja izraza, bez mnogo detalja!).
Integrator sa rasterećenjem - pojam, princip rada. Napisati odgovarajuće izraze za verovatnoću greške za unipolarne/polarne NRZ binarne signale.
Kako brzina signaliziranja utiče na verovatnoću greške i zašto?

Prenos digitalnog signala na veća rastojanja (regeneratori i pojačavači).

 MHTAHA K1 2022/23
, Osnovni telekomunikacioni resursi. Klasifikacija telekomunikacionih signala. Opšte karakteristike kanala.

a) Osnovni telekomunikacioni resursi: b) Klasifikacija telekomunikacionih signala prema:

Dva osnovna telekomunikaciona resursa: vremenski oblik signala:

1. predajna snaga - snaga na ulazu u kanal 1. kontinualni x(t)
2. propusni opseg kanala - opseg učestanosti dodeljen za prenos poruke 2. diskretni x[t]

Energetska efikasnost - preneti signal sa zahtevanim nivoom kvaliteta uz što manju potrošnju energije vrednost amplitude signala:
Spektralna efikasnost - preneti što veći broj poruka sa zahtevanim nivoom kvaliteta kroz što uži kanal 1. analogni (prebrojiv beskonačan skup)
2. digitalni (konačan skup)
v) Opšte karakteristike kanala:
priroda signala:
Kanal je fizička sredina (medijum) za prenos signala u TK sistemu. 1. deterministički (periodični / aperiodični)
2. stohastički
Nedostaci kanala:
1. unosi slabljenje
2. unosi izobličenja - zbog konačne širine propusnog opsega kanala, nelinearnosti
3. interferencija usled rada drugih TK uređaja

Svaki TK kanal karakteriše šum.

2 Jednostrani i dvostrani spektar periodičnog signala, osobine amplitudskog i faznog spektra, definicija srednje vrednosti i srednje snage periodičnog signala.

a) Jednostrani i dvostrani spektar periodičnog signala:

Kompleksan red - predstava dvostranog spektra; sadrži komponente i na negativnim učestanostima

Trigonometrijski red - predstava jednostranog spektra; sve komponente na pozitivnim učestanostima su dvostruko veće amplitude u odnosu na dvostrani spektar
amplitudski
b) Amplitudski i fazni spektar signala: v) Definicija srednje vrednosti i srednje snage periodičnog signala:

spektar:
X(jw) =
aseskwot entiti Srednja vrednost periodičnog signala: Mar (t) 1
=

midt
spektar
Amplitudski spektar : diskretna, parna funkcija učestanosti
Fazni spektar : diskretna, neparna funkcija učestanosti
Srednja snaga periodičnog signala:
Por 1 Instil At
=

-
T

3 Parseval-ova teorema - formulacija i dokaz, spektar snage. Određivanje snage signala.

Parseval-ova teorema: Srednja snaga periodičnog signala može se izračunati na osnovu dvostranog spektra signala sumiranjem kvadrata njegovih komponenti.

Par 1.I,m21de=Elrinwas
=

dokaz.

ursat= (s Un etwot]at= Es Un(*3umeinwotgt]=En. Unde

T/2

U(juwo) tuses, wort Inc

in
=
Par =

-
T/2

Spektar snage periodičnog signala je autokorelaciona funkcija signala.

Ren (T) =

57(t)f (t+ i) de =

If(t) (oFinworeiwolt+]dtEF(juwoejnwor (Ift) einworne]

Es F(jnwol F* (juwo) ejnwor=Es
-

IFinwolle juwor
RCT) olFjnwolleinwor
=
See (jnwo)-IF (jnwoll
-

spektar snage periodicnog signala

4 Spektar signala koji se dobija sumiranjem sinusoida zadatih parametara.

u (t) Erist:
=

MiCt=U:Sin (Tfrt e:)

+
0.
=

cos

(ft
UIcos(wit
=
to i for
4 osnound
estanost

U
(jum 10 =
(inwosle10Sinwo) =

lUnlejtn
gae je lUnl==dten 12
slozen periodicnog

signala

arcty (-eu/au)
Spektar je diskretan. Ou=
*
upr. MCA) 2= 8in (5(1kHz) t)
(2π(1,5kHz)A +
FIsincnwot)
3 in
+
2Un
an
= cos(nmotidt 0, An =
c

3 -
8

Ine
zincwo
⑧

2
kwoes.inwater
en =

0 lodo sdo 7HET

-an N
inwo On

ult 4&
=

i1
=
Vicos (nwot+Y:-I) -

jednostranispektari red - 8
noro'oo' f(Hz]
E)
Ies4worjYn-E) j) --
On-jumot -
yi +

u (t) =
C
+ ·

e
i =

1
alo sinusoida
4-
( M: -E)
de

(jnwoll 3Y,
-
⑧

IX UnFO nalazi 0 (jnw0) = =

drostrantspeltarired
Abiru
=

o
 Spektar periodične povorke pravougaonih impulsa. Kolika je širina ovog spektra, rastojanje između komponenti u spektru? Koje su učestanosti nula
5 anvelope spektra ovog signala?

EUsinwoleinwot,
a2(A)

m (t) =

wor

iti
-
U(jnwo) I
=
T12

uit) e-
inwotat

U(jawo)= EgeveinwotdelstewotFwo(aimoineinwash in

amplitudski spektar signala (U(juwoll=EU/sinc (nwoY))

fathispektar signala On (jnwo) 2.am-dae rene
=

primer:5 T
*
=

A
10 (jnwoll a n (juwol

I
T
fazul anvelop
spectar
-

a 88

ziquala -
kwo-two-kwo O
400 swo 1zwo 16wo
w
-55,,1111156 7
R

8 &
-- T

Beskonačno širok, diskretan spektar.

Nule anvelope amplitudskog spektra: Sin (nwo) 0
=

nwoYz
=

k5
=

nwo
=
=

6 Rejlijeva teorema o energiji, spektralna gustina energije, energija signala.

Rejlijeva teorema o energiji: Srednja energija aperiodičnog signala može se izračunati na osnovu dvostranog spektra signala sumiranjem njegove spektralne gustine energije po
svim učestanostima.

East laiusjuseintau]d=i usedtetutda=

2
+

Esr I
=

artide=
-

(jw) *(jw)
Yina just
-
=

dw =

Esr= de

Za aperiodične signale definiše se spektralna gustina energije signala koja se računa kao kvadrat spektralne gustine amplitude signala. Si (jw) 10 (juil-
=

7 Spektar usamljenog pravougaonog impulsa.

(ju)=seuste-jweatveitat=Ustllewesteralso-
xu(t)
j H
je ne

7
-

4/2
0
[/2 t

Spektar signala je beskonačno širok i kontinualan.

Nule spektralne gustine amplitude javljaju se na učestanostima: (in(w) 0
=
=
kπ
=
=

xw =
⑧ Definicija i osobine autokorelacije, korelacije i konvolucije za periodične i aperiodične signale.
Periodični signali:

1. Korelacija:

Autokorelacija: Rae(T) I 7(1)f(t+ i) dt= IF ijnwoslejnwor

=

Autokorelacija je mera sličnosti signala i njegove kopije translirane u vremenu za tau.

Osobine autokorelacije periodičnog signala: parna i periodična funkcija

Kroskorelacija:Rin() I
=

felt fast tilde tek) =

woltt]dt=EFr(jnwoleinwor(tenwode)=EoFzlinwolFiNinwolejw
Fzjnwolein(juwo)
Za kroskorelaciju važi: Sze (jnwo) Fz (jnwo) F,* (juwo) S,2* il:R21(t) R12) i) Fe(jnwob
= =
=

1. Konvolucija: FizCt)= Ife(t)fz(t-53 de= Sfes) (E-Frijnwoheinwo(t-] de

=
oFz(jnwoleinwore
warnt in

Fe(inwolFz(jnwol e
jnwot Konvolucija je komutativna, asocijativna, distributivna prema sabiranju, periodična funkcija.
 A vaEi:y(t) f1z(t) f,(t) =
=
+ fz(t) => Y (jnwo) F,(jnwo)Fz(juwo)
=

Y(jnw) Fe(juwo) Fz(juwo)

y(t f,(t)fz(t)
A
=

= =
3

dat
y
(jnwo) 1 =

yt)e-jawot dt
ft) fultseinwotde=1I[Felimwoleimwat] factseinwotdt=
1
=

Fe(jmwol(? falte-j(n dt] F(jmwo) Fz(j(n -m>wo) F,(jnwol AFz(jnwo)

-
-mswot = =

Fz(j(n -
m) wob
Aperiodični signali:

1. Korelacija:
Važe iste osobine kao za korelaciju periodičnih signala.

Autokorelacija: R1 (t) I f(t) f(t+Tdt=YIF(jus dw

=

7.EfulA+tdt= 7eCt[itzelju,jwcetgm/dt=
2FzljuejwweF
Kroskorelacija: Ran =

F,(jn)

7,72ct-ed= f (itFrijusejwIt-dw] IFajueintfekzejw) duFljasFuljaetw

-

2. Konvolucija:
F12 =

di =

Važe iste osobine kao za konvoluciju periodičnih signala.

I Koje su osobine Delta impulsa (Dirakovog impulsa) i njegovog spektra? Odrediti Furijeov red periodične povorke Delta impulsa.
Delta impuls - beskonačno kratko trajanje, teorijski beskonačno velike amplitude i jedinične površine ispod grafika

Spektar delta impulsa: A (jw) =

dCt)e-jut dt=e -jwt1t 0
= 1
=

provers
ano Spektar delta impulsa je konstantan za sve učestanosti.
a
8p(t)
98888 Sp (t) dCt-hT
=

S(t)
-
2535t

dpsee-inwate Edsaise-inmotar=Ideeinwort= leinwot

-

3T-2T TOT
-

Spektar periodične povorke delta impulsa: Ap (inwol= =

10 Linearnost, vremenska invarijantnost; pobuda i odziv; definicija i primer linearnog sistema. Primer nelinearnog sistema.
a) Linearnost i vremenska invarijantnost:
1. Linearnost podrazumeva homogenost i aditivnost. Ako se signal na ulazu predstavi kao linearna kombinacija signala x(t)
da je za pobudu st(t) ukupan odziv sistema
=

ascilt) čiji su pojedinačni odzivi

yi(t) tada imamo
y(t) (t)
E,any:
=

2. Vremenska invarijantnost: pobuda odziv

x(t) =>
y(t)
y(t x(t to)-
- -

to)
b) Pobuda i odziv:
Pobuda je signal na ulazu sistema za prenos.
Odziv je signal na izlazu sistema za prenos.

v) Definicija i primer linearnog sistema. Primer nelinearnog sistema.

Za sistem kažemo da je linearan ukoliko zadovoljava osobine linearnosti i vremenske invarijantnosti i tada je u potpunosti opisan svojom pobudom i odzivom.

Primer linearnog sistema: y(t) a

=

x(t)

Primer nelinearnog sistema: anx(t)

y(A a2 x (t) azx*(t) +...
= 2 +
+

Definisati funkciju prenosa i impulsni odziv linearnog sistema. Pojam pojačanja i slabljenja. Pojam amplitudske i fazne karakteristike, njihova veza.
11 Karakteristika faznog kašnjenja, grupno kašnjenje.

a) Funkcija prenosa i impulsni odziv sistema

Y(jw) F [y(t) 3
=
=

Funkcijom prenosa je u potpunosti opisan linearni sistem, a ona se definiše kao količnik spektra izlaznog i ulaznog signala. H(jw)
X(jw) F(x(t) 4

20cogio(t
=

Impulsni odziv sistema se definiše kao odziv sistema na pobudu Dirakovim delta impulsom.

b) Pojam pojačanja i slabljenja

Pojačanje (gain) na učestanosti w, pri prenosu kroz neki sistem
G(m) (dD) = zaas=
20
logeo(A(wi](dB]
Slabljenje (attenuation) na učestanosti w, pri prenosu kroz neki sistem

v) Pojam amplitudske i fazne karakteristike, njihova veza

a (w) [dB3 = -

) (dB]
20209,0/ = -

G(w)(db]

Aw)ejx(w)=e - jf(w), karakteristika Faznog

Im
=

kanienia
Amplitudska karakteristika određuje pojačanje signala pri njegovom prolasku kroz sistem.
Fazna karakteristika predstavlja promenu faze komponente signala na učestanosti f pri prolasku kroz sistem prenosa. Amplitudska i fazna
karakteristika realnog sistema povezane su Hilbertovom transformacijom.
g) Grupno kašnjenje
Grupno kašnjenje koje se javlja pri prenosu kroz linearni sistem definiše se kao prvi izvod funkcije faznog kašnjenja po učestanosti.

nT=to-coste
-do
r)
I

Tg
=

za idealan sistem
prenosa
112 Odrediti amplitudsku i faznu karakteristiku kaskadne veze N linearnih sistema.
X(jw) He (jw) X (jw)
=

y(t)
x
(4, He(jw) >
H2(ju)_ H3(jw) <0.0 SHN(jw) I
H2(jw) An (w) ejx(w)
=

X(ju) y (jw)
Y 2(j0) H2 (jw) X
=

(jw)

sinantiques
Xe(w)
y (jw) He
(jw)=Ae(wej ->
=

=>

ehrivalentia fazha Garakteristia

elevivalentua

amplitudsnakarakteristic
ene
a Xe(w) 2xu(w)
=

k1
=

k1
=

13 Izvesti funkciju prenosa idealnog sistema prenosa (all-pass filtra).

U slučaju idealnog sistema prenosa za pobudni signal x(t) očekivani odzivni signal je y(t) = A x(t - t0). Tada:

X (jw) =

Eysse -
jut
qe= Ax St-to e
jut
de
F
A
xp>e-jw(p+t0>dp =

Ae-jwtoxcejdp=Aniatox (j
Smena:
H(jw)
jwto PA
H(jw) A(w)ej4(w) Ae-
=
-
to
=

dp dA
=

=>
A(w) A = const.
=
N x(w) = -

Not In
&(w) wot
=
FUT

14 Definisati amplitudska i fazna izobličenja kod linearnih sistema. Kako se može ublažiti njihov efekat?

Linearna izobličenja - promene u talasnom obliku signala na izlazu usled neidealnosti sistema (funkcije) prenosa
Amplitudska izobličenja - amplitudska karakteristika NIJE konstantna funkcija učestanosti u opsegu od interesa
Fazna izobličenja - fazna karakteristika NIJE linearna funkcija učestanosti u opsegu od interesa

Ukoliko se u sistemu javljaju amplitudska i/ili fazna izobličenja onda se u cilju smanjivanja izobličenja može primeniti postupak EKVALIZACIJE tj. ujednačavanje amplitudske karakteristike
pomoću dodatnih filtara u predajniku i prijemniku.

15 Opisati vrste filtara i definisati njihove funkcije prenosa. Komentarisati mogućnost realizacije idealnog sistema prenosa (idealnih filtara).
Idealni filtar propusnik niskih učestanosti: propušta samo deo spektra signala koji se nalazi Idealni filtar propusnik visokih učestanosti: propušta samo deo spektra koji se nalazi
ispod definisane granične učestanosti. iznad definisane granične učestanosti.
a
A(w) a A(w)

A(w) =

SAlwant(w) wto
=

& -
A (w) S*
=
Eu)=wto

-
WN O WN w -
wv WV i
Idealni filtar propusnik opsega učestanosti: propušta samo deo spektra signala koji se nalazi Idealni filtar nepropusnik učestanosti: propušta celokupan spektar signala osim dela
između definisane gornje i donje granične učestanosti. spektra koji se nalazi između definisanih graničnih učestanosti.
nA(u) aA(w)

war, in a tin
wor

(ot 90Nain)- wi (w) wto

=

Alm) = Asa) =

w
~

-
Wo -W N WN was WV -WN
WN WV
-

Nije moguće realizovati idealan sistem za prenos, pošto nije moguće realizovati sistem sa konstantnom amplitudskom i istovremeno linearnom faznom karakteristikom.

16 Izvesti impulsni odziv NF filtra i objasniti kako parametri filtra utiču na oblik impulsnog odziva.

X(t) 0(t) =

A
=

(ju) =

dte -iN+dt e
=

-jwt(t 0
=
1
=

X(jw)
=

odziv
Funkcija prenosa:H(ju) Ae-juto Y (jw)
H(jw)<j) H(jw)
=
=

Sistema:

gle)-stirringeatertreeawarenessany -
WN

- Sin(ww(t-tr)) Am. t=
=

sin(wNCt-t i

Odziv je jači kada je pojačanje filtra veće i kada je granična kružna učestanost veća.
 17 Nacrtati odziv NF filtra na pobudu Hevisajdovom odskočnom funkcijom i objasniti uticaj parametra filtra na njegov oblik.
x XH(t)
juto
H(j0) A (vo)
-

e
=

a
A

six)
(ie (w)ejwlt- yy(jw)ejutdw
=
to
> X (jw) x (jwiH(ja) 1y(t)
= =
= +
+
w
=

⑧
t
WN

ejalt-to indwejut-tod] erokosit-totjsin(alt-toldathelwit-tall

-

Ei,
-

(H(t) =

do + -

X +(jw) πd(wi
jw
(mtd(we 4] A (s:(wt-to)+E
+
=

)
-

+
-
=

y(t) 1 Ire
I
uzastopni minimumi / maksimumi javljaju se
-

5 2tm ivreue
=

tz
=

55 ↳ oscilovanje na rastojanju duž vremenske ose : - t1 =

Q
odziva uspostauljauja
En (***It-t**(wEeIt-t**
·

b-propusui
7
op seg
0 to te tz A

Promena širine propusnog opsega izaziva promenu nagiba krive, porastom vrednosti propusnog opsega nagib se povećava i obratno. Promenom širine propusnog opsega sistema,
kriva koja predstavlja odziv sistema se širi ili skuplja.

18 Nacrtati odziv NF filtra na pobudu usamljenim pravougaonim impulsom i objasniti uticaj parametra filtra na njegov oblik.
a x(t)
uto
E x(t) ExH(t)
= -

Ecc+(t -T) H(jx) Ae

=

ins
X (jw) E(j Td(w)] E/E da) Y(jw) X (jw) H(jw)
-

+
+
= -

e
=

-
-
42 4/2 t

i)ar=ew-w+-ieinceewf)=
y(t)
=

eAejw(t-tr(E(ja +
Td(w) E(+Frw) -

e-

-
At (wrstt a(wit-to)) -

eted(wt-t-) A*(S:(w(A-t) -d:(wlt-to- =

Razmotrimo slučajeve:

fr I fN= fN

fetret-
a a a

Fr = M
=

↳ I

Slučajna promenljiva i slučajan proces. Zakon raspodele, funkcije gustine verovatnoće. Srednja vrednost, srednje kvadratna vrednost i varijansa.
19 Pojam matematičkog očekivanja, pojam ergodičnosti.

1) Slučajna promenljiva i slučajan proces

Slučajan proces - proces čija je realizacija neizvesna u svakom trenutku

Za potpuno opisivanje slučajnog procesa neophodno je poznavati autokorelacionu funkciju procesa i funkciju gustine verovatnoće.

Diskretna slučajna promenljiva X definisana je skupom vrednosti i odgovarajućih verovatnoća da promenljiva uzme te vrednosti.

P(X xi) =

ph,,pk 1
= =

Za kontinualnu slučajnu promenljivu X definišemo:

funkciju gustine verovatnoće

fx(x) - nenegativna realna funkcija

kumulativnu gustinu raspodele Fx(X)

Fx(x) Ifx(x)dx
=

Zakon raspodele fje gustine

2) Srednja vrednost, srednja kvadratna vrednost, varijansa T/2
T/2
·

po vrement:(x(t)
=lim
II, atdt <x2(t)2 lim =

If 222 (t) de
T -> te Te 0
+ T/2
-

lim I(ocle)-TE)
izrodeyie? Jc= 2dt=(critic <6CCA) -
·varijansa:
-

ausamblu: diskretna kontinualua

po
-

matematicho

praveri
E(x)
(ai4(x ai)
=
=

E(x) Ixfx(x)dx
=

occhivanie
E[x]
EarP(X ai)
E(x2)
y-x2fx(x)dx
=
= =

3) Pojam ergodičnosti

U slučaju da se dobija ista vrednost kada se računa korelacija usrednjavanjem po vremenu i po ansamblu, tada se radi o ergodičnom slučajnom procesu (po autokorelaciji).
 20 Formulalcija i značaj Viner-Hinčinove teoreme.
Viner-Hinčinova teorema: Neka je dat kontinualan slučajan proces stacionaran u širem smislu*, sa srednjom vrednošću i autokorelacionom fjom . Spektralna gustina
srednje snage slučajnog procesa definiše se kao Furijeova transformacija autokorelacije:

Sx(w) =

F(Rn(5)b =

YRuCejuY as

* stacionaran u širem smislu - srednja vrednost slučajnog signala ne zavisi od vremena, a autokorelacija ne zavisi od razlike vremenskih trenutaka posmatranja

Značaj Viner-Hinčinove teoreme: Autokorelacija i spektralna gustina srednje nage čine Furijeov transformacioni par. Na osnovu toga možemo odrediti ključne parametre slučajnog signala:

Si(w)= Rase-jwTdS RaCT= cx(weirs w

Navesti vrste slučajnih šumova i smetnji u telekomunikacionom sistemu. Razlozi za nastanak termičkog šuma. Spektralna gustina srednje snage
21 (tačan i približan izraz) i funkcija gustine verovatnoće termičkog šuma.
1) Vrste slučajnih šumova u TK sistemu
Klasifikacija šumova može se izvršiti prema njihovim statističkim osobinama.
Termički šum je poznat kao eratički / slučajan šum.
Šumovi usled varničenja, pražnjenja na dalekovodima i čovekom izazvan šum svrstavaju se u impulsne šumove.
Postoje još i šum abijentta (statički šum), šum usled preslušavanja, šum usled nelinearnosti (izobličenja).

2) Razlozi za nastanak termičkog šuma

U provodniku dolazi do stalnog haotičnog kretanja elektrona i njihovog sudaranja sa vibrirajućim molekulima. Svaki taj sudar predstavlja kratkotrajni impuls struje, tj. stvara se EMS
slučajnog karaktera.

3) Spektralna gustina srednje snage. Funkcija gustine verovatnoće.

a) Elementarna raspoloživa gustina srednje snage termičkog šuma

nouf? N(q) ar-, theteste
=

b) Funkcija gustine verovatnoće

2 Garsova raspodela Iza ABG5)
2) eFe,n
=

f(n)
-

=
=

+ ( -

0, x)
+

Aditivni beli Gausov šum (ABGŠ) - spektralna gustina srednje snage i funkcija gustine verovatnoće. Prolazak ABGŠ kroz NF filatr,
22
autokorelacija šuma na izlazu NF filtra.

Spektralna gustina srednje snage ABGŠ No=k5 (No=I za drostrani

spektar)
Spektralna gustina srednje snage ABGŠ nakon prolaska kroz NF filtar
a
A(w)
H(jw) H(j2xf)
=

Sy(f) 3x(f)(H(jw)l
=

[Nox2 i w if
w =

Sy1f)
2.Sy()ej2TT of
=

w Autokorelacija signala:Rn (5) =

Bo B
dur=aTdf
Ra95) =
Y sm f) ej2f (s)(efp=es =

in (TBY) oB
=

23 Objasniti vremenske i spektralne karakteristike uskopojsnog Gauss-ovog šuma.

Pri prenosu belog Gausovog šuma kroz filtar propusnik opsega učestanosti centralne granične učestanosti fo i opsega Bo fo , menjaju se karakteristike signala.
Spektralna gustina srednje snage nije konstantna funkcija učestanosti, već ima pravougaoni oblik.

Signal šuma na izlazu iz propusnika opsega

Mn(t) Asel
=
cos(25fot Y(t)) +

ushopojasniGausor jum

4
anvelop a signala
-

Striajna funkcija
Funkcija gustine verovatnoće anveole uskopojasnog šuma

Rayleigh-ava raspodela
p(A)=(e*; ** komponenta ufazi
- -
komponenta r huadratori

un(t) A(A) =
cos (wot +Y(t)) A(t) (cos(wotl coslelel-sinwot
=
Sin CT1t] ACA =

cos YIt) cosNot -

Alt) Sin T(A) Sinwot

R. It) COSWot-1s(t) finwot

=
=> 1c1A=AltcosTlt) a 1S/A) Alt) sinT It)
=

24 Definisati faktor šuma i efektivnu temperaturu šuma. Napisati i komentarisati izraz za faktor šuma kaskadne veze N linearnih sistema.
1) Faktor šuma i efektivna temperatura šuma
Temperatura šuma nekog sistema definiše se kao temperatura šuma usamljenog izvora termičkog šuma čija je raspoloživa snaga šuma u opsegu učestanosti širine B ista kao i kod
posmatranog sistema.
Tr =
Ukupan šum na ulazu u sistem može se predstaviti u vidu dva nezavisna izvora šuma. Prvi je spoljni izvor šuma, dok je drugi izvor fiktivan i predstavlja šum koji generiše sam sistem sveden
na ulaz sistema. Taj novi izvor šuma koji vezujemo na ulaz sistema karakterišemo efektivnom temperaturom šuma Te.

Faktor šuma definišemo kao količnik odnosa raspoloživih snaga signala i šuma na ulazu i izlazu sistema, pod uslovom da je temperatura šuma izvora na ulazu standardna temperatura T0.

F
wi-
= = +1
 2) Faktor šuma kaskadne veze N linearnih sistema

To sklop
#1, Sklop #2, skop #3
SklOp #N
s >... , >

TenGeFe I TezGzFz 1 TesG3 Fe Tex Gu Fi

k GeCTen+to) G2/kGelTe +To) +kTez) 000

Ukupna raspoloživa snaga šuma na izlazu kaskadne veze N linearnih sistema:

e 3
Pri=kGnGr GNToB +kGeGn...GrTei+kGn kGrTerB
GrTezB+...+
kGaGa...GrB/To+ant...
=

GeG2 GN-1
... ...

...

F1 1 = +

Te
=

To/F,-1),
=

analogno Tew= Te (FN-eb efektivna temperatura Juma

kompletnog
Sistema
sredenog vlaz

an
na

Fe 1 =
+

1
=

4)To(F
+
-
1)
+
+
....

=
Fi
E Est... an
+
+

25 Formulisati teoremu o odabiranju. Objasniti značaj i oblasti primene.

Moguće je kontinualnu vremensku funkciju funkciju jednoznačno predstaviti u diskretnoj formi: Ako kontinualni signal ima spektar koji je ograničen maksimalnom učestanošću fm,
onda je taj signal u potpunosti definisan svojim trenutnim vrednostima uzetim u ekvidistantnim vremenskim trenucima na rastojanju Ts.

Veličina Ts se naziva perioda odabiranja, odnosno fs = 1/Ts naziva se učestanost odabiranja.

Teorema o odabiranu predstavlja vezu koja spaja vremenski kontinualne i diskretne signale.
Teorema o odabiranju predstavlja osnov za digitalizaciju signala, digitalnu obradu signala, digitalni prenos, digitalne sisteme upravljanja, …

Uslov za rekonstrukciju signala: Realni signal, ograničen u spektru maksimalnom učestanošću fm, može se potpuno verno predstaviti svojim odbircima uzetih sa učestanošću
odabiranja fs koja je bar dvaput veća od fm. Signal se iz svojih odbiraka rekonstruiše propuštanjem kroz idealni NF filtar granične učestanosti fm.

U praksi se, zbog upotrebe realnog a ne idealnog NF filtra, uzima fs ≥ 2.2 fm .

Objasniti razliku između idealnog, prirodnog i regularnog odabiranja. Nacrtati odgovarajuće blok šeme, vremenske oblike i spektre signala dobijenih
26 navedenim postupcima odabiranja.
U opštem slučaju posmatramo proizvoljni realni signal f(t), čiji je spektar ograničen na opseg učestanosti |ω| ≤ ωm.

1. Idealno odabiranje
2. Prirodno odabiranje
3. Regularno odabiranje

1. Idealno odabiranje:

Pod odabiranjem signala u(t) podrazumeva se uzimanje vrednosti ovog signala u ekvidistantnim trenucima u vremenu 0, TS, 2TS, ..., nTS, gde je n ceo broj. Vrednosti signala f(t)
u trenucima t = nTS, u(nTS), nazivaju se odbircima signala u(t), pri čemu je TS perioda odabiranja signala. Recipročna vrednost periode TS, fS =1/TS, naziva se frekvencija
odabiranja.
g(t) u(t).
s(t)
u(t).2d(t kTs)
-
=
=

Proces odabiranja signala f(t) može se posmatrati kao množenje signala f(t) sa povorkom delta impulsa, δp(t) = s(t), pri čemu se dobija signal g(t).

Signal povorke odbiraka g(t), koji je jednak nuli u svim trenucima osim u trenucima odabiranja t = nTS, tj. dobijena povorka odbiraka, sadrži u sebi kompletnu informaciju o
vrednostima signala u(t) u svakom trenutku. Samim tim, umesto signala u(t), dovoljno je preneti signal koji sadrži povorku odbirak ovog signala, odnosno g(t). Spektar signala
g(t), odnosno njegova Fourier-ova transformacija, definisan je izrazom:

G(jw) IsoU (j1w- nwslS

=

Ovaj izraz pokazuje da se spektar povorke odbiraka, G(jω), sastoji od beskonačno mnogo transliranih spektara originalnog signala U(jω), odnosno replika originalnog spektra
transliranih za učestanosti nωS.
Svaki od transliranih spektara U(j(ω - nωS)), ima isti oblik kao i spektar originalnog signala U(jω), ali je umesto oko učestanosti 0Hz, lociran oko učestanosti nωS. Parovi ovih
replika za k = ± n, sadrže kompletnu informaciju o signalu pre odabiranja.

(Slika) Spektar signala odbiraka, koji se sastoji iz beskonačno mnogo replika originalnog spektra transliranih za učestanosti nωS. Spektar signala odbiraka je periodična funkcija
učestanosti sa periodom ωS.

Osnovni spektar signala moguće je izdvojiti iz spektra signala odbiraka korišćenjem idealnog NF filtra čija je granična učestanost jednaka maksimalnoj učestanosti u spektru
signala u(t), odnosno učestanosti fm.

Ukoliko je uslov da se osnovni spektar signala, n = 0, ne preklapa sa transliranim spektrima ispunjen imamo:

Vi(jw) IU(jw) 7 =
=
ui(t) Igr(t)
=

Prethodno opisan proces idealnog odabiranja nije moguće realno ostvariti (osim u slučaju digitalnog generisanja – nemamo kontinualni signal koji odabiramo već odbirke
kreiramo proračunom) – nije moguće generisati idealne delta impulse, i nije moguće napraviti prekidač koji bi se mogao beskonačno brzo otvarati i zatvarati u cilju realizacije
odabiranja signala.

2. Prirodno odabiranje:

Može se koristiti prekidač sa konačnom brzinom. Umesto množenja nizom delta impulsa, odabiranje se vrši uz pomoć prekidača koji se periodično zatvara sa periodom TS, i
svaki put ostaje zatvoren vrlo kratak interval vremena τ.
Pri svakom odabiranju, na izlazu prekidača dobijamo odbirak signala koji je istog oblika kao i originalni signal, tj. prirodnog je oblika, i trajanja τ.
Dobijeni rezultat je isti kao da smo izvršili množenje signala u(t), sa periodičnom povorkom pravougaonih impulsa periode TS i trajanja impulsa τ.

Proces prirodnog odabiranja realnog signala može se predstaviti množenjem signala koji se odabira um(t) sa periodičnom povorkom pravougaonih impulsa periode TS, kratkog
trajanja τ i amplitude 1.

Dobijamo sličan rezultat kao i kod idealnog odabiranja, samo su u ovom slučaju n-te replike originalnog spektra, translirane oko učestanosti nωS i pomnožene n-tom spektralnom
komponentom povorke pravougaonih impulsa (umesto konstantom 1/TS).
U slučaju da učestanost odabiranja zadovoljava uslov teoreme o odabiranju, neće doći do preklapanja originalnog spektra i transliranih replika spektra, pa se primenom NF filtra
može izvršiti rekonstrukcija originalnog signala.
U tom slučaju, na izlazu filtra za rekonstrukciju dobijamo signal ui(t), čiji je spektar Ui(jω) definisan izrazom:

Vi(jw) Us(0)U(jw) =
a Us (0) =
=> milt) mIt
=
 3. Regularno odabiranje:

U trenucima odabiranja uzima se vrednost odbiraka signala, i ta vrednost se drži na izlazu odabirača još neki period vremena τ. Vrlo često je trajanje odbiraka τ jednak periodu odabiranja.
Pri zatvaranju prekidača pamti se vrednost napona odbirka, i ta vrednost se ne menja dok se ne uzme sledeći odbirak – otuda naziv S&H (Sample&Hold).

Upraksi najčešće se koristi postupak regularnog odabiranja signala.

Proces S&H odabiranja može se matematički modelovati kao idealno odabiranje, pri čemu se signal odbiraka nakon idealnog odabiranja dovodi u konvoluciju sa pravougaonim impulsom
trajanja τ. Iz tog razloga, spektar signala odbiraka u slučaju regularnog odabiranja predstavlja proizvod spektra signala pri idealnom odabiranju sa spektrom usamljenog pravougaonog
impulsa trajanja τ.

MsO4(t) Sum(kTs)R/t-hTs)
=
4 It-nTs) =

Sinteredthis
UsaH(jw) =

xIs Um (j(w-nws =
g(A) d a,,
u(t) d gIt) a g(t)

Posmatranie vremenshog oblika siguala: I

"privoduo* It
regularno
t A
originalni
·

Posmatranje a Spektra: a 1G(iwil signal N odabiranie odabirance N

18 (jwil
odagivan;e (S&H)
IU(jwil IU(jwil
~
tezinska Funkcija
Wn=sin (nwst/2)/ (nwst/2)
WS&H 1 sin
=

(w5/2) / (wix2))
A
1/ Ts

>
1 N >
we, y My
Wa

>
-wao
wm wsumos wstum
zus

idealuo
originalnispektar priceraise regularuo
odaGiranje odabiranje

·
Blok Jeme: idealuo odabiranie privoduo odabiranje regular no
odabiranje
Milt)
u(t) - >9(t)s x >
ult) 9 <9(t) u(t) - - >
g(t)
aMs(t)
N
In reconstrohcija N N N

sit, a
as(t)
x a x
MSI otcTT S(t) ↑(A)

-
TS Ts
t

27 Navesti tipove impulsnih modulacija. Objasniti razliku između njih i nacrtati modulisane signale za proizvoljan modulišući signal.
Osnovna karakteristika impulsnih modulacija je diskretan karakter nosioca. Po pravilu to je periodična povorka pravougaonih impulsa, čiji se parametri amplituda, trajanje i
položaj impulsa unutar jedne periode mogu da menjaju srazmerno promenama modulišućeg signala. Stoga postoje sledeće tri vrste impulsnih modulacija:

1. Impulsna amplitudska modulacija (IAM, Pulse Amplitude Modulation, PAM)

2. Impulsna modulacija po trajanju, ili impulsna širinska modulacija, (IMT, Pulse Width Modulation, PWM)
3. Impulsna položajna modulacija (IPM, Pulse Position Modulation, PPM)

Realizacija impulsnih modulacija zasniva se na teoremi o odabiranju. Pri tome, promena parametara nosilaca direktno je srazmerna promenama modulišućeg signala. Pored
termina PWM i PPM, za ove impulsne modulacije koristi se i termin impulsne vremenske modulacije.

Impulsne modulacije danas se vrlo retko koriste kao osnovne modulacije. Njihova glavna primena je u postupcima obrazovanja MUX signala sa vremenskom raspodelom (PAM),
u procesu A/D konverzije, generisanju analognih frekvencijski modulisanih signala (PWM, PPM) ....

Osnovni načini realizacije IAM/PAM signala zasnivaju se na procesu prirodnog, odnosno regularnog odabiranja.

privoranieUn(t) um
=

(t), za nT -

<t> nT +
E regularUnit um(nTs), =

za nTs t nTe

Trajanje impulsa u okviru periode odabiranja TS u slučaju IMT/IWM zavisi od trenutne vrednosti odbirka signala u k-tom trenutku odabiranja.

-1, IWM I
=

toxm(kTs)
+

tox/n(kTs)/max=E
Položaj impulsa trajanja τ u okviru periode odabiranja TS u slučaju IPM/PPM zavisi od trenutne vrednosti odbirka signala u k-tom trenutku odabiranja.

t4, PPM I = + to xn/hTs) tox/rCkTsIlmax E E =

-
 Nacrtati blok šemu sistema i objasniti postupak IKM. Odnos signal/šum kvantizacije kod IKM za slučaj ravnomerne kvantizacije. Pojam kompresora i
28 ekspandora.

a) Impulsna kodna modulacija (PCM) je tehnika za dogitalno kodiranje analognih signala. Postupak se odvija u nekoliko koraka:
1. Odabiranje: Analogni signal se periodično uzorkuje, generišući odbirke koji predstavljaju trenutne amplitudne vrednosti signala, tj. vrši se diskretizacija signala u
vremenu.
2. Kvantizacija: Odbirci se zaokružuju na određeni nivo kvantizacije. Ovaj korak pretvara kontinualne vrednosti amplitude u diskretne vrednosti, tj. vrši se diskretizacija
odbiraka po amplitudi. Diskretizacijom po amplitudi se skup svih amplituda koji predstavljaju odbirci svodi se na konačan skup.
3. Kodiranje: Diskretne vrednosti se zatim kodiraju: da bi se reprezentovale kvantizovane vrednosti najčešće se koristi binarni kod.
4. Modulacija: Kodirani signali se potom koriste za modulaciju impulsnim signalom, gde se impulsni signal koristi kao nosač.
5. Prenos: Modulirani signal se prenosi putem komunikacionog kanala.

Sistemi sa IKM (Pulse Code Modulation, PCM) se dele na:

1. PCM sistemi sa ravnomernom kvantizacijom - ulazni signal sa unifomrnom raspodelom - amplitudski interval ovog signala treba ravnomerno podeliti na jednake
korake kvantizacije
2. PCM sistemi sa neravnomernom kvantizacijom - vrednost koraka kvantizacije treba prilagoditi trenutnim vrednostima signala, i to tako da je korak kvantizacije mali za
male intenzitete signala, odnosno veći za veće trenutne vrednosti signala. Na taj način relativna greška kvantizacije svakog odbirka, može da ostane približno ista.

b) Odnos signal/šum kvantizacije kod IKM za slučaj ravnomerne kvantizacije

Mi =

Mgi
-

A
Mite Mai+
=

Al
↑
Srednja kvadratna vrednost greške kvantizacije u posmatranom intervalu:

u,N=u-eg:)"pla, funkaija gustine verovathode

Aho
je horal
Grantitacije doroljno mali: plu)= p/*Mite)= plugi), za mix with

Mg, i+ AMI

M2,N=plug:)) (n-Mg,:)"du= 4(ug,:)(Au)" U

gAn
=

Ug (q 1) An
=

vg, i- Ali

Ukupna srednja kvadratna greška kvantizacije

- zbir srednjih kvadratnih grešaka kvantizacije
iz svih intervala kvantizacije: eg, N Emiw=Plagi)(Am=izlau)op(mgilant
=

is Au
Kod linearne kvantizacije srednja kvadratna vrednost greške kvantizacije zavisi samo od koraka kvantizacije - manifestuje se kao šum i njena
srednja kvadratna vrednost naziva se srednja snaga šuma kvantizacije:
~Sreduja suaga
PNig=MN= f (Auth' honstantan Gorah PN,g Pu-4q wautizivanteoderasitacije
=

kuantizacije "sreduja suaga siquala

(*) wig g xi4,9191

I
92 Srednja snaga šuma kvantizacije kod linearne
1
g
= -
=
= =

kvantizacije zavisi samo od koraka

I kvantizacije a ne i od amplitude signala.
linearna avantizacija

U/2
Pretpostavha:uniformuma frnhcija gustine
~
verovatnode
signala
Pr= Suplaide
-
V/2
Imran-is 92 (Au
=

Pg g2.()(1 3 52 ...
(q-1)2) 1/A
=
+ + - +
=
 c) Pojam kompresora i ekspandora.

U slučaju linearne kvantizacije odnos S/N kvantizacije visok za velike vrednosti

odbiraka, odnosno nizak za male vrednosti odbiraka signala. Ako je priroda signala
takva da preovlađuju male vrednosti signala, linearna kvantizacija ne predstavlja
optimalno rešenje.

Optimalno rešenje je promenljiv korak kvantizacije - neravnomerna kvantizacija

Zadržavajući isti broj koraka kvantizacije q, za male vrednosti signala treba koristiti
male korake kvantizacije, a veće korake kvantizacije za veće vrednosti signala –
dobijamo znatno poboljšan odnos S/N kvantizacije za male signale, a neznatno
pogoršan za velike signale.

Odbirci prenošenog signala se pre kvantizacije propuštaju kroz nelinearan sklop -

kompresor. Na osnovu oblika karakteristike kompresora može se zaključiti da se odbirci
malog intenziteta znatno više pojačavaju u odnosu na odbirke velikog intenziteta -
ostvaruje se kompresija ulaznog signala. Karakteristika kompresora zavisi od prirode
-. signala.

e N
Da bi ceo sistem radio bez izobličenja, izuzimajući šum kvantizacije, u prijemniku je
potrebno obaviti operaciju inverznu kompresiji. To se obavlja sklopom koji se naziva
****** ekspandor.

Ako je karakteristika izlaz-ulaz kompresora kao na a), onda ekspandor mora da ima istu
takvu karakteristiku, s tim što ona predstavlja zavisnost ulaz-izlaz.

29 Navesti prednosti i mane digitalnog prenosa signala u odnosu na analogni prenos signala.
Osnovni parametar na osnovu koga se vrednuje kvalitet jednog digitalnog sistema za prenos je verovatnoća greške pri prenosu.

Pri binarnom prenosu digitalnog signala, u svakom pojedinačnom periodu signaliziranja, prenose se pojedinačni simboli “0” i“1”, pretvoreni u fizičke, električne signale. Binarni simboli šalju se u obliku impulsa
sa različitim karakteristikama za slučaj “0” i “1”. Ovi impulsi pri prenosu preko linije veze trpe uticaj šuma, interferencije, kanala veze, i drugih efekata koji se javljaju pri prenosu. Usled toga, na mestu prijema
može se doneti pogrešna odluka o tome da li je u trenutnom periodu signalizoranja poslata “0” i “1” - postoji neka verovatnoća donošenja pogrešne odluke (verovatnoća greške)

Analogni prenos - šum (i interferencija) se dodaje na signal koji se prenosi (uz izobličenje usled linije veze), odnosno svo vreme u izlaznom signalu postoji uticaj šuma (interferencije, uticaja linije veze) –
mera je odnos S/N.
Digitalni prenos - ako se pri prenosu pojedinačnog simbola ne načini greška usled dejstva šuma (interferencije, uticaja linije veze), simbol se pravilno prenosi - šum (interferencija, uticaj linije veze) kao da
nisu postojali. Stoga, digitalan prenos je superioran u odnosu na analogni po otpornosti na šum.

Prednosti digitalnog prenosa signala u odnosu na analogni:

1. Otpornost na smetnje: Digitalni signali su manje osetljivi na smetnje i gubitke tokom prenosa. Korišćenjem metoda za ispravku grešaka i detekciju grešaka, moguće je rekonstruisati originalni signal čak i
ako postoje neke smetnje.
2. Precizna reprodukcija: Digitalni signali se lako reprodukuju jer se mogu jednostavno kopirati i reprodukovati bez gubitka kvaliteta. Ovo je posebno važno kod zvuka i video sadržaja.
3. Obrada signala: Digitalni signali omogućavaju naprednu obradu, kao što su filtriranje, kompresija, enkripcija i modulacija, uz visoku preciznost. To omogućava bolju kontrolu signala i poboljšava kvalitet i
efikasnost prenosa.
4. Veća gustina informacija: Digitalna tehnologija omogućava smeštanje više informacija u isti prostor, što dovodi do veće efikasnosti i boljeg korišćenja resursa prenosa.
5. Integracija sa digitalnim uređajima: Digitalni signali su kompatibilni sa digitalnim računarima i uređajima za obradu podataka, što olakšava povezivanje sa drugim digitalnim sistemima i integraciju u šire
mreže.

Prednosti analognog prenosa signala u odnosu na digitalni:

1. Glatka reprodukcija: Analogni signali predstavljaju kontinuirane varijacije, što omogućava glatku reprodukciju zvuka, slike ili drugih informacija. Ovo je posebno važno kod muzike i umetnosti.
2. Prirodna kompatibilnost: Analogni signali često direktno komuniciraju sa prirodnim svetom, što olakšava povezivanje sa analognim uređajima i senzorima bez potrebe za konverzijom.
3. Jednostavnost: Analogni sistemi su obično jednostavniji od digitalnih i mogu biti manje skupi za implementaciju i održavanje.
4. Niska latencija: Analogni signali obično imaju manju latenciju od digitalnih jer nema potrebe za konverzijom i obradom.
5. Prirodne varijacije: Analogni signali bolje prikazuju prirodne varijacije u stvarnom svetu, kao što su nijanse zvuka ili boje.

Objasniti princip formiranja multipleksa sa vremenskom raspodelom. Nacrtati blok šemu kompletnog sistema za prenos osam audio signala kod kojih je
30 fm = 20kHz, kada se kvantizacija obavlja sa q = 1024 nivoa.
Signal ograničen u spektru možemo predstaviti (i prenositi) u obliku svojih odbiraka, tj. pravougaonih impulsa vrlo kratkog trajanja, npr. primenom IAM. Na ovaj način stvara se
mogućnost prenosa većeg broja ovakvih signala primenom multipleksa sa vremenskom raspodelom kanala: posmatramo povorku odbiraka dobijenih prirodnim ili regularnim
odabiranje, i na osnovu njih formiranog IAM/PAM signala koji se prenosi preko linije veze, svaki sa periodom odabiranja TS; najveći procenat vremena, trajanja periode odabiranja/
signaliziranja TS - između uzastopnih odbiraka – nemamo prenos preko linije veze (kanal je slobodan - neiskorišćen). Stoga, između postojećih odbiraka jednog signala možemo ubaciti
odbirke nekog drugog signala dobijenog istom prirodom odabiranja, ili nekog drugog signala koji ima nekoliko puta veću učestanost odabiranja (fS,i = n × fS). Na ovaj način možemo
višestruko iskoristiti raspoloživu liniju veze – obaviti prenos većeg broja signala korišćenjem istog opsega učestanosti za prenos. Razmak između uzastopnih odbiraka koji se šalju
preko liniji veze (u dobijenom multipleksnom signalu) mora biti uniforman (ekvidistantni impulsi) u vremenu (bez obzira od kog signala potiču i sa kojom učestanošću odabiranja su
dobijeni).

Može se obaviti istovremeni prenos N signala predstavljenih svojim odbircima (impulsima), ako je učestanost odabiranja ista za sve signale. U takvom sistemu na liniju veze redom se
šalju po jedan odbirak 1, 2, ..., N-tog signala, nakon čega se šalje sledeći odbirak 1., zatim 2., ... signala. Interval između dva odbirka istog signala je onda TS, a između dva susedna
odbirka na liniji veze (odbirci različitih signala) je TS/N, gde je N broj signala. Na ovaj način se ostvaruje multipleks sa vremenskom raspodelom kanala (TDM, Time Division
Multiplexing), jer se kanal za prenos u vremenu "dodeljuje" redom prvom, drugom..., N-tom signalu.

Slanje odbiraka sa zadatim redosledom na liniju veze obavlja se u praksi digitalnim kolom koje se zove multiplekser. Funkciju multipleksera možemo u principu predstaviti rotirajućim
prekidačem, kojim na liniju veze redom priključuju linije pojedinačnih signala u multipleksu.

Zahvaljujući multipleksiranju u predajniku, na liniju veze se redom šalju odbirci signala iz pojedinih kanala. Prekidač (multiplekser) napravi jedan pun krug u periodi odabiranja TS. NF
filtri u predajniku služe da obezbede da maksimalna učestanost u svakom kanalu bude manja od polovine učestanosti odabiranja, kao što zahteva teorema o odabiranju. Na drugom
kraju linije veze, multipleksni signal se vodi na drugi rotirajući prekidač, koji obavlja funkciju demultipleksera. On rotira istom brzinom kao predajni prekidač, i nalazi se u istom položaju,
tako da u trenutku prikazanom na slici vodi signal na izlaz prvog kanala. NF filtri u prijemniku imaju ulogu da rekonstruišu NF signal iz odgovarajućih odibraka.

(1 audio signal?) Fs 2.7m

=

40kHz10prahsi
=

fs> 2.2fm bj. 7sx44WHz) Frearencija -

odabiranja
* Potreban proposhiopseg ta
prevos ↳
feoremi Ts
Is 25Ms (n Ts 22,73Ms)
=

odabiranje prahsi
=

prema
=

o
·U
originalou (analoguam) obliter

Borig fu 20kHz
= =

Krautizacija sa
g=1824 niroa =>
hodiranje sa
n=loga (g) 10
=

Sita
po
odbirne
a Ve nofs (440 wbit/s)
OdgovarajueiGinarni proton IRM
signala 400kbit/s
Grojaudio signala
=>

·Analogue modulisan
je
3↓
signal
=

=
↑

B2B8=2fm 40GHzBeBo= fm=LONHzTrajanje T6 1/Ve=2,5Ms(2,273Ms) N 8

intervala
=

signalizaciong je
=

Digitalizovani signal U tolu n.N 10.8 80 Gita

za signale pojedinacno
jednog perioda odabivania ukupno
=

se
prenosi
= -

B1km Vb12 200kHz (120kHz)

=

10Borig =>
TB, mox TB/N
=
Ts /(nN)
=

0,3125Ms
=
UB, Mux=Nn7s=3,2 Meit/s (3,52 Mait/s)
↳
Trajanje jedurg 10,284, Ms) G
Gita
protole Simbola
multipletsiranog signala

Bloh Sema
je data na
slededojstrani
 aSn(t)
·

Kvantizacija +
Rodiranie s
(1)
ang(V) a

its
153
Ug/2 *,V/q to 13) (7)
(n)
(2)
-

I 16)
1111111111
M91023
o
(2)

,
Aug
(4)

U/2
I AM signal jednog od
signala
-

Mg 512 .0,
- bojis e precosiv vremenshom
gUg51 v/2
u(V) multiplelesm
-- -> 00 0000 o
-

490

11) > NF
->
000
Odabirassinator" skoder a

>NFs (1) - ..; NFs (1)

11) - NF
nevaunomerua

NF
0 0.

(2) >
kuantizacija . NF (2)
12) > NF > NF - (2) <

13) NF
000

>
15) - NF > NF -(3) ·; NF < 15)

~Ve NF ~Ve
*
12)
000

Goji a NF -(4)
tajam
12) NF > > *
: NFs (4)
skoder,inija veze,
>

Sodabiranstratinator"
linija
je S as S vete,
W
W y
bahoders

15) NF >NF - (5) 15) > NF

0 0.

-
-1 -1
".
NF < (5)

dijagram??? 16) - NF auowerene

ner >NF - (6)
16) > NF
000

·; NF - (6)

↓ 17) - NF >NFs (7)

17) > NF
000

·.
NF > (7)

~Dehodersas
NF 18)
obarlja
NF

gae
18) > >

se 18) > NF...

...
NF - (8)
Predajnik Prejemnih
Predajnik Prejemnih
digitalizacija

31 Ukratko objasniti postupak delta modulacije (DM) i postupak diferencijalne impulsne kodne modulacije (DIKM). Uporediti postupke IKM, DM i DIKM.

PCM – svaki odbirak signala se nezavisno kvantizira, kodira i prenosi. Učestanost odabiranja signala odgovara Nyquist-ovoj učestanosti ili veća - Vrednosti prethodnih odbiraka ne
utiču na kvantizaciju trenutnog

Između odbiraka prenošenih realnih signala postoji određena kros-korelacija koja zavisi od statističke prirode signala. Prethodni odbirci nose informaciju o budućim i ta informacija
može se iskoristiti za poboljšanje u cilju povećanja kapaciteta sistema. Ako su poznate vrednosti prethodnih odbiraka, može se sa velikom verovatnoćom pretpostaviti da se
vrednost narednog odbirka neće značajno razlikovati. Značajno se smanjuje amplitudski opseg signala u kome se obavlja kvantizacija i kodiranje – za prenos informacije o razlici
vrednosti susednih odbiraka potreban je manji broj bita u odnosu na broj bita potreban za prenos informacije o apsolutnoj vrednosti odbiraka. A/D konverzija signala realizovana na
ovaj način naziva se diferencijalna impulsna kodna modulacija (Differential Pulse Code Modulation, DPCM). Princip DPCM – razlika en se svede na minimalnu vrednost, što zavisi
od procene aproksimacije ua,n - umesto da se posmatra samo jedan prethodni odbirak ulaznog signala, posmatra se sekvenca razlike N odbiraka. Najčešće se koristi linearni
prediktor pri čemu se njegovi koeficijenti biraju tako da se minimizira srednja kvadratna greška između odbirka i njegove aproksimacije.

Delta modulacija (Delta Modulation, DM) - pojednostavljena verzija DIKM u kojoj se jedan bit koristi za predikciju prvog reda.
Velike vrednosti koraka kvantizacije omogućavaju modulatoru da prati brze promene ulaznog signala, ali istovremeno i prouzrokuju šum kvantizacije kada se ulazni signal sporo
menja. Ova pojava naziva se još i granularni šum. Ako je korak kvantizacije mali, u slučaju brzih promena vrednosti ulaznog signala javlja se fenomen preopterećenja usled
strmine. Do preopterećenja usled strmine dolazi u slučajevima kada je gradijent promene signala veći od gradijenta stepeničaste aproksimacije u posmatranom intervalu
odabiranja.

Osnovna karakteristika adaptivne delta modulacije (Adaptive Delta Modulation, ADM) je priagodjavanje koraka kvantizacije promenama ulaznog signala. Ukoliko se ovaj signal
brzo menja, povećava se vrednost koraka kvantizacije, tako da ne nastupi preopterećenje usled strmine. Kada se ulazni signal sporo menja, vrednost koraka kvantizacije se
smanjuje, kako bi se smanjio granularni šum.

1. Impulsna kodna modulacija (PCM):

• SNR: PCM pruža visok SNR zahvaljujući preciznom kvantizovanju i kodiranju, što omogućava preciznu rekonstrukciju signala sa malo šuma.
• Greška: Greška kodiranja je niska zbog detaljnog kvantizovanja. Međutim, zahteva više bitova za reprezentaciju, što može ograničiti efikasnost u korišćenju bitova.

2. Delta modulacija:
• SNR: Delta modulacija ima promenljiv SNR. Pri niskim brzinama promene signala, SNR je dobar. Međutim, kod visokih brzina promene, moguća je pojava “povratka
na nulu”, smanjujući SNR.
• Greška: Delta modulacija može imati visoku grešku kodiranja zbog problema sa skaliranjem i osetljivosti na promene u signalu.

3. Diferencijalna impulsna kodna modulacija (DIKM):

• SNR: DIKM kombinuje prednosti delta modulacije i PCM-a. SNR može biti stabilan i dobar, jer se prate veće promene signala tačno, dok se manje promene
kvantizuju.
• Greška: Greška kodiranja je obično niža u poređenju sa delta modulacijom, ali može biti veća nego kod PCM-a zbog kvantizacije manjih promena.

Još neka poređenja:

• Efikasnost kodiranja: PCM troši više bitova zbog preciznog kvantizovanja, dok delta modulacija i DIKM koriste manje bitova, čineći ih efikasnijim za prenos podataka.
• Kompleksnost: PCM zahteva složeniji hardver za precizno kvantizovanje i dekodiranje, dok su delta modulacija i DIKM jednostavnije za implementaciju.
• Adaptivnost: Delta modulacija i DIKM mogu biti adaptivne, prilagođavajući brzinu uzorkovanja na osnovu brzine promene signala, dok PCM to ne radi.
• Primene: PCM se često koristi tamo gde je potrebna visoka preciznost (npr. audio snimci). Delta modulacija i DIKM su često korisni kod brzih promena signala (npr.
telekomunikacije, bežične komunikacije).
 32 Nacrtati i objasniti načine predstavljanja binarnih signala za jednu zadatu informacionu sekvencu (linijski kodovi).
Postupak pretvaranja ulaznog binarnog niza u kodovani signal zove se linijsko kodiranje. Suština linijskog kodiranja je izbor signala x0(t), koji
odgovara simbolu “0”, i signala x1(t), koji odgovara simbolu “1”, tako da se oblik signala prilagodi uslovima prenosa preko linije veze.
Na ulaz u linijski koder, pri binarnom prenosu, dolazi Vb bita/s, tako da linijski koder mora da emituje Vb signala x0(t) ili x1(t) u sekundi. Trajanje
jednog signala je Tb=1/Vb, gde je Vb binarni protok binarnog polarnog/unipolarnog signala.

·
Polarni signal, NRI
·

UnipolarniGinarni signal, NRI

Ginarni

0 e1000+ l 01 0 1 1 01
and an
e 10 0 0

7 7
>
Th >
Th
-
C -
C

an -> S-a, ah, Po=P1 an = 90, ah, Po=Pe

X (if) T6 =

e X (if) T6 =

e
Mancester
Bipolarni signal God
·
·

Ginarni

0 10 1
101
an
0 1 e 1000
a 1000
a

7 7
>
Th -
C
-
C >
Th
↑(0) 1/2
194,
=

an -> 90, an -> S-a, ah, Po=P1

4(a) P( a) =
-
114
=

33 Objasniti pojavu intersimbolske interferencije. Definisati prvi Nyquist-ov kriterijum. Karakteristika sa kosinusoidalnim zaobljenjem i njen značaj.
a x(t)

Pokazali smo da se digitalni signal na izlazu iz linijskog kodera može u opštem slučaju napisati u obliku izraza: Mn(t) anx lt-hT)
=
8

* o T Tb
=
E
Kako bi smo objasnili pojavu ISI, kao primer standarnog signala x(t), uzećemo usamljeni pravougaoni impuls trajanja T = Tb, odnosno posmatraćemo slučaj binarnog prenosa.

Pretpostavićemo da je linija veze oblika idealnog NF filtra. Ovo je odgovarajuća pretpostavka, samo što se u realnom slučaju javlja realni NF filtar. Pri prenosu ovog signala preko
linije veze, javlja se problem koji se sastoji u tome što je spektar signala beskonačne širine, pa će deo spektra biti odbačen (izfiltriran) prenosom kroz filtar – liniju veze. Konkretno,
spektar prenošenog digitalnog signala (unipolarni NRZ signal) definisan je izrazom:
I
Is
Hie and
0 e 1 000 10 e

S(w) 20(w) En
=

e +

~
-
a
Tb
7

-
45ST-2TST 0 2NT gT6isT in
X ↑
Posmatraćemo maksimalno uprošćen sistem za prenos signala. Un(t)
LINISA
PRED AS NIK PRISEMNIK
VEZE

i I F
Mn(t)
Binariniz, Binarniniz I

Roder UnIt? H2(jw) >OdImra 7 !

* ititit I
nT
⑧
I
Pri prenosu signala dolazi do odbacivanja dela spektra, što dovodi do izobličenja i povećavanja trajanja impulsa x(t) – javlja se izobličenje pri prenosu digitalnog signala.
Isprekidanom linijom prikazan je signala na ulazu, a punom na izlazu linije veze.
Uočeno preklapanje signala na izlazu linije veze (kanala), nastalo usled ograničavanja spektra prenošenog signala, naziva se ISI. ISI je pojava koja vrlo nepovoljno utiče na prenos
digitalnog signala, te moramo izvršiti analizu da bismo odredili pod kojim uslovima se ta pojava može izbeći, ili makar značajno smanjiti (potisnuti njen uticaj).

Nyquist je 1928. godine definisao kriterijume za prenos digitalnih signala bez ISI, odnosno sa kontrolisanom ISI, kroz sistem ograničenog propusnog opsega.
Ekvivalentna niskofrekvencijska funkcionalna blok šema sistema za prenos digitalnih signala u osnovnom opsegu učestanosti:
x(A)-Standards
signal, transmitter glinija
reze

=SabX/t-nT)
receiver
Mult)
Sammy(t-kT
p e i It)
=

r
Ma(t) > HT (jw) < H2(jw) <
HR(jw) -Milt) * ↳Standard ni
f
digitalni odziv
signal na vlaze an t S
[So,
=

Se, . . .

,
SM-1
Malt) -Mi(t) HE(j) H+(jwHu(jw)H(jw)
predajnil
=

~ -
He (jw)
- eler. Aja prenosa

Prvi Nyquist-ov kriterijum - prenos digitalnih signala kada se odluka u prijemniku donosi na osnovu amplituda odbiraka uzetih u sredini svakog signalizacionog intervala. Do ISI neće
doći ako je standardni odziv oblika,

y
(mT) =

yodmo, dij
=
4 Es
Prema I Nyquist-ovom kriterijumu odbirak uzet u sredini bilo kog signalizac. intervala (m-ti interval počinje u mT - T/2 i završava se u mT + T/2) ne zavisi od odziva iz ostalih intervala -
svi oni u ovoj tački imaju vrednost nula.

Re9[Hij(w+ nwsi) Tyo= =

I Im[[H(j(w
const.
*
=

IwI us

2) nwsl7
+ o
=

doment
I Nygist
-
or writerijum v frehvencijshom
 Idealan sistem prenosa koji ispunjava uslove I Nyquist-ovog kriterijuma o prenosu bez ISI spada u klasu nerealizibilnih sistema - impulsni odziv nije kauzalan!!! Potrebno je
definisati realni oblik amplitudske karakteristike sistema koji ispunjava uslove I Nyquist-ovog kriterijuma. To znači da treba posmatrati funkciju prenosa sistema čija je granična
učestanost veća od
fc fc12 2t wgiws,
[AlwiwYwg,
=

X(w
=

H(j) =

za IwIcwg
Amplitudska karakteristika sa kosinusoidalnim zaobljenjem je,
Iw1 we-we

E
1,

A(w) A =
cos2/. + h), we-weswathe 5-E-faktor zaolljenja
0, Iw1>Wa we
+

Amplituda oscilacija je manja ukoliko je vrednost faktora zaobljenja bliža vrednosti 1 – u tom slučaju čak i u slučaju kada se javi ISI ona je manje vrednosti u slučaju većeg
zaobljenja. Zaobljenje amplitudske karakteristike povoljno utiče na smanjenje greške pri prenosu koje nastaju usled loše sinhronizacije predajnika i prijemnika.

Naime, idealan Nyquist-ov kanal, po I kriterijumu predstavlja idealan NF filtar koji je nemoguće realizovati, a realne aproksimacije ovog sistema su vrlo loše zbog strmog prelaza iz
nepropusnog u propusni opseg - dobija se realan sistem koji ima značajan nivo ISI. Uvedeni su sistemi sa kosinusoidalnim zaobljenjem amplitudske karakteristike kod kojih se
povećava granična učestanost sa fg na fg(1+ρ) da bi se ostvario prenos bez ISI sa brzinom signaliziranja VS = 2fg. Npr, za slučaj ρ = 1, imamo sistem tipa podignuti kosinus, sa
brzinom signaliziranja VS = 2fg ostvarenom u sistemu sa B = 2fg.

Razlog za uvođenje sistema sa kosinusiudalnim zaobljenjem je da se omogući praktična realizacija sistema. U ovom slučaju, povećava se propusni opseg sistema, ali se
smanjuje strmina prelaza iz propusnog u nepropusni opseg. Dobija se sistem, koji je nekauzalan i nije realizibilan, ali se može znatno bolje aproksimirati dizajnom realne funkcije
(aproksimacije) koja ima relativno dobro ponašanje i može praktično da se primenjuje sa gotovo zanemarljivim nivoom ISI.

Izračunati minimalnu širinu propusnog opsga sistema potrebnu za prenos u osnovnom opsegu učestanosti 12 telefonskih signala postupkom vremenskog
34 multipleksiranja i IKM.

fu =

3,4 kHz -
mlazni modulisudi
signal
(talkM) -

signal govora

fs 8kHzTs Is= 125Ms viestanost;

perioda odabiranja
=
=
-

9 256-broj niroa Grantizacije =1hodiranje sa n log2g 8 Gita odbiram

= = =

po

N 12-Grojnezavisuih
=

signala
Vp n.fs =

644bit/s
=
Tb Ys
=
15,625M6-sinarmi protoli trajamie
= bita za
jedan govorui signal

VB, mux N.Vb N.n.fs 768hbit/s

=
=
=

TB, mux Tb/N =

=
1,3 MS

BIRM, Mox VB, Mox/2 N

= =

7s 384 WHE =

Izvesti opšti izraz za verovatnoću greške pri prenosu binarnih signala u osnovnom opsegu učestanosti ako u kanalu deluje ABGŠ. Na šta se ovaj izraz svodi
35 u slučaju unipolarnih i polarnih impulsa?

prilog-pitanje 49
Napisati izraz za verovatnoću greške pri prenosu polarnih višenivoskih (M-arnih) signala u osnovnom opsegu učestanosti ako u kanalu deluje ABGŠ
36 (ukratko opisati postupak izvođenja izraza, bez mnogo detalja!).

prilog-pitanje 50
Integrator sa rasterećenjem - pojam, princip rada. Napisati odgovarajuće izraze za verovatnoću greške za unipolarne/polarne NRZ binarne signale.
37 Kako brzina signaliziranja utiče na verovatnoću greške i zašto?

prilog-pitanje 51

38 Prenos digitalnog signala na veća rastojanja (regeneratori i pojačavači).

prilog-pitanje 52
 MHTAHA K2 2022/23
Model telekomunikacionog sistema sa stanovišta teorije informacija. Nacrtati opštu blok šemu sistema i opisati pojedinačne blokove.

3 Pojam informacije i njena kvantitativna predstava. Entropija izvora bez memorije. Efikasnost, stepen kompresije.

Princip kodiranja izvora. Huffman-ov kod (prikazati postupak na primeru).

in
Formulacija prve Shannon-ove teoreme. Kako se vrše proširenja izvora i koji je njihov značaj? Koliki je maksimalan stepen kompresije izvora bez memorije?

Objasniti princip kojim se primenom zaštitnog kodiranja smanjuje verovatnoća greške pri prenosu digitalnih signala (binarnih sekvenci).

Objasniti konstrukciju Humming-ovog (7.4) i Humming-ovog (8.4) koda. Izraz za Shannon-ov kapacitet kanala.

Postupak modulacije. Pojam modulišućeg, modulisanog signala. Šta je signal nosioca i čemu služi? Kako se mogu klasifikovati postupci modulacije?

Prenos dva signala pomoću ortogonalnih nosilaca (kvadraturna modulacija/demodulacija).

i
Dati definiciju AM-2BO / AM-1BO / KAM modulacije, nacrtati blok šemu kompletnog sistema prenosa i objasniti princip rada. Šta je detektor anvelope i kada
se primenjuje?

Modulišući signal je um(t) = Um cos(2 pi fm t). Prikazati spektralnu gustinu amplituda AM-2BO i AM-1BO signala, kada je učestanost nosioca jednaka f0.

Kako se definiše indeks modulacije i energetska efikasnost KAM signala? Nacrtati vremenski oblik i spektralnu gustinu amplituda ako je modulišući signal
um(t) = Um cos(2 pi fm t), kada je učestanost nosioca jednaka f0.

Uticaj neidealne usklađenosti faza nosilaca na predaji i prijemu na demodulisan signal u slučaju AM-2BO / AM-1BO / KAM modulacije.
Šta je AM-NBO postupak modulacije i gde ima primenu? Koje su prednosti a koje mane ovog tipa modulacije u odnosu na druge postupke sa amplitudskom
modulacijom?
Zašto je bitan odnos signal-šum? Izvesti izraz za odnos signal/šum na ulazu prijemnika i napisati odnos signal/šum na izlazu prijemnika pri koherentnoj
demodulaciji AM-2BO i/ili AM-1BO. Objasniti dobijene rezultate.
Objasniti princip formiranja multipleksa sa frekvencijskom raspodelom signala. Nacrtati blok šemu kompletnog sistema za prenos četiri signala čije su
minimalne i maksimalne učestanosti f1 i f2 i izračunati minimalnu širinu opsega učestanosti multipleksnog signala.
Dati definiciju ugaone modulacije. Objasniti vezu između fazno i frekvencijski modulisanih signala. Napisati opšti izraz za fazno modulisan i frekvencijski
modulisan signal i objasniti oznake. Skicirati vremenski oblik fazno i frekvencijski modulisanog signala za prostoperiodičan modulišući signal.
Skicirati spektar ugaono modulisanog signala kada je modulišući signal prostoperiodičan. Napisati odgovarajući izraz i objasniti značenje svih oznaka.
Koliki je opseg učestanosti potreban za prenos ugaono modulisanih signala? Objasniti.

i
Nacrtati opštu blok šemu FM demodulatora. Čemu služi limiter a čemu diskriminator?
Napisati izraze za dobitak prijemnika kod ФМ i FM kada je modulišući signal prostoperiodičan i komentarisati ga. Pojam praga prijema kod FM.
Čemu služi preemfazis a čemu deemfazis?

Objasniti princip prenosa binarnih signala postupcima ASK, FSK i PSK.

Nacrtati blok šemu sistema i objasniti način rada sistema za prenos signala postupkom BASK. Napisati odgovarajući izraz za verovatnoću greške u slučaju
koherentne demodulacije i u slučaju nekoherentne detekcije.
Nacrtati blok šemu sistema i objasniti način rada sistema za prenos signala postupkom BFSK. Napisati odgovarajući izraz za verovatnoću greške u slučaju
ortogonalnog signaliziranja.
Nacrtati blok šemu sistema i objasniti način rada sistema za prenos signala postupkom BPSK. Izvesti odgovarajući izraz za verovatnoću greške. Nacrtati
konstelacioni dijagram poslatog i primljenog signala.
Nacrtati blok šemu sistema i objasniti način rada sistema za prenos signala postupkom QPSK. Polazeći od izraza za verovatnoću greške u svakoj od grana,
izvesti odgovarajući izraz za verovatnoću greške po bitu i simbolu. Nacrtati odgovarajući konstelacioni dijagram.
Objasniti način rada sistema za prenos signala sa MPSK. Napisati izraz za verovatnoču greške po bitu/simbolu. Nacrtati konstelacioni dijagram za dato
M i Grey-evo mapiranje.
Nacrtati blok šemu sistema i objasniti način rada sistema za prenos signala postupkom M-QAM. Napisati odgovarajući izraz za verovatnoću greške
po bitu i simbolu. Nacrtati odgovarajući konstelacioni dijagram.
Kako se definiše spektralna efikasnost? Odrediti spektralnu efikasnost BASK, BFSK i MPSK / MQAM postupka prenosa za M = 2,4,8…

Navesti primer sistema u kome se koriste FDM i TDM multipleksiranje. Da li prenos pomoću ortogonalnih nosilaca ili višenivosko signaliziranje mogu povećati binarni protok u
ovakom sistemu ako je širina propusnog opsega B, broj frekvencijskih kanala je N a broj vremenskih slotova je M (sve veličine imaju fiksirane vrednosti).
 MHTAHA K2 2022/23
prilog 1 +

pogledajsemm 39 Model telekomunikacionog sistema sa stanovišta teorije informacija. Nacrtati opštu blok šemu sistema i opisati pojedinačne blokove.

prilog 3+
ehasnap. 40 Pojam informacije i njena kvantitativna predstava. Entropija izvora bez memorije. Efikasnost, stepen kompresije.

Princip kodiranja izvora. Huffman-ov kod (prikazati postupak na primeru).

41
Formulacija prve Shannon-ove teoreme. Kako se vrše proširenja izvora i koji je njihov značaj? Koliki je maksimalan stepen kompresije izvora bez memorije?
42
Objasniti princip kojim se primenom zaštitnog kodiranja smanjuje verovatnoća greške pri prenosu digitalnih signala (binarnih sekvenci).
43
Objasniti konstrukciju Humming-ovog (7.4) i Humming-ovog (8.4) koda. Izraz za Shannon-ov kapacitet kanala.
44
prilog 27
45 Postupak modulacije. Pojam modulišućeg, modulisanog signala. Šta je signal nosioca i čemu služi? Kako se mogu klasifikovati postupci modulacije?

prilog 57
46 Prenos dva signala pomoću ortogonalnih nosilaca (kvadraturna modulacija/demodulacija).

prilog 28
47
Dati definiciju AM-2BO / AM-1BO / KAM modulacije, nacrtati blok šemu kompletnog sistema prenosa i objasniti princip rada. Šta je detektor anvelope i kada
se primenjuje?

prilog 29
48 Modulišući signal je um(t) = Um cos(2 pi fm t). Prikazati spektralnu gustinu amplituda AM-2BO i AM-1BO signala, kada je učestanost nosioca jednaka f0.

Kako se definiše indeks modulacije i energetska efikasnost KAM signala? Nacrtati vremenski oblik i spektralnu gustinu amplituda ako je modulišući signal
prilog 30
49 um(t) = Um cos(2 pi fm t), kada je učestanost nosioca jednaka f0.

prilog 31
50 Uticaj neidealne usklađenosti faza nosilaca na predaji i prijemu na demodulisan signal u slučaju AM-2BO / AM-1BO / KAM modulacije.
Šta je AM-NBO postupak modulacije i gde ima primenu? Koje su prednosti a koje mane ovog tipa modulacije u odnosu na druge postupke sa amplitudskom
prilog 32
51 modulacijom?
Zašto je bitan odnos signal-šum? Izvesti izraz za odnos signal/šum na ulazu prijemnika i napisati odnos signal/šum na izlazu prijemnika pri koherentnoj
prilog 33 52 demodulaciji AM-2BO i/ili AM-1BO. Objasniti dobijene rezultate.
Objasniti princip formiranja multipleksa sa frekvencijskom raspodelom signala. Nacrtati blok šemu kompletnog sistema za prenos četiri signala čije su
prilog 34 53 minimalne i maksimalne učestanosti f1 i f2 i izračunati minimalnu širinu opsega učestanosti multipleksnog signala.
Dati definiciju ugaone modulacije. Objasniti vezu između fazno i frekvencijski modulisanih signala. Napisati opšti izraz za fazno modulisan i frekvencijski
prilog 35 54 modulisan signal i objasniti oznake. Skicirati vremenski oblik fazno i frekvencijski modulisanog signala za prostoperiodičan modulišući signal.
Skicirati spektar ugaono modulisanog signala kada je modulišući signal prostoperiodičan. Napisati odgovarajući izraz i objasniti značenje svih oznaka.
prilog 36 55 Koliki je opseg učestanosti potreban za prenos ugaono modulisanih signala? Objasniti.

prilog 37
56 Nacrtati opštu blok šemu FM demodulatora. Čemu služi limiter a čemu diskriminator?
Napisati izraze za dobitak prijemnika kod ФМ i FM kada je modulišući signal prostoperiodičan i komentarisati ga. Pojam praga prijema kod FM.
prilog 38
57 Čemu služi preemfazis a čemu deemfazis?

53
prilog 58 Objasniti princip prenosa binarnih signala postupcima ASK, FSK i PSK.

54 Nacrtati blok šemu sistema i objasniti način rada sistema za prenos signala postupkom BASK. Napisati odgovarajući izraz za verovatnoću greške u slučaju
prilog 59 koherentne demodulacije i u slučaju nekoherentne detekcije.
55 Nacrtati blok šemu sistema i objasniti način rada sistema za prenos signala postupkom BFSK. Napisati odgovarajući izraz za verovatnoću greške u slučaju
prilog 68 ortogonalnog signaliziranja.
56 Nacrtati blok šemu sistema i objasniti način rada sistema za prenos signala postupkom BPSK. Izvesti odgovarajući izraz za verovatnoću greške. Nacrtati
prilog 61 konstelacioni dijagram poslatog i primljenog signala.
58 Nacrtati blok šemu sistema i objasniti način rada sistema za prenos signala postupkom QPSK. Polazeći od izraza za verovatnoću greške u svakoj od grana,
prilog fali-ntvodenje
+
62 izvesti odgovarajući izraz za verovatnoću greške po bitu i simbolu. Nacrtati odgovarajući konstelacioni dijagram.
59+ dijagram (Grey) Objasniti način rada sistema za prenos signala sa MPSK. Napisati izraz za verovatnoču greške po bitu/simbolu. Nacrtati konstelacioni dijagram za dato
prilog 63 M i Grey-evo mapiranje.
Nacrtati blok šemu sistema i objasniti način rada sistema za prenos signala postupkom M-QAM. Napisati odgovarajući izraz za verovatnoću greške
prilog 60
64 po bitu i simbolu. Nacrtati odgovarajući konstelacioni dijagram.

prilog 61
65
Kako se definiše spektralna efikasnost? Odrediti spektralnu efikasnost BASK, BFSK i MPSK / MQAM postupka prenosa za M = 2,4,8…
OFDM PAM
Navesti primer sistema u kome se koriste FDM i TDM multipleksiranje. Da li prenos pomoću ortogonalnih nosilaca ili višenivosko signaliziranje mogu povećati binarni protok u
66 ovakom sistemu ako je širina propusnog opsega B, broj frekvencijskih kanala je N a broj vremenskih slotova je M (sve veličine imaju fiksirane vrednosti).

Princip rada sistema GSM mobilne telefonije - Celokupni opseg kojim sistem raspolaže deli se na radio-kanale (FDM kanale) koji se
dodeljuju većem broju korisnika sistema putem TDMA.
Pristup korisnika sistema je na bazi kombinacije FDMA/TDMA, a kapacitet sistema određen je brojem radio-kanala, brojem korisnika kanala i
protokom u kanalu. Kod GSM sistema FDM kanali su širine 200kHz sa 8 korisnika po kanalu.

↳ pitajprofesora
2 B. 1d(1 SNR)
m.R kina
N.
=

+ -

Ginarui *Sirina propushog opsega

preuosa
protole
39 Model telekomunikacionog sistema sa stanovišta teorije informacija. Nacrtati opštu blok šemu sistema i opisati pojedinačne blokove.

Koder izvora – digitalizovanu poruku ili izvorno digitalnu poruku prevodi u binarnu sekvencu pri čemu se ispunjavaju zahtevi:
1. Cilj je svaku poruku predstaviti minimalnim brojem bita a da informacija bude preneta. Pri tome uspešnost rada kodera izvora meri se u odnosu na količinu infromacije koju izvor
zaista emituje (entropija izvora).
2. Dekoder izvora u idealnom slučaju obavlja inverznu funkciju.
3. Binarni niz dobijen procesom kodiranja izvora se može šifrovati (kriptovati) u narednom bloku, a u cilju očuvanja tajnosti pri prenosu podataka.
4. Zaštitni koder – primena zaštitnog kodera ima za cilj da što je to više moguće smanji verovatnoću greške pri prenosu informacione sekvence (kodovanje ne utiče na verovatnoću
greške na izlazu prijemnika već se u procesu dekodovanja detektuju i otklanjaju greške u odlučivanju pri prijemu sekvence prenesenih simbola dobijenih zaštitnim kodiranjem
tako da za dekodovanu infromacionu sekvencu imamo što manju verovatnoću greške). Na ulazu i izlazu zaštitnog kodera dobijamo binarne simbole, a proces prevođenja binarnih
simbola u signal obavlja se u modulatoru.
5. Putem zaštitnog kodiranja informacioni simboli se oklopaju zaštitnim simbol.

40 Pojam informacije i njena kvantitativna predstava. Entropija izvora bez memorije. Efikasnost, stepen kompresije.

41 Princip kodiranja izvora. Huffman-ov kod (prikazati postupak na primeru).

 Formulacija prve Shannon-ove teoreme. Kako se vrše proširenja izvora i koji je njihov značaj? Koliki je maksimalan stepen kompresije izvora bez memorije?
42
was
stepen
homp resije?

Objasniti princip kojim se primenom zaštitnog kodiranja smanjuje verovatnoća greške pri prenosu digitalnih signala (binarnih sekvenci).
43

nisam

sigurua

Objasniti konstrukciju Humming-ovog (7.4) i Humming-ovog (8.4) koda. Izraz za Shannon-ov kapacitet kanala.
44
7.h
A
Humming

-
*
Humming 8.4

q
is it is in (S 0 1nema
= =

greshes

in iz in y1357
ed 2?
=

q
in is in 2367
-
is is in 4567

y1... y7 6 (S35251]
=

-> ed Grojdetectovanil
=

gresaba ec=dgorauil
 /today)
TO-DO: **2 pitanja

*
X
prodi Graz
s ua
pitania (hoja si ti
pisala bar

**Humming codes God+izvesta;(aho wise

previse compliborand
-

imata terries
2 ostatale

X
Yopoui

MONDAY:** I Vezbe mate

it
teorija
+

*A rob otel+20 pitanja

*
2 video sistema
prez it

WEDNESDAY:
OSNOVI TELEKOMUNIKACIJA – Integralni ispit 10.06.2023. godine
Napomena: Integralni ispit traje 3 sata (180 min). Pored svake tačke svakog zadatka dat je odgovarajući broja poena.
Molimo Vas da pišete čitko i uredno, i da jasno označite redni broj zadatka i dela zadatka pri izradi ispita.

Zadatak 1. (15 poena)

a) Odrediti spektar periodične unipolarne povorke pravougaonih impulsa 𝒖(𝒕) periode 𝑻 = 𝟏𝐦𝐬, amplitude
𝑬 = 𝟐𝐕 i faktora režima /𝑻 = 𝟏/𝟒, ako je početak impulsa u okviru periode 𝒕𝟎 = −𝛕/𝟐. Kolika je širina
ovog spektra, rastojanje između komponenti u spektru signala i srednja vrednost signala? Odrediti
učestanosti nula anvelope spektra signala i definisati amplitudski i fazni spektar signala. Formulisati
Parseval-ovu teoreme i definisati spektar snage ovog periodičnog signala. Odrediti procenat srednje snage
signala 𝒖𝑷𝑶 (𝒕) koji se dobija propuštanjem signala 𝒖(𝒕) kroz idealni filtar propusnik opsega učestanosti
graničnih učestanosti 800Hz i 2300Hz, u odnosu na signal 𝒖(𝒕). (5 poena)
b) Definisati funkciju prenosa i impulsni odziv linearnog sistema, kao i idealan sistem prenosa, odnosno
pojmove amplitudskih i faznih izobličenja kod linearnih sistema. Izvesti impulsni odziv NF filtra i objasniti
kako parametri filtra utiču na oblik impulsnog odziva. (5 poena)
c) Odrediti faktor šuma, efektivnu temperaturu šuma i odnos S/N na ulazu i izlazu datog prijemnika sa
predpojačavačem, koji sadrži pojačavač pojačanja 𝑨 = 𝟖𝟎𝒅𝑩, faktora šuma 𝑭 = 𝟏𝟑𝒅𝑩 i propusnog opsega
𝑩 = 𝟒𝑴𝑯𝒛, kao i predpojačavač pojačanja 𝑨𝒑𝒑 = 𝟗𝒅𝑩 i faktora šuma 𝑭𝒑𝒑 = 𝟏. 𝟏𝒅𝑩, na čiji ulaz dolazi
signal srednje snage 𝑷𝒔𝒊𝒈,𝒖𝒍𝒂𝒛 = 𝟎. 𝟏 𝒏𝑾 primljen sa antene temperature šuma 𝑻𝒂𝒏𝒕 = 𝟑𝟎𝟎𝑲. (5 poena)
Zadatak 2. (20 poena)
a) Nacrtati blok-šemu sistema i ukratko objasniti postupak diferencijalne IKM (DIKM). Šta je suština primena
ovog postupka i koji su dobici koji se mogu postići u odnosu na IKM? Odrediti protok binarnog signala na
izlazu DIKM ako je maksimalna učestanost u spektru signala 𝒇𝒎 = 𝟐𝟎𝒌𝑯𝒛, koristi se minimalna učestanost
odabiranja i ravnomerna kvantizacija sa 𝒒 = 𝟔𝟒 kvantizacionih nivoa. (6 poena)
b) Odrediti minimalnu vrednost propusnog opsega sistema za binarni i M-arni (M = 16) prenos signala iz
tačke (a) ako se prenos obavlja po I Nyquist-ovim kriterijumom sa uobličavanjem impulsa sa
kosinusoidalnim zaobljenjem ako je vrednost faktora zaobljenja 𝝆 = 𝟏/𝟒. (4 poena)
c) Digitalni signal binarnog protoka Vb = 1.2Mbit/s prenosi se u osnovnom opsegu učestanosti (OOU) i na
ulazu u prijemnik je oblika, 𝒖𝒃 (𝒕) = ∑𝒏 𝒂𝒏 𝒙(𝒕 − 𝒏𝑻), gde koeficijenti (simboli) uzimaju vrednosti
an {0, +U} sa jednakom verovatnoćom. Standardni signal x(t) je usamljeni pravougaoni impuls amplitude
1V i trajanja T. Pored korisnog signala na ulazu u prijemnik postoji i ABGŠ čija je SGSS jednaka pN = 10-
14W/Hz. Srednja snaga signala na izlazu iz predajnika jednaka je PT, a slabljenje linije veze od predajnika

do prijemnika iznosi a[dB] = 60dB. Prijemnik čine integrator sa rasterećenjem, iza kojeg slede odabirač i
odlučivač. Ukoliko je sinhronizacija prijemnika i ulaznog signala idealna, a srednja snaga signala na izlazu iz
predajnika vrednosti PT = 0.4W, odrediti srednju verovatnoću greške po bitu pri prenosu opisanog signala.
Koliko iznosi širina propusnog opsega za prenos signala (po kriterijumu prve nule u spektru)? Odrediti
vrednost verovatnoće greške na izlazu prijemnika istog oblika ukoliko se kao standardni talasni oblik
signala x(t) koristi impuls za Manchester linijski kod. (10 poena)
Zadatak 3. (10 poena)
a) Definisati pojmove multipleksiranja i višestrukog pristupa. Dati blok šemu sistema prenosa i objasniti
princip rada sistema sa frekvencijskom raspodelom kanala (FDM). Odrediti minimalnu širinu spektra FDM
signala formiranog od 𝑵 = 𝟏𝟎 signala ograničenih u spektru na opseg učestanosti do 𝒇𝒎 = 𝟐𝟎𝒌𝑯𝒛 i
primene AM-SSB modulacije (u svim kanalima), kao i efektivnu širinu spektra FDM signala ukoliko zaštitni
opsezi zauzimaju 1/4 svakog FDM kanala. (5 poena)
b) Objasniti pojam praga prijema kod FM. Muzički signal koji zauzima opseg učestanosti od f1 = 30Hz do f2 =
15kHz prenosi se korišćenjem je frekvencijske modulacije (FM). Emisiona snaga predajnika je Pe = 1kW, a
slabljenje linje veze iznosi a[dB] = 140dB. Poznato je da prostoperiodični test signal izaziva devijaciju
učestanosti od 75kHz. Odrediti da li je u ovom slučaju ispunjen uslov praga prijema i izračunati odnos S/N
na izlazu iz prijemnika, čiji faktor šuma iznosi F=20 (𝑻 = 𝑻𝟎 = 𝟐𝟗𝟎𝑲, 𝒌 = 𝟏. 𝟑𝟖 × 𝟏𝟎 𝟐𝟑 𝑱/𝑲 Boltzmann-
ova konstanta). Ponoviti proračun za slučaj kada je emisiona snaga predajnika Pe,2 = 10W . Napomena: Ne
treba izvoditi izraz za odnos S/N za FM postupak modulacije. (5 poena)
Zadatak 4. (15 poena)
a) Objasniti princip prenosa dva digitalna signala primenom ortogonalnih nosilaca (dati blok šemu sistema sa
kvadraturnom modulacijom/demodulacijom). Prikazati na primeru 16QAM modulacije (dati posebno blok
šemu za 16QAM modulaciju), pri čemu treba dati konstelacioni dijagram, objasniti sažeto princip rada i
dati izraze za verovatnoću greške i propusni opseg za 16QAM modulaciju. (9 poena)
b) Binarni signal protoka 𝑽𝒃 = 𝟏𝟎𝑴𝒃𝒊𝒕/𝒔 prenosi se primenom NC-BFSK modulacije sa ortogonalnim
nosiocima i nekoherentnim prijemom. Ako na ulazu u optimalni prijemnik NC-BFSK signala osim korisnog
signala postoji i ABGŠ jednostrane SGSS na ulazu u prijemnik 𝒑𝑵 = 𝟐𝟓 × 𝟏𝟎 𝟏𝟖 𝑾/𝑯𝒛, a srednja snaga
signala na ulazu u prijemnik je 𝟏. 𝟑𝟕𝟓𝒏𝑾 odrediti propusni opseg i verovatnoću greške po bitu na izlazu
prijemnika. Napomena: Ne treba izvoditi izraz za verovatnoću greške NC-BFSK modulacije. (6 poena)
Zadatak 5. (10 poena)
Objasniti prinicip kojim se primenom zaštitnog kodiranja smanjuje verovatnoća greške pri prenosu
digitalnih signala (binarnih sekvenci). Princip kodiranja, dekodiranja i smanjivanja verovatnoće greške
objasniti na primeru repeticionog kodiranja. (10 poena)
Dodatni zadatak (6 poena)
U sistemu prenosa čiji je propusni opseg 𝑩 = 𝟕𝟐𝟎𝒌𝑯𝒛 koristi se QPSK postupak modulacije. Četiri signala,
svaki binarnog protoka 𝑽𝒃 , prenose se kroz ovaj sistem: (1) u vremenskom multipleksu (TDM) tako što se
multipleksni signal prenosi putem QPSK modulacije, ili (2) u frekvencijskom multipleksu (FDM) tako što
se svaki signal prenosi primenom QPSK u jednom nepreklapajućem kanalu pri čemu se koriste zaštitni
opsezi širine 𝟐𝟎% ukupne širine FDM kanala u multipleksu. Ukoliko se u oba posmatrana slučaja koristi
signaliziranje sa uobličavanjem impulsa sa faktorom uobličavanja 𝝆 = 𝟏/𝟐 odrediti maksimalni mogući
binarni protok 𝑽𝒃 .
𝟏 𝟐
Napomena (za sve zadatke): 𝒆𝒓𝒇𝒄(𝒙) ≅ 𝒙 𝝅 × 𝒆 𝒙
√
OSNOVI TELEKOMUNIKACIJA – Integralni ispit 01.07.2023. godine
Napomena: Integralni ispit traje 3 sata (180 min). Pored svake tačke svakog zadatka dat je odgovarajući broja poena.
Molimo Vas da pišete čitko i uredno, i da jasno označite redni broj zadatka i dela zadatka pri izradi ispita.

Zadatak 1. (15 poena)

a) Odrediti spektar signala usamljenog delta (Dirac-ovog) impulsa 𝒖𝝏 (𝒕) amplitude 𝑬 = 𝟏𝐕. Kolika je širina
spektra signala? Nacrtati vremenski oblik, odrediti spektar i napisati Fourier-ov red periodične povorke
delta impulsa, 𝒖𝝏,𝒑 (𝒕), koji se dobija periodičnim ponavljanjem signala 𝒖𝝏 (𝒕), sa periodom ponavljanja
impulsa 𝑻 = 𝟐𝐦𝐬. Kolika je širina spektra signala 𝒖𝝏,𝒑 (𝒕), i rastojanje između susednih komponenti u
spektru? Definisati amplitudski i fazni spektar ovog periodičnog signala i napisati odgovarajući Fourier-ov
red ovog signala. Definisati izraz na osnovu koga se računa srednja snaga signala 𝒖𝑵𝑭 (𝒕) koji se javlja na
izlazu idealnog NF filtra granične učestanosti 1.2 kHz kada se na ulaz ovog filtra dovede signal 𝒖𝝏,𝒑 (𝒕)
(obrаzložiti zašto ste tako definisali izraz – ne treba da računate vrednost). (5 poena)
b) Definisati funkciju prenosa i impulsni odziv linearnog sistema, kao i idealan sistem prenosa, odnosno
pojmove amplitudskih i faznih izobličenja kod linearnih sistema. Izvesti impulsni odziv NF filtra i objasniti
kako parametri filtra utiču na oblik impulsnog odziva. (5 poena)
c) Odrediti faktor šuma, efektivnu temperaturu šuma i odnos S/N na ulazu i izlazu datog prijemnika sa
predpojačavačem, koji sadrži pojačavač pojačanja 𝑨 = 𝟖𝟎𝒅𝑩, faktora šuma 𝑭 = 𝟏𝟑𝒅𝑩 i propusnog opsega
𝑩 = 𝟒𝑴𝑯𝒛, kao i predpojačavač pojačanja 𝑨𝒑𝒑 = 𝟗𝒅𝑩 i faktora šuma 𝑭𝒑𝒑 = 𝟏. 𝟏𝒅𝑩, na čiji ulaz dolazi
signal srednje snage 𝑷𝒔𝒊𝒈,𝒖𝒍𝒂𝒛 = 𝟎. 𝟏 𝒏𝑾 primljen sa antene temperature šuma 𝑻𝒂𝒏𝒕 = 𝟑𝟎𝟎𝑲. (5 poena)
Zadatak 2. (20 poena)
a) Nacrtati blok šemu sistema i objasniti postupak impulsne kodne modulacije (IKM). Definisati odnos S/N
kvantizacije za IKM za slučaj ravnomerne kvantizacije i ulaznog signala sa uniformnom gustinom raspodele
amplitude. Odrediti protok binarnog signala na izlazu IKM sklopa ukoliko je maksimalna učestanost u
spektru signala na ulazu 𝒇𝒎 = 𝟏𝟓𝐤𝐇𝐳, kada se signal odabira minimalnom učestanošću po teoremi o
odabiranju i ravnomerno kvantizuje sa 𝒒 = 𝟓𝟏𝟐 kvantizaciona nivoa. Objasniti razlog zašto se obavlja
kvantizacija odbiraka? (6 poena)
b) Odrediti minimalnu vrednost propusnog opsega sistema za binarni i M-arni (M = 64) prenos signala iz
tačke (a) ako se prenos obavlja po I Nyquist-ovim kriterijumom sa uobličavanjem impulsa sa
kosinusoidalnim zaobljenjem ako je vrednost faktora zaobljenja 𝝆 = 𝟏/𝟐. (6 poena)
c) Izvesti opšti izraz za verovatnoću greške pri prenosu binarnih signala sa jednako verovatnim binarnim
simbolima u osnovnom opsegu učestanosti ako u kanalu deluje ABGŠ, pri tome treba izvesti i izraz za
optimalnu vrednost praga odlučivanja. Odrediti izraz za verovatnoću greške za unipolaran i polaran NRZ
prenos i uporedite ih po energetskoj efikasnosti. (8 poena)
Zadatak 3. (10 poena)
a) Definisati pojmove multipleksiranja i višestrukog pristupa. Dati blok šemu sistema prenosa i objasniti
princip rada sistema sa frekvencijskom raspodelom kanala (FDM). Odrediti minimalnu širinu spektra FDM
signala formiranog od 𝑵 = 𝟐𝟎 signala ograničenih u spektru na opseg učestanosti do 𝒇𝒎 = 𝟏𝟐𝒌𝑯𝒛 i
primene AM-SSB modulacije (u svim kanalima), kao i efektivnu širinu spektra FDM signala ukoliko zaštitni
opsezi zauzimaju 1/4 svakog FDM kanala. (5 poena)
b) Posmatra se sistem prenosa sa FM u kome je srednja snaga signala na predaji 𝑷𝟎 = 𝟐𝟎𝟎𝑾, slabljenje linije
veze je 𝒂[𝒅𝑩] = 𝟏𝟐𝟎𝒅𝑩, a normalizovani modulišući signal ima srednju vrednost 𝒎(𝒕) = 𝟎 i srednju
kvadratnu vrednost 𝒎𝟐 (𝒕) = 𝟏/𝟓, a maksimalna apsolutna vrednost amplitude je 𝑼𝒎 = 𝟒𝑽 i maksimalna
učestanost u spektru 𝒇𝒎 = 𝟐𝟎𝒌𝑯𝒛. Na ulazu u prijemnik je ABGŠ čija je jednostrana SGSS konstantna
𝒑𝑵 = 𝑭𝒌𝑻 = 𝟐. 𝟓 𝟏𝟎 𝟏𝟕 𝑾/𝑯𝒛, gde je 𝑭 faktor šuma prijemnika. Odrediti maksimalnu dozvoljenu
vrednost maksimalne devijacije učestanosti tako da nema pojave praga prijema, propusni opseg sistema i
konstantu modulatora u tom slučaju, kao i odnos S/N na pragu prijema. Objasniti zašto u ovom slučaju, pri
daljem povećanju vrednosti maksimalne devijacije učestanosti, dolazi do pojave praga prijema.
Napomena: Ne treba izvoditi izraz za odnos S/N za FM postupak modulacije. (5 poena)
Zadatak 4. (15 poena)
a) Objasniti princip prenosa dva digitalna signala primenom ortogonalnih nosilaca (dati blok šemu sistema
sa kvadraturnom modulacijom/demodulacijom). Prikazati na primeru QPSK modulacije (dati posebno
blok šemu za QPSK modulaciju), pri čemu treba dati konstelacioni dijagram, objasniti sažeto princip rada i
dati izraze za verovatnoću greške i propusni opseg za QPSK modulaciju. Šta se dešava sa verovatnoćom
greške (i zašto) ako postoji greška sinhronizacije faze u granama kvadraturnog prijemnika. (9 poena)
b) Binarni signal protoka 𝑽𝒃 = 𝟏𝟎𝑴𝒃𝒊𝒕/𝒔 prenosi se primenom NC-BFSK modulacije sa ortogonalnim
nosiocima i nekoherentnim prijemom. Ako na ulazu u optimalni prijemnik NC-BFSK signala osim korisnog
signala postoji i ABGŠ jednostrane SGSS na ulazu u prijemnik 𝒑𝑵 = 𝟐𝟓 × 𝟏𝟎 𝟏𝟖 𝑾/𝑯𝒛, a srednja snaga
signala na ulazu u prijemnik je 𝟏. 𝟑𝟕𝟓𝒏𝑾 odrediti propusni opseg i verovatnoću greške po bitu na izlazu
prijemnika. Napomena: Ne treba izvoditi izraz za verovatnoću greške NC-BFSK modulacije. (6 poena)
Zadatak 5. (10 poena)
Objasniti prinicip kojim se primenom zaštitnog kodiranja smanjuje verovatnoća greške pri prenosu
digitalnih signala (binarnih sekvenci). Princip kodiranja, dekodiranja i smanjivanja verovatnoće greške
objasniti na primeru repeticionog kodiranja. (10 poena)
Dodatni zadatak (6 poena)
U sistemu prenosa čiji je propusni opseg 𝑩 = 𝟕𝟐𝟎𝒌𝑯𝒛 koristi se QPSK postupak modulacije. Četiri signala,
svaki binarnog protoka 𝑽𝒃 , prenose se kroz ovaj sistem: (1) u vremenskom multipleksu (TDM) tako što se
multipleksni signal prenosi putem QPSK modulacije, ili (2) u frekvencijskom multipleksu (FDM) tako što
se svaki signal prenosi primenom QPSK u jednom nepreklapajućem kanalu pri čemu se koriste zaštitni
opsezi širine 𝟐𝟎% ukupne širine FDM kanala u multipleksu. Ukoliko se u oba posmatrana slučaja koristi
signaliziranje sa uobličavanjem impulsa sa faktorom uobličavanja 𝝆 = 𝟏/𝟐 odrediti maksimalni mogući
binarni protok 𝑽𝒃 .
𝟏 𝟐
Napomena (za sve zadatke): 𝒆𝒓𝒇𝒄(𝒙) ≅ 𝒙 𝝅 × 𝒆 𝒙
√