САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................................................2

1. ПРЕВЕНЦИЈА КАРДИОВАСКУЛАРНИХ БОЛЕСТИ.................................................3

1.1. Нивои превенције кардиоваскуларних
болести........................................................3
1.1.1. Мере примарне превенције.......................................................................3
1.1.2. Мере секундарне превенције....................................................................4
1.1.3. Мере терцијарне превенције.....................................................................4

ЗАКЉУЧАК...................................................................................................................................6

ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................................7

2
УВОД

Кардиоваскуларне болести су болести срца и крвних судова.

У развијеним земљама и земљама у развоју, па тако и код нас, кардиоваскуларне болести

(КВБ) су главни узрок смртности, а други водећи узрок смрти радноактивне популације
(20-64 године старости). Кардиоваскуларне болести су значајан јавно здравствени
проблем јер узрокују велико економско оптерећење због трошкова лечења и смањене
продуктивности због изостајања с посла, узрокују неспособност, инвалидитет и превремну
смртност.

Узимајући у обзир све ризичније понашање популације, попут пушења, недовољне

физичке активности и неправилне исхране, и то већ у раној животној доби, неопходно је
започети с мерама превенције ризичних фактора за настанак КВБ уз промоцију здравих
животних стилова.

Више од трећине умрлих услед КВБ припадају особама средњег животног доба. КВБ су
значајан узрок радне неспособности, великих трошкова здравствене заштите и превремене
смртности (особа млађих од 65 година). Захваљујући организованим превентивним
мерама, дошло је до смањења стопа морталитета од КВБ у развијеним земљама. И поред
опадања узрасно специфичних стопа морталитета КВБ у развијеним земљама, апсолутни
број умрлих се није смањио, услед све старије популације у већини земаља. Одређени
утицај на тренд је имало и постојање добре и правовремене терапије првог инфаркта, што
је довело до бољег преживљавања особа које су га имале, али и до повећања броја особа са
рецидивом. Из ових разлога, значај КВБ у патологији становништва је изразит, а сматра се
да ће такав бити и у будућности.

3
 1. ПРЕВЕНЦИЈА КАРДИОВАСКУЛАРНИХ БОЛЕСТИ
Избегавање и смањивање нездравог начина живота и свих ризичних фактора (престанак
пушења, повећање физичке активности, смањење прекомерног уноса засићених масти и
соли, смањење прекомерне телесне тежине) уз одабир по здравље пожељних понашања
настоји се спречити развој болести. Правовременим откривањем првих знакова болести
путем систематских прегледа, самопрегледа и других дијагностичких поступака могуће је
успешно интервенисати, односно предузети одговарајуће терапијске мере у сврху
спречавања погоршања болести, развоја компликација и неспособности. Важан део
превенције КВБ је откривање ризичних популацијских група, које имају повећани ризик
за обољевање од кардиоваскуларних болести.

Успешна и делотворна превенција КВБ захтева свобухватан мултисекторски приступ

(здравство, образовање, индустрија хране, пољопривреда, законодавство), политичку
потпору и партиципацију појединца, заједнице, стручњака, медија и владајућих структура
и на националној и на регионалној односно локалној основи.

1.1. Нивои превенције кардиоваскуларних болести

1.1.1. Мере примарне превенције

Мере примарне превенције углавном укључују активно деловање на факторе ризика на

које се може утицати. Унапређење и промоција здравља су прве мере у низу интервенција
у превенцији КВБ, којима је циљ стварање такве животне и радне средине (попут здравих
услова становања, услова рада, исхране, омогућавање рекреације и физичке активности,
јачања друштвене потпоре) које ће позитивно утицати на здравље односно неће штетити
здрављу. Мере унапређења здравља се примењују код здравих особа са сврхом да се
болест не развије.

Носиоци задатака на првом нивоу су сви здравствени радници примарне здравствене

заштите одређеног подручја. Примарном нивоу припада и део послова специјалистичке
кардиолошке службе. Сарадници на локалном нивоу могу бити активисти Црвеног крста,
едуковани добровољци из разних удружења, центри за социјални рад и други.

4
 1.1.2. Мере секундарне превенције

Мере секундарне превенције предузимају се код високоризичних особа када наступи неки
од облика кардиоваскуларних болести, нпр након инфаркта миокарда.

Успешно спровођење примарних и секундарних мера превенције смањује превремену

смртност и инвалидност од кардиоваскуларних болести за 50%, као и побољшање
квалитета живота и смањену потребу за поновним захватима.

При томе значајну улогу има усвајање здравијег начина живљења - умерено конзумирање
алкохола, престанак пушења, избегавање стреса, физичка активност као и одговарајућа
исхрана без сувишних масноћа, с доста влакана, смањени унос једноставних и
рафинираних угљених хидрата (шећер и слаткиши) и значајно ограничење уноса соли.

Услед свега наведеног у последњих 15 година је дошло до знатног напретка у лечењу,

симптоми се уз горе наведене промене у начину живота могу контролисати, а комбинација
лекова или других метода лечења (нпр оперативног захвата) може помоћи у успоравању
тока болести и побољшању квалитета живота, тако да многи људи воде испуњен и срећан
живот без обзира на обољење.

Носиоци програма превенције кардиоваскуларних обољења на другом нивоу су лекари

специјалисти за кардиоваскуларне болести. У случајевима инфаркта миокарда у лечењу и
праћењу кардиолошких болесника, друге специјалистичке службе сарађују са
специјалистичком службом диспанзера за кардиоваскуларне болести.

Специјалистичка кардиолошка служба организована је у кардиолошким амбулантама,

диспанзерима, поликлиникама, и кардиолошким одељењима болница.

1.1.3. Мере терцијарне превенције

У највиши ниво у организационој пирамиди превецније кардиоваскуларних болести

спадају Клинике за кардиоваскуларне болести и Институти у Београду, Новом Саду,
Нишу и Крагујевцу, који се поред дијагностике и лечења баве и едукацијом здравствених
радника, надзором над квалитетом рада службе, дефинисањем програма борбе против
фактора ризика и другим активностима у склопу националног програма превенције
кардиоваскуларних болести.

Адекватна терапија убрзава опоравак и смањује ризик од понављања болести.

Одговарајућа терапија лековима након срчаног удара омогућује бржи опоравак и знатно
смањује ризик од понављања болести па ју је нужно узимати сходно препоруци лекара. То

5
су лекови који утичу на снижавање масноћа, снижавање крвног притиска, регулисање
шећерне болести заштиту крвних судова.

Акутни коронарни синдром је термин који се користи за стања која доводе до нагло
смањење протока крви до срца. Најједноставније се може описати као бол у грудима који
је могуће осетити током срчаног напада, одмарања или физичке активности. Многи
симптоми акутног коронарног симптома исти су као и код срчаног удара – бол у грудима,
бол на левој надлактици, мучнина и повраћање, мањак ваздуха те изненадно, јако знојење.
Уколико се акутни коронарни синдром не третира брзо, долази до срчаног удара. Често се
дијагностикује тек у болници, а излечив је ако је дијагноза правовремена. Лечење зависи
од конкретних знакова, симптома и целокупног здравственог стања. Стога је при појави
симптома кључна брза реакција и обраћање лекару по могућности унутар првих 60
минута.

6
ЗАКЉУЧАК

У заустављању неповољног тренда КВБ, највећи значај треба да има примарна превенција.
Пацијенти који су већ имали неки исхемијски догађај требало би да буду подвргнути
мерама секундарне превенције, посебно имајући у виду напредак у медикаментној и
хируршкој терапији.

Непосредна корист скрининга је у превенцији исхемијске болести срца, исхемијске

цереброваскуларне болести, реналног морбидитета, болести периферних артерија и
ретинопатије.

7
ЛИТЕРАТУРА

1. Бошковић С., Здравствена нега у интерној медицини, Висока здравствена школа

струковних студија, Београд, 2014.
2. Ђурица С., Интерна медицина, Виша медицинска школа, Београд, 2000.
3. Манојловић С. и сарадници, Интерна медицина, Завод за уџбенике И наставна
средства, Београд, 2010.
4. Матић Ђ., Здравствена нега у интерној медицини, Ма – Де – Јан, Београд. 2001.
5. Ранковић Васиљевић Р, Методика и организација здравствене неге, Виша
медицинска школа, Београд, 2004,
6. Рудић Р., Коцев Н., Мунћан Б., Процес здравствене неге – практикум за студент –
водич за праксу, Научна КМД, Београд, 2008.