СЕМИНАРСКИ РАД

Увод у Свето Писмо Новог Завета

Тема: ТАЈНА ВЕЧЕРА КРОЗ 4 ЈЕВАНЂЕЉА

Ментор: Студент:

Епископ др Митрофан (Кодић) Стефан Дмитровић

Либертвил, 2022.
Садржај

Страна

1. Увод................................................................................................................3

2. Пасхална вечера у периоду Христовог живота..........................................3-5

3. Опис Тајне вечере код светог Јеванђелисте Марка....................................5-7

4. Опис Тајне вечере код светог Јеванђелисте Матеја...................................7-8

5. Опис Тајне вечере код светог Јеванђелисте Луке.......................................9

6. Опис Тајне вечере код светог Јеванђелисте Јована....................................9-12

7. Закључак.........................................................................................................12

Литература.................................................................................................12
1. Увод

У овом раду приликом општих напомена о диференцијацијама између различитих

приповедача Јевађеља, њиховом виђењу и сведочењу Христове последње Тајне вечере,
говорићемо и представити укратко и како је у самом преиоду Христовог живота изгледала
једна пасхална вечера тј трпеза. Свакако ћемо покушати да објаснимо различите
интерпретације између синоптика и Јовановог јевађеља и неколико минорних али
кључних разлика и међу самим синоптичарима с обзиром да су у питању различите
традиције, а и уједно неке традиције црпе из старијих сачуваних сведочанства, док нека и
из предања.

2. Елементи пасхалне вечере у време

Христовог боравка на земљи

Када је реч о Тајној вечери у новозаветним текстовима оно што нас прво асоцира јесте
свакако сама предсмртна трпеза Господа Исуса Христа са Његовим ученицима. Пропратна
ствар из претходне асоцијације на помен Тајне вечере јесу свакако речи установљења која
гласe: ,, Узе хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима и рече: Узмите,
једите; ово је Тело Моје. И узе чашу ову и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње
сви; ово је Крв Моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштања грехова'' (Мт.
26, 26 – 28; исп. Мк. 14, 22 -24; Лк 22 , 17 – 20; 1. Кор. 11, 23 – 25). 1

Штосе тиче извештаја о ГосподњојТајној вечери имамо пет текстова, односно четири
доминантна и једну малу референцу. Са једне стране имамо Марка и Матеја једног поред
1
Д. Н. Успенски, Анафора, Краљево 2009. год. стр. 5.
другог (Мк 14, 12-26, Мт 26, 12-30), а са друге стране стоји Лука (22, 7-23) и Прва
Коринћанима (11, 20-26). На крају имамо и само један стих из Јовановог јеванђеља. Овде
тај један стих се повезује са речима указања, али генерално из шесте главе од четрдесет и
неког стиха до шездесетог је тема знатно опширнија и говори се о хлебу живота и
небеском хлебу живота.

Међутим, пре него што уопште дотакнемо тему која подразумева представу описа,
сличности и диференцијације између слике коју нам дају Јеванђелисти о Тајној вечери, ми
ћемо се осврнути и на то шта је све подразумела једнавечера у време Христовог деловања
следујући томе да је та вечера имала пасхални карактер тј. да је била пасхална трпеза, а не
празнична.(архимандрит Кипријан Керн, проф. И. Карабинов, протојереј А. Горски и
други који стоје иза овог мишљења).2

Оно што се може приметити јесте да начин на који је Исус Христос благословио хлеб и
коме је и како благодарио док је у рукама држао чашу, тај податак не саопштава ниједан
од апостола.3 Дакле, то што апостоли не говоре о ономе што је чинио и говорио Господ, а
што је нама, данашњим хришћанима, од изузетног значаја, може се објаснити једном
претпоставком да су и самим апостолима и првим поколењима хришћана, којима су први
списи били непосредно упућени, овај начин благосиљања хлеба и садржај благодарења
били толико добро познати да није било потребе да се о томе подробно пише.4

Ради исправног разумевања Тајне вечере веома је важнообјаснити шта је представљала

ова последња трпеза Господња и којем типу јеврејских трпеза је припадала. 5Овим ћемо се
потрудити да у даљем раду укратко изнесемо гледиште на сам појам Тајне вечере кроз
опис јеврејске трпезе како бисмо могли разумети само излагање и описе Јеванђелиста из
једне историјске перспективе.

Дакле, уопштено пасхална вечера је подразумевала да изнешено јело буде праћено

благосиљањем, узимање хране смењивало се са молитвама и певањем псалама, и све се то
6
обављало по утврђеном ритуалу који ће касније бити забележен у Талмуду. Риутал је

2
Д. Н. Успенски, исто, стр.9.
3
Д. Н. Успенски, исто, стр.5.
4
Д. Н. Успенски, исто, стр.5.
5
Д. Н. Успенски, исто, стр.6.
6
Д. Н. Успенски, исто, стр.12.
почињао на следећи начин: На самом почетку сваки учесник пасхалне вечере би добио
бокал вина помешаног са водом и свако је читао над њим ''бераках'' или кратка
славословља, а пре испијања вина се читао ''кидуш' тј. мале молитве у сврху прослављања
светости Божије, а најстарији домаћин би изговарао посебан кидуш.7

Касније су се износили пресни хлебови, латук (горке траве) и харосет (салата од бадема,
ораха, смокава и разног воћа)8и над њима се као и над вином чита бераках, док би по
завршетку молитве најстарији учесник свакоме пружао везицу латука и тако би јели
умакањем у харосет и након тога умивали руке. 9 Касније би се разломио један хлеб и део
хлеба се одваја на страну за путника намерника док би други део хлеба најстарији за
трпезом узимао себи, а друге хлебове делио другима.10 Дете касније поставља питање о
обреду и отац одговара хагадом.

По завршетку ове молитве подигнута чаша би се оставила на сто и запевао халел и потом
се пило вино и јели пресни хлебови и најстарији би откидао парче јагњета и раздавао
парчад осталима.11 По овом завршетку почиње се са молитвом ''зимун'' или молитва
тројице јер су била потребна три човека за произношење ове молитве. Потом се испијала
заједничка чаша и уз последњу чашу се певао велики халел (136. Псалам). 12

3. Опис Тајне вечере код светог

Јеванђелисте Марка

Када је реч о Марковом Јеванђељу оно што је битно нагласити јесте да су научници
доказали да Марко у себи садржи најстарије облике хришћанског предања о Тајној вечери.
У самом двадесетом стиху у четрнаестој глави јеванђеља по Маркуу преводу комисије

7
Д. Н. Успенски, исто, стр.13.
8
Д. Н. Успенски, исто, стр.13.
9
Д. Н. Успенски, исто, стр.14.
10
Д. Н. Успенски, исто, стр.14.
11
Д. Н. Успенски, исто, стр.14.
12
Д. Н. Успенски, исто, стр.18.
Светог архијерејског синода Српске православне цркве стоји „умочи са мном у зделу“, а
не „умаче“. У Чарнићевом преводу стоји “умаче“. У питању је аорист, а не футур. Онај
који умаче, односно који је већ јео са Њим, дакле, један од дванаесторице и доста је
прецизиран опис Јеванђелисте Макра.

Посматрајући текст може се закључити да је Марков текст структуриран у три целине. У

првој целини се описује како је дошло до саме вечере, у другој се описује како је
изгледала сама вечера и у трећој целини су дате речи установљења – „Ово је тело моје“ и
„Ово је крв моја“. То су кључне речи које су фомративне за хришћански литургијски
обред.

Код Марка и Луке ми видимо опис где Господ шаље двојицу ученика и каже им да ће
срести човека који носи крчаг воде, док код Матеја уопште немамо такав опис већ само
посланство код одређеног човека у чијој ће кући да једу пасхалну вечеру. Међутим то
спомињање код Марка и Луке човека са крчагом воде није случајно већ је то
културолошка ствар, јер мушкарци нису носили крчаге са водом, већ само жене. У
посебним случајевима то су били мушкарци и то су могли бити само они мушкарци који
су донели одлуку о самачком животу, што је по датој информацији најближе есенима и
вероватно је неко од њих био у кругу Христових пратиоца.

У случају односа описа Марка и Матеја ствари су следеће: личе један на други, али нису
исти. Основна разлика између ова два извештаја је, када гледамо трећи део, што код
Марка имамо „Узмите, ово је тело моје“, а код Матеја „Узмите, једите; ово је тело моје“.
Код Марка затим каже „Узе чашу, захвали Богу, даде им те пише из ње сви“, код Матеја
„Тада узе чашу, захвали, даде им и рече: Пијте из ње сви; Јер ово је моја крв Новога завета
која се пролива за многе ради опроштаја грехова“.

Код Матеја, у односу на Марков текст и традицију, постоје две новине. Једна је
развијенији литургијски облик у којем има више императива у односу на наративнији стил
који имамо код Марка и друга је укључивање ове теме опраштања грехова. Христова
вечера у којој Он себе поистовећује са пасхалним јагњетом, која има еклисиолошку
функцију, зато што сједињује многе у један организам, зато што доноси спасење, зато што
формира јако есхатолошко искуство, истовремено не може да опстане без основне идеје
вечеравања која укључује опроштај.13Фрагмент „за многе“ постоји и код Марка и код
Матеја и то је еклисиолошки моменат.

Посебно упадљиво у тексту Марковог Јеванђеља је то да се он одликује великим бројем

семитизама, дакле, речи и фраза код којих се и у грчком може препознати њихово
семитско порекло. У само четири стиха Мк 14 22–25 налазимо чак 23 семитизама.14

Уколико Марка упоредимо са остала четири текста, онда постаје јасно да су сви остали
текстови (укључујући и текст апостола Павла у 1Кор 11, 24 - 27) само раскошније прераде
Марка од стране Предања. У језичком погледу Марко са својим многобројним
семитизмима изражава једно старије стање Предања, иако је с књижевне стране млађи од
текста апостола Павла.15

4. Опис Тајне вечере код светог

Јеванђелисте Матеја

Ако сада погледамо Матејево Јеванђеље онда наилазимо на скоро идентичан текст као и у
Марковом Јеванђељу, али са извјесним одступањима. Најважије одступање је на крају
указних речи и то је фраза „ради отпуштења гријехова“. То је додатак какав се често може
наћи у литургијским текстовима, пошто се њихови писци радо служе звучним завр-
шецима.16

Међутим, Јеремиас тврди да овде, међутим, није реч само о некој завршној формули. Од
најранијих почетака, наиме, чланови заједнице његовали су узајамно давање светог целива
13
Ј. Јеремиас, „Ово je тијело моје“, Логос (2003), стр. 53.
14
Ј. Јеремиас, исто, стр. 54.
15
Ј. Јеремиас, исто, стр. 54.
16
Ј. Јеремиас, исто, стр. 55.
као знака опраштања грехова пре вршења (слављења) Вечере Господње (најстарије
сведочанство: 1Сол 5 26).17 На тај начин су чланови заједнице следили Христово упутство
да пре него што се помоле Богу за опроштај својих грехова и сами буду спремни да
опросте туђе грехове. Речи „пролијева ради отпуштења гријехова“ уливале су им
сигурност да ће Бог на њихову спремност праштања одговорити својим праштањем.18

Јеремиас тврди да су даља одступања у односу Матеја и Марка од изузетно мање

важности али су свакако корисна ради бољег разумевања развоја Предања. Тако на
пример пажљиво када се пажљиво упореди сам почетак текста Марка и Матеја, онда се
може очито приметити да се „и“, које представља увод текста Марково Јеванђеље, не
понавља поново у тексту Матеја. Затим, у Матеју је убачен субјекат „Исус“. (код Чарнића
у Марковом јеванђељу у 14, 22 нема употребе субјекта ''Исус''.19

Дакле „даде им“ код Марка је у Матеју је објашњен са „даваше ученицима“. Ближим
посматрањем ове небитне исправке показују се као указивање на далекосежну промену
текста. У Мк „и“ на почетку одломка већ указује на то да је реч о једном одељку из приче
о страдању, пошто је „и“ на почетку перикопе утврђени стил палестинске
историографије.20

Такође, околност да се радни субјекат, Исус, и примаоци хљеба, ученици, не спомињу у

Мк (у превод Светог архијерејског синода Српске православне цркве се у Марковом
Јеванђељу у 14,22 спомиње у тексту субјект ''Исус'' док код Чарнића се не спомиње),
показује блиску повезаност текста Мк са причом о страдању. Малим изменама текст
Матејевог Јеванђељапостаје самостална величина: од приче настаје литургијска
формула.21

17
Ј. Јеремиас, исто, стр. 55.
18
Ј. Јеремиас, исто, стр. 57.
19
Ј. Јеремиас, исто, стр. 58.
20
Ј. Јеремиас, исто, стр. 58.
21
Ј. Јеремиас, исто, стр. 58.
 Још једна потврда овог развоја је додатак позива „једите“ уз речи хлеба, као и
одговарајућа замена приповедне фразе „и пијте из ње сви“ (како стоји код Марка) позивом
„пијте из ње сви!“ (како стоји код Матеја). Двоструки императив „једите“, „пијте“ сведочи
о употреби речи установљења као формуле даривања на Тајној вечери.22

5. Опис Тајне вечере код светог

Јеванђелисте Луке

У Лукином јеванђељу које је по свом опису самог чина Тајне вечере и речи установљења
најближа сведочанствусветог апостолаПавла у 1Кор 11, 24 - 27, где наилазимо на
идентичност садржаја сведочанства. Први део говори о припремању собе на спрату за
Пасху, други део говори о Његовој жељи да једе Пасху. Каже „када је дошао час, леже за
трпезу и апостоли с Њим, а тада им рече „врло сам желео да једем ову Пасху са вама пре
него што пострадам". (Лк 22, 15)

Могуће је да он пре вечере једе Пасху и од ње прави један нови обед. 23 „Јер вам кажем
нећу је више јести док се не испуни у Царству Божијем. И узе чашу, захвали Богу и рече:
Узмите и разделите међу собом; Јер вам кажем од сада нећу више пити од виноградског
рода док не дође Царство Божије."(Лк 22, 18)

Овај део је врло карактеристичан за Луку и нема га нигде. Код њега нема теме издајства,
она је изостављена. Тада узме хлеб и преломивши га рече: „Ово је тело које се даје за вас,
ово чините за мој спомен“. Ту имамо „за вас“, то значи „за све“. „Исто тако и чашу после
вечере, говорећи:Ова чаша је Нови завет у крви мојој, која се пролива за вас“. (Лк 22, 20)

22
Ј. Јеремиас, исто, стр. 59.
23
Ј. Јеремиас, исто, стр. 60.
Код Луке се помињу две чаше. И на крају тек Јеванђелист Лука помиње издајника, али
врло кратко, у склопу приче о сину човечијем: „Рука мог издајника је са мном на трпези.
Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!“ (Лк
22, 22)

6. Опис Тајне вечере код светог

Јеванђелисте Јована

Пред нама стоји независно, самостално излагање Христових речи установљења које
указују на значење хлеба., па ћемо почети са једном реченицом која се сматра
карактеристичном реченицом за Јовановов опис: „Ја сам живи хлеб који је сишао са неба.
Ако ко једе од овога хлеба живеће довека; и хлеб који ћу ја дати јесте тело моје за живот
света.“ Ово припада речима установљења, али није постављено у догађај последње вечере
Христове, него се налази у беседи Христовој о хлебу живота и небеском хлебу.

Зашто Јован остаје уздржан према речима указања и уопште према описивању последње
вечере? Он даје само симболичко њено значење кроз умивање ногу и говори о издајству.
Имамо ону тему јеванђелиста Јована који је наслоњен на Христове груди. То има везе са
легитимитетом самог јеванђеља.

Као што је Логос у наручју Очевом, тако је и јеванђелист Јован у наручју Христовом.
Зашто нема говора о хлебу и вину, о конкретној храни, о материји? Вероватно зато што је
у то време то већ било познато, јасно и присутно и није морало да се наглашава и
објашњава. За Јована све ствари које су кључне за синоптике, оне се код њега преносе
раније. Нема синедриона.

Како је могуће да Јован који жели да буде историјски тачан изостави синедрион? Он је све
расправе са Јеврејима пренео у раније време. Нема ни у једном јеванђељљу толико
Христових расправа са Јеврејима као код Јована. Зато што је он одлучио да све оно што су
они имали да му кажу и Он њима, у оквиру синедриона, рекли су му у ранијим
расправама.

Помиње се залогај у Јовановом јеванђељу, у контекту Јуде: „Јуда узима залогај, а по

залогају у њега улази сатана“. Улазак сатане се помиње два пута. У моменту
причешћивања, у моменту најсветијем за Хришћане, у Јудино срце улази сатана.
Јеванђелист то помиње зато што у ранохришћанској стварности постојала је опасност да
се догађај причешћивања, разделивања хлеба и вина, тривиализује и да пређе у
формализам. У смислу да је довољно само причестити се и решити све проблеме.

У једном погледу разлика између Јована и синоптика се огледа у томе где синоптичари
кажу ,, тело моје'' док Јован говори ,,плот моја''. 24 Са овим се са светим Јевађелистом
Јованом слажу Игњатије Антиохијски који му је био и савременик и Јустин Мученик у
својој Апологији. Овде је дакле реч о Предању које је било познато у сиријско-
малоазијској области.25 Различита формулација вероватно не потиче од догматских
размишљања, већ је једноставно једна варијанта превода; пошто би се јеврејска, односно
арамејска основна ријеч (basar/bisra), могла превести како са тело тако и са плот. 26

За Јована је много важнија заједница са Христом, него причешћивање. Останак уз Њега је

за Јована кључна ствар. Причешће је формална ствар која може да се изокрене
злоупотреби. Јуда је живи пример тога. Суштина је у томе да је учествовао у
разделивању, иако постоје разна тумачења да је он испљунуо, понео са собом, сакрио
итд... Суштински, унутар себе, он није био део те заједнице.

Јованово јеванђеље се иначе бави темом религијског формализма и могуће да из тих

разлога он жели да избегне било какав повод да у свом животном миљеу пружи могућност
људима да практикују тај формализам. Зато је он и Христове речи установљења сакрио.

24
Ј. Јеремиас, исто, стр. 60.
25
Ј. Јеремиас, исто, стр. 60.
26
Ј. Јеремиас, исто, стр. 61.
Он је само дао симболичко значење кроз умивање ногу и показао кроз пример Јуде кко се
најважнија и најсветија ствар потпуно може изопачити.27

Не могу се извештаји разумети без разумевања контекста културе и јела, значаја хлеба и
вина, значаја обедовања у Јудаизму, посебно у Хришћанству.

Резултате које добијамо поређењем ових пет текстова су наиме упркос појединачним
одсупањима у дословном тексту дасе они у својој суштини савршено подударају. Када
бисмо их упоредили реч по реч онда би смо дошли, како то тврди Јеремиас до тога да се
они слажу по питању три веома битне чињенице, првенствено то да текстови сведоче како
је христос преломљени хлеб упоредио са Својим телом. Друга ставка би била да је
Христој црвено вино које се употребљавало како смо већ говорили на пасхалној вечери
упоредио са Својом крвљу при чему је додао да ће се кроз Његову крв остварити нови
савез.

И на крају где се сва четири Јеванђелиста слажу јесте око фразе,, ОВО ЈЕ ТЕЛО МОЈЕ ''
која је вероватно једна веома стара фраза.28Другим речима ово заједничко стање текстова
Тајне вечере припада прајезгру Предања. Христос је дакле речи установљења спојио са
трпезним молитвама за пре и после вечере.

7. Закључак
У овом раду успели смо да прикажемо елементарне ствари које сачињавају једну пасхалну
вечеру у време Христовог живота из кључног разлога који треба да води наше разумевање
самог карактера Тајне вечере. Дакле тиме следујући смо проблематизовали и објаснили
кључне разлике и сличности како у литерарном погледу тако и у погледу традиције самог
текста и облике сведочанстава код четворице Јеванђелиста. Видели смо оно што их веже,
тј традицију, језгро у старијим изворима и узору које је био Марко, а наравно и то због
чега постоје разлике у односу Синоптика и Јована, због чега Јеванђелист Јован за разлику
од синоптика одступа од схеме описа Тајне вечере.
27
Ј. Јеремиас, исто, стр. 61.
28
Ј. Јеремиас, исто, стр. 62.
ЛИТЕРАТУРА
1. Ј. Јеремиас, „Ово je тијело моје“, Логос (2003), 51-68.

2. Д. Н. Успенски, Анафора, Краљево 2009.