,,Књижевност открива оно што стварност скрива”

Као и свака друга уметност,књижевност људима пружа бег од стварности,ствара

осећај одсутности из свакодневног живота пуног проблема са којима се често сусрећемо. Циљ
уметности је да нам помогне да схватимо да нисмо једини на свету и да је људски живот тако кратак, а ипак
несагледиво дубок и занимљив. Можда је боље рећи да је уметност за мене сваки вид покушаја да се свет обликује на
један несвакидашњи, јединствен, хуман начин, прожет топлином људског срца и ширином његовог знања. Такође
нам пружа сигурност и осећај безбедности од лоших мисли које негативно утичу на наш поглед на
свет,осећања а поготово на нас као људе.
Књижевност за мене представља маштовити свет пун разних прича,поука,лепих речи и
великодушних људи што баш и не може да се примени у великој мери када је реч о свакодневном
животу.Наш свет,а и ми као велика заједница која у њему живи,веома смо се променили у поређењу
са прошлим историјским периодима људског друштва а такође смо се мењали и унутар њих.То
рецимо можемо да повежемо са енциклопедијама о диносаурусима који су живели пре неколико
милиона година а сада на планети Земљи не постоји баш ни један.Можда је баш на овом месту где
сада стојимо некада стајао велики трицератопс.Свака књига у себи садржи јединствен свет
обједињен ликовима који у њему учествују,разнe пејзажe,који су описани тако да делују као да су
стварнији и од нас самих.Књижевност је посебан свет маште у којем свако може да изрази оно што
осећа,смисли сопствене ликове,дешавања...То је тотално насупрот суровој реалности у којој
живимо.Неки људи кажу да је читање губљење времена.Моје лично мишљење тотално је
супротно.Док читамо књиге проживљавамо не само наш него и живот других људи и самим тим
стичемо пријатеље,пријатеље који нису можда нису од крви и меса,али су свеједно пријатељи. Када
упловимо у онај ,,необично-маштовит свет” који пронађемо између редова,дух књижевности учини
то да се лагано,али сигурно препустимо речима које тајновито стоје на свакој страници књиге.Шта
ако те тајновите речи нису само неке бачене речи неког застарелог писца или песника,као рецимо
Гете?Шта ако су те речи заправо сурова реалност коју не прихватамо?Истина је да заправо нисам
прочитао пуно књига,још мање романа,и немам пуно шта за рећи о многима,али свака књига коју сам
прочитао увела ме је у необични свет који само могу разумети прави читаоци.Када кажем прави
читаоци,не мислим на људе који су прочитали сваки роман,биографију,драмски комад ,трагедију или
комедију.Тада мислим на људе које роман или на пример драмско дело заиста увуче у своје
редове,без трептања.За мене,прави читалац је онај који књиге и песме осети срцем и душом.Такође
сматрам за људе који кажу да су прочитали милион књига,а да притом нису осетили ниједну,нису
унели своје потпуно осећање у саме листове књига.Са књижевношћу можемо повезати и материјалне
изворе.Многи песници су своја дела повезивали са местима где су осмислили прве стихове,речи и
осетили сећања на људе који су их оставили у боли или срећи.Многи песници и писци за собом су
оставили неке од најлепших и најтужнијих љубавних песама и књига коју на нашим просторима до
тада нико није чуо.За књижевност се вежу лепе ствари које су некоме успомена,а нама поклоњене на
дар.
Као што сам горе напоменуо,нисам прочитао пуно књига ни стихова поред оних које
сам радио у основној школи.Свакако сматрам да сам се у основној школи сусрео са много врста
књижевности.Прочитао сам прелепе стихове,одломке,приповетке,лектире,у сећању су ми остале
урезане оне за које се вежу лепе приче.Наш пут књижевности овде почиње,сусретаћемо се са још
лепшим комадима,стиховима и делима.Једва чекам да их све упознам.

Филип Бошковић 1/10