Suzdržavanje od smisla

Gladnih očiju usahlih čula , povučen duboko u sebe čovek na domak egzistencije nagonski
odmerava snaži otkucaj srca u telu.

Pulsira izobile čulnosti ... huči... zaustavlja se i vraća informacija po hiljadu puta kao novi pogled na isti
inpuls . Sudar misli na atomskom nivou stvara jednu opaku sliku poželnog.Govorim ... buncam , bujica
reči smišljenog kova. Lanac kojim okivam sebe u dubinu jednog malog ćoska zvanog život Drhtim od
povetarca ko karta u kuli tek nameštena na vrh.Bojim se da dišem poremetiću tok ideja koje prate
jednu divno kopoziciju .Sve se srodilo samno, duboko u meni moj ćosak prostora u vašim životima
zauzeo je čitav jedan bitak .Pokušavam besmislom da ukrotin ovaj poraz .Spremljeni razvrat
rasčerečena ljudska sudbina i jedno pitanje.Blago mimoilaženje dubine koja provejava kroz odsjaj
mojih neurona .Zaobilazim vešto one koji bi mi otrgi ovaj mali komad života ,stežem ga i u njemu vidim
ono što niko nesluti .Ugao Života -linije ravne podesne za svaki naučni prikaz

Samo da ovaj sudrač misli jednom prestane da traži tu Božansku promisao u mom mozgu .

Cure godine kao decenija