“Има градова који имају који имају своју душу; то су они градови који имају

своју прошлост. У томе су градови слични људима“, записао је чувени пјесник

Јован Дучић. И мој град, Лакташи, је један од таквих градова. Немогуће је у
овом кратком филму насталом у оквиру школског пројекта Музеј на
отвореном у потпуности приказати Лакташе. Стога, је ово покушај да вам
приближимо неке детаље из прошлости. Приказаћемо вам неколико
интересантних прича о историји Лакташа, прича којима се ми Лакташани
поносимо, без обзира како то изгледало другима, јер ово је наљепши град на
свијету.
Лакташи су град на сјеверозападу Републике Српске. Подручје града је
смјештено с обије стране ријеке Врбас, низводно од Бањалуке. Највећи дио,
осим уског појаса уз ријеку Врбас, смјештен је на падинама и обронцима
Козаре и Црног врха. Од Лакташа даље низводно настаје и облику лијевка се
шири пространо Лијевче поље, које је уз Семберију главна житница
Републике Српске.
Кроз Лакташе још од времена Римљана па до данаса пролазе важни путни
правци. Лакташи су раскрсница аутопутева који данас Бањалуку преко
Градишке повезују са Хрватском, преко Добоја са источним дијелом
Републике Српске и Србијом. Захваљујући географском положају, природним
богатствима и предузимљивости становништва Лакташи су данас једна од
привредно најразвијенијих општина у Републици.
Блага и угодна клима, плодно земљиште, шуме, богата хидрографска мрежа,
само су неки од разлога због којих су Лакташи били насељени још у
праисторији. Подаци о насељености овог подручја датирају још из старијег
каменог доба.