БАРОК У ФРАНЦУСКОЈ

Барокни стил у Француској везује се за време владавине Луја XIV. У његово време
Француска постаје најмоћнија нација у Европи, а крајем XVII века Париз постаје
уметничка престоница Европе. Ту улогу Париз преузима од Рима и задржаће је све до XX
века. Сами Французи овај стил нерадо називају бароком већ стилом Луја XIV.

Барокна уметност у Француској била је у функцији репрезентовања моћи самог краља.

Ликовне уметности имале су задатак да славе краља, а званичан дворски стил назван је
барокним класицизмом. Уметници су узоре проналазили у антици и ренесанси.

Луј XIV је доста улагао у уметност. У то време изводе се неки од најзначајнијих

грађевинских подухвата, али ће ипак његов укус и жеља да се подражава антика
ограничавати уметничке слободе.

Архитектура

Најважнији уметнички подухвати у време владавине Луја XIV везани су за архитектуру. То

су изградња дела Лувра и изградња Версаја.

Лувр - палата, а данас чувени музеј у Паризу. Изградња Лувра трајала је са повременим
прекидима дуже од једног века. У XII веку на овом месту био је ловачки павиљон изван
градских бедема, на десној обали Сене. Франсоа I од половине XVI века гради нови двор
у ренесансном стилу. Војвода Ришеље жели да од Лувра направи резиденцију за Луја
XIII и изградња се наставља. У време Луја XIV довршава се изградња Лувра. У то
време гради се источно крило Лувра, али пошто резиденција постаје Версај, Лувр ће
служити за различите репрезентативне сврхе.

У њему ће једно време бити смештен Молијеров театар, а привилеговани уметници

добиће почасне станове. За изградњу источног крила Лувра Луј XIV, позива Бернинија да
уради пројекат, али на жалост његов пројекат биће одбијен. Посао преузимају архитекта
Луј Ле Во и Клод Перо. Они осмишњавају и изводе источну фасаду Лувра у потпуно
класицистичком стилу. Фасада изгледа као раслопљен антички храм, са забатом и
колонадама стубова са леве и десне стране. Тај класични тон више је одговарао укусу
Луја XIV.

А многи верују да је он на овакав начин симболички желео да се повеже са славним

римским императорима и Аполоном (пошто се називао Краљ Сунца).

Источно крило Лувра, Бернинијев Одбијени нацрт

 Источно крило Лувра, Клод Перо и Луј Ле
Во
Највећи архитектонски подухват Луја XIV је изградња Версаја. Када је Луј XIV одлучио да
сагради дворац, одабрана је област у близини Париза која је била мочварна и нездрава,
без текуће воде у близини. На овом месту некада је било ловиште Луја XIII и његов
ловачки павиљон. Луја XIV нису занимале никакве техничке потешкоће, ни велики
трошкови, ни епидемија грознице међу радницима, био је одлучан да направи
најраскошнији дворц на свету.

Палату почиње да гради Луј Ле Во, а након његове смрти, радове наставља и довршава
Жил Ардоен Мансар. Надзорник радова постаје сликар Ле Брен, који је био задужен и за
уређење и осликавање ентеријера. На изградњи дворца радило је око 36 000 људи.
Мало по мало настала је палата какву није имао ни један владар. Палата је имала 580
метара дуго прочеље. Окружена је огромним вртовима и бројним споредним
грађевинама. Ентеријер је био изузетно раскошан са много мермера и злата што је било
је у складу са разметањем Луја XIV. По његовој наредби све је морало имати велике
димензије и бити гламурозно.

Ту су богато украшене галерије, салони, апартмани. На томе су радили бројни брусачи

мермера, златари, сликари, вајари. Лепотом се издваја седамдесет метара дугачка
Дворана огледала. Са десне стране дворане налази се седамнаест прозора, а преко
пута исто толико огледала истих димензија.

Версајски дворац употпуњује и оплемењује огромни парк, који има једнак значај као и
сама палата. Заузима поршину од две хиљаде хектара. Извео га је и уредио архитекта и
вртлар Ле Нотр. Вртови имају строг геометријски облик са прецизно обрезаним
украсним жбуњем. Дух апсолутизма успео је да укроти и природу. Изузетан значај имају
фонтане. Има их двадесет три и оне су посебна атракција Украшене су позлаћеним
скулптурама. Посебан технички напор изискивала је изградња водоскока. Млазеви воде
изводили су посебне кореографије. Вода за фонтане доведена је из Сене. Овако
уређени версајски вртови били су погодан оквир за краљево појављивање у јавности,
као низ одаја под ведрим небом.

Стил француског врта и стил енглеског врта

Версајски паркови са фонтанама, орезаним жбуњем и дрвећем и алејама цвећа важе за

ремек дело хортикултуре. Они су постали појам за стил француског врта који се
одликује геометријском правилношћу, симетријом, перспективом. Растиње, вода и
цвеће живе у оквиру строгих закона наметнутих вољом човека. Енглески врт је
међутим сушта супротност француском. Растиње и дрвеће у енглеском врту
слободно расте. Он има кривудаве стазе, потоке, слапове и стене, као што је и у
природи.

Версај је по својој декоративности, пренаглашености и по тежњи да се један велики

простор уреди синтезом разних уметности прави пример барока.
Из Версајског дворца Луј XIV је владао и заповедао Француском. Версај ће задржати
значај све до Луја XVI и избијања француске буржуаске револуције, када ће народ свој
бес и незадовољство због расипничког и раскалашног живота Краља Сунца искалити
на Лују XVI који ће бити његова супротност, тих мирани и безличан владар.

За време другог светског рата Версај је био средиште немачког јавног штаба, данас је
музеј који привлачи туристе. По угледу на Версај касније ће бити изграђени Шенбрун у
Бечу и Краљевска палата у Мадриду.

Сликарство

Најзначајнији сликар барока у Француској и сликар који је стекао светску славу је Никола
Пусен, који је већи део свог живота провео у Италији, далеко од двора и дворских
интрига на двору Луја XIV, а близу античких и ренесансних узора којима се дивио. Ту је
углавном сликао историјске и митолошке композиције. Он је сматрао да слика мора бити
логична и сређена. Сликар не би требало да слика догађаје како су се догодили већ
какви би били да је природа идеална. Сматрао је да су у сликарству примарни облик и
композиција док је боја , као нешто што је везано за чула, мање значајна.

Колд Лорен је сликар идиличних пејсажа. И он је провео скоро читав живот у Риму,
истраживао је његову околину продубљеније него и један Италијан. Скице и цртежи са
лица места говоре о његовој моћи запажања. Међутим ти цртежи су били само грађа за
његове слике у којима није тежио за топографском тачношћу, већ је желео да пружи
поетску слику предела испуњеног одјецима антике.

Колбер и Ле Брен вршили су контролу над ликовним уметностима не само захваљујући

сили новца, него и новом систему школовања уметника у званичано одобреном стилу на
краљевској академији. Ле Брен, директор академије увео је строг режим и правила која
су добрим делом проистекала из Пусеновог учења и схватања. Ова беспотребна
крутост довела је на крају до гушења уметничког стваралаштва, све до тренутка када ће
диктатура академије бити савладана појавом рококоа.

Задатак вам је да виртуелно обиђете Версај на страници http://en.chateauversailles.fr/