IMANUEL KANT

(17241804)
Aleksandar ukovi, Ekonomski fakultet, Subotica

temeljna pitanja

imanuel kant

Postavlja tri osnovna pitanja i na svako od njih odgovara u jednoj knjizi, elei da odgovori na sutinsko pitanje: ta je ovek?

1. ta ovek moe da zna? (tj. kakve su i kolike njegove moi saznanja?) Kritika istog uma 2. ta ovek treba da radi? (da bi bio slobodno bie koje ne ugroava i ne naruava slobodu drugih ljudi) Kritika praktinog uma

3. emu ovek treba da se nada? (da bi mogao shvatiti prirodu kao celinu i da u haosu moe da nae red, lepotu i smisao) Kritika moi suenja

prosvetiteljstvo

imanuel kant

geografski glavni predstavnici teite izvor saznanja

EMPIRIZAM anglosaksonski

RACIONALIZAM kontinentalan

Hobs, Lok, Bekli, Hjum

analiza empirijskog ulnost

Dekart, Spinoza, Lajbnic

logiko-racionalan izvod um

polazite ishod

oset

uroena ideja

prosvetiteljstvo

prevladavanje

Kant: transcendentalna refleksija

opaaji bez pojmova su slepi misli bez sadraja su prazne
3

poreklo saznanja
Kritika:
empirista (potcenjivanje stvaralake moi razuma u saznanju)

imanuel kant

racionalista (favorizovanje iskljuivo razuma)

Potreba da se ispita ono to naa sopstvena mo saznanja (pobuena samo ulnim utiscima) dodaje sama iz sebe Traga se za neim to je a priori dato
pre nezavisno

od svih ulnih utisaka

Iznalaenje apriornih sadraja koji proiruju nae saznanje znailo bi potvrivanje moi stvaranja novih saznanja iz samog ovekovog uma ista mo subjektivnosti potvruje se u sintetikim sudovima a priori
Polazi se od razmatranja razlike izmeu sudova:
analitikih i sintetikih apriornih i aposteriornih
4

podela sudova

imanuel kant

Analitiki sudovi ne proiruju saznanje, ve samo objanjavaju jednu stvar ne izlazei van njenog pojma, odnosno ralanjavajui ga i otkrivajui predikat u njemu

Sintetiki sudovi dodaju predikat razliit od onoga to se u pojmu zamilja, kao to je to sluaj sa svim empirijskim sudovima Postavlja se pitanje:
da li su i, ako jesu

kako su mogui sintetiki sudovi a priori, (jer jedino bi oni bili dodaci saznanja od strane razuma, dok su analitiki sudovi (iako apriorni) samo pojanjavajui)
Takve sudove moemo da naemo u osnovnim naelima matematike, ali i svake teorijske nauke

a priori
analitiki sintetiki
Sva tela su rasprostrta. 5 + 7 = 12

a posteriori

Sva tela su teka.

5

moi saznanja
Polazi se od tradicionalne podele moi saznanja: ulnost, razum i um

imanuel kant

Na svakom od nivoa trai se element koji saznanju daje optost i nunost

Sadraj saznanja je:
neodreen neformiran ista mogunost

Forma saznanja je ono to:

stvara

oblikuje
ureuje

Zato se panja usmerava na iste forme moi saznanja:

forme ulnosti forme razuma

U tim formama ispoljava se ista subjektivnost saznajnih moi, koje nema ni u kakvom sadraju, tj. predmetu sfera transcendentalnosti

transcendentalna filozofija

imanuel kant

Transcendentalno je svako saznanje koje se ne bavi predmetima, ve naim saznanjem o predmetima, ukoliko ono treba da je a priori.
Filozofija koja se ne bavi ispitivanjem predmeta ve naim saznanjima o predmetima naziva transcendentalnom filozofijom Budui da filozofija ispituje ono to (u okviru moi subjekta) prethodi iskustvu, predmetnost ostaje sa one strane, odnosno on se proglaava transcendentnim
transcendentalnost subjektivni uslovi iskustva
transcendentnost onostrana, nama nedostupna, objektivna stvar po sebi

Svi sadraji saznanja potiu iz iskustva, pa su promenljivi i raznoliki Zbog toga se sadrajno saznanje preputa naukama Filozofija treba da ispita ono to naem saznanju daje oblik

U potrazi za formalnim elementima saznanja, pristupa se ispitivanju svakog od pomenuta tri nivoa saznanja
7

iste forme ulnosti

imanuel kant

iste forme ulnosti su prostor i vreme

To znai da mi nikada nita ne iskuavamo preko naih ula, a da sadraj toga iskustva ne zadobija prostorni i vremenski karakter Da od ovih formi ne bi napravio puke subjektivne entitete i time zavrio u solipsizmu, Kant im je pripisao:
transcendentalni idealitet: oni su bitni uslovi svakog opaanja u samom subjektu empirijski realitet oni vae za sve predmete koji se opaaju

Ono to se opaa je pojava Iza pojave stoji stvar po sebi, ali je ona nedohvatna.

iste forme razuma: kategorije

imanuel kant

kvantitet (jedinstvo, mnotvo, celokupnost) kvalitet (realnost, negacija, limitacija) relacija (inherencija i supstancija, kauzalitet i dependancija, delovanje i trpljenje) modalitet (mogunost egzistencija, nunost sluajnost) U ovim kategorijama se nalazi stvaralaka mo sinteze kojom se neto razume u raznovrsnosti i haosu opaanja koji su doli u svest preko ula Tek pomou kategorija moe se razumeti ulna datost: one omoguuju iskustva Zato se iskustvo podudara s pojmovima o predmetima na koje se ono odnosi Jedinstvo svesti u kome se pokazuje sintetika mo saznanja:
nema uopte iskustveni, nego transcendentalni karakter ne zasniva se na asocijacijama, nego na samosvesti (Ja mislim prati sve moje predstave)

ista samosvest subjekta transcendentalna apercepcija omoguava podudarnost stvari i miljenja Ne postoji problem objektivnosti saznanja, ali ni mogunost da razum ide dalje od mogueg iskustva
9

isti um
isti um po svojoj prirodi tei stalno da pree granice iskustva i ba se zbog toga postavljaju pitanja od kojih ivi metafizika

Kant je sebi pripisivao zaslugu da je prvi jasno shvatio tu razliku

isti um stvara ideje:

imanuel kant

koje sadre ono to je neuslovljeno, ono emu pripada celokupno iskustvo

ali samo nikada ne moe da bude predmet iskustva

Ideje se izvode iz dijalektikih zakljuaka istog uma (kao to se kategorije izvode iz logikih funkcija razuma u sudovima)
ideja besmrtnosti

ideja slobode
ideja boga

Sve tri ideje bivaju podvrgnute kritikom razmatranju i biva utvreno da one nemaju mesta u filozofiji ako se filozofija shvati kao nauka negacija metafizike
Um uvek upada u nereiva protivreja antinomije sa samim sobom kad pokuava da postavlja pitanja koja se odnose na stvar po sebi Um:
ne proizvodi nikakav pojam ve samo ako ustreba oslobaa pojam razuma od neizbenih ogranienja nekog mogueg iskustva tako tei da ga proiri izvan granica empirikog, ali ipak u vezi s njim
10

antinomije istog uma

1a. Svet ima poetak u vremenu i zatvoren je u granice (u prostoru). 1b. Svet je beskonaan u vremenu i prostoru.

imanuel kant

2a. Svaka sloena supstancija u svetu sastoji se iz prostih delova, te svuda postoji samo ono to je prosto ili to je iz njega sastavljeno.

2b. Nijedna sloena stvar u svetu ne sastoji se iz prostih delova, te uopte u njemu ne postoji nita prosto. 3a. Pored kauzaliteta prirode postoji i kauzalitet slobode (primat praktikog uma).
3b. Nema slobode, sve je kauzalitet prirode.

4a. Svetu pripada neto to je ili kao njegov deo ili kao njegov uzrok jedno apsolutno nuno bie 4b. Niti u svetu niti izvan njega ne postoji neko apsolutno nuno bie kao njegov uzrok.
Grei se kada se isto subjektivni principi saznanja uzimaju kao objektivne stvari

Um propisuje razumu bez njegovog znanja pravac ka intelektualnom jedinstvu pojava Upotreba istih pojmova uma uvek je transcendentalna, tj. um se odnosi samo prema upotrebi razuma
Ideja je nuan pojam uma za koji u ulima ne moe biti dat nikakav predmet koji se sa njim potpuno podudara

11

praktina filozofija

imanuel kant

Za razliku od istog (teorijskog) uma, ogranienog svojim saznajnim moima, praktini um ulazi u nadulni svet (noumena) (to ga ini superiornim u odnosu na teorijski)
Ideje uma ne mogu biti saznate, jer su pojam o nadulnom, kojem ne moe da odgovara nita ulno: stoga one
nisu konstitutivni ve samo regulativni principi ljudskog saznanja

Sloboda volje, besmrtnost due i postojanje boga ne mogu biti nikad predmet znanja jer se ne mogu ulno iskusiti pa ih stoga teorijski um ne moe da dokae ve mogu biti samo stvar uverenja, tj. etikog odnoenja

ovek:
je ambivalentno bie, jer ivi u svetu prirode i svetu slobode

sebi pribavlja vrednost i dostojanstvo kao slobodno, a ne prirodno bie iz ega se izvodi primat praktikog uma

12

praktina filozofija

imanuel kant

Sve dotadanje etike su bile utemeljene na nekom naturalnom odreenju (strasti) ili na boijoj volji, te su bile heteronomne

Tradicionalna etika shvata moralno delanje kao sredstvo za neki cilj:

srea

blaenstvo
korist

eli se da se ispita valjanost ovekovog moralnog prosuivanja:

pa se normativna etika ostavlja po strani

traga se za apriornom praktikom sintetinou ljudskog uma

Razmatra se samo htenje, a ne predmeti htenja

Moralnost poiva na slobodnoj umskoj volji, pa se ne moe pojaviti kao sredstvo neega drugoga, nego je sama sebi svrha i cilj
Merilo moralnog delanja nije uinak, nego motiv, tj. oseanje dunosti etika iste dunosti Suprotstavljenost trebanja i bitka: priroda se shvata kao neto spoljanje ili kao unutranje patoloko
13

regulativnost ideja

imanuel kant

Sloboda nije data ve zadata: ovek treba moralno da deluje pretpostavljajui kao da je slobodan, pa se sloboda:
ne moe pozitivno odrediti kao sloboda za neto
ve samo negativno kao sloboda od neega

Besmrtnost due se mora pretpostaviti, jer je veliina moralnog zadatka takva da se ne moe do kraja realizovati u konanosti ljudskog ivota: svetost bi bila potpuna primerenost volje moralnom zakonu Bog (sveto bie) je otelotvorenje najveeg dobra: saglasnost moralnog i prirodnog sveta: ovek nije tvorac saglasnosti, koja i proizvodi sreu, pa pretpostavlja kao da bog postoji
Iz postavke po kojoj se samo dobra volja kao autonomna volja moe apsolutno pokazati dobrom dolazi se do nunosti, do kategorinosti svog temeljnog moralnog zakona, do uvenog kategorikog imperativa
14

kategoriki imperativ

imanuel kant

1. formulacija: Postupaj tako da maksima tvoje volje uvek moe vaiti kao princip opteg zakonodavstva. Re je logicizmu, budui da se ovaj fakt uma ne moe izvesti, nego se sam namee kao sintetiki stav a priori 2. formulacija: Postupaj tako da oveanstvo u tvojoj linosti, i u linosti svakog drugog, uvek upotrebljava ujedno i kao cilj, a nikada samo kao sredstvo. Sva bia koja imaju um i volju (iz koje proizilaze sklonost ili dunost) primorana su da se upravljaju prema istoj volji u formi zapovesti
Interes spekulativne upotrebe uma sastoji se u saznanju objekta do najviih principa a priori

Interes njegove praktine upotrebe u odreivanju volje s obzirom na poslednju i potpunu svrhu

Kako su to dve sposobnosti istog uma, a kako one ne smeju biti u protivreju, to se onda praktinom umu dodeljuje prioritet, pa on, iako ne proiruje spekulativno saznanje, idejama spekulativnog uma pridaje objektivni realitet da bi propisao moralni zakon Um: nije konstitutivan, u smislu da proiruje nae saznanje o svetu ve je regulativan, u smislu da doprinosi naem boravljenju u njemu Ovde nad dokazom pretee interes, koji je, na kraju krajeva, uvek praktiki, jer je ovek prevashodno praktino bie
15

Bekon, Dekart i Kant

imanuel kant

Ako Kanta uporedimo sa zaetnicima moderne filozofije Bekonom i Dekartom, pokazuju se razlike vane za shvatanje njegove filozofije.
Bekon je eleo da ljudi prevaziu svoje zablude tako to e se okrenuti spoljanjem svetu i iskustvu

Kant isto smatra da je bez iskustva nemogue doi do konkretnih znanja, ali shvata da ne postoji isto iskustvo i da subjektove moi tek ine iskustvo moguim
Dekart brani prava subjekta na svoje miljenje

Kant naglaava da prava nisu dovoljna, nego da se ona moraju iskoristiti tako to emo stvarati nove teorije, nove hipoteze koja e proirivati mogunosti shvatanja sveta Um mora sa principima svojih sudova:
ii napred prema stalnim zakonima nagoniti prirodu da odgovara na njegova pitanja

ne sme dozvoliti da ga priroda vodi na povocu

jer on uvia samo ono to sam proizvodi prema svome planu Inae e sluajna posmatranja koja nisu vrena po kakvom unapred izraenom planu i ne stoje ni u kakvoj meusobnoj vezi u jednom nunom zakonu koji je umu potreban i koji on trai

Um mora da pristupi prirodi drei:

u jednoj ruci svoje principe, na osnovu kojih jedino saglasne pojave mogu imati znaenje zakona a u drugoj eksperiment koji je on smislio na osnovu tih principa

16

VEBE

Kritika istog uma, str 16-17. Dosada se pretpostavljalo da se sve nae saznanje mora upravljati prema predmetima; ali pod ovom pretpostavkom propadali su svi pokuaji koji su injeni da se o predmetima isposluje neto a priori pomou pojmova, ime bi se nae saznanje proirilo. Zbog toga neka se jednom proba da li u problemima metafizike neemo bolje uspevati ako pretpostavimo da se predmeti moraju upravljati prema naem saznanju, to ve bolje odgovara zahtevu mogunosti jednoga njihovog saznanja a priori koje o predmetima treba da utvrdi pre nego nam oni budu dati. S tim stoji stvar isto onako kao sa prvim mislima Kopernikovim, koji, poto sa objanjenjem nebeskih kretanja nije ilo kako treba dok je pretpostavljao da se cela vojska zvezda kree oko posmatraoca, uini pokuaj da li nee bolje uspeti ako pretpostavi da se posmatralac okree, a da zvezde naprotiv miruju. Razlika izmeu analitikih i sintetikih, te apriornih i aposteriornih sudova Tradicionalna podela moi saznanja (ulnost, razum i um) i traenje elemenata koji saznanju daju optost i nunost U tim formama ispoljava se ista subjektivnost saznajnih moi, koje nema ni u kakvom sadraju, tj. predmetu sfera transcendentalnosti Iznalaenje apriornih sadraja koji proiruju nae saznanje znailo bi potvrivanje moi stvaranja novih saznanja iz samog ovekovog uma
18

imanuel kant

Kritika istog uma, str. 31.

1/2

imanuel kant

Da sve nae saznanje poinje sa iskustvom, u to se ne moe sumnjati; jer ta bi inae moglo da pobudi mo saznanja na upranjavanje svoje funkcije, ako to ne bi uinili predmeti koji drae naa ula, te delimice sami sobom proizvode predstave delimice pak pokreu funkciju naega razuma da ove predstave uporeuje, da ih spaja i razdvaja, te tako da sirovi materijal ulnih utisaka preradi u takvo saznanje predmeta koje se zove iskustvo? Dakle, u pogledu vremena nijedno saznanje u nama ne prethodi iskustvu, i sa iskustvom poinje svako saznanje.

Ali, premda celokupno nae saznanje poinje sa iskustvom, ipak zbog toga ne proistie sve saznanje iz iskustva. Jer mogue je da se, tavie, nae iskustveno saznanje sastoji iz onoga to primamo preko utisaka i iz onoga to naa sopstvena mo saznanja (pobuena samo ulnim utiscima) dodaje iz same sebe, a koji dodatak mi ne moemo razlikovati od one osnovne sadrine pre nego to smo dugim vebanjem obratili na nju panju i osposobili se za njegovo izdvajanje. Dakle, postoji bar jedno pitanje koje je potrebno jo blie prouiti i koje se ne sme odmah prema prvom izgledu odgurnuti kao svreno, naime: da li postoji takvo saznanje koje je nezavisno od iskustva, pa ak i od svih ulnih utisaka? Takva saznanja zovu se saznanje a priori i razlikuju se od empirikih saznanja koja imaju svoje izvore a posteriori, to jest u iskustvu.
19

Kritika istog uma, str. 31.

2/2

imanuel kant

Razlika izmeu analitikih i sintetikih, te apriornih i aposteriornih sudova

Sadraj saznanja: neodreen, neformiran i ista mogunost

Forma saznanja: stvara, oblikuje i ureuje saznanje Panja usmerava na iste forme moi saznanja: forme ulnosti i forme razuma U tim formama ispoljava se ista subjektivnost saznajnih moi, koje nema ni u kakvom sadraju, tj. predmetu sfera transcendentalnosti

20

Kritika istog uma, str. 73.

imanuel kant

Nae saznanje proizlazi iz dva osnovna izvora duha od kojih se prvi sastoji u primanju predstava (receptivitet utisaka), a drugi u sposobnosti da se pomou ovih predstava sazna neki predmet (spontanitet pojmova). Preko prvog izvora nam jedan predmet biva dat; preko drugog, on se zamilja u odnosu na onu predstavu (kao prostu odredbu duha). Dakle, opaaji i pojmovi sainjavaju elemente svega naeg saznanja, tako da niti mogu pojmovi dati saznanje bez opaaja koji ima na neki nain odgovara, niti opaaj bez pojmova. ... Misli bez sadraja jesu prazne, opaaji bez pojmova jesu slepi. Prevladavanje jednostranosti empirizma i racionalizma

Apriornost forme i aposteriornost sadraja saznanja

Transcendentalna filozofija treba da ispita uslove saznanja, dok se ispitivanje sadraja saznanja ostavlja pojedinanim naukama Hegelova kritika razumske filozofije:
nivo podvojenosti subjekta i objekta neprevladanost odeljenosti pojave i stvari po sebi
21

Kritika istog uma, str. 228.

imanuel kant

Ali sam naziv pojma uma pokazuje ve sada da se takav pojam nee moi da ogranii na iskustvo, jer se on odnosi na jedno saznanje od koga je svako empiriko saznanje samo jedan deo (moda na celinu mogueg iskustva ili njegove empirike sinteze) i do koga, dodue, nikakvo stvarno iskustvo nikada ne dosee potpuno, premda je uvek jedan deo njegov. Pojmovi uma slue shvatanju, kao to pojmovi razuma slue razumevanju (opaaja). Poto pojmovi uma sadre ono to je neuslovljeno, to se oni odnose na neto emu pripada celokupno iskustvo, ali to samo nikad ne moe biti predmet iskustva: na neto do ega nas dovodi um u svojim zakljucima izvedenim iz iskustva, i prema emu on ceni i odmerava stupanj svoje empirike upotrebe, ali to nikada ne sainjava neki lan empirike sinteze.

22

Kritika praktinog uma, str. 140.

imanuel kant

Prema tome, u povezanosti istog spekulativnog uma sa istim praktinim umom u jedno saznanje ovaj poslednji ima primat, pretpostavlajui, naime, da ta povezanost nije sluajna i proizvoljna, nego a priori zasnovana na samom umu, dakle nuna.

23

Kritika praktinog uma

imanuel kant

Postupaj tako da oveanstvo u tvojoj linosti, i u linosti svakog drugog, uvek upotrebljava kao cilj, a nikada kao sredstvo.
Postupaj tako da oveanstvo u tvojoj linosti, i u linosti svakog drugog, uvek upotrebljava i kao cilj, a nikada samo kao sredstvo.

D d

24

JOHAN GOTLIB FIHTE

(17621814)
Aleksandar ukovi, Ekonomski fakultet, Subotica

johan golib fihte

temeljna pitanja
Fihte je ispoetka bio sledbenik Kantove filozofije, dok nije zakljuio da je potrebno biti veran njenom duhu, ali ne i njenom slovu Kant: naglaava primat praktikog uma:
ali to jo nema pravih spekulativno-teorijskih posledica

ostaje se na rubu pukog postulata

jer je iznuen tek antinomijom ideje slobode teorijskog uma

Fihte: praktiki um uzima za princip filozofije

iz ega proizilazi primat etikog miljenja u filozofiji svestan je zadatka izgradnje sistema u filozofiji, a taj zadatak podrazumeva ujedinjenje teorijske i praktine filozofije, tj. njihovo zajedniko izvoenje iz jednog jedinstvenog principa

Fihte: praktiki um uzima za princip filozofije

26

johan golib fihte

delotvorna radnja
Tradicionalna metafizika: polazi od postavljenog bitka

Fihte: bitak se tek uspostavlja kao rezultat refleksije moralne svesti o sebi samoj: bitak je samo dogaanje samosvesti Bitak je uvuen u proces, on je sam taj proces produciranja i reproduciranja svega to jeste, i samo tako uopte neto moe biti
Kant: Pod Ja mislim. se podrazumeva osoba (individualitet) Fithe: Ja mislim. je tek teza, ali se mora doi do jastva, tj. vlastite duhovnosti uopte, koja tek postavlja osobenost, to je sinteza Filozofija:
ne treba da polazi od neke injenice, tj. od svesti ve od delotvorne radnje (samosvesti), tj. od iste delatnosti koja ne pretpostavlja objekt nego ga sama proizvodi

U tom smislu, delovanje neposredno postaje delom Sloboda se ne da pojmovno odrediti, jer nije predmet teorijskog objanjavanja, nego je ona sr naeg bia, ali samo kao dispozicija, koje postajemo svesni stalnom upotrebom
27

johan golib fihte

prioritet delovanja
U filozofiranju se moe poeti od:
bitka (celokupna tradicija): ali se onda svet zatvara nema odgovora o samoj mogunosti svega to jeste (sveta) svet je neobjanjiv od slobode: svet se otvara mogunost je ve na delu, te sama potvruje ono o emu se ovde pita

Bit transcendentalnog idealizma: pojam bitka nije prvi, iskonski pojam, nego samo izvedeni i negativni pojam (suprotnost delatnosti) Idealizam:
sloboda ono jedino pozitivno bitak je samo prosta negacija slobode

Delatnost ima logiki i ontoloki primat u odnosu na bitak

28

johan golib fihte

delanje kao temelj saznanja

1. Teorijsko uenje: Ja samo sebe odreuje putem Ne-Ja Pomou jedne delatnosti (koja je prvobitno i nesvesna) Ja ograniava samo sebe u svojoj istoj, beskrajnoj, apsolutnoj aktivnosti Tom nesvesnom aktivnou istog Ja nastaju predstave i predmeti uopte
teorijski um ograniava Ja s Ne-Ja

2. Praktiko uenje o nauci moe da objasni nastanak samoogranienja apsolutnog Ja

praktiki um ini obratno: ograniava Ne-Ja od strane Ja

Ja:

teorijsko Ja stavlja samo sebi granice, da bi praktiko Ja imalo ta da savlada

tek praktiko Ja jeste Apsolutno Ja, jer upravo ono tei da to postane

Veruje u svoju slobodu, zbog ega je apsolutno slobodno, te

dela prema svojoj savesti

obavlja svoje odreenje

ovek i nije nita drugo nego in, i to slobodan in analiza pojma slobode

Delanje je temelj saznanja

29

johan golib fihte

identitet subjekta i objekta

Kant: ne uvia da um (time to samog sebe postavlja za predmet kritike) istovremeno proiruje i saznanje, ime se uzdie na nivo samosvesti Fihte: koren svesti treba traiti u samosvesti, tj. u praktikom podruju

Filozofija postaje etika u najirem smislu

Um (Ja):

po sebi je naprosto praktiki

postaje teorijskim tek primenom svojih zakona (na Ne-Ja)

Spekulativno miljeni isti praktiki um (Ja) jeste identini subjekt-objekt, koji:

nije neko stanje niti mirovanje niti rezultat neega

jer sva takva odreenja proizilaze iz teorijskog usmerenja uma, tj. iz razdvajanja subjekta i objekta Ja i Ne-ja nisu opreni, ve se razlikuju samo po stepenu realiteta (kao svetlo i mrak) Realitet Ne-ja je samo trpljenje samoodreujueg Ja Trpljenje je samo neznatniji kvantum delatnosti
30

johan golib fihte

intelektualni opaaj
Ja:
je beskonano, ali se mora ograniiti i odrediti da bi se moglo misliti i delovati

je sloboda kao slobodna delatnost, tj. samodelatnost

ima osnov u sebi samom, zbog ega moe da prati svu svoju delatnost

Takva neposredna svest naziva se intelektualnim opaajem Identitet subjekta i objekta: ne iskazuje nikakav odnos gotovog subjekta i nezavisno-spoljanje datog objekta nego je shvaen kao:
unutranje previranje
nemir i dogaanje uzajamnog neprekidnog sjedinjavanja i razjedinjavanja

to proizilazi iz samoga bitnog karaktera samodelatnosti

koja je proces sintetikog uspostavljanja i subjekta i objekta i njihovog identiteta kao slobodnog ina

31

johan golib fihte

apsolutna sloboda
Sloboda:
kao aposolutni poetak omoguuje slobodu kao realno dogaanje ili oslobaanje Takav poetak je kao ista spontanost, princip ili odluka realniji od svega realnog z bivanja koje mu sledi u vidu odreenog fakticiteta ivota

Apsolutna sloboda kao forma koja omoguuje sve to jeste, pa i neslobodu

Nemaka klasina filozofija e u praksis ubrojiti i poiesis, pa ak i theoriu Filozofija treba da prestane da bude znanje o stvarima (Ding-Philosophie) i da postane:
znanje o samim izvorima saznanja (kao i Kantovo transcendentalno saznanje)
znanje o znanju, uenje o nauci (Wisenschftslehre) znanje koje nije naprosto empirijski proizvod ve izvorno Ja koje misli i proizvodi misli

32

uenje o nauci

johan golib fihte

Kantovo okretanje prema subjektu, ipak je znailo neku koncepciju receptiviteta saznjanja, makar samo do granice aficiranja Kod Fihtea se radi o istom spontanitetu saznajne moi Postoje samo dve mogue filozofije:
dogmatizam (neslobodna svest je proizvod stvari) idealizam (stvari su proizvod svesti)

U obe ove pozicije re je o:

suprotstavljanju miljenja i bitka

voluntaristikoj odluci za neku od njih

Okree se ak i protiv tradicionalnog pojma filozofije, za koji smatra da optereuje razumevanje njenog izvornog smisla i poziva Predlae se upotreba naziva uenje o nauci, budui da filozofija uistinu predstavlja nauku svih nauka, poto odreuje naela i forme svih nauka
33

johan golib fihte

praktina filozofija
Prvi put se jasno i otvoreno uvodi dijalektika metoda (u njenom novovekovnom vidu): teza, antiteza i sinteza
Dodue, ve kod Kanta se javlja trijadika forma, ali kod njega 31+2
Hegel e kritikovati lou beskonanost tog upojedinjujueg kretanja, kome je neophodno dodati povratno kretanje svega u vlastiti apsolutni osnov

Ja, kao stvaralaka povezanost duha, volje i moralnosti, nailazi na prepreke u Ne-ja:
u spoljanjoj stvarnosti

u svojoj sopstvenoj prirodnosti

ali moralni um ima mogunost autonomnog delovanja, pa moe da savlauje te suprotnosti svojom beskonanom tenjom ka slobodi Taj odnos je prevashodno praktiki, a ne teorijski Ishod tog odnosa je enja (vera) za realizovanim moralnim idealom, za izmirenjem prirode i slobode
34

VEBE

johan golib fihte

delanje kao temelj saznanja

Um je po sebi naprosto praktiki, a postaje teorijskim tek u primeni svojih zakona na Ne-Ja, koje ga ograniava.

Mi ne delamo zato to saznajemo, ve saznajemo zato to samo odreeni za delanje, praktiki um je zato koren svakog uma.
1. Teorijsko uenje:
teorijski um ograniava Ja s Ne-Ja (Ja sebe ograniava u svojoj istoj apsolutnoj aktivnosti) nesvesnom aktivnou istog Ja nastaju predstave i predmeti uopte

a sve to da bi praktiko Ja imalo ta da savlada

praktiki um ini obratno: ograniava Ne-Ja od strane Ja tek praktiko Ja jeste Apsolutno Ja (jer upravo ono tei da to postane) praktino Ja Veruje u svoju slobodu, zbog ega je apsolutno slobodno, te

2. Praktiko uenje:

dela prema svojoj savesti

obavlja svoje odreenje

ovek i nije nita drugo nego in, i to slobodan in analiza pojma slobode
Delanje je temelj saznanja
36

karakter i filozofija

johan golib fihte

Kakvu emo filozofiju da izaberemo zavisi, dakle, od toga kakav je ko ovek; jer filozofski sistem nije mrtav nametaj koji bismo mogli da odloimo ili da uzmemo kako nam je volja, nego je on oduevljen duom oveka koji ga poseduje. Po prirodi mlitav li zbog duhovnog ropstva, uene raskoi i tatine omlitaveo i iskrivljen karakter nikada se nee vinuti do idealizma. Za filozofa se ako se idealizam dokae kao jedina istinska filozofija treba roditi, za to treba biti odgojen i za to ovek treba sam da se odgaja: ali nikakvo ljudsko umee ne moe to od nekoga da uini. Zato ni ta nauka meu ve odraslim mukarcima ne oekuje mnoge gorljive. Za filozofiranje nekog filozofa vano i to kakav je on ovek

Voluntarizam vs. predodreenost opredeljenja za neku filozofiju: teorijski ili praktiki poetak Izvorno jedinstvo ideja i stvarnosti proizilazi iz prvobitnosti delotvorne radnje: bitak je proizvod delatnosti subjekta idealizam je nuan, ali zahteva irinu duha
Filozofija, kao fundamentalna i univerzalna nauka, dri da je sutinska istina istina celine, koja nije spektakularna, ali ima egzistencijalno znaenje
37

duhovna delatnost

johan golib fihte

Sutina duha je u tome da on nema drugi predikat osim samog sebe. (Fihte)
Mi smo a priori svesni celokupnog identiteta sebe samih s obzirom na svoje predstave koje pripadaju naem saznanju. (Kant) Duhovno saznanje se sutinski odnosi na neko identino Ja

Ja je identino jedinstvo u reci naih saznanja, odnosno predstava

Ja se u bujici empirijskih doivljaja ne gubi, nego tu reku sintetizuje i dri u svezi Otuda je oveku mogue da, priseajui se, ini sadanjim ono prolo, a oekujui ono budue na taj nain prolost i budunost dre se kao vlastita sadanjost povesnost Puko ulno saznanje, kakvo se pripisuje ivotinji, nije samosvesno, jastveno sintetizovano saznanje
Primer: krava
u reci svojih doivljaja nije svesna identiteta sebe same na neki nain se u njoj gubi i s njom tee

ivi u neposrednosti svojih trenutnih, aktuelnih opaaja, ne sjedinjujui ih u smisaoni sklop nekog ivota
ni prolost ni budunost ne ini sadanjim

ne zna da je krava, pa za sebe stoga nije ni problem

38

samoproizvoenje subjekta i proizvoenje realiteta

johan golib fihte

ovek treba samog sebe, nezavisno od svega, pomou samog sebe, da uini neim.
Subjektivistiko i idealistiko razvijanje Kantove filozofije Kantova stvar po sebi se odbacuje kao predrasuda, suvini materijalistiki ostatak Samo je idealizam takvo filozofsko stanovite koje moe:
da se svede na duh (Ja) omogui ovekovo uzdizanje do moralne slobode (potpune nezavisnosti od svega spoljanjeg)

ovek mora da bude svestan svoje samostalnosti i nezavisnosti od svega to je izvan njega

39

drutvenost

johan golib fihte

ovek samo meu ljudima postaje ovek... ako uopte treba da bude ljudi, onda ih mora biti vie... jer je oveku potreban podsticaj za slobodno samostalno delovanje... a najiskonskiji oblik takvog podsticaja je vaspitanje... Sve pojedince valja vaspitati da budu ljudi, jer ljudi inae ne bi bili.
ovek:
jeste drutveno bie roenjem postaje pojedinac ljudske vrste ali tek jedinstven nain njegovog pretvaranja vlastite individualnosti ini ga osobom

da bi postao osoba, mora biti prihvaen, priznat, podstaknut na samoostvarenje, te vaspitan i voljen od drugih
tek po nekome ti postaje ja samo se zajedno s drugim ljudima ovek kao samosvrha moe da se dovri, razvije i ostvari komunikacija podruje meuljudskih dodira i odnosa lini odnos izmeu ljudi ljubav kooperacija saradnja ljudi koji imaju neki zajedniki cilj (materijalna dobra i kulturne vrednosti) socijalni odnos izmeu ljudi rad
40

Dva osnovna oblika ljudske drutvenosti: