Хроника Лава из Остије

истакнути делови о градитељском подухвату опата Дезидерија

Глава 26.
(...)
Са великом тешкоћом место целе базилике је подигао, и све неопходне материјале
је обезбедио и брзо највештије мајсторе је прикупио и у име Христа темеље је
поставио и почео је исте базилике сачињавање. У дужини је била лаката 105 (48m), у
ширини лаката 43 (19.65m), у висини лаката 28 (12.80m). Стубове 9 лаката високе
(4.11m), на обе стране по 10 уз олтар, на базама, је поставио. Прозоре свакојаке,
многобројне и велике у горњем делу је отворио: у наосу 21, у хору 6 дуга а округла 4, и
2 у средишњој апсиди. У међувремену је започео поравнање (простора) базилике,
лаката отприлике 6 (2.74m), који је требало средити и изједначити. Три, чак не целе,
улне (oкo 3m) у дубини, одједном чувеног оца Бенедикта гроб се појавио. Тада са
братством и осталим праведним људима разговор је заседао. Да ни на који начин не
промене гроб ни да ико може да украде драгоцености, он гроб његов, који на том
месту је био, драгим камењем је покрио. Изнад стубове од париског мермера за крипту
је поставио. На овом месту такође улаз је остао веома истакнут (у овом случају се мисли
на удубљење), толико да таваница његова од таванице базилике 8 стопи се
разликовала. Ту се прилазило „под луком“. Након тога у главној апсиди, окренут ка
истоку, саградио је олтар посвећен Јовану Крститељу. На том месту је некада давно
отац Бенедикт њему саградио ораторијум. У јужном делу, олтар посвећем мајци
Божијој Марији, у северном пак олтар посвећен Светом папи Гргуру је саградио. Близу
ове (северне) апсиде двособну кућу за црквено благо које ће ту бити сакривено је
подигао. За њу је речено да се звала domus secretarium-санкристија. И он њој дода
другу у којој министри олтара (монаси?) је требало да се припреме. Зато што је пуно
проширио цркву и велики део своје куће је дао, направио је исту али лепшу коју је
повезао са светилиштем. На њеној страни, близу олтара главне цркве, светом Николи
саградио је капелу са инкрустрираним зидом која је била мала али прелепа. Између
исте и уз предњи део базилике Светом Бартоломеју ораторијум истим радом је
начинио. Напред, близу портала главне цркве, од квадратног и предивног великог
камена саградио је зидине које носе звоно. Направио је и атријум испред цркве у
римском стилу, који ми називамо „рај“. У дужини лаката 77 и по (35,5m), у ширини 57
и по (26,3m), у висини 15 и по (7.1m) је био, са 4 стуба постављеним у паровима на
четвртстом постољу и 8 за ношење горњих делова. У његову, такође, северну страну,
цистерну велику колико и дугу, савијену у лук, испод пода је поставио. Испред улаза у
базилику, и испред оног пред атријумом 5 лука је формирао које зовемо „крстасти“.
Затим веома лепе капеле у западном делу атријума, у сваком углу у форми торња је
подигао; у десном Светом арханђелу Михаилу, у левом посвећену принцу апостолу
Петру. Од њих је унутрашњост атријума била одаљена 5 стопа. Наиме, пред
вестибилом атријума као и пред самом баиликом тада стрм и тежак је био прилаз.
Планину он 66 лаката у дужини (30.2m) као и у ширини и 7 у дубини (3.2m) је отворио.
Дуж целог пута ка самом атријуму 24 мермерна стуба је поставио и подигао.

Глава 28.
Оловом је затим кровове све ваљано покрио, оба брода и у исто време вестибил а
апсиду и главни лук мозаиком. На луку, наиме, великим златним словима, ове стихове
записати је наредио:

„Како би твојим вођством небески дом могли праведни да достигну,

одавде отац Дезидерије ову Теби је подигао дворану“

У апсиди тамо испод стопала светих Јована Крститеља и Јеванђелисте стихове ове је
написао:

„Овај дом је као Синај на коме су донешени свети закони,

као што закон показује оно што је некада донешено,
закон овај је отишао у умове које водио је у дубину,
и распрострањен је дао светлост за наредне године“

Прозоре све у наосу плочама од олова и у исто време од стакла је попунио и гвожђем
конекцију је затворио. Оне које у бочним зидовима су смештени, гипсом је испунио,
али били су сличне, скоро исте лепоте. Након тога, потпомогнут дрветом, касетирани
свод разним бојама и фигурама је пописао. Зидове све лепим бојама свих врста је
обојио. Под цркве, такође, у потпуности цео је поплочао: ораторијум Светог
Бартоломеја и Светог Николе, сличан као у својој кући, диван, раван и дуговечан, од
многобројних делова сеченог камена, овде непознатог такође. Онај под који је код
олтара стављен попуњен је инкрустрацијом од различитог драгог камења. Предњи део
хора, који је у средини базилике подигао, четрима великим мермерним плочама је
оградио: од којих црвена једна, зелена друга, преостале 2 од ових и остале око хора
беле су биле. Вестибиле и лукове изнад улаза је начинио мозаицима дивним. Одатле је
од лукова до пода целу базилику штуком обукао. Лукове спољашње њених вестибила
мозаиком је такође покрио и стихове ту Марка песника златним словима је написао.
Остала три дела атријума, различитим историјама Старог као и Новог завета је осликао
а мермером под поплочао. Горње делове касетираном таваницом и црепом је покрио;
вестибил у атријуму и његове двојне куле на исти начин је осликао, покрио и поплочао.
 Глава 29.

Посланике у међувремену у Константинопољ, који су требали да доведу мајсторе, је

послао. Најискусније, посебно у вештинама мозаика и квадратуре (постављању
подова), од којих, наиме, једни апсиду, лук као и главне вестибиле мозаиком је
требало да покрију, други под целе цркве разичитим врстама камена да поплочају су
довели. Са којом вештином они тада постављени мајстори, са којом савршеношћу су
били, у њиховом раду је видљиво, када у мозаику се веровало и видело да су фигуре и
биљке биле скоро па живе, а у мермеру, од свих врсти боја, пупољци цвећа
разноразног су цветали. И с` обзиром нато да вештина тих мозаичара ненегована 500 и
чак више година је била, „magistra Latinas” је била заустављена. Њихово учење,
инспирисано и уз божију помоћ, у наше ово време повратити је тражио. Да не би у
Италији поново било изгубљено учење, овај човек велике мудрости скоро све
манастирске младиће пажљиво о вештини самој је научио, али не само о овој, већ и о
свим другим вештинама попут оних са златом, сребром, бронзом, гвожђем, стаклом,
слоновачом, гипсом, каменом. Од свега овога предмете су могли правити. Највештије
мајсторе међу њима директно је ангажовао.
(...)

Са латинског превела Анђела Дукић