TOM II - ТЕČNI PRIRODNI GAS- Lanac vrednosti -

ТЕČNI PRIRODNI GAS (LNG)
TOM 2
LNG TRŽIŠTE – TRADICIONALNI LANAC VREDNOSTI U KONTEKSTU
MODERNOG TRŽIŠTA ENERGIJE
1
SADRŽAJ
SADRŽAJ....................................................................................................................................... 2
PREDGOVOR.................................................................................................................................. 4
Izvod iz biografije autora............................................................................................................... 5
Izvodi iz biografija recenzenata.......................................................................................................6
1. MONETIZACIJA PRIRODNOG GASA...............................................................................................7
2. LANAC VREDNOSTI.................................................................................................................15
2.1. Lanac vrednosti LNG-a.....................................................................................................18
2.2. Segmenti lanca vrednosti LNG-a.........................................................................................23
2.2.1. Eksploatacija...............................................................................24
2.2.2. Proizvodnja.................................................................................24
2.2.2.1. Utečnjavanje...............................................................................25
2.2.2.2. Isparavanje.................................................................................25
2.2.3. Transport...................................................................................26
2.2.4. Skladištenje................................................................................27
2.2.4.1. Skladištenje utečnjenog prirodnog gasa...............................................28
2.2.4.2. Skladištenje hidrata prirodnog gasa....................................................28
2.2.4.3. Skladištenje ugljen-dioksida.............................................................29
2.2.5. Snabdevanje potrošača...................................................................29
3. TRŽIŠTE PRIRODNOG GASA......................................................................................................31
3.1. Uslovi koji su doveli do nastanka tržišta energije i razvoja tržišta prirodnog gasa.........................34
3.2. Specifičnosti energetskih u odnosu na finansijska tržišta..........................................................38
3.3. Podela energetskog tržišta u uslovima globalne trgovine..........................................................43
3.4. Trgovina prirodnim gasom na dugoročnoj i spot osnovi............................................................45
3.5. Tipovi ugovora...............................................................................................................46
3.6. Cene gasa..................................................................................................................... 52
2.13.1. Metode proračuna cene LNG-a..........................................................55
2.13.1.1. Formiranje uvozne cene za Azijsko tržište............................................56
3.6.1.2. Formiranje izvozne cene za tržišta SAD................................................58
3.6.1.3. Formiranje izvozne cene za tržišta Rusije.............................................58
3.6.1.4. Proračun cene za EU......................................................................59
4. GASNA ČVORIŠTA...................................................................................................................61
4.1. Hronologija formiranja gasnih čvorišta................................................................................63
4.2. Tipovi gasnih čvorišta......................................................................................................66
4.3. Sličnosti i razlike među tipovima gasnih čvorišta....................................................................72
PRILOG A..................................................................................................................................... 76
PRILOG B..................................................................................................................................... 82
A 82
B 82
C 84
D 84
E 86
F 87
G 88
H 91
2
I 92
J 93
K 93
L 95
M 96
N 99
O 100
P 101
R 104
S 105
T 108
U 110
V 112
Z 113
Ž 114
Č 114
Š 114
W 115
PRILOG C................................................................................................................................... 116
PRILOG K................................................................................................................................... 117
Literatura............................................................................................................................... 118
3
PREDGOVOR
Poznavanje ekonomije lanca vrednosti LNG je ključno za efikasno upravljanje finansijskim rizikom u LNG
projektima. Podsticaji za zamenu goriva po nekim autorima više nisu na kritičnom putu ka obezbeđenju
usvajanja prirodnog gasa u procesu dekarbonizacije. Ipak, adekvatna alokacija količina i uspostavljanje
povezanih sporazuma između dobavljača, kupaca i drugih relevantnih zainteresovanih strana treba da budu
konfigurisani na način koji favorizuje prirodni gas na duži rok. Da bismo razumeli ekonomiju lanca vrednosti
LNG-a i mogućnosti koje eventualno nudi moramo poznavati i razmatrati njegove osnovne i među qima
najjače i najslabije karike.
Energetska diverzifikacija je oblast o kojoj se mnogo govori u poslednjih nekoliko godina, a danas
posebno. Među modelima energetske diverzifikacije, jedan od možda i najistaknutijih je snabdevanje
prirodnim gasom koji je utečnjen na mestu proizvodnje, postupkom koji se primenjuje u cilju redukcije
zapremine i distribucije ka udaljenim gasnim tržištima. Obzirom da su nove velike rezerve gasa najčešće
izolovane, udaljene i teško dostupne, posebno za cevovodni transport, razvoj modela eksploatacije ležišta
prirodnog gasa i komercijalizacije predmet je velike pažnje u svetu energetike. Posledično, tokom protekle
tri decenije industrija tečnog prirodnog gasa uspešno je komercijalizovala velika udaljena gasna polja koja
su bila nedostupna za cevovodni transport do gasnih tržišta poput Japana i Južne Koreje.
Drugi tom knjige Tečni prirodni gas (LNG) koji nosi naziv LNG tržište – tradicionalni lanac vrednosti u
kontekstu modernog tržišta energije, obuhvata pregled osnova monetizacije, lanca vrednosti i tržišta
energije LNG industrije. Posvećen je osnovama trgovine prirodnog gasa, usllovima koji su dovely do
nastanka tržišta energije, elementima energetskog tržišta I regionima utečnjavanja I proizvodnje LNG-a.
U prvom poglavlju je objašnjena monetizacija prirodnog gasa i suština plasmana gasa iz škriljaca, kao
modela proširenja energetskog miksa i liberalizacije tržišta gasa kroz razlike između konvencionalnog i
nekonvencionalnog prirodnog gasa. Istaknuti su i razlozi iz kojih se LNG smatra resursom sa ulogom
tranzicionog energenta u zelenim agendama i opisan princip kriogenog utečnjavanja prirodnog gasa,
logističkih i lanca vrednosti.
Drugo poglavlje pojašnjava pojam lana vrednosti i objašnjava njegove ključne karike kao elemente
koji doprinose povećanju vrednosti prirodnog gasa.
Treće poglavlje čitaoca upoznaje ne samo sa osnovama tržišta energije, fizičkim i finansijskim
tržištima prirodnog gasa već i njegovim razvojem. Prošireno tržište energije u centar svog postojanja
postavlja električnu energiju. Do sada formirani tržišni regioni menjaju se sa geopolitičkim događajima
aktuelnim u jeku Četvrte energetske revolucije. Ovo poglavlje ujedno je i temelj na kojem će biti prikazane
i druge važne tematske celine - pravno-ekonomske, skladišne i logističke.
Umesto zaključka, možemo reći da je knjiga Tečni prirodni gas – LNG, prva koja obrađuje ovu temu
pisana na srpskom jeziku, ne samo na našim, već i na prostorima bivše Jugoslavije. Imajući u vidu da je
relativno nova oblast i da je knjiga opremljena pojmovnikom, može imati praktičan značaj široj čitalačkoj
populaciji i stručnjacima iz različitih oblasti: energetike, industrijskog inženjeringa, ekologije i
bezbednosti. Može biti interesantna i korisna kao referentni vodič, priručnik za inženjerske i operativne
discipline stručnjacima angažovanim u industriji, inženjerima u naftno-gasnom sektoru, državnim
službenicima angažovanim u oblastima ekologije, bezbednosti i energetike, pa i kao udžbenik studentima
različitih nastavnih planova i programa.
Na kraju, zahvaljujem se recenzentima, profesorima Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Novom

Sadu prof. dr Jeleni Radonić, dr Petru Stanojeviću i dr Radoslavu Mićiću kao i svojim kolegama, na
dragocenim primedbama i sugestijama bez kojih ovaj tekst sigurno ne bi bio u ovom kvalitetu i bez čije
pomoći moj rad svakako ne bi imao punoću. Posebno se zahvaljujem svom prijatelju, učitelju i mentoru
prof. dr Desanki Božidarević na svoj dosadašnjoj ljubavi i podršci, iskrenosti i nesebičnim smernicama.
Novi Sad, 2024. Autor
4
Izvod iz biografije autora
....Dr Aleksandra Aleksić zaposlena je u Naftnoj industriji Srbije. Po osnovnom obrazovanju je

diplomirani inženjer hemijske tehnologije. Osnovne, magistarske i doktorske studije završila je
na Univerzitetu u Novom Sadu. Svoju dosadašnju karijeru gradila je najvećim delom u naftnoj
industriji u kompaniji NIS Gasprom Neft, jednoj od najvećih vertikalno integrisanih energetskih
kompanija u jugoistočnoj Evropi. Kao takva kompanija joj je omogućila profesionalni razvoj i
usavršavanje u različitim oblastima širokog spektra inženjerskih nauka, pre svega tehničko-
tehnološkim, prirodno-matematičkim, ekološkim i organiza-cionim.
Budući da je angažovana u oblasti investicija, dr Aleksić imala je priliku da učestvuje u

realizaciji malih, srednjih i visoko budžetskih projekata izgradnje izvođenih pod rukovodstvom
svetskih stručnjaka u ovoj oblasti. Ovakvi projekti budući da su retki u ovom regionu omogućili su
joj edukaciju i profesionalni razvoj multidisciplinarne orjentacije. To iskustvo omogućilo joj je
da se praktično i teoretski usavršava u licencnim „know-how“ tehnologijama svetskih lidera u
naftnoj industriji (poput kompanija CB&I, Foster Wheeler, Chevron) i u projektovanju
tehnoloških procesa. Uz to intenzivno se bavila problematikom upravljanja projektima u gotovo
svim njegovim aspektima.
Kroz karijeru, svoje profesionalno usavršavanje upotpunila je naučno-istraživačkim radom koji je

tokom niza godina predstavljala na različitim međunarodnim i nacionalnim konferencijama i
naučnim skupovima, a isto tako i objavljivanjem rezultata svojih istraživanja u međunarodnim i
časopisima od nacionalnog značaja.
Trenutno je zaposlena u Downstream sektoru kompanije NIS Gasprom Neft u Departmanu za

razvoj biznisa.
5
Izvodi iz biografija recenzenata
Dr Jelena Radonić je redovni profesor na Fakultetu tehničkih nauka, Univerziteta u

Novom Sadu iz oblasti inženjerstva zaštite životne sredine. Autor je tri univerzitetska
udžbenika (Procesni sistemi i postrojenja, Occurrence, Physico-Chemical Characteristics and
Analytical Determination of Emerging Substances i Hemijski fenomeni u inženjerstvu) i četiri
pomoćna didaktička sredstva (zbirka zadataka i praktikumi).
Doc dr Radoslav Mićić je profesor na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Puipin“,

Univerziteta u Novom Sadu i šef katedre „Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i
gasa“ koja je osnovnana na inicijativu NIS a.d. u okviru programa „Energija znanja“. Autor
je šest univerzitetskih udžbenika (Tehnika i tehnologija prerade gasa, Tehnika i tehnologija
prerade nafte, Tehnika i tehnologija prerade nafte, Životna bezbednost prilikom
eksploatacije i održavanja objekata za proizvodnju nafte i gasa, Osnove tehnologije i
tehnološki kompleksi, storijat eksploatacije nafte i gasa) i jedne monografije
(Hidrodesulfurizacija). Autor je brojnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima.
Najveći deo svog radnog veka proveo je u Naftnoj industriji Srbije u Rafineriji nafte u
Novom Sadu.
Dr Petar Stanojević je redovni profesor na Vojnoj akademiji, Fakultetu za

bezbednost Univerziteta u Beogradu, Fakultetu za projektni menadžment i Fakultetu za
mala i srednja preduzeća. Deo karijere proveo je i kao vanredni profesor za Mašinskom
fakultetu u Beogradu. Autor i koautor devet knjiga i udžbenika, više naučnih i stručnih
radova od kojih je deo objavlјen u međunarodnim časopisima. Profesionalne veštine
dokazao je i unapredio angažovanjem na rukovodećim pozicijama u energetskim
kompanijama, prvenstveno u Naftnoj industriji Srbije i Jugopetrolu. U bogatoj karijeri
izdvajaju se i angažmani na pozicijama pomoćnika ministra rudarstva i energetike za sektor
nafte i gasa, državnog sekretara za infrastrukturu u Ministarstvu saobraćaja, građevinarstva
i infrastrukture, a od novembra 2020. je specijalni savetnik potpredsednice Vlade i
ministarke rudarstva i energetike Srbije.
6
1. MONETIZACIJA PRIRODNOG GASA
Kroz istoriju, prirodni gas je bio neželjeni nusproizvod naftne industrije čija je upotreba zavisila od
velikih investicija i razvoja tržišta. Da bi imao veću vrednost, morao se dovesti sa ušća bušotine do
tržišta potrošača, koje mogu biti udaljena i po nekoliko stotina hiljada kilometara od izvora. Kako
metan ima relativno nizak sadržaj energije po jedinici zapremine, transport je skup što je
predstavljalo jedna od ključnih prepreka povećanju upotrebe gasa do kraja XX veka odnosno razvoja
kriogeniih tehnologija utečnjavanja. Svođenje gasovite zapremine na šest stotina puta manju
prevođenjem u tečno agregatsko stanje, problem troškova transporta je smanjen jer se u jednoj ruti
može prevesti značajno veća količina gasa. Monetizacija ili prihod od resursa kao što je prirodni gas
je složen multidimenzioni problem čija evaluacija podrazumeva skup tehničkih, komercijalnih i
tržišnih faktora. Razlikuje se u zavisnosti od tipa fosilnih rezervi – konvencionalnih ili
nekonvencionalnih. Uslovi specifični za lokaciju imaju značajan uticaj na sam proces selekcije jer ne
postoji optimalno univerzalno rešenje za sve. Potrebno je sagledati ukupnu mapu monetizacije i
sagledati primarne, međuproizvode i proizvode koji se mogu proizvesti od glavnih ugljovodoničnih
komponenti uz uobičajene tehnologija konverzije. Od otkrića gasa iz škriljaca postoje ogromne
mogućnosti, ali i izazovi za stvaranje lanaca snabdevanja sa dodatom vrednošću. Kako se gasna
ekonomija u budućnosti bude razvijala, tehnološki napredak — uključujući primenu gasa i dobijenih
proizvoda na novim tržištima — imaće značajan uticaj na izbor najbolje alternative. Generalno,
prerada gasa iz škriljaca ima relativno slične korake poput onih koji se preduzimaju za
konvencionalnu preradu prirodnog gasa. Nakon što se gas iz škriljaca ekstrahuje, mora da prođe niz
koraka prerade na ušću bušotine i u postrojenju za preradu kako bi postao tržišni i u skladu sa
specifikacijama cevovoda. Uglavnom je pet ključnih proizvoda koji nastaju proizvodnjom gasa iz
škriljaca: metanol, tečna transportna goriva, etilen, propilen i butadien. Svaki proizvod podrazumeva
određeno tržište, hemijske puteve, tehnologije konverzije, derivate i uobičajenu upotrebu. Proces
monetizacije gasa iz škriljaca obuhvata nekoliko aktivnih, dinamičnih međusobno povezanih tržišta,
među kojima su tržište LNG-a, energetsko tržište, hemijska i naftno-petrohemijska industrija.
Prosečna godišnja globalna potrošnja prirodnog gasa u periodu između 2010—2019. godine je rasla. To
se uglavnom može objasniti povećanjem proizvodnje nekonvencionalnog gasa iz škriljaca i upotrebom
gasa u elektranama u cilju zamene potrošnje uglja - kako iz ekonomskih tako i ekoloških razloga.
Danas se međutim, u nekim scenarijima energetske tranzicije upotreba prirodnog gasa vidi kao opcija
za sprovođenje dekarbonizacije kao i obezbeđenje sirovine za petrohemiju. Prema odredbama
Pariskog sporazuma do 2050. veća planirana ponuda prirodnog gasa trebalo bi da bude most u
energetskoj tranziciji ka energiji sa niskim sadržajem ugljenika, podstakne veću proizvodnju i
upotrebu prirodnog gasa. Budući da je geopolitički uticaj vlade država neophodan da bi se to u
stvarnosti i realizovalo, u kontekstu offshore i onshore projekata najvažniji za otključavanje
potencijala u monetizaciji gasa su: obim proizvodnje i udaljenost do tržišta, a u pogledu potrošnje
gasa segment industrijske, potrošnje u elektranama i transportu. Jasno je da ne postoji jedinstven
pristup rešavanju izazova monetizacije gasa. Ključan je odabir načina na koje bi određeni potrošač
mogao da troši gas i načina na koji se višak gasa može koristiti ili monetizovati. Njihova ekonomska
održivost je ravnoteža između udaljenosti od tržišta, proizvedene količine, investicione vrednosti
objekata i infrastrukture, kao i cene koje mogu biti dovedene u pitanje domaćim subvencijama za
gorivo.
Bogati resursi prirodnog gasa (natural gas – NG) često su povezani sa naftom u
konvencionalnim formacijama ili škriljcima, a definisanje najpogodnijeg pravca u preradi gasa je
složen zadatak. Dve su glavne šeme za preradu gasa: jedna ima za cilj proizvodnju gasovitih
goriva, a druga se fokusira na gasne kondenzate. U zavisnosti od glavnog cilja lanca snabdevanja,
postrojenja za preradu gasa mogu zahtevati manje ili više složenu tehnologiju. Projektovanje i
izgradnja proizvodnih postrojenja zavisi od željenog nivoa oporavka ugljovodonika, cilja
energetske efikasnosti i operativne fleksibilnosti, s tim da bogatiji tokovi gasa imaju direktan
uticaj na profitabilnost (Mokhatab, et al., 2014).
U posljednja dve decenije razvijane su i stavljene u upotrebu različite tehnologije čijom se
primenom postiže komercijalizacija i što je najvažnije doprema od nepristupačnih, udaljenih
rezervi gasa do potrošača, međutim neke od njih nisu u potpunosti sazrele za komercijalizaciju.
Zahtevaju poboljšanja kako bi bila konkurentna. S druge strane, izbor postojećih tehnologija
7
zavisi od kapaciteta proizvodnje i udaljenosti gasnog polja od tržišta. Tokom poslednje dve
decenije XX veka, procenjeno je i predloženo nekoliko tehnologija za monetizaciju do sada
udaljenih rezervi gasa: kao sintezni gas ili „gas-u-tecnost” (Gas to Liquids - GTL), za proizvodnju
električne energije na proizvodnom polju a zatim transportovanje putem visokonaponskih
jednosmernih dalekovoda na velike udaljenosti (generalno nazvane Gas-to-Wire - GTW),
korišćenje komprimovanog prirodnog gasa (Compressed Natural Gas - CNG), konvertovanje gasa u
suspenzije formirane od gasnih hidrata za skladištenje tj. čvrste materije (Gas to Solid - GTS) ili
utečnjeni prirodni gas (Liquid Natural Gas - LNG).
Postoje tri opcije transporta gas u gas (Gas to Gas - GTG) za dovođenje gasa na tržište:
cevovodi, CNG i LNG. Kod CNG varijante, gas se tretira kako bi ispunio zahteve kvaliteta
cevovoda i kompresuje se za transport i distribuciju kroz mrežu cevovoda. Razlika je kod LNG jer
se gas tretira, utečnjava, otprema i potom regasifikuje na odredištu. Svakako GTG opcije koriste
prednost smanjenja zapremine za ekonomičan transport gasa.
Proces konverzije gas u tečnost (Gas to Liquid - GTL) nudi potencijalno atraktivan način za
poboljšanje ekonomije i omogućava proizvodnju nekonvencionalnih resursa gasa poput tečnog
prirodnog gasa (Liquified Natural Gas - LNG) i komprimovanog prirodnog gasa (Compressed
Natural Gas - CNG). U procesu konverzije gasa u tečnost zgušnjava se energija kako bi bio
jeftiniji transport. GTL proces podrazumeva direktnu ili indirektnu hemijsku konverziju prirodnog
gasa. Direktna nije komercijalizovana jer ima nisku selektivnost i prinos proizvoda tako da se
koristi indirektna konverzija u kojoj nastaje mešavina ugljen-monoksida i vodonika odnosno
sintezni gas. Nakon toga sledi Fišer-Tropšova (Fisher Tropsh - FT) sinteza da se gas pretvori u
voštani proizvod koji se može koristi se za proizvodnju širokog spektra proizvoda na bazi
ugljovodonika, uključujući dizel i kerozin izuzetno čistog sagorevanja.
Proces konverzije gasa u električnu energiju (Gas to Power – GtP ili Gas to Wire – GTW)
podrazumeva konverziju prirodnog gasa u električnu energiju i prenos ove snage do potrošača.
Proces konverzije gasa u robu (Gas to Commodity - GTC) je pretvaranje gasa u robne
proizvode kao što su aluminijum, staklo, cigle, cement, gvozdene šipke i sl.
Uobičajeni pristup monetizaciji resursa gasa, u zavisnosti od veličine i tipa ležišta, dobija se
ekonomskim analizama koje se mogu fokusirati na goriva (kao što su prirodni gas bogat etanom,
tečni naftni gas - TNG Liquefied Natural Gas - LPG) ili petrohemijske sirovine (kao što su
siromašni prirodni gas, čisti etan i propan). U monetizaciji gasa za otključavanje potencijala u
okviru portfelja operatera, projekti se mogu mapirati korišćenjem nomografa (Slika 1), kako bi se
projekti rangirali prema prioritetu i na osnovu asortimana proizvoda u odnosu na dva parametra:
obim proizvoda i udaljenost do tržišta.
VELIKI obim proizvoda VELIKI obim proizvoda
MALA udaljenost od tržišta VELIKA udaljenost od tr žišta
cevovod
GTL
malog/
srednjeg
obima
zapremina proizvoda
električna
energija
LNG
srednjeg
obima
GTL
malog/
srednjeg
obima
CNG
LNG
malog obima/
FLNG
MALI obim proizvoda MALI obim proizvoda
MALA udaljenost od tržišta VELIKA udaljenost od tr žišta
udaljenost tržišta
Slika 1. Hipotetički portfolio projekata (Ng & Singh, 2018)
8
Naravno, postoje i netehnički faktori koji na kraju utiču na izabrano rešenje. Geopolitička
ograničenja, kao što su: dodatni resursi potrebni za proizvodnju ovih proizvoda, da li bi se
objekat takmičio za dragoceni resurs poput vode i kakav je stav vladajuće garniture meke
države. Svaki metod monetizacije (i u svakom regionu) za moguću ekonomsku vrednost nosi
drugačiji profil rizika sa stepenom tehničkih, komercijalnih i geopolitičkih rizika. Idealno rešenje
zavisi od pokretača koji će nastojati da uravnoteži sklonost ka riziku, sposobnost pribavljanja
kapitalnih investicija, rani prihod, itd. Za svaki mogući proizvod (LNG, CNG, GTL, GTC, GtP)
malog, srednjeg ili velikog obima, analiza trenutne ponude i potražnje u odnosu na buduće
projekcije ponude i potražnje identifikuje moguća ciljna tržišta. Primera radi, poizvodnja iz
škriljaca sa početka XX veka podstakla je dvostruko povećanje petrohemijske proizvodnje
zasnovane na preradi gasnog kondenzata.
Neto cena gasa se definiše kao procena ili formula zasnovana na efektivnoj ceni za
proizvođača/prodavca na određenoj lokaciji ili definisanoj tački. Na primer, neto cene tečnog
prirodnog gasa mogu biti određene tržišnom cenom prirodnog gasa na tržišnim destinacijama
umanjenim za troškove cevovodnog transporta, regasifikacije, otpreme i utečnjavanja. Mogu
postojati prilike za sinergiju sa postojećom ili planiranom infrastrukturom trećih lica,
transportne rute, cevovodi drugih operatera po ugovorenim atraktivnim cenama i sl. Sa ovih
netehničkih i ekonomskih aspekata, u kombinaciji sa tehničkom izvodljivošću, može se
formulisati strategija najbolje kombinacije proizvoda za postizanje optimalnog prihoda. U
konačnici neto cenu određuju lokacija tržišta, verovatna cena proizvoda na ciljnim tržištima,
transportne rute i povezani troškovi (tarife, porezi i sl.), uvozne/izvozne tarife električne
energije, gubici proizvoda kroz transport zajedno sa drugim rizicima i problemima. Ekonomija
monetizacije gasa bilo sa aspekta načina potrošnje ili iskorištenja viška zavisi od ponude naspram
potražnje i cene koja se može postići za finalni proizvod, a koju u nekim zemljama reguliše
vlada. Težnja pristupu međunarodnim tržištima projekte oslanjaju na LNG zbog sve veće
likvidnosti tržišta i relativne lakoće transporta. CNG je rastuće tržište, ali uglavnom zavisi od
lokalne potražnje zbog ograničenog dometa transporta do 100 km. Prodaja prirodnog gasa u
velikoj meri zavisi od infrastrukture gasovoda i pristupa tržištu. GTP u velikoj meri zavisi od
lokalne potražnje za električnom energijom, postojećih ograničenja od strane vlade i dostupnosti
dalekovoda.
Na primer, integrisani novoizgrađeni lanac vrednosti od gasa do električne energije će
verovatno imati najveću jediničnu tehničku cenu, ali sa druge strane ta tehnologija je zrela
(Slika 2). Oscilacije u cenama električne energije mogu značiti veći kreditni rizik. Električna
struja ima najveću jediničnu tehničku cenu zbog velikih početnih ulaganja, većih troškova
održavanja i gubitaka tokom procesa prenosa energije. S druge strane, isporuka gasa cevovodom
u uspostavljenu gasovodnu mrežu ima najmanje jedinične tehničke troškove u kombinaciji sa
usavršenom i zrelijom tehnologijom i tendenciju pristupa nižim cenama gasa. Ovo će verovatno
podrazumevati najniža početna ulaganja, niske operativne troškove i zanemarljive gubitke u
prenosu.
9
VISOKA jedinična tehnička cena VISOKA jedinična tehnička cena
NISKA tehnička zrelost VISOKA tehnička zrelost
Јedinična tehnička cena ($/BOE)

Električna
energija
Električna
energija
GTL GTL
LNG
LNG
CEVOVOD
CNG
CNG
CEVOVOD
MALI obim proizvoda NISKA jedinična tehnička cena

MALA udaljenost od tržišta VISOKA tehnička zrelost
offshore
Onshore
Te hnička zrelost
Velčina mehur a = veličina jediničnih tehničkih troškova
Slika 2. Tehnički trošak u odnosu na tehničku zrelost (Ng & Singh, 2018)
U prvom slučaju, procena ekonomiju razvoja polja odozgo nadole ili sa stanovišta „šta razvoj
može da priušti?“. Taj pristup se naziva obrnuta ekonomija i u ranoj konceptualnoj fazi
omogućava brzu procenu raspona investicionih ulaganja da i dalje proizvede ekonomski
atraktivnu investiciju s obzirom na fiskalni režim. Ovo se lako može proceniti na osnovu različitih
tržišnih cena nafte kod jednostavnije razvoju naftnog polja, dok je kod gasnih projekata
potrebno malo više pažnje u pogledu razumevanja prodajnih cena: mesto prenosa (krajnjem
korisniku ili agregatoru) i nivo troškova koji mogu nastati između ekstrakcije i prodaje. Ovaj
proces omogućava brzu procenu opcija monetizacije gasa i na kraju skraćuje vreme ciklusa za
napredovanje projekta u sledeću fazu razvoja.
Jasno je da ne postoji jedinstven pristup rešavanju problema monetizacije gasa i
raspolaganja gasom u upstream razvojnom prostoru, ali postoji zajednički skup faktora koji se
obično uzimaju u obzir. Pravi ključ uspeha je integracija ovih faktora, primena sistemskog
sagledavanja u cilju razumevanja njihovih međuzavisnosti i obrnute ekonomije, kako bi ostvario
doprinos brzoj proceni potencijalu razvoja i obezbedilo optimalno rešenje za svaku određenu
situaciju. Kod monetizacije prirodnog gasa iz škriljaca, downstream sektor obuhvata uglavnom
dve mogućnosti – proizvodnja goriva i energije ili hemijsku industriju, samim time odgovarajuća
tržišta. Od velikog značaja je način i mogućnost transporta do krajnjih korisnika. Pošto prirodni
gas ima relativno nizak sadržaj energije po jedinici zapremine, on je skup za transport. Troškovi
transporta energije u obliku gasa znatno su veći nego za naftu. Ovo je jedna od ključnih prepreka
povećanju upotrebe gasa. Najpopularniji način transporta gasa od izvora do potrošača je
cevovod. Za gas na kopnu i blizu obale, gasovod je odgovarajuća opcija za transport prirodnog
gasa do tržišta. Međutim, kako se transportne udaljenosti povećavaju, cevovodi postaju
neekonomični.
Trenutno se prirodni gas na međunarodno tržište transportuje prvenstveno gasovodima (sa
70%), a potom brodovima (30%). Proces utečnjavanja konkurentan je za udaljene prekomorske
rute, jer izgradnja cevovoda pod morem uglavnom nije isplativa. Ovaj transport može biti
konkurentan kada je cevovod kraći od 1100 km, dok su kopneni cevovodi rentabilni za transport
na udaljenosti do 3500 km (Ng, 2018).
10
Slika 3. Troškovi isporuke gasa cevovodom i brodovima po 1 tcf1/god uključujući i troškove isparavanja
U XXI veku promene, na geopolitičkoj sceni samim time i na tržištu, podstakle su nove
strategije u vezi sa istraživanjem bogatstva prirodnog gasa i načina njegove monetizacije i razvoj
novih tehnologija portošnje kroz nove petrohemijske projekte, razvoj LNG industrije,
proizvodnju vodonika, amonijaka i veštačkih đubriva. Ova nedavna istorija razvoja gasno-
kondenzatnih i ležišta iz škriljaca, odnosno upotrebe kao sirovine za petrohemiju ukazuje na
moguću strategiju za monetizaciju resursa prirodnog gasa u scenarijima dekarbonizacije
(decarbonisation). Pošto je petrohemijska upotreba niskougljeničnih fosilnih goriva, posvećena
proizvodnji dugotrajnih materijala, njihova profitabilna proizvodnja bi mogla da izdrži čak i u
scenarijima ograničenja emisije gasova staklene bašte (Greenhouse Gas – GHG) (IEA, 2021).
Petrohemijska proizvodnja počinje sirovinama, uglavnom ugljovodonicima - sirovom naftom,
ugljem, prirodnim gasom, gasnim kondenzatom, kroz različite specijalizovane procese. U slučaju
sirove nafte kroz proces rafinacije, iz rezervi uglja procesom gasifikacije uglja, iz prirodnog gasa
petrohemijska sirovina su metan, etan, propan, butan i pentani (gasni kondenzat). Glavni
primarni put za prirodni gas u petrohemijskoj industriji je proizvodnja metanola i amonijaka.
Petrohemijski proizvodi su postali sveprisutni u savremenom industrijskom i potrošačkom društvu
kao što su goriva, đubriva, farmaceutski proizvodi, tekstil, elektronika i ambalaža. Rusija, Kina,
SAD i Bliski istok pokreću rast petrohemijske industrije. Među glavnim strategijama za
dekarbonizaciju industrije su tehnologije skladištenja (Carbon Capture and Storage – CCS) i
upotrebe ugljenika (Carbon Capture, Usage And Storage – CCUS); elektrifikacija procesa;
sinergije industrijskih čvorišta kroz upotrebu uskladištenog ugljen-dioksida iz industrijskih
postrojenja za proizvodnju petrohemikalija sa niskim sadržajem ugljenika, u istom industrijskom
čvorištu. Međutim, petrohemijski projekti budući da su kapitalno intenzivni sa dugim rokom
isporuke i periodom otplate, imaju rizik promenljivosti cena. Štaviše, ciklično ponašanje tržišta
nafte i prirodnog gasa ima primetan uticaj na ekonomiju petrohemijskih fabrika (GECF, 2023).
Razvoj metoda eksploatacije nekonvnecionalnih izvora prirodnog gasa i tehnologija
utečnjavanja prirodnog gasa uticali su na razvoj LNG industije kao alternative ili dopune
cevovodnom prenosu gasa. Na taj način nedostupne rezerve postale bi dostupne tržištu i
krajnjim korisnicima, budući da su nekonvencionalni izvori prirodnog gasa kao i
konvencionalni, često akumulacije i udaljene rezerve čiji je potencijal najvećim delom korišteni
tek ako je moguća doprema cevovodima. Troškovi izgradnje gasovoda imaju značajnu korist od
ekonomije obima ako su gasovodi velikog prečnika, jer postavljanje cevovoda velikog prečnika
nije mnogo skuplje u odnosu na manje, a prenose mnogo veće količine gasa. Na međunarodnom
tržištu prirodni gas se trenutno i transportuje prvenstveno gasovodima (70%), a onda brodovima
(30%). Ekletantan primer je ruski Arktik koji je bogat resursima ugljovodonika (nafte, prirodnog
gasa, gasnog kondenzata), procenjen na 646 milijardi barela naftog ekvivalenta (Barrel of Oil
Equivalent - BOE). Kao takav čini gotovo petinu ukupnog obima svetskih resursa ugljovodonika, te
1
tcf – triliona kubnih fita ili 18 MMt/god (18 miliona metričkih tona godišnje)
11
sa 73,8% prirodnog gasa u strukturi ovih rezervi zauzima najveći deo njihove ukupne zapremine.
Glavni deo arktičkog prirodnog gasa trenutno se isporučuje potrošačima cevovodnim transportom
u tradicionalnom pravcu gasovoda Sojuz – zemlje Evropskog kontinenta. U tom smislu,
poslednjih godina jasno se uočava trend pokušaja smanjenja ekonomske atraktivnosti
gasovodnog transporta u korist LNG-a. To se takođe izražava u gubitku ekonomskog značaja
takozvanog Groningenskog modela cena2 koji podrazumeva prodaju prirodnog gasa isključivo po
dugoročnim ugovorima (Correlje & Odell, 2000; Savcenko & Hornby, 2020; Buhanist, 2015).
Shodno tome postupak utvrđivanja ugovorne cene, koji se obračunava po takozvanoj
„roterdamskoj formuli“3 u skladu sa roterdamskim kotacijama, gube nekadašnju inovativnu
vrednost (Skorupan Volf, 2010; Konaplyonik, 2010; Козьменко, et al., 2018). Trgovina LNG-om,
koja je prvobitno počela po dugoročnim ugovorima, sada se kroz spot tržišta značajno menja.
Trgovanje LNG-om na specijalizovanim berzama gasa – čvorištima dovodi do uspotavljanja LNG-a
kao nezavisnog i globalnog proizvoda. U poređenju sa gasovodnim snabdevanjem, uz ovaj
benefit, podrazumevano je sve značajnije preimućstvo utečnjenog prirodnog gasa
prvenstveno zbog fleksibilnosti u pogledu transportne i geografske vezanosti za lokaciju
kupca. Isto tako, u prilog razvoju LNG ruta, flote nosača, distributivne mreže i
infrastrukture tržišta potrošača, u pokušaju supstitucije potrošnje uglja i nuklearne energije
prirodnim gasom doprinosi globalna implementacija ekoloških propisa u pogledu zelene
agende4. Međutim, uprkos svim navedenim benefitima u prilog razvoja LNG indutrije, na
suprotnoj strani je ograničenje u apsolutnom obimu fleksibilnog snabdevanja LNG-om. Jer
su za otkrivanje cene koja odražava osnove ponude i potražnje neophodna transparentna i
aktivna spot tržišta koja mogu pružiti neophodne podsticaje za izgradnju dodatnih
kapaciteta za skladištenje prirodnog gasa i veće količine varijabilnog izvoza tečnog
prirodnog gasa. Kako mala gustina prirodnog gasa čini njegovo skladištenje i transport
skupljim od nafte ili uglja, usled posebnih zahteva za obradom, utečnjavanjem, rukovanjem
i skladištenjem troškovi prekookeanskog transporta znatno su veći od tro škova transporta
nafte ili čak uglja.
Sa sve većom potražnjom za prirodnim gasom, posebno u elektroenergetskom sektoru, prema
statutima Pariskog sporazuma očekuje se da će tokom perioda do 2030. biti pušten u rad određen
broj novih LNG terminala. Sa druge strane, u svetlu novog hladnog rata nije izvesno koliko je to
realan scenario. Mnoge energetske kompanije, naročito u EU suočavaju se sa izazovnim
balansiranjem, jer dok se trude da zadovolje trenutnu potražnju za energijom uvozeći LNG-a iz
SAD i Katara, ujedno treba da povećaju udeo obnovljivih izvora u elektrodistributivnoj mreži.
Primenjuju se intenzivne promene kao što su skraćenje vremena za izdavanje dozvola, izmene i
dopune zakona kako bi se postiglo potrebno veliko povećanje vetro- i solarnih instalacija. Do
sada su pojedine vlade (Kanada) insistirale da svaki novi sporazum o snabdevanju gasom sa
Nemačkom mora da uključi dugoročni prelazak na zeleni vodonik koji se dobija iz obnovljive
električne energije. Tako su recimo Njufaundlend i Labrador, provincije koje su dugo zavisile od
razvoja industrije nafte i gasa na moru, nedavno ukinule moratorijum na izgradnju vetroparka.
Međutim koliko je to realan scenario govori činjenica da bi tehnička realnost prelaska sa LNG-a
na vodonik mogla bi biti komplikovanija od politike jer oprema koja se koristi za skladištenje i
manipulaciju LNG-a nije pogodna za rukovanje vodonikom, koji je iz fizičko-hemijskih razloga
odnosno obzirom veličinu molekula koji je mnogo manji od metana teže skladištiti i
transportovati. Uprkos tome što se vodonik može utečnjavati i transportovati brodovima, gas
mora da se ohladi na još nižu temperaturu (-250°C), daleko ispod temperature utečnjavanja
LNG-a (-160°C), što zahteva potpuno različitu opremu. To znači da rezervoari za skladištenje,
koji su inače i najskuplja komponenta bilo kog LNG terminala, nisu adekvatni za skladištenje
2
Model je razvijen u Holandiji 1961. u cilju komercijalizacije ovootkrivenog gasnog polja Slohteren . Specifična svrha
takvog ugovora je maksimiziranje i zaključavanje dugoročnih novčanih tokova kako bi se minimizirao finansijski rizik
svojstven ogromnim kapitalnim izdacima tipičnim za ulaganja u energiju.
3
Prilog B
4
Pitanja i politički pokreti koji se odnose na ili se bave zaštitom životne sredine
12
vodonika. Isto tako ni cevovodi kojima se transportuje LNG nisu adekvatni za transport čistog
vodonika jer vodonik uzrokuje oštećenje metalnih konstrukcija i posledično hazarda. Dakle,
proces zahteva znatno više energije od tečnog fosilnog gasa (utečnjavanje vodonika zahteva 30-
40% energetskog sadržaja za razliku od LNG-a za koji je potrebno manje od 10%). Ovo ima velike
implikacije na troškove prelaska sa LNG na (Liquified hydrogen - LH2) kao i infrastrukturu
potrebnu za transport LH2. Štaviše, vodonik ima znatno nižu gustinu tečne energije od LNG-a (ne
više od 42% energetske gustine LNG-a), što znači da bi za svaki LNG brod bilo potrebno gotovo
dva i po LH2 broda za isporuku iste količine energije. Ovo dodaje troškove i energetski intenzitet
procesu isporuke. Stoga je zamena i konvertovanje LNG terminala za skladištenje vodonika ne
samo tehnički izazov, već ekonomski poslovni model upitne održivosti. Stoga je diskusija o
„spremnosti vodonika“ za gasnu infrastrukturu spekulativna i neproverena. Uz navedena
ograničenja, vodonik bi za realnu upotrebu mogao da zameni prirodni gas samo u određenim
industrijama i procesima (Samuel, 2023). To su činjenice iz perpektive politike i ekonomije. Ali
pre toga bitan je i aspekt razvoja. Ono što je važno jeste to da iz perspektive razvoja, kriogeni
manji terminali predstavljaju veći izazov, jer mali kapacitet vodi povećanju jedinične cene za
prijem, skladištenje i regasifikaciju.
Dakle projekti LH 2 i LNG projekti su termini o kojima će u bliskoj budućnosti biti dosta
interesovanja. Šta se zapravo podrazumeva pod LNG projektom? Projekti izgradnje objekata
za prihvat, utečnjvanje, regasifikaciju i distribuciju LNG-a su među najvećim i najsloženijim
infrastrukturnim visokobudžetnim projektima koji se sprovode u svetu. LNG projekat
predstavlja skup određenih investicija čiji je krajnji uspeh u riziku od mogućeg neuspeha
njegove najslabije karike. Lanac se sastoji od četiri (povremeno pet) karika – razvoj
akumulacije odnosno polja, u nekim slučajevima izgradnja cevovoda od platforme do obale,
izgradnja terminala (postrojenja) za utečnjavanje, uspostavljanje transporta tankerima i
izgradnja terminala za prijem i regasifikaciju. Svaki element je kapitalno intenzivan.
Postrojenja za utečnjavanje se sastoje od modula za obradu tzv. vozova (trains) 5 čija je
veličina obično uslovljena veličinom dostupnih kompresora.
Kako se LNG projekti klasifikuju uglavnom u tri kategorije: izgradnja velikih kopnenih
terminala, malih kopnenih terminala i terminala na moru, svaka od njih ima drugačiji fokus
optimizacije. Zahteva je mnogo - od tehničkih do ekonomskih Minimalna potrošnja energije,
koprodukcija za velike kapacitete, neophodna jednostavnost i lakoća rada objekata malog
kapaciteta, zahtevi za prostorom, bezbednost i neosetljivost na kretanje na moru, samo su neki
od njih. Posebno važan faktor iz grupe tehničkih kriterijuma je i selekcija adekvatne optimalne
tehnologije utečnjavanja u odnosu na veličinu terminala. U većini rešenja podjedako u
terminalima malih i velikih kapaciteta dominantni su procesi sa mešanim rashladnim sredstvom i
kaskadne kriogene tehnologije. Primarni energetski unos za velike procese je manji nego za male
procese, ali za identične procese sa povećanjem kapaciteta ne mora nužno da ga podrazumeva,
jer nije izolovan faktor. Pored tog i faktor ekonomskih performansi ima veliki značaj, a varira,
između ostalog, zbog različite složenosti objekta i lokalnih okolnosti. Optimizacija za najmanju
potrošnju energije ne podrazumeva i najniže troškove proizvodnje. Uz to, operativni u odnosu na
kapitalne troškovi zavise, između ostalog i od pozicije odnosno od lokacije objekta (Zhang, et
al., 2020). Svi ovi faktori imaju izuzetno velik uticaj na razvoj mreže i LNG infrastrukturu. U
zavisnosti od okolne infrastrukture i lanaca snabdevanja, prosečno vreme potrebno za izgradnju
LNG terminala je tri do četiri godine. S obzirom na visoke cene LNG-a i projektovano
udvostručenje potražnje do 2040, potreba za novim LNG terminalima nikada nije bila veća.
Samim time, rizik kašnjenja izgradnje je takođe povećan. Kao rezultat toga, dok se sve više
insistira na brzoj izgradnji, rizik produženja vremena izgradnje može voditi do uskih grla u
snabdevanju.
Projekti za utečnjavanje, posebno oni koji uključuju upstream i midstream integrisana
postrojenja, obično uključuju višestruki obim posla što podrazumeva složeno projektno
5
Prilog B
13
okruženje i nekoliko angažovanih izvođača. Ugovor o inženjeringu, nabavci i izgradnji LNG
postrojenja (Engineering, Procurement and Construction - EPC) obično je najveći ugovor čiji
obim arhetipskog LNG postrojenja obuhvata EPC za kopnene objekte na projektu uključujući LNG
vozove, ulazne objekte, skladišta, lučku infrastrukturu, komunalne usluge i sve prateće objekte.
Međutim, u nekim slučajevima mogu se izdvojiti i podeliti određene stavke obima u okviru
različitih EPC ili zasebnih ugovora o inženjeringu, nabavci i izgradnji iz razloga koji mogu
uključivati smanjenje rizika, troškove i raspored.
S obzirom na velik obim posla u okviru EPC ugovora za postrojenje i pripadajuće resurse,
većina ugovora se izvršava u okviru zajedničkih ulaganja (Joint Venture - JV) između glavnih EPC
ugovarača, sa integrisanom organizacijom ugovarača na upravljanju izvođenjem projekta.
Izvođenje projekata u okviru takvog konzorcijuma omogućava podelu rizika između
zainteresovanih strana i omogućava pojedinačnom izvođaču da upravlja radnim opterećenjem6.
Prema EPC ugovorima za LNG postrojenje, glavni izvođač obično preuzima opštu odgovornost za
projektovanje i inženjering postrojenja, nabavku opreme i materijala, izgradnju i izvođenje na
licu mesta, određene aktivnosti puštanja u rad i celokupno upravljanje projektom. Podizvođači
se uključuju u okviru odgovornosti EPC izvođača, na primer za obezbeđivanje određenih
tehnoloških paketa, stavki opreme ili obima izgradnje. Dakle, glavni izvođač preuzima
odgovornost za troškove i raspored projekta prema uslovima ugovora. Kašnjenja koja se mogu
javiti u odnosu na ugovorne rasporede i opšta pitanja koja utiču na izvršenje ovih projekata,
odnosno kritične tačke koje uglavnom odrede ukupno vreme izvođenja projekata kao što je
izgradnja skladišta, višestruka postrojenja, dostupnost radne snage i očekivana produktivnost
radnika.
Faktori koji utiču na ugovorni raspored uglavnom se mogu podeliti u četiri međusobno
povezane kategorije: obim, lokacija, tržište i ugovor (Koons, 2022; Zeal, 2019; Aleksić, 2018). U
okviru grupe obim, faktori od značaja su: broj proizvodnih jedinica, kapaciteti, dizajn, obim
opreme, da li se radi proširenje postojećeg kapaciteta ili grinfild inversticija. Pod obimom se
podrazuvema planirani kapacitet i broj pojedinačnih postrojenja. Trend je veći broj vozova kako
bi se maksimizovala ekonomska izvodljivost projekta, što zahteva povećan broj sati izvođenja,
tako da je među ključnim faktorima rizika pravovremeno definisanje kapaciteta, odnosno rizik
naknadnog povećanja kapaciteta i broja vozova7.
U okviru grupe lokacija, faktori od značaja su: zahtevi za infrastrukturom, dostupnost radne
snage, produktivnost radnika, strategija izgradnje. Projekti u udaljenim okruženjima obično
zahtevaju više prateće infrastrukture i logistike, uključujući opsežne aktivnosti pripreme
lokacije, aerodrome, objekte za istovar materijala, kampove i sl. Ovaj se faktor rizika donekle
može ublažiti odgovorom kao što je podela projektnih faza na module – modularizacija, posebno
u pogledu logistike, ali ne i pripremnih i građevinskih radova.
U okviru grupe ugovor, faktori od značaja su: ugovorne odredbe i uslovi, ugovorna cena.
Raspored realizacije projekta se određuje kroz pregovore o EPC ugovoru između investitora i EPC
izvođača, a dogovoreni raspored i povezane prekretnice plaćanja odražavaju obim posla i
planove izvršenja. Klauzule ugovora o likvidiranoj šteti i bonusima za učinak su alati koji se mogu
koristiti kao podsticaji i odgovor na ovu grupu rizika. Manje ozbiljne likvidirane štete povezane
su sa izazovnijim planovima projekta, jer je rizik rasporeda koji preuzima EPC ugovarač veći, te
povećava verovatnoću da se likvidirana šteta pokrene. Sa druge strane, sa većim bonusima
povezanim sa izazovnijim rasporedima projekata mogu biti prostor za podsticaj EPC izvođaču da
isporuči projekat prema ugovorenom rasporedu.
6
Behtel (Bechtel Corporation) je zapažen izuzetak od ove prakse u industriji, koja je do sada izvodila samo LNG
projekte kao jedini EPC izvođač. Ovo je u velikoj meri posledica njegovog globalnog sporazuma o saradnji da se nastavi
sa projektima LNG u tečnom stanju sa ConocoPhillips-om koristeći svoju Optimized Cascade® tehnologiju, što je sprečilo
druge EPC izvođače da se takmiče za projekte koji koriste ovu tehnologiju.
7
Potrebno vreme od početka izgradnje do obuke operatera na jednom postrojenju je do 45 meseci, dok je kod složenijih
projekata taj period 55 meseci.
14
U okviru grupe tržišni faktori, od značaja su: EPC tržište, tržište davaoca licence i glavnih
dobavljača i duge vodeće stavke. Tržište kvalifikovanih EPC izvođača je vrlo specifično i usko.
Opterećenje i dostupnost EPC izvođača i konkurencija između njih, pa čak i velikih dobavljača i
proizvođača artikala sa dugim periodom isporuke (long lead item - LLI), može da utiče na
raspored na koji je EPC izvođač spreman da se obaveže.
Uz sve navedene grupe faktora, možda su najvažniji oni iz grupe nepredviđenih (contingency),
a predstavljaju one izazove sa kojima se projektni biroi (project ofices - PO) suočavaju zbog
nepoznatih i nepredviđenih događaja. Interni faktori mogu uključivati: lošeg izvođača radova,
nerealan osnovni raspored, promene u dizajnu, probleme kašnjenja u nabavci i dobavljačima,
pitanja kvaliteta materijala i izgradnje, pitanja bezbednosti i izazove pokretanja terminala i
njegovo puštanje u rad. Među spoljnim faktorima su problemi dostupnosti radne snage i
produktivnosti i više sile (u prvom redu prirodne katastrofe). Svi ovi faktori mogu da dovedu ne
samo do pomeranja očekivanog datuma završetka projekta već i prekida i odustajanja.
15
2. LANAC VREDNOSTI
Smatra se da će prirodni gas kao osnovni izvor energije imati najbrži mogući razvoj u budućnosti, pre
svega zbog svojih dobrih - prirodnih, ekoloških, tehničkih i komercijalnih karakteristika. Izvori
prirodnog gasa najčešće su zastupljeni na udaljenim i nepristupačnim terenima u nalazištima koji su
na kopnu ili pod morem. Ekspanzijom proizvodnje prirodnog gasa lokalna tržišta su se povezala u
globalnu mrežu snabdevanja i potražnje energije. Lanac vrednosti zapravo govori o nizu međuzavisnih
aktivnosti koje povezuju izvore prirodnog gasa sa krajnjim potrošačem, a uspostavlja stvaranje
vrednosti i ostvarivanje marže. Započinje istraživanjem i eksploatacijom, nastavlja se utečnjavanjem
gasa, skladištenjem, bezbednim transportom do tržišta, da bi se završio konačnom isporukom ka
krajnjim potrošačima. Lanac vrednosti prate fizički, finansijski, proizvodni i logistički lanci
snabdevanja.
Rezerve prirodnog gasa, budući raznolike i neravnomerno raspoređene širom sveta, povezane
su sa potrošačkim tržištima na dva načina - cevovodima i transportnim rutama LNG-a. Prirodni
gas dobijen iz takvih brojnih izvora preko namenske globalne mreže transportuje se ka svetskim
tržišnim regionima unutar kojih se lokalne distributivne kompanije spajaju na lokacijama krajnjih
potrošača (komunalnih ili industrijskih). Opseg zajedničkih aktivnosti – od eksploatacije iz
konvencionalnih ili nekonvencionalnih izvora, do prodaje krajnjim korisnicima predstavlja skup
različitih fizičkih i finansijskih aktivnosti, regulisanih i povezanih na sistemski način. Naziva se
lanacem vrednosti poslovanja prirodnim gasom, a omogućuje identifikaciju ograničenja, redizajn
internih i eksternih procesa u cilju poboljšanja efikasnosti i efektivnosti (Lee, et al., 2018).
Koncept analize lanca vrednosti kao generičkog alata za upravljanje poslovanjem uveo je Porter
(Michael Porter, William Lawrence). Po tom konceptu, da bi se razvila konkurentska prednost
poslovanje kao proces stvaranja vrednosti proizvoda, razlaže se u lanac pojedinačnih akcija
kompanije. Pojedinačna karika u lancu daje doprinos procesu stvaranja dodajući vrednost
proizvodu. Proučavanjem svih karika u lancu vrednosti i identifikacijom strateški najvažnije
aktivnosti, analiziraju se troškovi i utvrđuju mogući izvori diferencijacije poslovanja. Porter je
predložio da se sve aktivnosti kompanije na stvaranju vrednosti podele u dve grupe: glavne
(proizvodnja, logistika, marketing, održavanje) i pomoćne (razvoj, prodaja, kadrovska politika)
(Lee, et al., 2018).
Lanac vrednosti prirodnog gasa složeniji je u odnosu na lanac vrednosti nafte, a razlikuje se i
u odnosu na lanac vrednosti LNG-a. Uključuje procese utečnjavanja i ponovnog isparavanja na
(izvoznim odnosno uvoznim) terminalima koje međusobno povezuju transportni lanci, što čini
razliku u odnosu na klasičan lanac vrednosti prirodnog gasa. Upstream sektor objedinjuje
segmente istraživanja i proizvodnje nafte i gasa. U midstream sektoru gas se prikuplja, obrađuje,
skladišti i transportuje od bušotina do rafinerija, odnosno u downstream koji je često u vlasništvu
dobavljača komunalnih usluga, a zatim pretvara u proizvode veće vrednosti. Midstream je u tom
smislu po nekim autorima i najbitnija karika u lancu vrednosti (Gülen, 2016; Reardon, 2015).
Koncept lanca vrednosti se zasniva na posmatranju preduzeća kao skupa odvojenih ali povezanih
aktivnosti kojima se stvara vrednost za kupce, tj. kojima se oblikuju, izrađuju, transportuju,
prodaju i distribuiraju proizvodi ili usluge. Proces prenosa prirodnog gasa od mesta proizvodnje
do mesta potrošnje podrazumeva niz aktivnosti. Da bi se prodao kao energent uspostavljaju se
tzv. proizvodni i transportni lanac, a paralelno analizira vrednosni.
Lanac vrednosti sastoji se od osnovnih i pratećih aktivnosti, uključenih u stvaranje vrednosti i
ostvarenje marže, odnosno primarnih i sekundarnih aktivnosti. Primarne aktivnosti su:
- ulazna logistika (inbound logistics) uključujući veze sa dobavljačima, aktivnosti prijema,
skladištenja i isporuke (distribucija materijala);
- proizvodnja (operations) transformacija ulaza u izlaz, odnosno delatnosti transformacije
inputa u konačan oblik proizvoda (izlazne proizvode i usluge, proizvodnja, pakovanje,
16
održavanje, testiranje i dr);
- izlazna logistika (outbound logistics) obuhvata skladištenje i distribuciju gotovih
proizvoda (prikupljanje, skladištenje, naručivanje i fizička distribucija proizvoda do
kupaca);
- marketing i prodaja (marketing and sales) podrazumevaju informisanje kupaca o
proizvodima i uslugama, pridobijanje kupaca za kupovinu i podršku kupcima pri kupovini,
promocija, izbor kanala, politika cena;
- usluge (service) su aktivnosti koje garantuju da će proizvod ili usluga funkcionisati
dobro kod kupca i posle kupovine (delatnost održavanja i povećanja vrednosti proizvoda
kao što su уграднја, popravка, obuka, rezervni delovi i sl).
Sekundarne aktivnosti su:
- nabavka (procurement) koja obuhvata pribavljanje ulaza i resursa za organizaciju.
- upravljanje kadrovskim resursima (human resource management) - odnosno
zapošljavanje, obučavanje, raspoređivanje, otpuštanje, i drugo;
- tehnološki razvoj (technological development) razvoj opreme, hardvera, softvera,
procedura, tehničkog znanja za bavljenje osnovnih delatnosti organizacije;
- infrastruktura (infrastructure) koja obuhvata aktivnosti koje podržavaju potrebe
organizacije: organizovanje, pravnе usluge, finansije, planiranje, obezbeđivanje
kvaliteta, odnosi sa državnom upravom i slično.
Sve ove aktivnosti čine jedan lanac, funkcionišu i daju određenu vrednost krajnjem proizvodu.
Vrednost svakog konstantno se analizira jer je lanac jak onoliko koliko je jaka i najslabija karika
u njemu. Maržu čini razlika između ukupne vrednosti i ukupnih troškova obavljanja osnovnih i
pratećih aktivnosti. Cilj analize lanca vrednosti jeste razumevanje sistemskih faktora i uslova
koji vode ka postizanju viših performansi.
Razvojem informacionih tehnologija ove koncepte dodatno je dopunilo uvođenje tzv.
virtuelnog lanca vrednosti – tržišta koje čine digitalne, umrežene i virtuelne informacije. Njime
se omogućuje rad, bez obzira na stvarne fizičke lokacije i rezervacije različitih količina gasa za
ulaz ili izlaz iz sistema, bez određivanja odredišta. Koraci dodavanja vrednosti su virtuelni po
tome što se izvode kroz i sa informacijama. Stvaranje vrednosti u bilo kojoj fazi virtuelnog lanca
vrednosti uključuje niz od pet aktivnosti: prikupljanje, organizovanje, odabir, sintezu i
distribuciju informacija i dodavanje vrednosti kroz te korake. Virtuelni lanac vrednosti u odnosu
na fizički lanac vrednosti redefiniše ekonomiju obima, omogućavajući malim kompanijama da
postignu niske jedinične troškove za proizvode i usluge na tržištima na kojima dominiraju velike
kompanije (Rayport & Sviok, 1995).
U trgovini prirodnim gasom koriste se termini fizički lanac vrednosti i finansijski lanac
vrednosti.
Fizički lanac vrednosti definiše tok prirodnog gasa koji se, nakon što je proizveden u
upstream poslovnom segmentu, špediterskim i trgovačkim lancima prodaje krajnjim korisnicima
u downstream segmentu. Segment prenosa i skladištenja (midstream) obezbeđuje transportni
kapacitet proizvođačima (pošiljaocima) gasa (Slika 3). Postoji više modela veza između ovih
segmenata, ali otpremnici, a u nekim slučajevima i proizvođači, mogu da prodaju gas i direktno
prodavcima zaobilazeći prenosni magistralni vod ili mrežu, kada i ako postoji namenski cevovod
koji opslužuje krajnjeg potrošača. U slučajevima kada nije opravdano koristiti cevovodni
transport postepeno je razvijan koncept plasmana gasa od nepristupačnih ležišta do tržišta,
posebno u domenu efikasnog transporta utečenjenog gasa plovnim putevima. Tok proizvodnje
prirodnog gasa - istraživanje, proizvodnja, trgovina, transport, distribucija i potrošnja prirodnog
gasa podržan je kapitalno intenzivnom bazom sredstava i finansijskih instrumenata. Predstavlja
fizičku infrastrukturu u kojoj se vrše procesi nabavke sirovina, različite proizvodne i
manupulativne operacije, isporuka, prodaja, marketing i prateće usluge, koju prati niz
finansijskih intrumenata u cilju monetizacije ovog energenta. Perspektiva povrata ulaganja u
17
bazu tih sredstava opravdava rast industrije prirodnog gasa.
Finansijski lanac vrednosti podrazumeva gavne ekonomske aktivnosti koje prate fizički lanac
vrednosti. Gruba mera efikasnosti sistema dovođenja prirodnog gasa do veleprodajnih klijenata
kojima je gas potreban predstavlja razliku između cene na ušću bušotine i promptne tržišne cene
(Weijermars, 2010). Dok prihodi u proizvodnom poslovanju nisu direktno ograničeni regulatornim
pitanjima, na cene na ušću bušotine direktno utiču uska grla u midstream i downstream sektoru.
U segmentima midstream-a i downstream-a koji su strogo regulisani, maksimalni prihodi
uslovljeni su utvrđenim tržišnim stopama pa je u poređenju sa ovim sektorima, povrat na
investicije vezan za prihode u upstream sektoru generalno bolji. To znači da tržišta prirodnog
gasa mogu biti formirana (ili slomljena) kombinacijom ispravnih (ili pogrešnih) politika i
regulatornih mera. Važni aspekti ovog skupa su upravljanje vezom (cevovodom) u nacionalnoj
mreži, svim pratećim bezbednosnim i karakterističnim regulacionim problemima koji su uvek
prisutni na velikim gasnim infrastrukturama. Pored ovih aktivnosti, vlasništvo nad terminalom
podrazumeva složen i dugotrajan poces planiranja, razvoja i izvršenja projekta, tokom kojeg
vlasnici terminala snose odgovornost za vlasnički kapital ili kredite.
Mnoge nacionalne institucije jedne zemlje u saradnji sa vladom propisuju upotrebu gasa na
domaćem tržištu ne samo kao pogonskog goriva već i kao kao sirovine za proizvodnju pre svega
električne energije, jer to omogućava razvoj lokalne industrije. Malim tržištima potrebno je
vreme za razvoj. U takvim projektima, tokom nekoliko godina najverovatniji kupci gasa budu
elektrane, veliki industrijski kompleksi i lokalna domaćinstva koja koriste gas iz distributivne
mreže. Ključna karakteristika u stvaranju održivog plana monetizacije gasa paralelno sa
razvojem proizvodnje električne energije na gas jesu odgovarajuća pravila veleprodajnog i
maloprodajnog tržišta. Kada je u pitanju lanac vrednosti i razvoj lokalnog tržišta prirodnim
gasom, integritet sistema za naplatu od potencijalno više hiljada ili miliona krajnjih korisnika na
domaćem tržištu može biti ujedno i ključni izazov za upravljanje kreditnim rizikom.
Lanac vrednosti u industriji prirodnog gasa upravljan je i povezan regulatornim okvirom svake
države, tako da je i krajnja cena gotovog proizvoda uslovljena mnogostruko – regulatornom
politikom proizvođača, cenom transporta, skladištenja, geografskim položajem krajnjeg
odredišta i konačno politike tog područja. Da bi projekti u vezi sa proizvodnjom i prodajom
prirodnog gasa stvarali vrednost za sve učesnike neophodno je da svaka karika u lancu u
potpunosti izvršava svoje ugovorne obaveze u roku. Neuspeh jedne veze negativno utiče na
ostale ključne veze. Dobri ugovori, oni koji obezbeđuju uspeh, moraju sadržavati integrisana
prava odnosno odgovornosti i moraju uspostaviti dugoročne odnose koji zahtevaju zajedničko
planiranje, koordinaciju i fleksibilnost. Sa druge strane, spot tržište (spot market) i kratkoročni
ugovori nastaju usled komercijalnih i geopolitičkih faktora. Obzirom da je lanac vrednosti jedne
gasne kompanije povezan i upravljan regulatornim okvirom država učesnica u njemu, krajnja
cena gotovog proizvoda mnogostruko je uslovljena, ne samo efikasnošću svake karike lanca, već i
geografskim položajem krajnjeg odredišta, regulatornom politikom proizvođača i konačno
izvoznog, tranzicionog i uvoznog regiona. Za podelu tržišne vrednosti kritično je vlasništvo (kako
privatno tako i državno), u slučaju LNG lanca vrednosti nad pravom pristupa terminalima, na
kojima je moguće postaviti različite komercijlane strukture – integrisanu, trgovačku ili uslužnu.
Za maksimizovanje prihoda investitora (najčešće vlade jedne države, ali i drugog pravnog
subjekta), podjednako su bitni konfiguracija i portfolio investicija u svim segmentima takvog
lanca – upstream, midstream, downstream kao i konfiguracija ulagačkih i komercijalnih
aranžmana (Thewessem, 2016).
U cilju razvoja industrije na određenom tržištu, nacionalne institucije jedne zemlje u
saradnji sa vladom propisuju upotrebu gasa, ne samo kao pogonskog goriva već i kao proizvodne
sirovine. Među tipovima krajnjih kupaca su u prvom redu lokalni klijenti, energetski intenzivni
potrošači odnosno industrija (proizvođači električne i toplotne energije) i domaćinstva. Firme
koje posluju u segmentu izvoznih terminala, LNG koriste u različite svrhe pa imaju različit
portfolio klijenata sa različitim karakteristikama potražnje – za preprodaju drugim, često manjim
18
firmama. Ovaj poslednji segment je važan korak jer profili potražnje uveliko varira što može
uticati na vertikalnu koordinaciju firmi. Velika je razlika u pogledu krajnjih kupaca, jer klijenti iz
industrije mogu da menjaju snabdevače kada su cene gasa visoke tokom dužeg vremenskog
perioda, dok je manje verovatno da tu mogućnost imaju i domaćinstva. Drugim rečima, cenovna
elastičnost tražnje domaćih klijenata je niža. Isto tako, u pogledu kanala prodaje veliki je broj
mogućih načina povezivanja izvoznih sa uvoznim kanalima, skladištima i tržišnm centrima
odnosno gasnim čvorištima (gas hubs), kako u fizičkom tako i u komercijalnom smislu. Stepen
složenosti ovih veza u direktnoj je vezi sa stepenom liberalizacije i razvijenosti spot (fizičkog)
tržišta. Špediterske i prodajne institucije su u tome zapravo krucijalna veza između proizvodnih
kompanija, transportnih kompanija i lokalne distribucije (Thewessem, 2016; Mokatab, et al.,
2013; Furlonge, 2008).
Lanac vrednosti kao skup određenih aktivnosti, uvek prati i lanac snabdevanja (supply chain) -
od mesta proizvodnje do krajnjeg potrošača. Treba napomenuti da mnogi savremeni autori
različito definišu pojmove - logistički lanac, snabdevački lanac i transportni lanac. Oni načelno
predstavljaju slične procese i aktivnosti, a funkcija cilja je skoro identična, u zavisnosi sa kog
aspekta ili hijerarahijskog nivoa posmatramo određene procese i aktivnosti. Kod stranih autora u
savremenoj terminologiji dominira pojam snabdevanja i snabdevačkih lanaca. Snabdevačkim
lancem se smatra mreža proizvođača i servisnih dobavljača (organizacije i kompanije koje se
bave pružanjem određenih usluga, npr. transportom, pakovanjem, pretovarom i skladištenjem,
itd.) koji rade zajedno odnosno partnerski, u preradi i transportu gasa od ležišta do krajnjih
korisnika. Ti proizvođači i servisni provajderi povezani su kroz fizičke tokove, informacione
tokove i novčane tokove. Strukture snabdevačkih lanaca vrše podržavanje distributivne i
snabdevačke mreže do postizanja kompetitivne prednosti.
Kada se posmatra celokupna mreža, područja, države ili regiona govori se o lancima
snabdevanja, a naročito kada su preduzeća i internacionalne kompanije i u okviru samih
kompanija. Načelno, kada se posmatra fizička distribucija govori se o transportnim lancima, a sa
aspekta sistema, npr. preduzeća, kompanije i slično češće se govori o snabdevačkim i logističkim
lancima.
Transportni lanac predstavlja niz uzastopnih tehničko-tehnoloških i organizaciono međusobno
povezanih i sinhronizovanih postupaka u okviru kojih se vrši transport materijalnog ili
energetskog sredstva, od izvora do cilja objedinjava sve podsisteme integralnog transporta.
1.1. Lanac vrednosti LNG-a
Prema klasičnoj podeli industrije nafte i gasa u konvencionalnom baznom poslovanju tipični
segmenti lanaca vrednosti prirodnog gasa (Slika 3) se dele na: upstream, midstream i
downstream (Furlonge, 2008). Tipičan lanac vrednosti obično je dug u smislu broja faza i skupa
investicija u pogledu kapitalnih troškova. Osim ove osnovne podele, postoji i podela lanca
vrednosti na segmente - istraživanje i proizvodnja, prerada, utečnjavanje, transport,
skladištenje, regasifikacija, distribucija ka krajnjim potrošačima i prodaja. Ova podela zapravo
se preklapa sa klasičnom, ali je jasnije precizirana (Thewessem, 2016). U odnosu na tradicionalni
lanac vrednosti prirodnog gasa, LNG lanac vrednosti razlikuje se u sva tri segmenta jer uključuje
terminale i diverzifikovane transportne lance.
19
Slika 4. Prikaz lanca vrednosti prirodnog gasa (Global Oil & Gas Exit List)
Krajem XX veka, tradicionalni model lanca vrednosti LNG-a podrazumevao je integrisane

upstream grupe (proizvodnja gasa, utečnjavanje i otprema), koje su u svom sastavu imale velike
međunarodne i državne naftne i gasne kompanije integrisane downstream (prerada i promet).
Štaviše, ugovaranje prodaje LNG-a podrazumevalo je dugoročne ugovore (dvadeset i više
godina), pokrivene troškove osiguranja, stroge uslove isporuke ili plaćanja (sa cenama
indeksiranim na cenu nafte i/ili tečne naftne derivate, uključujući i najnižu cenu da bi se zaštitili
investiranjem u postrojenja za utečnjavanje prirodnog gasa). Kupoprodajni ugovori u
konzorcijumu sa najmanje dva kupca osiguravaju su višestruku sigurnost za svako ovakvo
postrojenje. Takvi ugovorni aranžmani odgovarali su i kupcima (tj. dugoročnoj sigurnosti
snabdevanja po cenama povezanim s glavnim konkurentnim gorivima) i prodavcima (tj.
garantovana prodaja po ili iznad minimalne cene kako bi se poduprla ulaganja i osigurao
dugoročan, zdravi povrat s niskim rizikom ulaganja). Ugovori su bili relativno jednostavni, a
projekte je bilo relativno lako finansirati i osigurati s ograničenim kreditnim rizicima za
zajmodavce, zbog uslova „uzmi ili plati“ (Take Or Pay - TOP) najniže cene i kreditno sposobnih
kupaca koji uživaju prednosti monopolskog tržišta prirodnog gasa.
Tokom devedesetih godina prošlog veka, pojavili su se delimično integrisani lanci snabdevanja
LNG-om, a kupci su uključeni u zasebne konzorcijume koji su obavljali trgovanje na bazi franko
kupovine na brodu (Free On Board - FOB), u luci terminala. To je dugoročnim kupcima, poput
Japana i Južne Koreje, omogućilo više fleksibilnosti u upravljanju zalihama, a kupcima i njihovim
komunalnim uslugama omogućeno je da direktnije učestvuju u profitabilnosti isporuke LNG-a,
prošire svoj nadzor nad izgradnjom brodova i povećaju svoj uticaj na dugoročne brodarske
ugovore povezane sa glavnim lancima snabdevanja. Udeli u kapitalu kompanije za špediciju
obično su uključivali učesnike konzorcijuma pre i nakon špedicije. Razvojem industrije, su se
diverzifikovale i sofisticirale strukture lanca snabdevanja i ugovorne interakcije u pravcu
fleksibilnijih, kratkoročnih aranžmana za trgovanje.
Tokom poslednje decenije XX veka, paralelno sa novim projektima utečnjavanja prirodnog
gasa postala je uobičajena praksa međusobnog povezivanja učesnika u njihovim tradicionalnim
pozicijama u lancu snabdevanja (Katar, Oman, Trinidad). Čini se da će se ovaj trend i dalje
nastaviti jer su primera radi mnoge azijske javne službe i subjekti u državnom vlasništvu zauzeli
svoje pozicije u projektima razvoja i eksploatacije (upstream), dok su mnoge velike kompanije
za proizvodnju nafte i gasa zauzele pozicije u mrežama za regasifikaciju, otpremu i distribuciju
gasa (midstream i downstream). Liberalizacija, a u nekim slučajevima i puna de-regulacija
sektora downsream tržišta gasa, kratkoročni ugovori, zamena prodaje i uvođenje veće
fleksibilnosti odredišne klauzule u mnogim novijim kupoprodajnim sporazumima, uveli su mnogo
složenije lance snabdevanja LNG-om i ugovore koji njima upravljaju. Pisustvo višestrukih
elemenata odnosno rad terminala, uvoznih kao i izvoznih, transport, prodaja, nabavka i
kupovina, uslovljava to da su za efikasnu trgovinu ključni čvrsti ugovori između stranaka koje
prate i kontrolišu infrastrukturu duž lanca snabdevanja.
Dok se na izvoznom terminalu glavne ekonomske aktivnosti sastoje od akvizicije LNG-a,
prodaje prirodnog gasa, prodaje i maloprodaje LNG-a kamionima ili brodovima uz uslov da je u
tom smislu odgovarajuće opremljen, na uvoznim se vrši kupovina i prodaja LNG/NG. Pod
pratećim skupom aktivnosti su obavljanje fizičke trgovine, rad i održavanje terminala. Izgradnja
mnogih novih prijemnih terminala širom sveta, koja je aktuelna u Evropi, rezultirala je i
diverzifikacijom dugoročne i kratkoročne prodaje. Međunarodne naftne kompanije iskoristile su
svoju konkurentsku prednost delujući kao agregator duž lanca vrednosti pri čemu su razvijali svoj
trgovački model. Posedovanjem otpremnog kapaciteta koji nije ugovoren sa određenim lancima
snabdevanja, kao i pristupom terminalima za prijem LNG-a, u mnogim zemljama, međunarodne
naftne kompanije su postale efikasni agregati za snabdevanje koje mogu da ga obezbede i
transportuju LNG u kratkom roku, na različita tržišta i u različito vreme.
20
U pogledu isplativosti izgradnje infrastrukture, različiti su modeli određivanja cena LNG-a,
vlasničke strukture i komercijalnih aranžmana i u tom smislu različito i doprinose lancu
vrednosti. Moguća su dva ekstrema, tako da je u različitim kombinacijama najteže naći optimum
ka isplativosti projekta. Optimalan sistem podrazumeva maksimalne državne takse duž lanca,
maksimizovanje ukupnog povrata investicija i optimalne parametre neto povrata cena. U slučaju
kada je država preko svojih preduzeća investitor, optimalna raspodela vrednosti prihoda postiže
se ukoliko su državni porezi maksimalni, što podrazumeva favorizovanje investicija u istraživanje
i proizvodnju. Sa aspekta investitora odnosno pravnih lica, optimalni ukupni prihodi se postižu
prebacivanjem vrednosti u prometni segment lanca i van poreske mreže zemlje. U oba scenarija,
preferira se model naplatnog postrojenja, pri čemu je dozvoljeno stvaranje minimalne tržišne
vrednosti u srednjem toku (Furlonge, 2008).
Sa tačke gledišta inženjerstva procesnih sistema, uz ekonomsku isplativost u pogledu
efikasnosti i isplativosti glavni izazovi za lanac vrednosti LNG-a su: energetska efikasnost,
višestepeno i integrisano modeliranje između početne tačke - procesa utečnjavanja i krajnje
tačke isporuke - komunalnih sistema, izbor veličine i kriogenog procesa za utečnjavanje,
upotreba LNG-a, upotreba otparka koji se stvara iz LNG-a kao sirovine za druge industrije i
komercijalizacija te sirovine do krajnjih lokacija isporuke. Kritičnu tačku lanca vrednosti sa
aspekta procesnog inženjerstva, bezbednosti i ekologije čini oprema. Pravilan odabir tehnologije,
tipa opreme i zaštitnih sistema definiše nivoe i tipove potencijalnih rizika – ekoloških i
bezbednosnih, a posredno i stepena rizika od zagađenja životne sredine i hemijskog udesa na
objektima. Više o tome opisano je u prvom tomu ove knjige LNG – Tom 1: Ekologija i
bezbednost, dve poluge diverzifikacije.
Kao jedan primer zrelog i razvijenog tržišta LNG-a su SAD u kojima su duga istorija i niz
okolnosti u snabdevanju gasom uticali na njen razvoj. Već više od sto godina SAD unapređuju
tržišne i institucije za regulisanje gasne industrije stvorena je prilično gusta i obimna mreža
gasovoda, a naknadno i uticaj u pravcu liberalizacije tržišta prirodnog gasa. Gas dobijen iz
škriljaca dobija se frakiranja rezervoara (fracking), tehnikom koja je izazvala revoluciju u
istraživanju nafte i gasa iz škriljačnih naslaga u regionima kao što su Severna Amerika, Kina i
Argentina. Ova tehnika eksploatacije podrazumeva ubrizgavanje vode pod visokim pritiskom,
efikasno razbijanje naslaga i crpljenje ugljovodonika kroz složene stenske formacije.
Tržišna nesigurnost izazvana većom konkurencijom u snabdevanju, ograničenim rastom
potražnje i konkurentnim snabdevanjem gasovodima, kao i situacijom da špediteri i dobavljači
pokušavaju da prodaju teret koji je ugovoren ili nove terete na spot tržištima kako bi se pokrili
kapitalni troškovi ulaganja u LNG brodove i infrastrukturu. Iako postrojenja za utečnjavanje
obično rade u punom kapacitetu za amortizaciju ovih kapitalno intenzivnih investicija, pogoni za
isparavanje često nisu u toj poziciji. Oni se koriste kao strateški izvori ponude za pokrivanje
sezonskih pikova potražnje. U hladnim zimskim periodima, na primer, Španija i Južna Koreja
kupuju dodatni teret na licu mesta, na osnovu svojih dugoročnih sporazuma. Investicioni troškovi
unutar pet faza značajno se razlikuju u odnosu na najveći udeo koji prouzrokuje projekat
utečnjavanja.
Tipičnu troškovnu strukturu čini: istraživanje i proizvodnja sa 15-20% ukupnih troškova lanca
vrednosti; proces utečnjavanja sa 30-45%; otprema sa 10-30%; isparavanje i distribucija konačno
sa 15-25% (Eikens, 2020; Weijermars, 2010). Konkretne vrednosti zavise od različitih faktora kao
što su udaljenost između tačke izvoza i uvoza, tehnologije koje se eksploatišu i obrtnih količina.
Fizička imovina i specifičnost lokacije postrojenja za utečnjavanje obično su veće od onih u
objektima za isparavanje. Investicioni troškovi za isti kapacitet dvostruko su veći, a specifičnost
imovine opada s deregulacijom mrežnih industrija. Značajan element koji povezuje projekte
izvoza i uvoza je potrebna transportna infrastruktura. Za razliku od tankera za naftu, brodovi za
transport LNG-a ostaju namenska sredstva za određene rute rezervisane na osnovu dugoročnih
ugovora. Štaviše, alternativna upotreba objekata za utečnjavanje, transport i isparavanje je
21
veoma ograničena.
proizvodnja distribucija krajnji

el.energije el.energije potrošači
TPG
proizvodnja cevovodi TPG TPG prijemni
gasa postrojenje transport terminal
distribucija marketing krajnji

gasa potrošači
15-20 % 30-45 % 10-30 % 15-25 %
Slika 5. Tipična distribucija troškova u lancu vrednosti LNG
U nekim projektima, integrisana kompanija je odgovorna za više karika u lancu, najčešće

upstream proizvodnju i utečnjavanje. U integrisanoj komercijalnoj strukturi prihodi potiču od
mogućnosti da se ceo proces od proizvodnje do pretakanja vodi na profitabilan način. Štaviše,
ako kompanija poseduje samo uvozni terminal, može da nabavi prirodni gas od jednog ili više
proizvođača i da profitira od marže između sirovine i finalnog LNG proizvoda koji se kupcima
prodaje na tržištu. Ovo je trgovačka komercijalna struktura. Treća je komercijalna struktura za
naplatu putarine, koja je uobičajena u SAD. U ovoj strukturi uvozni terminal ne polaže pravo na
vlasništvo ni nad prirodnim gasom ni LNG, već jednostavno dobija naknadu za usluge
utečnjavanja.
Iste tri komercijalne strukture važe i za uvozne terminale. Integrisana kompanija može da
integriše dalje napredovanje u lanac snabdevanja kako bi uključila i izvozni terminal kao dodatak
proizvodnji i sredstvima za utečnjavanje. Trgovačka struktura je praktično ista kao kod izvoznog
terminala, ali je obrnuta, što znači da vlasnik uvoznog terminala kupuje LNG i prodaje prirodni
gas. Struktura naplate putarine je takođe slična, ali sa uslugama za utečnjavanje koje su
zamenjene uslugama kao što su istovar, skladištenje i regasifikacija. Očigledno, LNG lanac
vrednosti može biti i tehnički i komercijalno složen, i nijedan lanac vrednosti nije potpuno
identičan sledećem. Da bi se osiguralo da projekat doprinosi i donosi vrednost svim učesnicima,
svaka karika u lancu mora da izvrši svoju funkciju, jer neuspeh jedne karike može u velikoj meri
uticati na druge važne karike u lancu vrednosti. Vremenski okvir od početne ideje i studije
izvodljivosti, do izgradnje i završetka može biti i do deset godina. Stoga, da bi se razvoj uspešno
izvršio, mora se uspostaviti odgovarajuća struktura projekta. Gde se predviđaju različiti rizici i
prednosti, adekvatno raspodeljuju između učesnika kako bi se uskladili interesi svih
zainteresovanih strana. Ovo je ključno za projekat da privuče kupce i investitore i kupoprodajne
ugovore i kapital. Isto tako i usklađenost i zadovoljstvo svih zainteresovanih strana tokom čitavog
životnog veka projekta, koji može da varira od 20-40 godina za projekat utečnjavanja. Uvozni
objekti, kako tradicionalni kopneni, tako i FSRU, zahtevaju niža investiciona ulaganja, ali
svakako podrazumevaju razmatranja dugoročnih perspektiva i saradnje između više partnera.
Raščlanjivanje troškova prema vdeličini LNG postrojenja za utečnjavanje se raščlanjuje na:
priprema gradilišta (1%), obrada gasa (7%), frakcionacija (3%),utečnjavanje (28%), rashladni
sistem (14%), pomoćna postrojenja (20%) i odvojeni objekti - skladište, mol, baklja (27%). Kao što
se vidi, u lancu vrednosti LNG-a, najveći udeo u troškovima imaju: izgradnja postrojenja za
proizvodnju prirodnog gasa, skladišna i lučka infrastruktura (Slika 6).
22
Slika 6. Analiza CAPEX troškova (OIES, 2014)
Sa druge strane troškovi ulaganja u postrojenja za regasifikaciju obično se sastoje od troškova

vezanih za pristajanje plovila, rezervoare za skladištenje, opremu za regasifikaciju, cevovode za
ispuštanje i merenje novih objekata (IGU, 2017). Dakle i ova karika u lancu vrednosti ističe
pokretače troškova koji su povezani sa interfejsom između LNG brodova i objekata na kopnu.
Vodeći parametri koji utiču na cenu postrojenja za utečnjavanje su obim i složenost projekta,
pozicija terminala (troškovi infrastrukture i izgradnje), oprema i materijali, troškovi izvođenja
projekta, profit i rizik izvođača radova, trošak vlasnika investicije, ugovorna strategija i rizik
konverzije valuta (OIES, 2014).
Troškovi izgradnje (capital expenditures - CAPEX) predstavljaju značajan deo projektne
investicije, ali je u celom lancu snabdevanja za identifikaciju potencijalnih izvora finansijskog
rizika ključna i suma operativnih troškova (operating expenses - OPEX). Kombinovani podaci
rastavljaju operativne troškove za opšti lanac vrednosti na sledeći način:
 upstream razvoj (10-11%);
 hlađenje i utečnjavanje (40-42%);
 dostava/transport (20-30%);
 regasifikacija i distribucija (20-27%).
Kod odobalskih objekata odnosno instalacija na moru (offshore), uz postrojenje za
utečnjavanje među pokretačima troškova je izgradnja pristaništa (uključujući molove i
ekstenzivno jaružanje) (Eikens, 2020).
Uobičajeno je da se realizacija projekta već u periodu razvoja podeli na različite faze, pri
čemu su faze pre i posle konačne odluke o ulaganju (Final Investment Decision - FID) kroz tri
paralelna toka rada: komercijalni, tehnički i finansijski. Neophodni ugovori i dogovori se sklapaju
u komercijalnom delu, tok tehničkih radova obuhvata tehničku izvodljivost i izbor odgovarajućeg
izvođača za inženjering, nabavku i izgradnju (Engineering Procurement and Construction – EPC ili
Engineering Procurement, Construction and Management - EPCM), dve suštinski sasvim različite
ugovorne forme. Za omogućavanje povoljnih uslova finansiranja ključno je istovremeno
napredovanje i jednog i drugog. Sam FID je kritična tačka u kojoj se odlučuje da li će projekat
nastaviti sa daljim razvojem, uključujući blagovremenu i skupu fazu izgradnje. Mogu se uraditi
aktivnosti i tzv. predistraživanje (pre -Final Investment Decision - pre-FID) kao što su:
 studije izvodljivosti;
 preliminarni bazni inženjering (Pre Front End Engineering Design - Pre-FEED) u kojem se
detalji tehničkog rada podižu na sledeći nivo;
 bazni inženjering (Front End Engineering Design - FEED) u kojem se obavljaju inženjerski
radovi za tačne procene. Aktivnosti do ovog trenutka uključuju dobijanje dozvola,
ispitivanje rezervi i postizanje kupoprodajnih ugovora.
23
Nakon izrade FID-a počinju se stvarni građevinski radove na projektu, koji su potencijalno
najzahtievniji u pogledu vremena i troškova. Za generalizovani lanac vrednosti o kome se govori
u ovom tekstu, aktivnosti u ovoj fazi uključuju projektovanje mreže cevovoda od rezervnog
mesta do postrojenja za utečnjavanje, bušenje, odlučivanje o tome da li će se izgraditi nova ili
koristiti postojeća postrojenja za utečnjavanje i regasifikaciju, obezbeđenje LNG nosača i izbor
tehnologije za njihov prijem i/ili utovar.
1.2. Segmenti lanca vrednosti LNG-a
LNG lanac vrednosti uključuje sve objekte i opremu za uzimanje prirodnog gasa nalazišta,
utečnjavanje i transport do krajnjeg potrošača prirodnog gasa (Slika 7).
Slika 7. Prikaz lanca vrednosti od proizvodnje gasa do prodaje na tržištu LNG
Glavne komponente lanca sastoje se od:

 postrojenja (za utečnjavanje ili isparavanje);
 pretakališta (pristan);
 transportnih sredstava (najčešće tanker/brod/kargo);
 prijemnog terminala (skladišni rezervoari, postrojenje);
 distributivne mreže ka krajnjim korisnicima (industrija, proizvođači struje..);
 tankera;
 pretakališta za krajnjeg korisnika (vozila).

U prvom segmentu lanca vrednosti LNG-a proizvođači izvlače prirodni gas iz ležišta.
Uzimanjem gasa sa teško (bilo iz tehničkih ili geografskih razloga) dostupnih lokacija i
omogućavanjem pristupa za dalju preradu, dodaje se vrednost. U okviru ovog koraka se izvode
tehnički zahtevne radnje, često na udaljenim odobalnim lokacijama gde su prisutni oštri
vremenski uslovi. Zbog tehničke i bezbednosne složenosti takvih operacija, firme ili odeljenja
firmi u ovom segmentu su visoko specijalizovane.
Drugi segment je utečnjavanje ili prevođenje prirodnog gasa u tečno agregtno stanje uz
smanjenje ukupne zapremine. Ovo se postiže time što se na atmosferskom pritisku kriogenim
postupkom gas se hladi na oko -161°C, te tako postaje tečan i spreman za transport. Dodatna
vrednost ovog segmenta je u ekonomičnosti usled povećanja gustine i pripreme za transport
brodom. Utečnjavanje se vrši kroz niz patentiranih procesa, različitih po složenosti i operativnoj
efikasnosti, koji podrazumevaju različite troškove. Zavisno od čistoće ulazne sirovine, iz procesa
prerade se može odvajati i sirovina za potrebe drugih industrija odnosno proizvoditi dodatna
paleta proizvoda. Odvojena široka frakcija lakih uljovodonika se transprtuje od rafinerija do
kompleksa za frakcionisanje gde se razdvaja u različite tokove na: propan, butan, etan i prirodni
gas. Cevovodnim transportom ili tankerima se zatim ovi proizvodi transportuju do skladišnih
terminala do krajnjih korisnika kao što su petrohemijski kompleksi.
Nakon segmenta utečnjavanja, sledeći i karika lanca vrednosti je distribucija ka krajnjim
potrošačima, regasifikacija, prodaja i primena. Brodom se prevozi do odredišne zemlje gde se
tokom procesa zagrevanja, pretvara u prvobitno gasno agregatno stanje u postrojenjima za
isparavanje. Izvozni terminali su investiciono zahtevni sa izuzetno visokim kapitalnim troškovima
i izazovni za bilo koju vrstu preduzeća, pa se u mnogim slučajevima finansiraju od strane grupe
firmi, kako privatnih tako i državnih. Njihova pozicija može da bude na kopnu, po mogućstvu što
24
bliže ležištu i proizvodnom kompleksu prirodnog gasa i u tom slučaju se nosači gasa (tankeri)
utovaraju na pontonima uz obalu. Isto tako može da bude i na moru kao plutajuće postrojenje,
različite složenosti i konstrukcije, sa kojih se nakon utečnjavanja prirodni gas utovara direktno
na nosače većeg ili manjeg kapaciteta, za pretovar u okviru midstream dela lanca vrednosti, do
bunker stanica ili do uvoznog terminala odnosno downstream segmenta lanca vrednosti. Oni u
svom sastavu imaju postrojenja za regasifikaciju utečnjenog prirodnog gasa. Postoje kopnena
postrojenja za regasifikaciju, kao i postrojenja na moru, postavljena na barže koje se nazivaju
plutajućim jedinicama za regasifikaciju i skladištenje (Floating Storage Regasification Unit –
FSRU).
Poslednja karika u lanci vrednosti LNG-a je prenos do krajnjih korisnika. U okviru komunalnih
programa za regasifikaciju, rezervoari za skladištenje se koriste da bi se omogućio kontinuirani
dotok u mrežu cevovoda, jer tankeri stižu u ograničnom broju tokom meseca. Pored toga, ti se
rezervoari mogu koristiti za pokrivanje maksimalne potražnje. U nekim slučajevima, LNG se vozi
u tečnom stanju kamionom do pojedinačnih potrošača. Konačno, prirodni gas se upušta u mrežu
gasovoda i prodaje trgovcima, distributerima ili direktno proizvođačima električne energije i
velikim industrijskim potrošačima.
1.2.1. Eksploatacija
Izvori prirodnog gasa u rezervama na kopnu ili pod morem nastali izumiranjem planktonskih
organizama, taloženjem na morskom dnu stvaraju sapropel koji pod dejstvom anaerobnih
bakterija u prisustvu mulja, glinenih minerala, silikata i određenog pritiska i temperature, ima
tendenciju raspadanja. Pri ovom procesu se od proteina stvaraju sumpor i ugljovovodnici.
Geološko mapiranje tipova sedimenata i linija raseda, sagledavanje konvencionalnih i
nekonvencionalnih rezervoara i sedimentnih basena pruža uvid karakteristike stena i fluida. Na
osnovu takvih istraživanja se vrši procena ukupnih zapremina i moguće stope oporavka, se
lociraju reserve, vrše odgovarajući radovi na formiranju bušotine, nakon čega se pristupa
eksploataciji i proizvodnji nafte i gasa na kopnu ili na moru.
Dakle, prvi stepen u vrednosnom lancu LNG-a predstavlja pronalaženje i eksploatacija ležišta
odgovarajućom opremom.
Slika 8 Eksploataciona polja prirodnog gasa
Potrebno je da se gas kao i druge prateće komponente iz izvora na bezbedan način dovedu na
površinu, prerade, transportuju i isporuče. Osim ugljovodonika u sastav prirodnog gasa ulaze i
neugljovodonična jedinjenja poput azota, ugljen-dioksida, vode i vodonik-sulfida. Te
komponente potrebno je odvojiti u što većem mogućem procentu kako bi gorivo bilo što čistije,
čime se olakšava njegovo dalje manipulisanje i korišćenje. Ova jedinjenja odvajaju se procesima
separacije ili adsorpcionim i absorpcionim procesima.
1.2.2. Proizvodnja
Prirodni gas se iz podzemnih rezervoara podiže na površinu, transportuje malim cevovodima,
25
koji se često nazivaju sabirnim sistemom, do postrojenja za preradu za uklanjanje nečistoća i
tečnosti prirodnog gasa. Ekstrahovani prirodni gas može da sadrži ne-ugljovodonike, uključujući
vodonik sulfid, azot, ugljen-dioksid i vodu. Tečnosti prirodnog gasa, poput propana ili butana,
takođe se ekstrahuju i prodaju odvojeno. Nakon bušenja i verifikovanog prisustva komercijalno
održivih količina gasa, sledeći korak je eksploataciju prirodnog gasa (i / ili nafte) iz zemlje i
prerada. Procesni lanac uključuje grupe podprocesa — utečnjavanje i ponovno isparavanje
utečnjenog prirodnog gasa. Sirovi prirodni gas se pre upotrebe mora prečisti od raznih drugih
jedinjenjia (etana, propana, butana, pentana, vodonik-sulfida, ugljen-dioksida, helijuma, azota i
vode, koji se moraju ukloniti tokom proizvodnje pre utečnjavanja.
izdvajanje
izdvajanje utečnjavanje
dehidratacija teških
H2 S / CO2 TNG
komponenata
Slika 9. Poces prečišćavanja prirodnog gasa pre utečnjavanja
Ugljen-dioksid i voda se uklanjaju uzvodno tokom utečnjavanja, jer bi u suprotnom

zamrzavanjem mogli doći do oštećenja na postrojenjima za utelnjavanje. Ugljovodonici teži od
metana ponekad se nakon separacije razdvajaju i prodaju kao sirovine petrohemijskoj industriji
ili se koriste kao gorivo.
Osnovna svrha postojanja postrojenja za utečnjavanje jeste obezbeđenje konstantnog sastava
i gorivih karakteristika postupcima hlađenja i kondenzacije prirodnog gasa, da bi se on mogao
utovarati na tankere (brodove ili kamione) ili upuštati u cevovodnu mrežu i isporučivati krajnjem
korisniku prema ugovorenoj specifikaciji.
1.2.2.1. Utečnjavanje
Nakon istraživanja i proizvodnje iz obalnih ili priobalnih polja, prirodni gas se transportuje
cevovodima do postrojenja za utečnjavanje. Tamo ga treba prethodno obraditi i ukloniti sve
komponente koje bi se smrzavale pri kriogenim temperaturama (propan, butan, etan, ugljen-
dioksid i voda).
Nakon uklanjanja većine kontaminanata i teških ugljovodonika iz sirovog gasa, vrši se proces
utečnjavanja. U ovom koraku prirodni gas koji se pretvara u tečni oblik treba da bude skoro u
potpunosti čist (metan). Da bi se postiglo maksimalno smanjenje zapremine, gas se primenom
kriogenih tehnologija kojima obezbeđuje hlađenje na temperaturu do približno -162°C, prevodi u
tečno stanje menja agregatno stanje. Utečnjava se kriogenim postupcima u širokom
temperaturnom rasponu za koje je dostupno mnogo licenciranih tehnologija, različitog stepena
primene i efektivnosti. LNG je pod tim uslovima bistra, bezbojna, nekorozivna tečnost poput
vode, ali teži otprilike upola manje od iste zapremine vode. Zapremina LNG-a iznosi oko 600
zapremina prirodnog gasa pri standardnoj temperaturi (15.6°C) i atmosferskom pritisku. Upravo
taj odnos tečnosti i gasa čini ga ekonomski atraktivnim za transport u velikoj količini. Ovaj deo
procesa vrši se na izvoznim terminalima, pre opreme ka uvoznom terminalu ili mestu isporuke.
1.2.2.2. Isparavanje
Transport LNG-a na velike udaljenosti morskim putem na posebno dizajniranim, brodovima ili
na kraćim udaljenostima specijalizovanim tankerima ili malim transportnim brodovima. Jednom
kada se LNG ponovo prevede u gasovito stanje, šalje se potrošačima putem gasovodne
distributivne mreže. Operacije istovara na terminalima vrši se utovarno/istovarnim rukama ili
kriogenim fleksibilnim crevima posebno dizajnirana za siguran prenos fluida sa broda na terminal
i obratno. Uskladištena količina LNG-a na izvoznim terminalima se šalje ka isparivačima na
26
kojima se vrši zagrevanje i isparavanje, odnosno konverzija u gasovito agregatno stanje. Nakon
toga deo gasa koji otpari u toku tog procesa se ponovo kondenzuje i vraća u sistem putem
definisanih linija na utakačkim rukama da bi se izbegli gubici sagorevanjem na baklji ili
ispuštanjem, a ukoliko je dizajnom terminala i uslovima transporta tako predviđeno može da se
koristi za sopstvenu potrošnju – pogon motora ili proizvodnju toplotne energije. Formiranje
otparka (boil off gas) tj. gasovite faze nastaje kada LNG dođe u kontakt sa bilo kojim toplijim
fluidom, poput vode ili vazduha. Dolazi do brzog isparavanja („ključanja“) odnosno vraćanja
fluida u inicijalno agregatno stanje. U svrhu isparavanja vrste isparivača koji se koriste u LNG
industriji su otvoreni panelni isparivači, potopljeni isparivači sa gorionikom, integrisani isparivači
srednje tečnosti i isparivači za isparavanje prirodnog gasa zagrejanim ambijentalnim vazduhom.
Detaljnije o ovim tehnologijama opisano je u knjizi LNG – Tom 5: Procesi i tehnologije
utečnjavanja prirodnog gasa.
1.2.3. Transport
Logistička aktivnost obuhvata infrastrukturu, vozila i operacije. Polje transporta je
ključna aktivnost u logistici ne samo zato jer predstavlja, u proseku, jednu do dve trećine
logističkih troškova, već i iz razloga jer nijedna moderna kompanija ne može da funkcioniše
bez obezbeđenja transporta sirovina i gotovih proizvoda u nekom pravcu. Pod transportnom
infrastrukturom podrazumevaju se instalacije poput puteva, železnice, vodnih linija, kanala
i cevovodne mreže, željezničke stanice, skladišta (uključujući pristaništa i benzinske
pumpe), terminala i morskih luka. Menadžment transportnih aktivnosti obično uključuje
izbor metoda prevoza, rutiranja i korišćenja kapaciteta vozila. Podrazumeva različite
metode transporta proizvoda. Najzastupljeniji vid transporta u industriji prirodnog gasa je
cevovodni (sa 70%). Alternativa gasovodnom prenosu prirodnog gasa nastala je sredinom XX veka
kada se utečnjavanjem pri atmosferskom pritisku pod specijalnim kriogenim uslovima stekao
uslova da se velike količine utečnjenog gasa specijalnim nosačima prenesu od proizvođača do
tržišta potrošača. Uz cevovode, transport prirodnog gasa širok spektar mogućih proizvoda
odnosno robe, uključujući čista goriva, plastične prekursore ili metanol, aluminijum, staklo,
cement ili gvožđe. Postoji više vidova transporta u odnosu na fizičko stanje gasa:
 cevovodima u gasovitom stanju;
 transportnim vozilima nakon utečnjavanja (LNG);
 posudama pod pritiskom nakon komprimovanja (CNG)
 brodovima u obliku hidrata - tečna suspenzija kristala hidrata u vodi ili kao čvrsta
suspenzija kristala hidrata u ledu (GTS).
Iako je transport hidrata još uvek u eksperimentalnoj fazi, smatra se održivom
alternativom utečnjavanju ili transportu cevovodima. U poređenju sa transportom prirodnog
gasa cevovodom ili LNG-om, hidratni koncept ima niže kapitalne i operativne troškove,
međutim upitno je održavanje stabilnog kvaliteta krajnjeg proizvoda (Karlsruhe &
Mannheim, 2001; Aparicio, Atilhan, & Benyahia, 2012). Drugim rečima, formiranje hidrata
ima i svojih potencijala u pogledu transporta, a koji vid je isplativiji (u formi tečne ili
čvrste suspenzije) zavisi od dužine transportne rute obzirom na uslove transporta i
održavanja hidrata (potrebna oprema za formiranje hidrata i njihovu regasifikaciju,
pumpanje, prenošenje sa broda, dodatne hemikalije, tehničko obezbeđenje dovoljne
izolacije čime se umanjuje radni kapacitet za prevoz tereta u najmanjem broju ruta do
željene destinacije i sl) (Mannel, 2008).
Postoji još dva koncepta transfera prirodnog gasa; pretvaranje u termalnu ili električnu
energiju na mestu proizvodnje, a nakon toga prodaja u vidu električne energije ili toplote
za proizvodnju robe (poput aluminijuma, stakla, cigle, cementa i gvožđa). Dakle da se
prirodni gas kao roba prodaje na tržištu konvertovan u termalne ili električne jedinice. Kao
što se vidi na grafikonu, tehologija proizvodnje i tansporta gasa cevovodom, smatra se u
potpunosti zrelom i komercijalizovanom, tehnologija proizvodnje hidrata i LNG-a samo na
27
nivou istraživanja i razvoja, a tehnologija konverzije gasa u drugi vid energije (električne ili
toplotne) komercijalizovanom ali sa potrebnim daljim istraživanjem i razvojem u cilju
dokazivanja efikasnosti. Više o transportnim opcijama za prenos prirodnog gasa opisano je u
knjizi LNG – Tom 4: Skladištenje i transport prirodnog gasa.
Slika 10. Poređenje alternativnih načina transporta NG u zavisnosti od zapremine proizvedenog

gasa i udaljenosti do potrošača (Mokhatab, et al., 2014)
Osim transporta prirodnog gasa cevovodima, pod prtiskom ili u tečnom stanju, postoji mogućnost
transporta gasa u obliku električne energije ili robe. Iako su ovakvi vidovi transporta još uvek u
eksperimentalnoj fazi, smatra se održivom alternativom utečnjavanju ili transportu cevovodima.
U poređenju sa transportom prirodnog gasa cevovodom ili LNG-om, hidratni koncept ima niže
kapitalne i operativne troškove u odnosu na transport utečnjenog ili komprimovanog gasa,
međutim upitno je održavanje stabilnog kvaliteta krajnjeg proizvoda (Karlsruhe & Mannheim,
2001; Aparicio, Atilhan, & Benyahia, 2012). Drugim rečima formiranje hidrata ima i svojih
potencijala u pogledu transporta, a koji vid je isplativiji (u formi tečne ili čvrste suspenzije)
zavisi od dužine transportne rute obzirom na uslove transporta i održavanja hidrata (potrebna
oprema za formiranje hidrata i njihovu regasifikaciju, pumpanje, prenošenje sa broda, dodatne
hemikalije, tehničko obezbeđenje dovoljne izolacije čime se umanjuje radni kapacitet za prevoz
tereta u najmanjem broju ruta do željene destinacije i sl. (Mannel, 2008).
1.2.4. Skladištenje
Nakon eksploatacije, obrade i utečnjavanja prirodni gas se iz izvoznih terminala, brodovima
prenosi i isporučuje u uvozni terminal. Uvozni terminali mogu da budu: kopneni, plutajući i
objekti sa rezervama gasa za sniženje vršne potrošnje (peak shaving energy storage). Istovar iz
ovih objekata se vrši pomoću kriogenih utovarno/istovarnih sistema i cevovodima se transportuje
u posebno dizajnirane, za posebno izgrađene i termički izolovane skladišne rezervoare za LNG.
Rezervoari se projektuju tako da podnose kriogene temperature, održavaju tečno stanje fluida
na niskoj temperaturi i minimiziraju količinu isparavanja. Sa aspekta efikasnosti, upotreba
tečnog prirodnog gasa za operativno skladištenje energije u velikoj meri zavisi od odabranih
tehnologija i od ukupnog kapaciteta određene tehnologije. Kombinacija energetski efikasnih
tehnologija utečnjavanja i tehnologija regasifikacije sa povratom energije, omogućuje korišćenje
kao medijuma za skladištenje energije čak i kada se transportuje na velike udaljenosti.
Dizajn skladišnog prostora predviđa zaštitu od prekomernog pritiska do kojeg dolazi zbog
pojave kotrljanja (rollover) ili prevrtanja slojeva unutar rezervoara usled temperaturne razlike
fluida već uskladištenog u rezervoaru u odnosu na fluid koji se uskladištava, prilikom čega dolazi
do brzog oslobađanja para iz rezervoara. Potencijal za kotrljanje nastaje kada u rezervoaru
postoje dva sloja različite gustine (zbog različitih sastava različitih šarži uskladištavanog LNG-a).
Za sprečavanje ovakvog procesa, koriste se gornje i donje linije za punjenje kao i posebni
28
instrumenti - denzitometri za nadgledanje formiranja slojeva unutar rezervoara. Oni
omogućavaju rukovaocu da meša fluid unutar rezervoara ili sa onim u drugim rezervoarima kako
bi razbio slojevitost.
Tipovi rezervoara su različiti i njihova primena zavisi od uslova na samom terminalu. Radni
uslovi, skladišni kapaciteti i posebni projektni zahtevi imaju uticaj na postupak odabira
rezervoara. Manji kovani ili zavareni rezervoari mogu biti idealni za proizvodna polja dok se veći,
zavareni rezervoari koriste na terminalima i u rafinerijama. Odabrana konstrukcija zavisi od
kapaciteta, vrste proizvoda koji se skladišti, lokacije i prostora koji je na raspolaganju za
skladištenje, prevladavajuće vremenske ili specifične uslove, lokalnih bezbednosnih i ekoloških
zahteva, kao i lokalnim propisima odnosno pravilnika. Jednako kao pitanje transporta,
skladištenje je široka tema koja podrazumeva temeljne prikaze i objašnjenja. Osim skladištenja
komprimovanog, utečnjenog i gasovitog proizvoda i hidrata prirodnog gasa (tečnog ili čvrstog), u
cilju dekarbonacije u ovoj industriji moguće je i skladištenje ugljenika odnosno ugljen-dioksida.
Skladištenje utečnjenog prirodnog gasa
Tipovi LNG rezervoara su različiti i njihova primena zavisi od uslova na samom terminalu.
Radni uslovi, skladišni kapaciteti i posebni projektni zahtevi imaju uticaj na postupak odabira
rezervoara. Manji kovani ili zavareni rezervoari mogu biti idealni za proizvodna polja dok se veći,
zavareni rezervoari koriste na terminalima i u rafinerijama. Odabrana konstrukcija zavisi od
kapaciteta, vrste proizvoda koji se skladišti, lokacije i prostora koji je na raspolaganju za
skladištenje, prevladavajuće vremenske ili specifične uslove, lokalnih bezbednosnih i eoloških
zahteva, kao i lokalnim propisima odnosno pravilnika. Generalno, LNG se skladišti pod uslovima
atmosferskog pritiska (< 2,5 psi) ili blago povišenim (2,5-15 psi) i na temperaturi od oko -162°C.
Funkcija rezervoara za LNG je skladištenje proizvoda pod stabilnim pritiskom. Radni pritisak
skladišnog rezervoara mora ostati unutar konstrukcijskih granica. Izdvojena para kao posledica
otparavanja iz rezervoara i iz postrojenja za utečnjavanje komprimuju se i koristi kao gorivo za
gasne turbine ili se vrši njihov povraćaj u postupak utečnjavanja. Tokom utovara broda povrat
pare s broda vraća se u rezervoare kako bi se dopunila istisnuta količina. Detaljniji prikaz
određenih tipova rezervoara dat je u četvrtom tomu knjige Tečni prirodni gas - LNG. O tipovima
skladišta i rezervoara, uslovima pod kojima se manipuliše više je napisano u knjizi LNG – Tom 4:
Skladištenje i transport.
1.2.4.1.Skladištenje utečnjenog prirodnog gasa
Tipovi LNG rezervoara su različiti i njihova primena zavisi od uslova na samom terminalu.
Radni uslovi, skladišni kapaciteti i posebni projektni zahtevi imaju uticaj na postupak odabira
tipa i pozicije rezervoara. Manji kovani ili zavareni rezervoari mogu biti idealni za proizvodna
polja dok se veći, zavareni rezervoari koriste na terminalima i u rafinerijama. Odabrana
konstrukcija zavisi od kapaciteta, lokacije i prostora koji je na raspolaganju za skladištenje,
prevladavajući vremenskih ili specifičnih uslova, lokalnih bezbednosnih i eoloških zahteva, kao i
lokalnih propisa odnosno pravilnika. Generalno, LNG se skladišti pod uslovima atmosferskog
pritiska (< 2,5 psi) ili blago povišenim (2,5-15 psi) i na temperaturi od oko -162°C.
Funkcija rezervoara za LNG je skladištenje proizvoda pod stabilnim pritiskom. Radni pritisak
skladišnog rezervoara mora ostati unutar konstrukcijskih granica. Izdvojena para kao posledica
otparavanja iz rezervoara i iz postrojenja za utečnjavanje komprimuju se i koristi kao gorivo za
gasne turbine ili se vrši njihov povraćaj u postupak utečnjavanja. Tokom utovara broda povrat
pare s broda vraća se u rezervoare kako bi se dopunila istisnuta količina.
1.2.4.2.Skladištenje hidrata prirodnog gasa
Hidrati prirodnog gasa se takođe mogu koristiti za skladištenje prirodnog gasa. Postrojenja za
proizvodnju i regasifikaciju za transport hidrata prirodnog gasa projektuju se na isti način kao i
postrojenja za proizvodnju i regasifikaciju u cilju sniženja vršne potrošnje. Samo skladištenje
prirodnog gasa zahteva prethodnu sintezu hidrata, a naknadno i regasifikaciju. Gustina hidrata
29
prirodnog gasa smanjuje prostorne skladišne zahteve. U te svrhe koriste se energetskla skladišta
za sniženje vršne potrošnje. Skladištenjem prirodnog gasa kada je potražnja za istim niska, zatim
prodajom prirodnog gasa tokom perioda velike potražnje, teži se stvaranju profita zbog veće
cena prirodnog gasa u periodima najveće potražnje i/ili da obezbedila bezbednost kroz
odgovarajuće snabdevanje prirodnim gasom tokom perioda najveće potrošnje. Skladišta hidrata
prirodnog gasa u odnosu na LNG za sniženje vršnog opterećenja manjeg kapaciteta, čine se kao i
bolja ekonomska opcija, gde troškovi transporta nisu krupna stavka. Skladište TPG-a smatra se
ekonomski boljom opcijom od hidrata prirodnog gasa za transport prirodnog
1.2.4.3. Skladištenje ugljen-dioksida
Dekarbonizovni ili tečni prirodni gas bez ugljenika je inovativan način prodaje prirodnog gasa
uz ublažavanje njegovog uticaja na životnu sredinu putem sekvestacije emitovanog ugljen-
dioksida. Postiže se putem kompenzacije emisija tokom životnog ciklusa proizvoda.
Dekarbonizacija LNG tereta povećava ekološku konkurentnost tržišta i omogućava proizvođačima
da prodaju diferenciran i vrhunski proizvod koji je privlačan kupcima koji traže takvu robu sa
ekološkom dodatnom vrednošću. Tehnologije sekvestacije ugljen-dioksida su bazirane na tri
moguća principa: izolovanje ugljenika nakon sagorevanja (primarna metoda koja se koristi u
postojećim elektranama), pre sagorevanja (koristi se u industrijskim procesima) i nakon
sagorevanja. Nakon što se ugljen-dioksid izoluje, komprimuje se u tečnost i transportuje do
odgovarajućeg skladišnog mesta, obično cevovodima i/ili brodovima, a povremeno i drugim
vidovima transporta. Konačno, u trećem koraku se ubrizgava u duboke, podzemne geološke
formacije, gde se dugoročno uskladištava, umesto da se ispušta u atmosferu. Skladišta koja se
koriste u ovu svrhu uključuju bivše rezervoare nafte i gasa, duboke slane formacije i ležišta
uglja. Ovakvi primeri mogu se videti u Ažiru (In Salah), SAD (Illinois Industrial), Kanadi (Scotford
Upgrader in Alberta), Kini (Jilin oil field in Songyuan, Jilin Province) i drugim.
Kapacitet skladištenja zavisi ne samo od svojstava same stene rezervoara već i od prirode
njenih granica. Vrlo malo se može ubrizgati u poroznu strukturu rezervoara sa savršeno
zapečaćenim neelastičnim granicama ispunjenim vodom. Da bi bilo moguće značajno
uskladištenje, neophodno je da deo prirodne porne tečnosti bude istisnut iz rezervoara tokom
perioda ubrizgavanja. Postojanje ovakvih potencijalnih skladišta i njihov kvalitet svakako su na
negativnoj strani ovakvih projekata (Chadwick, i drugi, 2008).
Mogućnost upravljanjа metanom, kao i kriogenog skladištenja ugljenika, nominuju koncepte u
LNG industriji među zelene projekte. Kako u lancu vrednosti postoji niz različitih segmenata i
koncepata, a najveći deo emisija ne pripada izvoznom terminalu već sektorima proizvodnje,
transporta i distribuciji ka krajnjim potrošačima, većina planova za „neto-nula“ ili
„dekarbonizovan“ LNG u velikoj meri oslanja se na mehanizme poznate kao „kompenzacija
ugljenika“ da bi se naizgled poništile emisije izvan izvoznog objekta. Kompenzacije ugljenika
podrazumevaju kompromis između emisija iz terminala i projekta koji sekvestrira ugljenik ili ne
emituje zagađujuće materije. To može da dovede i do tzv. „ekomanipulacija“ (greenwashing)
jer, ako se sagledava proces kriogenog prikupljanja ugljenika samo za izvozni terminal, on bi
obuhvatio samo mali deo ukupnih emisija tokom životnog ciklusa koje nastaju iz proizvodnje.
Istorijski gledano primarna upotreba ugljen-dioksida je poboljšanje tehnike izvlačenja veće
količine nafte iz zemlje. Proces prikupljanja ugljen-dioksida i upotrebe za tu svrhu dovodi do
sveukupne povećane emisije staklene bašte, kvareći navodnu „zelenu“ sliku terminala u čijem se
sklopu i skladište ugljen-dioksida. Konačno, mnoge tvrdnje o „zelenom LNG-u“ se u velikoj meri
oslanjaju na uzimanje kredita za kompenzaciju ugljenika da bi se navodno poništile druge
emisije koje se javljaju u lancu snabdevanja gasom (Vieira de Freitas Netto, Sobral, Ribeiro, &
Soares, 2020).
1.2.5. Snabdevanje potrošača
Lanac snabdevanja tečnim prirodnim gasom obuhvata faze od proizvodnje, koja se nalazi
uzvodno, postrojenja za proizvodnju, otpreme, skladištenja i isparavanja za snabdevanje -
30
prodajnim gasovodima, industrijskim objektima i potrošačima. Poklapa se sa lancem vrednosti
baš kao i lancem proizvodnje, a snabdevanje potrošača zapravo je cilj i krajnja faza svakog od
njih.
PONUDA POTRAŽNJA
postrojenje distribucija gasa domaćinstvima
za utečnjavanje
proizvodnja
el. energije
gasna polja istakanje
utakanje sa broda
na brod industrijski
potrošači
postrojenje za
h ilj a gasifikaciju
a de k ilo m e ta r
velika morska gasna polja
Slika 11. Transport prirodnog gasa od udaljenih izvora do krajnjih korisnika
Savremeni autori različito definišu pojmove - logistički lanac, snabdevački lanac i transportni
lanac8 pa u terminologiji dominira pojam snabdevanja i snabdevačkih lanaca. Načelno, pod
logističkim lancem podrazumeva se uređen niz logističkih procesa, potprocesa i aktivnosti, a
definiše se kao „povezani skup aktivnosti stvaranja vrednosti“, sa internim i eksternim fokusom -
od osnovnih sirovina do krajnje upotrebe gotovog proizvoda (Shank & Govindarajan, 1994;
Rusinga, 2010; Thompson & Strickland, 1996; Furlonge, 2008; Weijermars, 2010). Snabdevačkim
lancem se smatra mreža proizvođača i servisnih dobavljača koji u preradi i transportu gasa od
ležišta do krajnjih korisnika rade partnerski. Proizvođači i servisni provajderi povezani su kroz
fizičke, informacione i novčane tokove. Strukture snabdevačkih lanaca podržavaju distributivne i
snabdevačke mreže do postizanja kompetitivne prednosti (Cakić B., 2009).
Glavne komponente tradicionalnog lanca snabdevanja su:
 otpremni terminal;
 postrojenja (za utečnjavanje ili isparavanje);
 pretakalište (pristan/stanica za snabdevanje);
 transportna sredstava (tanker/brod/kargo/kamion);
 prijemni terminal (skladišni rezervoari, postrojenje);
 distributivna mreža ka krajnjim korisnicima (industrija, proizvođači struje i sl.);
8
Prilog B
31
3. TRŽIŠTE PRIRODNOG GASA
Tržište energije je složen sistem tržišta i njihovih sektora, koja se bave

trgovinom energijom. Deo kojim se obezbeđuje koordinisani prenos prirodnog
gasa od izvora do krajnjih korisnika zove se tržištem prirodnog gasa. Od otkrića i
lokalne upotrebe na mestu proizvodnje, prenosa prvim improvizovanim cevima
od bambusa, prve otvorene bušotine 9 do globalne distribucije razvijane na
točkovima industrijskke revolucije, tržište prirodnog gasa danas se uvrštava
među najbrže rastuća. Sa početka XIX veka razvoj industrije prirodnog gasa
baziran je na iskorištenju nuzproizvoda drugih neobnovljivljivih fosilnih goriva,
da bi nakon hladnog rata postao paradigma strateške zamene fosilnih goriva i
prekretnica ka tzv. zelenoj energiji. Danas je, mogli bismo reći, predmetna
odrednica na pragu nove energetske ere i diskurs ka modernoj energetici.
Posmatrajući tržište energentima kroz vreme, od zvaničnog uspostavljanja pa do
danas, tržište prirodnog gasa ne samo da je proširivano već i konceptulano
menjano. Na transformaciju ovog tržišta uticalo je obilje novih mogućnosti
snabdevanja prirodnim gasom u kombinaciji sa razvojem LNG industrije,
doprinelo njegovom rastu i diverzifikaciji novim trgovinskim rutama i
uvoznicima. Uvođenjem otvorenog pristupa gasovodima za sve i deregulacijom
robnog tržišta trgovina prirodnim gasom se od sredine 1980-ih do danas znatno
usložnila. Marketing je postao relativno nov dodatak i važna komponenta ove
industrije, u čemu je uticaj Četvrte industirjske revolucije naročito veliki.
Postoje dva osnovna tipa trgovine koja su strukturisana na osnovu postojećih i
planiranih transportnih i skladišnih kapaciteta: fizička i finansijska trgovina. Na
trgovačkoj platformi trguje se finansijskim instrumentima, a gas se prenosi
gasovodima ili u tečnom obliku na spot, kratkoročnoj, srednjoročnoj i dugoročnoj
osnovi. Razvijen je koncept čvorišta koji se prevashodno koristio u industriji
avio-prevoznika, a poslednjih decenija se koristi i u energetici. Tako su na
određenim geografskim lokacijama formirane lokacije koja predstavljaju mesta
za učesnike na tržištu. Njihova uloga je da olakšaju trgovinu na veliko i definišu
tržište cena gasa. Podrazumevaju skladištenje gasa nekoliko dobavljača pod
uslovima niske cene i prodaju nakon promene komercijalnih uslova. Gasna
čvorišta koriste se za fizičke transakcije, kao tačke za izračunavanje indeksa
cena, a u nekim slučajevima i kao lokacije za trgovinu fjučersima. Četiri glavna
regionalna tržišta gasa su azijsko, evropsko, severnoameričko centralno i južno
(latinsko) američko. Evropa, Severna Amerika i Centralna i Južna Amerika već su
razvile i amortizovale većinu međunarodnih gasovodnih mreža. Međutim, zbog
marginalnih troškova transporta prirodnog gasa u tečnom obliku iz jednog
regionalnog sistema gasovoda u drugi, slobodnom prenosu prirodnog gasa između
tih regiona javljaju se značajne ekonomske prepreke. Zato trenutno postoji
trend ka uspostavljanju integrisanog globalnog tržišta gasa.
Kroz razvoj ljudskog društva u skladu sa tehnološkom razvijenošću

određenog doba u fokus potrošnje menjаni su tipovi energenata. Drastičan
porast potrebe za energentima u XIX veku izazvao je povećanje industrijske
proizvodnje, omasovljenu upotrebu parne mašine, motora sa unutrašnjim
9
211. godine n.e. u Kini
32
sagorevanjem i drugih tehnoloških pronalazaka. Drvo kоје sе u to vreme
koristilo za pogon parnih mašina, kolonijalne sile prevozile su brodovima iz
svojih podređenih teritorija. Naftna postrojenja za skupljanje i preradu
nafte podizana su u oblastima u kojima je tada eksploatacija nafte bila
moguća. Mogli bismo reći da je danas, u punom mahu Četvrte industrijske
revolucije, u centar moderne ne samo energetike već i ekonomije
postavljena električna energija. Energija se koristi u gotovo svim oblastima
života i poslovanja – komunalnoj, saobraćajnoj, industirjskoj, komunalnoj,
a najviše u sektorima transporta, grejanja, osvetljenja i u procesno
proizvodnom.
Energetika kao oblast privrede koja se bavi proizvodnjom, prenosom i
distribucijom energenata 10 i energije 11, može se posmatrati iz različitih
uglova – ekonomskog, političkog, filozofskog, naučnog i drugih. Među
ključnim zadacima moderne energetike su nacionalna bezbednost,
sigurnost, ekonomična proizvodnja, smanjenje gubitaka energije, efikasan
razmeštaj proizvođača, izbor optimalnog načina transporta i smanjenje
negativnih uticaja na čovekovu okolinu. U prilog tome govore radovi
različitih naučnika, filozofa i naučnika; Nikole Tesle (1856—1943), Žozefa
Furijea (Joseph Fourier, 1768—1830), Roberta Soloua (Robert Merton Solow,
1924—2023), Trevora Svona (Trevor Swan, 1918—1989), Dejvida Rikarda
(David Ricardo, 1772—1823), Harolda Hotelinga (Harold Hotelling (1895—
1973) i drugih. Iz ekonomske perspektive energetika je skup privrednih
aktivnosti usmerenih na: istraživanje, proizvodnju primarnih 12 ili
sekundarnih izvora energije 13, transformaciju i konačno prenos do krajnjih
potrošača.
Osvrtom unazad u XIX vek možemo videti i reći da su vizije velikih
zvezdobrojaca, društvene i naučne srpske elite, Milutina Milankovića (1879—
1958) i Nikole Tesle (1856—1943) pomerile granice dotadašnje nauke. Šta više,
ova dva naučnika postavila su fundament klimatologiji i energetici. Njihova
otkrića prethodila su geopolitičkom polazištu strategije nacionalne bezbednosti
i agendi započetoj Kjoto sporazumom sa kraja XX veka. Milutin Milanković je
objasnio i matematički dokazao nastanak ledenog doba i klimatskih promena,
fenomena koji se naročito potencira u XXI veku kao tzv. globalno zagrevanje.
Isto tako, najveći projektant i pronalazač svih vremena imao je humanu viziju
da budućnost čovečanstva bude budućnost svima dostupne, održive energije i
slobodne komunikacije kroz najkreativnija rešenja. Tesla je energetsku
bezbednost sagledavao kroz izvor neiscrpne, čiste energije besplatne za sve.
Budući da se odlučno protivio centralizovanim elektranama na ugalj koje
emituju ugljen-dioksid u vazduh, godine 1931. objavio je da je električna
10
čvrstih, tečnih i gasovitih
11
električne i nuklearne
12
obnovljivih i neobnovljivih
13
toplotna i električna energija, derivati nafte, obogaćeno nuklearno gorivo, koks, briketi i sl.
33
energija svuda prisutna i može biti izvedena iz univerzuma, bez potrebe za
ugljem, gasom, naftom ili bilo kojim drugim gorivom. Ta njegova vizija danas
se u tzv. zelenim agendima i pod pritiskom zelenih pokreta jednači terminom
dekarbonizacija (decarbonisation). Tesla je dakle tvrdio da Zemlja ima „tečna
električna naelektrisanja“ koja prolaze ispod njene površine, a koja bi
prekidom niza i električnim pražnjenjima u ponovljenim određenim
intervalima, generisala neograničeno napajanje i niskofrekventne električne
talase. Isticao je da „neuki, nemaštoviti ljudi, opsednuti sopstvenim
interesom“ nastoje da zaštite izuzetno profitabilne industrije fosilnih goriva i
niske tehnologije, jer se plaše da ne izgube svoje kompanije zbog vetra i sunca
(O'Neil, 2006). Tesla je uz Žozefa Furijea (Jean-Baptiste Joseph Fourier, 1768—
1830) među prvima koji su otkrili „globalno zagrevanje“ i „efekat staklene
bašte“ (Wilkinson, 2020; Manu, 2018).
Srpski naučnik Milutin Milanković 1920.objavio je u Parizu astronomsku
teoriju o klimatskim promenama pod nazivom Matematička teorija toplotnih
pojava izazvanih sunčevim zračenjem. Dao je prva matematička objašnjenja o
misteriji ledenog doba i mogućem uticaju astronomskih faktora na klimatske
promene uz prihvatljive dokaze zasnivanim na astronomskim ciklusima.
Utvrdivši tri osnovna elementa koji se periodično menjaju kroz istoriju -
promenu položaja Zemljine ose, eksentriciteta orbite i nagiba ekliptike,
Milanković je podrobno ispitao istoriju ledenih doba. Objasnio je pojavu
ledenog doba teorijom glacijacije, kroz numerička izračunavanja proseka
osunčavanja i grafičke prikaze tj. krive osunčavanja pod imenom -
Milankovićevi ciklusi, koje prikazuju periodične promene. Po toj teoriji ako se
izmeni nivo zračenja u toku leta, osunčavanje postiže najveći efekat na
glacijaciju. Možemo reći da je, u perspektivi od stotinu godina, između dva
veka ova teorija fundament svetske klimatologije.. Međutim, očito je načelno u
senci interesnih sfera i tzv. borbe protiv klimatskih promena koje su teoretski
zadržale paradigmu humanosti. Posledično, u praksi se bezbednost posmatra
prevashodno iz geopolitičke i ekonomske perspektive. Tako se vremenom, u
prvi plan postavila njena geopolitička dimenzija. Tu dimenziju ova industrija
dobila je uvećavši svoj osnovni potencijal koji se temelji na tgovini energijom.
U XX veku moderna energetika podrazumeva eksploataciju čitave palete
različitih izvora i proizvodnju različitih vidova energije sa akcentom na
zelenim. Neki oblici energije se proizvode potrošnjom neobnovljivih izvora
energije (non renewable) kao što su mineralne sirovine - fosilne 14 i
nuklearne 15. Proizvode se i iz obnovljivih izvora (renewable) 16. Svaki ima
jedinstvena svojstva koja utiču na to kako i gde se upotrebljava. Paralelno
sa njihovim uvođenjem, na tržište energije uvedeni su i instrumenti očuvanja
životne sredine i održivog razvoja. Očuvanje i minimalan štetni efekat na
14
ugalj, sirova nafta, naftni šejlovi, treset, bitumenozni pesak
15
uranijum i torijum
16
hidroenergija, biomasa, energija vetra, zračenja Sunca, plime, oseke I talasa
34
životnu sredinu projektovan je kroz proces dekarbonizacije, održivog razvoja
(sustainable development) i kroz zeleni inženjering (green engineering). Pod
procesom dekarbonizacije goriva fosilnog porekla podrazumeva se potpuna
zamena zelenim enerentima. Pod uspešnim zelenim inženjeringom
podrazumevaju se ispitivanje aspekata održivosti poput upotrebe fosilnih
goriva, merenje životnog ciklusa proizvoda ili usluga, identifikovanje
potencijalnih problema sa otpadom i smanjenje verovatnoće pojave ovih
problema (EPA, 2022).
Zašto i od kada se energent prodaje kao roba? Kako je tekao teoretski idejni
razvoj, koliko su politički, vojni, ekonomski i geopolitički uslovi u posleratnom
periodu kreirale pejzaž u energetici kao preduslov za globalne događaje danas?
3.1. Uslovi koji su doveli do nastanka tržišta energije i razvoja tržišta
prirodnog gasa
U teorijskom i idejnom pogledu, tržište energentima kao robom, zapravo
je nastalo u periodu posle II svetskog rata, krajem sedme decenije XX veka,
kao opozit teorijama klasične i neoklasične ekonomije (Krist, 2013). U
ekonomiji se neobnovljivi resurs definiše kao kapital - osnovni gradivni
element u proizvodnji dobara i usluga, te stoga ima ekonomsku vrednost.
Na trgovinsku politiku ogroman uticaj imali su ekonomisti, dajući
obrazloženje za slobodnu trgovinu i uklanjanje trgovinskih barijera.
Poslednjih decenija ekonomisti su čak modifikovali svoje teorije da bi
objasnili trgovinu faktorima proizvodnje, kao što su kapital i rad, rast
lanaca snabdevanja koji danas dominiraju velikim udelom u svetskoj
trgovini i uspehu neomerkantilističkih zemalja u postizanju brzog rasta. U
svemu tome tokom poslednje decenije razvoju tržišta prirodnog gasa
pogodovala je njegova sve veća promocija i posledično popularnost, što je
rezultovalo povećanom upotrebom u zemljama u razvoju poput Kine i
Indonezije. U velikom delu sveta, tržište prirodnog gasa je u nekom vidu
tranzicije ne samo u pogledu geopolitičke preraspodele načina i ruta
snabdevanja, već u razmatranju prelaska sa monopolskog i dugoročnog
ugovornog tržišta komunalnih usluga na kratkoročno konkurentno tržište
energenata. Iako je cilj trgovinskog sporazuma liberalizacija trgovine,
stvarne odredbe su u velikoj meri oblikovane domaćom i međunarodnom
političkom realnošću.
Svet trgovine se mnogo promenio od vremena kada je Dejvid Rikardo
(David Ricardo, 1772—1823) predložio zakon komparativne prednosti (Law
of Comparative Advantage). Postoje tri perioda teoretskog razvoja
ekonomskih teorija koje su doprinele razvoju tržišta energijom: teorija
klasične, neoklasične i ekološke ekonomije.
Prema ekonomskim klasičarima, iscrpljivanje i oskudica resursa dešavaju
se onda kada stopa potrošnje nadmašuje sposobnost obezbeđivanja novih
35
resursa, što dovodi do krize. Stanovništvo je u ravnoteži sa resursima na
nivou koji je posredovan tehnologijom i konvencionalnim životnim
standardom (Malthus, 2010). Jednostavnije rečeno, prirodni resursi
predstavljaju granice nesmetanog ekonomskog rasta. Kao dopuna
maltuzijanskoj teoriji Rikarda, široko priznata teorija komparativne
prednosti i teorija rente, sugerišu da nacije mogu da steknu međunarodnu
trgovinsku prednost kada se usredsrede na proizvodnju robe sa najnižim
oportunitetnim troškovima u poređenju sa drugim. U uslovima oskudice
zemlje i relativno neelastične tražnje, povećanje količine dobara
proizvedenih iz zemlje (ruda), zahteva da se njihova cena poveća kako bi
uvod marginalnog zemljišta u upotrebu bio ekonomski izvodljiv (Bidard,
2014; Otto, et al., 2006).
Prema neoklasičnoj teoriji, Robert Soloua i Trevora Svona stabilna stopa
ekonomskog rasta biva rezultat kombinacije tri pokretačke sile — rada,
kapitala i tehnologije 17. U neoklasičnoj teoriji rasta, energija i energetski
resursi ne predstavljaju prepreku ekonomskom rastu zbog činjenice da se
energetska efikasnost smatra delom tehnološkog napretka. Jedini doprinos
energije se ogleda kroz relativno učešće troškova energije u proizvodnji, a
prošireni model rasta primenjivan je samo u raspravama o zaštiti i
održivosti životne sredine (Ockvell, 2008). Hoteling je razvio teoriju i
model optimalne stope za ekstrakciju neobnovljivog prirodnog resursa kroz
vreme (Economics of exhaustible resources). Taj model je ekonomski
model upravljanja neobnovljivim resursima iz 1931. Cene iscrpnih
mineralnih resursa bi trebalo da se povećavaju tokom vremena, a potrošnja
opada (Ricardo, 1999). Zapravo, period 1934—1947. je period paretovskog
oživljavanja ekonomske misli, pri čemu je uvođenje ordinalne korisnosti i
učvršćivanje neoklasične teorije vrednosti i oživi. Nedostatkom ove teorije
kritičari klasične ekonomije smatraju problem porasta i ignorisanje
energije i drugih prirodnih resursa. Jer, navodna realnost je da su ljudska
egzistencija i materijalni napredak u velikoj meri zavisni od eksploatacije
prirodnih resursa, posebno energije. Rast pokreće sposobnost crpljenja i
veće koncentrisanje zaliha korisne energije (uglavnom iz ograničenih
resursa fosilnih goriva). Model je prvo razmatrao egzogeno povećanje
stanovništva da bi odredilo stopu rasta, ali je 1957. Solou u model uključio
promenu tehnologije. S obzirom na ograničene svetske i obnovljive resurse
u fokusu ove teorije problem je porast (Jefferson, 2015). Neoklasičari na
životnu sredinu gledaju strogo antropogeno, a na održivi razvoj kao na
odraz želje društva da blagostanje ne opada tokom vremena. U fokus
postavljaju osiguranje dovoljno visokih stopa štednje kako bi raspoloživi
kapital međugeneracijski ostao konstantan. Ovakve pretpostavke uticale su
na nastajanje različitih hibridnih klasičnih i neoklasičnih ekonomija, među
kojima je i ekološka. Model Soloua je proširen da bi uključio neobnovljive i
17
Model dugoročnog ekonomskog rasta (Solow–Swan neoclassical growth model)
36
obnovljive izvore energije. Zbog apriorne pretpostavke da je tehnički
moguće zameniti fizički prirodnim kapitalom, postizanje održivog
ekonomskog rasta u proširenom modelu zasniva se na odgovarajućem
institucionalnom okruženju koje omogućava pomenutu supstituciju.
Ekološka ekonomska teorija zasnovana u periodu 1960—1988. Za razliku
od prethodne dve, bazirana je na međusobnim odnosima i neodvojivosti
funkcija prirode. Pedesetih godina XX veka ekologija je postala zvanična
grana biologije i osnov na kojem je u svakoj narednoj deceniji razvijan
njen postepen uticaj. Pre svega bioloških diskursa o značaju antropogenog
uticaja na životnu sredinu (Odum, 1959), potom nastajenje ekološke
agende, prvih fomrulacija kroz postavljanje ekološke ekonomije, institucija
(Society for Ecological Economics,1988) i časopisa. Početkom 1980-ih, prve
korake ka široj međunarodnoj saradnji ekologa i ekonomista napravili su
Šveđani (Journal Ecological Economics, 1989) (Røpke, 2004).
Paralelno sa razvojem ovih teorija, od Prve idustrijske revolucije tržište
prirodnog gasa se zapravo formiralo kao deo tržišta energentima paralno sa
otkrićima i razvojem gasnih i naftno-gasnih ležišta 18 (Tabela 3), a proširilo i
razvilo sa Trećom industrijskom revolucijom. Brzim razvojem tradicionalnih
industrija i industrija u nastajanju, značajno je porasla potrošnja prirodnih
resursa, a umesto uglja uz naftu rasla je i potrošnja prirodnog gasa kao glavnog
izvora snabdevanja energijom (Smoot, 2022; Quam & Campbell, 2020; Yang, et
al., 2021). Formirani su regioni koji su se paralelno razvijali uz svoje
specifičnosti.
U Azijsko-Pacifičkom regionu razvoj tržišta prirodnog gasa je počeo
1960-ih nakon otkrića nalazišta u Indoneziji, Bruneju i Maleziji. U
decenijama koje su usledile došla je ideja o trans-azijskom gasovodu
(Trans-Asean Gas Pipeline - TAGP), opsežnoj isprepletenoj mreži gasovoda
koja ima za cilj da poveže regionalne centre potražnje sa bogatim izvorima
prirodnog gasa. Krajem 1980-ih, istraživanje koje je sproveo Savet
Asocijacije naroda Jugoistočne Azije za naftu (Association of Southeast
Asian Nations – ASEAN) postavilo je temelje, a deceniju kasnije, TAGP se
istakao sa Hanojskim planom akcije iz 1997. i formalizovanim
Memorandumom o razumevanju (2002).
Ključni period formiranja trgovine gasom Istok-Zapad može se locirati u
periodu 1965—1975. odnosno tokom Hladnog rata. Intenzivni pregovori
između Sovjetskog Saveza, Italije, Austrije, Zapadne Nemačke, Finske i
Švedske dobili su zamah 1966—1967, a u periodu od 1968—1970. postignut
je niz ključnih pionirskih sporazuma. Prve isporuke u Austriju počele su već
od 1968, Zapadnoj Nemačkoj, Italiji, Finskoj (1973—1974), a naknadno
18
U Rusiji (Urengoj, Orenburg, Jamburg 1966—1980), Severnoj Americi (Hugoton, Alberta,1927—
1976), Severnoj Africi (Hassi R’Mel, 1956), Srednjem istoku (Khuff, 1948), Aziji (Arun, 1971)i
Evropi (Groningen, Trol, 1963—1977)
37
(1976) taj primer je sledila i Francuska. Interesantan je podatak je da je
nekoliko zapadnoevropskih zemalja i regiona bilo povezano sa
komunističkim sistemom gasovoda istočne Evrope pre nego što su se
povezali sa mrežama drugih država članica EC i NATO.
U vreme kada je pao Berlinski zid i kada se raspao Sovjetski Savez,
sovjetski prirodni gas postao je jedan od najvažnijih izvora goriva u
zapadnoj Evropi.
Tabela 1. Značajnija gasna polja u Aziji (MTJA, 2021; OIES, 2020; OT, 2015; OT, 2023;
Petronas, 2023; IBM, 2014; Worldmeter, 2023)
Udeo u svetskim
Oblast Ime polja (konvencionalna i nekonvencionalna) gasnim
rezervama (%)
Rusija 24,3
Iran South Pars, Kish, North Pars, Golshan 17,3
Katar South Pars, North Dome 12,5
SAD 5,3
Ghawar, Shadoon, Shehab, Shorfa, Khurais Complex, Shaybah,
Saudijska Arabija 4,2
Safaniyah, Zuluf, Manifa, Jafurah Field (nekonvencionalno)
Turkmenistan Galkynysh, Darvaza, Dauletabad, Malai 3,8
UAE Upper Zakum 3,1

Sulige, Kela 2, Dina 2, Shenmu, Jingbian, Yulin, Daniudi, Sebei,
Puguang + Yuanba, Fuling Anyue (konvencionalna), Sichuan,
Kina Junggar, Songliao, Tarim, Qingyang, Yichuan–Huanglong, Bozi– 2,4
Dabei, Keshen, Bozhong 19-6, Luzhou, Jinqiu, Changning,
Weiyuan i Zhaotong (nekonvencionalna)
Irak Al-Basrah 1,6
Indonezija Corridor PSC (konvencionalno) 1,5

Karachaganak, Amangel'dy, Khvalynskoye, Kyzyloi, Tolkyn,
Kazahstan 1,2
Urikhtau
Egipat Zohr 1,1
Uzbekistan Gazli 0,9
Kuvajt Greater Burgan 0,9
Indonezija Bassein (konvencionalno) 0,7

Andhra Pradesh, Assam (Arunachal Pradesh, Nagaland and
Tripur), Gujarat, Tamil Nadu, Western offshore (Bombay High
Indija 0,7
offshore, Rajasthan and Madhya Pradesh & Jharkhand), Eastern
offshore (West Bengal) (konvencnionalna i nekonvencioalna)
Shah Deniz, Absheron, Nakhchivan, Shafag-Asiman, Umid,
Azerbejdžan 0,5
Ashrafi, Dan Ulduzu
Pakistan Mari (konvencionalno) 0,4
Papua Nova Gvineja Hides 0,08
Oman Khazzan-Makarem, Al-Kawther 0,4
Jemen Marib-Jawf 0,2
Brunej Darussalam (konvencionalno) 0,2
Mijanmar Yetagun, Yadana, Zawtika (konvencionalna) 0,14
38
Tajland Sirikit (konvencionalno) 0,12
Sirija Al Hasakah, Rmelan, al-Jibasa, Palmyra, Damascus 0,12
Bangladeš Bibiyana (konvencionalno) 0,12
Papua Nova Gvineja Hides 0,08
Filipini Galoc, Algeria, Malampaya (konvencionalna) 0,05
Bahrein Khuff 0,05
Filipini Galoc, Algeria, Malampaya (konvencionalna) 0,05
Kirgistan Fergana 0,003
Tadžikistan Sarikamysh 0,003

Nakajo, Katakai, Iwafune-oki, Higashi Niigata, Kubiki, Yoshii,
Japan 0,011
Shiunji (konvencionalna)
Južna Koreja Donghae-1 (konvencionalno) 0,004
„Crveni“ gas je uveliko korišten u širokom spektru industrijskih

preduzeća, u elektranama, u opštinskom sektoru i u milionima
domaćinstava. To je omogućeno izgradnjom jedne od najkritičnijih i
najskupljih evropskih infrastruktura, koja je sa svoje strane činila
najistaknutiji primer odnosa Istok-Zapad i onoga što je označeno kao
„skrivena integracija“ Evrope u eri Hladnog rata. Ni u jednom drugom polju
Zapadna i Istočna Evropa ne razvijaju tako bliske materijalne odnose tokom
ove ere kao u prirodnom gasu. Zaista, postepeno produbljivana trgovina
gasom izgradnjom sve većih gasovoda, praćena dalekosežnom zavisnosti i
ranjivosti na obe strane, bili u suprotnosti sa fundamentalnom logikom
Hladnog rata. Iz perspektive prirodnog gasa, „gvozdena zavesa“ dobija
novo značenje i Evropa izgleda drugačije od onoga što nam se govori u
većem delu opšte istorijske literature. Uprkos ovom neobičnom i
paradoksalnom razvoju, i uprkos centralnom značaju ruskog gasa u
aktuelnim evropskim i ruskim poslovima, malo pažnje je posvećeno
njihovim istorijskim osnovama. U ranijoj literaturi o evropskoj posleratnoj i
hladnoratovskoj istoriji, izvoz sovjetskog prirodnog gasa – i sovjetske nafte
– često se eksplicitno pominje kao zanimljiv fenomen (Högselius, 2013).
Trenutno, SAD prednjače u industriji frakinga, a Rusija, Iran i Katar u
proizvodnji konvencionalnog gasa (PWC, 2008; Natgas, 2013; Cattlin, 2021).
3.2. Specifičnosti energetskih u odnosu na finansijska tržišta
Finansijsko tržište je platforma na kojoj se trguje finansijskim
instrumentima poput akcija, obveznica, valuta i robe. Na energetskom tržištu
trguje se energijom. Kao najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog
sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom, ono se može posmatrati
u širem i užem smislu, ali je deo ekonomskog sistema i jedan od osnovnih
postulata tržišne privrede. Postoji veći broj kriterijuma za podelu finansijskih
tržišta pa, samim time, i više vrsta finansijskih tržišta. Finansijska tržišta su
zrela, razvijen, a dobro regulisana i sa vrlo malo nepoznanica, za razliku od
39
energetskog.
Različiti autori vezu između finansijskog i tržišta energije tumače kao
pozitivnu, negativnu ili dvosmernu, ali neupitnu. U ovom kontekstu, sve veći
značaj dobija koncept održivih finansija, koji se uklapa u trodimenzionalnu
perspektivu koja se odnosi na ekološke, društvene i ekonomske stubove
održivog razvoja (Zioło, et al., 2020). Veleprodajna tržišta energije i
tradicionalna finansijska tržišta razlikuje priroda trgovanja energijom, u
poređenju sa finansijskim sredstvima kao što su akcije, obveznice i roba.
Najvažnija razlika je u tome što se energija proizvodi i troši trenutno.
Energetska tržišta predstavljaju specifičan i kompleksan segment tržišta
u kojem se uravnotežuju i globalizuju odnosi između ponude i tražnje više
vrsta energije, na osnovu čega se formiraju realne i prosečne cene energije
odnosno energenata. Jedinstveno tržište energije ne postoji, postoje
energetska tržišta za pojedini energent ili oblik energije, sa vrlo
heterogenom mrežom proizvođača i potrošača. Energetska tržišta su po
svojoj suštini zbir povezanih biznisa, fokusiranih na isporuku energije
potrošačima, koja se kreću oko traženja novih rezervi goriva, izgradnje
proizvodnih kapaciteta i prenosnih sistema. Ona se razlikuju po strukturi,
finansijskim instrumentima i pristupu. Nekada prevashodno orjentisano na
naftu i gas, energetsko tržište danas je usložnjeno obnovljivim i
nekonvencionalnim izvorima energije. Moderno energetsko tržište čini skup
više različitih tržišta u skladu sa izvorima i proizvodnjom energije, njenom
eksploatacijom i skladištenjem. Možemo reći da je relativno mlado jer se
njegovi integralni delovi još uvek oblikuju i razvijaju, kako u tehničkom i
ekonomskom smislu, tako i u smislu standardizacije i kompleksnosti ugovora.
Obzirom na to da se koristi primerima dobre prakse sa finansijskih tržišta,
razvija se brže, ali se i razlikuje od njih.
Kompleksnost trgovanja energijom zasnovana je na njenim fizičkim
karakteristikama, odnosno na činjenici da se energija teško transportuje i
skladišti. Kao posledica problema sa transportom i skladištenjem javlja se
podela energetskog tržišta na dva dela: tržišta koja vode računa o dnevnoj
aktivnosti - spot tržište (spot markets) i posebna tržišta koja vode računa o
očekivanjima u budućnosti – forvard tržišta (forward markets). Za razliku
od tržišta akcija ili obveznica, energetska spot i forvard tržišta nisu blisko
povezana, iz razloga što na primer nije moguće kupiti električnu energiju u
jednom momentu, uskladištiti je i prodati kada naiđe za to povoljan
momenat.
Osnovne razlike između klasičnih finansijskih i energetskih tržišta
zasnovane su na samoj zrelosti, broju faktora koji utiču na cenu,
likvidnosti, lokalizovanosti i tipovima ugovora (Tabela 2). Na finansijskom
tržištu relativno mali broj faktora koji utiču na cenu, dok na energetskom
tržištu na cenu utiču: vremenske prilike, tehnološki napredak, eksploatacija,
40
mogućnost skladištenja, transporta i ponašanje krajnjih korisnika. Kod
energetskih dobara, povrat na prosek javlja se kao funkcija brzine reakcije
ponude na događaje, odnosno koliko brzo ti događaji nestaju. Ako je, primera
radi, izuzetno niska temperatura izazvala značajno povećanje cena gasa,
povratak cene u ekvilibrijum srazmeran je porastu temperature na referentan
nivo.
Tabela 2. Osnovne razlike između finansijskih i energetskih tržišta (Ramos & Veiga,
2014)
Finansijsko tržište Energetsko tržište
Zrelost razvijeno, regulisano i stabilno još uvek se oblikuje
Broj faktora od uticaja na cenu relativno mali veliki
Likvidnost visoka potrebno poboljšanje
Lokalizovanost centralizovana decentralizovana
Terminski tipovi ugovora manje kompleksni kompleksni
Na energetskom tržištu na funkciju ponude utiču dva faktora koja se ne

pojavljuju na tržištu kapitala: proizvodnja i skladištenje. Očekivane promene
na strani proizvodnje u smislu tehnološkog napretka, zauzetosti kapaciteta,
stanja troškova na dugi rok i dr. imaju snažan uticaj na cene. Primera radi, u
slučaju hiperprodukcije električne energije i nedostatka tražnje, cene u
određenom momentu mogu biti i negativne.
Jedna od važnih karakteristika tržišta energije je poteškoća skladištenja
osnovnih proizvoda tokom dužeg vremenskog perioda po niskoj ceni. Na
jednom kraju spektra je sirova nafta koja se relativno lako može skladištiti,
ali na drugom električna energija koja se delom može skladištiti u
baterijama, što znači ograničenog kapaciteta i neefikasno. Prirodni gas, je
negde u sredini ova dva ekstrema, jer se može skladištiti u visoko
specijalizovanim skladištima pod zemljom ili u utečnjen pod kriogenim
uslovima 19. Obzirom da je skladištenje prirodnog gasa veoma složeno u
tehnički zahtevnim i složenim sistema, tradicionalni potrošači gasa nisu u
mogućnosti da održavaju sopstveno skladište iz kojeg mogu da crpe
potrebnu energiju kada potražnja poraste. Moglo bi se reći da je neizbežna
posledica složenosti proizvodnih procesa doprinela da LNG tek treba da se
uskladi sa drugim proizvodima ne samo iz energetskog spektra već i
proizvodima 20 kojima se globalno trguje u smislu standardizacije. Mnogi
trgovci veruju da sadašnjim ugovornim aranžmanima nedostaje dovoljno
opcija i fleksibilnosti. Kao direktna posledica toga mnogi ugovori o
derivatima kojima se obično trguje na tržištu prirodnog gasa dizajnirani su
tako da omoguće fleksibilnost u isporuci osnovne robe, kako u pogledu
19
Pod atmosferskim pritiskom i na -162°C
20
Kao što su rafinisani proizvodi, metali ili žitarice
41
vremena tako i obima. Ove vrste derivatnih ugovora se obično nazivaju
sving ugovori (Swing Constracts - SC).
Ograničena mogućnost skladištenja u slučaju sirove nafte, prirodnog gasa,
kao i nemogućnost skladištenja toplotne i električne energije prouzrokuje
daleko veću volatilnost (volatility)21 spot cena nego što se može videti na
finansijskim tržištima. Na energetskom tržištu na cene utiče i budući potencijal
snabdevanja. Kratkoročne cene reflektuju trenutno raspoloživu energiju, što
rezultira izuzetno volatilnim spot cenama. Opet, dugoročne cene uključuju
budući potencijal snabdevanja energijom. Na strani tražnje se pojavljuju dva
fenomena koji nemaju svoje paralele sa finansijskim tržištima: prinos od
držanja zaliha, pogodni prinos (convenience yield) i sezonalnost (seasonality).
Obzirom na to da su spremni da plate premiju za obezbeđivanje energije koja
im omogućava neprekidno odvijanje proizvodnje, industrijski korisnici
upravljaju tržišnom vrednošću prinosa od držanja zaliha, zapravo premiju koju
su spremni da plate ili neto korist umanjena za trošak „čuvanja“ energije.
Sezonalnost je je predvidiva promena do koje dolazi povremeno (jednom
godišnje) na osnovu godišnjih doba odnosno kalendarske sezone. Značajnije je
izražena kod rezidencijalnih korisnika, a kreira je agregatna rezidencijalna
tražnja. Na primer, lož ulje i/ili prirodni gas se koriste uglavnom u zimskom
periodu za proizvodnju toplotne energije, pa cena tokom zime dostiže svoj
maksimum.
Finansijska tržišta su visoko likvidna tržišta, dok se na energetskim tržištima
budući da su još uvek u razvoju preduzimaju mere za poboljšanje. Isto tako za
razliku od finansijskih tržišta koja su strogo centralizovana u smislu lokacije,
kapitala i ekspertize, energetska tržišta su decentralizovana. Kao posledica
javlja se geografski „bazni rizik“ koji je jedinstven za energetska tržišta, u
smislu da je cena uslovljena lokacijom isporuke. Energetska tržišta se razlikuju
od finansijskih i po tipovima terminskih ugovora (future constracts). Terminski
ugovori su znatno kompleksniji na energetskim tržištima i veoma često
odražavaju kompleksnost uprosečavanja cene i prilagođavanja isporuke
energetskog dobra. Energetska tržišta se razlikuju od tržišta koja nisu fizička i
u fundamentalnom i u kvantitativnom smislu. Ograničena su ponudom i
potražnjom, što ima značajan uticaj na evaluaciju i upravljanje energetskim
rizikom. Finansijska tržišta prirodnog gasa takođe mogu da koriste učesnici na
tržištu koji žele da spekulišu o kretanju cena ili povezanim događajima koji se
mogu dogoditi u budućnosti. Glavna razlika između špekulacije i hedžinga je u
tome što je cilj hedžinga smanjenje rizika, dok je cilj špekulacije preuzimanje
rizika u nadi da će zaraditi finansijski povraćaj. Špekulanti se nadaju da će
tačno predvideti buduće događaje ili kretanje cena i profitirati kroz ove
prognoze koristeći finansijske derivate. Trgovanje na finansijskim tržištima u
špekulativne svrhe u suštini predstavlja ulaganje u finansijska tržišta vezana za
prirodni gas, a finansijski špekulanti ne moraju imati nikakav sopstveni interes
21
Prilog B
42
u kupovini ili prodaji samog prirodnog gasa, samo u inherentnoj osnovnoj
vrednosti koja je predstavljena u finansijski derivati. Dok se veliki profit može
ostvariti ako se očekivanja špekulanta pokažu tačnima, veliki gubici takođe
mogu nastati ako su ta očekivanja pogrešna. Dok su instrumenti koji se koriste
za hedžing i špekulacije isti, način na koji se koriste određuje da li oni zapravo
smanjuju ili povećavaju rizik od gubitka novca (Malliaris & Ziemba, 2015).
Dnevno spot tržište prirodnog gasa je aktivno, a trgovanje se može odvijati
24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Međutim, na tržištu prirodnog gasa
najveći obim trgovanja se dešava poslednje nedelje svakog meseca. Poznato
kao „nedelja ponude“, ovo je kada proizvođači pokušavaju da prodaju svoju
osnovnu proizvodnju, a potrošači pokušavaju da kupe za svoje osnovne potrebe
prirodnog gasa za predstojeći mesec. Ne očekuje se da će se osnovna ponuda ili
potražnja prirodnog gasa promeniti; proizvođači znaju da će imati toliko
prirodnog gasa tokom narednog meseca, a potrošači znaju da će im trebati
toliko prirodnog gasa tokom narednog meseca. Prosečne cene utvrđene tokom
nedelje ponude su obično cene koje se koriste u fizičkim ugovorima.
Moderno energetsko tržište predstavlja skup različitih koncepata
trgovine energijom u energetskom pejzažu koje međusobno oblikuju.
Kupovina i prodaja energenata kao fizičkih sirovina iz obnovljivih ili
neobnovljivih izvora energije, energetskim zalihama na tržištu akcija ili
skupom akcija u okviru istog sektora. Tržišta obnovljivih i neobnovljivih
energenata imaju svoje specifičnosti i ograničenja. Dok jedno karakteriše
problem neadekvanosti i limitiranosti tehnologija, drugo ograničava sistem
međuzavisnosti. Na tržištu neobnovljivih izvora posebno se izdvajaju
specifičnosti pristupa za naftu, gas, ugalj i električnu energiju. Zalihe
fosilnih goriva su ograničene i neravnomerno raspoređene, pa je usled
koncentracije energetskih resursa u svega nekoliko geografskih oblasti u
svetu korišćenje neobnovljivih goriva stvorilo neminovan sistem
međuzavisnosti zemalja koje nemaju resurse od onih koje ih imaju. Na
međunarodnom nivou dodatno je usložnjeno suprotnostima formalnih
političkih, vojnih i ideoloških podela među državama tih zemalja i trpi
određena ograničenja. Međuzavisnost podrazumeva „obrnute
karakteristike“ u uslovima kada jedna zemlja bogata fosilnim resursima
nema druge potrebne resurse za izgradnju infrastrukture koja je osnov za
trgovinu i preduslov za izvoz, a druga ima tehnologiju, znanje i potrebu za
energentom u nedostatku svojih rezervi. Osim političkih, vojnih i ideoloških
ograničenja, formiranje međunarodnog tržišta podrazumeva i problem
izgradnje glomaznih tehničkih sistema, koja se odvija u transnacionalnom
kontekstu. To je izuzetno zahtevan proces zbog razlika u standardima,
propisima, političkim tradicijama i poslovnoj kulturi uključenih zemalja. U
uslovima pravne multilateralne neuređenosti, odnosi zainteresovanih strana
na međunarodnom energetskom tržištu funkcionišu po principu bilateralnih
sporazuma i to u pogledu cene, rokova isporuke, prava i obaveza
43
ugovarača. Takvo tržište je uglavnom vezano za trasu transnacionalnih
cevovoda kojim se energent distribuira do konačne odrednice kroz sistem
prijemnih podstanica gde se vrši faktička primopredaja. Najčešće je
prodavac većinski investitor i operator distributivnog sistema.
Pravna pitanja u vezi tog i pitanja održavanja i isporuke regulišu se
ugovorima. Bilateralni sporazumi uspostavljaju se između zemalja učesnica
u izgradnji i održavanju sistema s jedne strane, kupaca i prodavca s druge.
Zbog tranzitnih naknada i zbog cene održavanja sistema, odnosno cevovoda
cena energenta na stanici otpreme je niža u odnosu na cenu na stanici
prijema. Zato su vremenom uvedeni supstituti za transport energenata pod
kojima se podrazumeva niz aktivnosti radi transporta energenata od izvora
do krajnjeg potrošača. Pod tim se podrazumeva prenos tankerima ili
konvertovanje energije u neki drugi vid (poput pretvaranja nafte ili gasa u
električnu energiju). Time se premoštava više ograničenja poput
udaljenosti, neravnomerne rasprostranjenosti fosilnih goriva na planeti ili
limitiranost tehničkih i prenosnih kapaciteta, u čemu se zapravo jednim
delom i postavio koncept moderne ekonomije. Drugim delom leži u
eksploataciji obnovljivih izvora kao načinu da se diverzifikuju nacionalne
rezerve i osigura bezbednost.
Za razliku od neobnovljivih, tržište obnovljivih izvora uređeno je
nacionalnim propisima države koja ih eksploatiše uz određene izuzetke.
Korišćenje obnovljivih izvora energije je uglavnom strogo kontrolisano od
strane jedne države na čijoj teritoriji se nalaze postrojenja za proizvodnju
električne, odnosno toplotne energije. Međutim, u izvesnim situacijama,
moguće je da se određena postrojenja grade investicijama dve ili više
država, te se dobijena energija raspodeljuje u odnosu na nivo investicionog
učešća. Svaka investicija je pravno uređena posebnim međunarodnim
sporazumom. Nema uticaja trećih strana u međusobne odnose investitora,
što je osnovni preduslov za postojanje tržišta. U tom smislu, a u cilju
podizanja nivoa investicija države podsticajnim merama podižu nivo
investicija u ovom sektoru. One se ne odnose samo na domaće već i strane
investitore. Dakle, uključuju se isključivo dve granične države, odnosno dve
državne kompanije, kakav je najčešći slučaj prilikom izgradnje zajedničkih
hidrocentrala, već o potpunoj primeni načela slobode investiranja pod
jednakim uslovima za domaće i strane (privatne) investitore (Dimitrijević,
2015). Obezbeđenje i upotreba tržita energije je izuzetno složen i osetljiv
sistem od samog formiranja, a pogotovo od kada je postao predmet
trgovanja.
3.3. Podela energetskog tržišta u uslovima globalne trgovine
Analiza svetskih energetskih tržišta kao i tržište LNG-a deli se u dva
segmenta koja se značajno razlikuju kako u strukturi i sastavu kupaca, tako i u
modelu određivanja cena. Ovo se ogleda u primetnoj razlici u cenama između
44
atlantskog i pacifičkog tržišta. Razlika cena LNG-a u SAD-u, Evropi i Aziji
objašnjava se činjenicom da SAD imaju svoj gas i razvijen sistem gasovoda, dok
je Evropa gasovodima povezana sa regionalnim dobavljačima sa severa i juga
(Rusija, Afrika). Najviše cene su karakteristične za Azijske zemlje koje vrše
uvoz prirodnog gasa uglavnom u utečnjenom stanju, što podrazumeva dodatne
troškove za utečnjavanje i transport, te uslovljava nivo cena za region, obzirom
da su glavni potrošači prirodnog gasa u azijsko-pacifičkom regionu (Japan,
Južna Koreja, Tajvan) gotovo 100% zavise od uvoza.
Tržišta prirodnog gasa uvek su u tesnoj vezi sa tržištem sirove nafte, te su
zbog toga i cene u termalnom paritetu sa cenama sirove nafte. Postoje
određene fluktuacije, s tim da su glavna tržišta prirodnog gasa u određenim
periodima u poređenju sa sirovom naftom potcenjivana. Prema nekim
mišljenjima do danas globalno integrisano tržište prirodnog gasa, u poređenju
sa globalnim tržištem nafte, nije evoluiralo, ali ima određeni nivo integracije.
Evropsko tržište pokazuje najjači, dok severnoameričko tržište ima najslabiji
nivo integracije. Povećanje kapaciteta za utečnjavanje i regasifikaciju
doprinelo je efikasnijem transportu prirodnog gasa, pa se stoga svetska trgovina
tečnim prirodnim gasom i više nego udvostručila. Prema načinu formiranja cena
tržište gasa se globalno deli u četiri grupe.
Prva grupa je grupa u kojoj se cene formiraju u odnosu na osnovu regionalne
ponude i potražnje gasa cene za gas za gas (Gas to Gas – GTG), odnosno jedan
gas nadmeće se sa drugim po čemu je i dobila ime. Tu su uključena
najliberalnija i sofisticirana tržišta gasa na svetu poput tržišta Severne
Amerike, Velike Britanije i Severozapadne Evrope. Karakteriše ih veliki broj
kupaca i prodavaca koji se uglavnom takmiče bez intervencije državnih
institucija. Imaju razvijene finansijske instrumente i eterične cene koje,
uglavnom, nisu usklađene sa drugim energetskim tržištima.
Druga je grupa za koju je karakteristično da su cene indeksirane tako da
zamenjuju cenu energije. Tu su Centralna i Južna Evropa, Južna Afrika i, u
manjoj meri, Jugoistočna Azija. Iako su mnoge zemlje u severozapadnoj Evropi
brzo evoluirale do cena tržišta iz grupe jedan sa robusnim čvorištima za
određivanje cena gasa, veći deo Centralne i Južne Evrope tek treba da se
razvije. Postoji ograničena, iako rastuća gasna mreža, određeni broj skladišta
gasa i infrastruktura. Cene gasa kreću se u skldu sa cenom drugih energenata
kao što su naftni proizvodi, ugalj ili čak električna energija, izričito povezani
formulom u, većinski, dugoročnim ugovorima. Broj dobavljača je ograničen za
razliku od broja potrošača i kupaca. Skladištenje i transport kontroliše takođe
mali broj učesnika u trgovini.
Treća grupa uglavnom uključuje tradicionalna tržišta LNG-a, u Severnoj Aziji
- posebno Japan, Koreju i Tajvan, kao i tržišta koja tek nastaju, poput Indije i
Kine. Regija Severne Azije, sa izuzetkom Kine, ima ograničene domaće
energetske resurse i nema infrastrukturu za uvoz gasa cevovodom. Stoga se, u
45
osnovi, sav potreban gas obezbeđuje putem uvoza LNG-a. Kina ima značajnu
domaću proizvodnju i uvoz cevovodima, ali njen rast uvoza je uglavnom po
cenama koje se definišu na osnovu cene nafte, po modelu koji su postavili
Japan, a slede ga Koreja i Tajvan. Broj dobavljača i kupaca je ograničen,
skladištenje i transport kontrolišu kupci, a cene su vezane za tržište sirove
nafte.
Četvrtu grupu karakteriše regulisano tržište koja dominira u ostalim
regionima u svetu. Ona se smatra relativno „nezrelim“ tržištem, u velikoj meri
lokalno kontrolisano. Cene gasa mogu se odrediti na nacionalnom nivou (u
mnogim slučajevima uredbom), a sva isporučena energija ulazi u gasni „basen“
(pool)22. Država upravlja razlikama u cenama snabdevanja i iz političkih razloga
može da odluči da gas prodaje po cenama nižim od prosečne cene basena. Kod
ovog modela nema transparentnosti u cenama, nema tržišta i ima vrlo malo
podsticaja - osim uz posebnu dozvolu nadležnih vlasti za ulaganje privatnog
sektora u snabdevanje ili infrastrukturu. Ako su propisane cene gasa veštački
niske, kao na primer na Bliskom istoku, često se dešava neefikasna potrošnja
energije odnosno stimuliše potrošnja po principu koji je suprotan energetskoj
efikasnosti.
Tabela 3. Ključne razlike između monopolskog i deregulisanog tržišta
Monopolsko tržište Deregulisano tržište

Kratkoročni (1 mesec),
Tip
Dugoročni (20-25 godina) Srednjeročni (18 meseci)
ugovora
Dugoročni (<10 godina)
Kupovina Klauzula „take or pay“ Klauzula „take or release“
Računate na osnovu vrednosti neto Indeksirane na osnovu cena na spot tržištu
Cena
povrata
Upravljan monopolskim gasnim Upravljan transportnim kompanijama sa
Transport
kompanijama kojima se porpisuju posebni ugovori
3.4. Trgovina prirodnim gasom na dugoročnoj i spot osnovi

Pod trgovinom gasom podrazumeva se svaka kupovina, prodaja, transport,
prenos ili skladištenje gasa. Strukturiše se na osnovu postojećih i planiranih
transportnih i skladišnih kapaciteta, a odvija cevovodnim, podmorskim,
morskim ili drumskim putem. Postoje dva osnovna tipa tržišta, marketinga i
trgovine prirodnim gasom: fizičko i finansijsko tržište.
Fizičko tržište prirodnog gasa je osnovni tip tržišta koji uključuje kupovinu i
prodaju fizičke robe na osnovu ugovora o fizičkoj trgovini između kupaca i
prodavaca, uključujući određeni stepen rizika. Finansijska trgovina pak,
uključuje derivate i sofisticirane finansijske instrumente u kojima kupac i
prodavac prirodnog gasa nikada ne preuzimaju fizičku isporuku. Liberalizacija
energetskog tržišta, tržišta ugljenika, povećano učešće investicionih banaka i
hedž fondova (Hedge Funds - HF) i veća interakcija između fizičkog, budućeg,
22
Prilog B
46
vanberzanskog i berzanskog tržišta, dodali su obim i složenost trgovanja robom
i upravljanja rizikom. Postoje dva moguća cilja trgovanja na finansijskim
tržištima prirodnog gasa: hedžing (hedging) i špekulacije (speculation). Hedžing
je kupovina ili prodaja fjučers ugovora (Futures Constracts – FC) na robnoj
berzi kao privremena zamena za planiranu naknadnu transakciju na tržištu
gotovine. Tržište fjučersa koje dobro funkcioniše zahteva špekulacije koje
dodaju likvidnost tržištu, a likvidnost smanjuje troškove zaštite (Lakić, 2005).
Tabela 4. Razlike dugoročne i spot trgovine
Tradicionalno ugovaranje Spot ugovaranje

(Gas Supply Agreements) (LNG Sale and Purchase Agreements)
Dugoročno ugovaranje na 20+ godina, podržano Kratkoročno i srednjoročno ugovaranje, više

velikim kapitalnim toškovima i garantovanom prostora za pregovore i reviziju cena
bezbednošću snabdevanja kupcima
Velike ugovorene količine Manje ugovorene količine, veća fleksiblinost

u pogledu količna, pravo na kargo
otkazivanje
Ugovorne strane su prodavac i kreditno Ugovorne strane su dobavljači i različiti

spolventan kupac korisnici uključujući komunalne službe,
portfelje i trgovce
Snabdevanje iz specijalizovanih izvoznih Snabdevanje iz portfelja

postrojenja
Klauzule fiksne destinacije Fleksibilnije klauzule u vezi destinacija
Indeksirane cene na naftu Više opcija formiranja cene
Uglavnom veliki uvozni kopneni terminali Sve veća upotreba FSRU terminala
Decenijama unazad, trgovina je vršena uz trend dugoročnog integrisanog

gasovodnog snabdevanja. Međutim, novi modeli snabdevanja ga transformišu,
doprinose njegovom rastu kao i diverzifikaciji novim trgovinskim rutama i
uvoznicima. U prvom redu to je razvoj proizvodnje gasa iz nekonvencionalnih
izvora koji doprineo stvaranju koncepta međusobno povezanog spot tržišta i
globalnog tržišta gasa koje čine međusobno vezani regioni. To su četiri glavna
regionalna tržišta - azijsko, evropsko, severnoameričko, centralno i južno
(latinsko) američko. Tako je nastalo nekoliko regionalnih segmenata koji iako
nisu povezani gasovodima, sprovode prenos prirodnog gasa po modelu
kratkoročnog, srednjoročnog i dugoročnog snabdevanja. Danas su uglavnom
opstala tri modela zaštite sigurnosti snabdevanja koji su modifikovani usled
osavremenjavanja društvenih odnosa. To su:
 model koordinisane međuzavisnosti,
 model međusobne uslovljenosti,
 model multilateralne solidarnosti.
Na globalnom tržištu energenata egzistiraju separatno, u zavisnosti od posebnih
interesa koje akteri na tržištu u datom momentu žele da ostvare.
47
3.5. Tipovi ugovora
Kako se dugo vremena gas nije svrstavao u robu za razmenu (poput nafte),
bilo je malo razloga za povezivanje cenovnih struktura, stoga su i modeli
ugovaranja u svakom tržišnom području nezavisno evoluirale. Ograničena
međunarodna trgovina gasom bila je uslovljena lokalnom ili regionalnom
proizvodnjom i potrošnjom. Rast gasnih tržišta počivao je na povećanju
međunarodne trgovine koja se ugovorno zasnivala na povezivanju cena gasa i
naftnih derivata - kako za gas iz cevovoda, tako i za tečni prirodni gas. Fizički
ugovori se obično dogovaraju između kupaca i prodavaca međutim, elektronske
oglasne table i sajtovi za e-trgovinu omogućavaju da se više fizičkih transakcija
odvija preko interneta. Prilikom pregovaranja i sklapanja kupoprodajog ugovora
svaka ugovorna strana polazi od svojih ciljeva, ali je ključno određivanje
trajanja i fleksibilnosti ugovora. Kada odlučuju o trajanju ugovora strane
moraju pažljivo da procene svoje potrebe i uzmu u obzir tržišne trendove. U
pokušaju da promovišu prelazak na model trgovanja koji više liči na druga
tržišta roba kao što je trgovina naftom i proizvodima, neki od najvećih
svetskih tržišnih učesnika napravili su korak ka standardizaciji
dokumentacije za trgovinu LNG-om, pa između ostalog i tipova ugovora.
Cilj je bio pojednostavljenje transakcija kako bi se promovisala veća
likvidnost tržišta. Međutim, standardizacija je spora što se delimično može
pripisati istorijskoj dominaciji proizvođača (i u izvesnoj meri, krajnjih
korisnika) koji su imali značajnu pregovaračku moć nad svojim partnerima i
koje se nerado udaljavaju od svojih preferiranih uslova trgovanja. Stvarna
promena na horizontu ugovorne dokumentacije koja se koristi za trgovinu
LNG-om u međuvremenu ipak ostaje jedinstvena i podložna specifičnostima
U industriji prirodnog gasa načelno se koriste tri osnovne kategodije
ugovora: dugoročni, spot i ugovori o fleksibilnosti odredišta. Dugoročni ugovori
(long term contracts) koji se zaključuju između izvoznika i uvoznika
nacionalnih ili regionalnih komunalnih preduzeća u trajanju od 15–30 godina,
pružili su osnovu za uspostavljanje i početni rast gasne industrije. Osim
stabilnosti i sigurnost i za kupce i za prodavce tokom dužeg perioda u nekim
slučajevima podrazumevaju energetsku bezbednost. Gasnu industriju
tradicionalno karakterišu dugoročni ugovori (Gas Sales Agreement - GSA)
između proizvođača i trgovaca na veliko (ili otpremnika, ili uvoznika). Bez
obzira na fazu zaključenja, ugovor o kupovini i prodaji prirodnog gasa uključuje
tzv. klauzulu „uzmi ili plati“ (Take or Pay - ToP). Ugovor o prodaji gasa je
ugovor o kupovini i prodaji prirodnog gasa koji obezbeđuje fleksibilnost
preuzimanja u pogledu količine i vremena. Zasniva se na obavezi prodavca da
kupcu isporuči ugovorenu količinu gasa, dok je s druge strane kupac dužan da
plati preuzeti obim isporuke. Međutim, određujući minimalnu i maksimalnu
količinu, ugovor postavlja ograničenja za otkup kupca. Kupac uvek mora da
plati minimalnu količinu čak i ako je on nije preuzeo i njegov otkup ne može da
pređe ograničenje maksimalne količine. Drugim rečima, oduzimanje može da
48
varira između ova dva ograničenja. Zbog toga su ovi ugovori poznati kao ToP ili
sving ugovori. Tradicionalni ugovorni odnos, između proizvođača i trgovca na
veliko, na koji utiče posebna priroda gasne industrije koja je visoko kapitalno
intenzivna. Pre nego što proizvođači proizvedu i prodaju prirodni gas, oni
moraju da sprovedu investiciju specifičnu za transakciju, kao što je razvoj
gasnog polja. To je razlog zašto traže neku vrstu garancije da će početni trošak
biti nadoknađen. Dugoročni ugovori su pravi instrumenti za izbegavanje takvog
rizika obima. Klauzula ToP proizvođačima osigurava minimalni iznos njihove
buduće prodaje. Što se tiče podsticaja trgovaca, potrebno je napraviti razliku
između monopola i konkurentske organizacije na tržištu. Pod monopolom,
dugoročni ugovori pomažu trgovcima da osvoje određeni tržišni udeo i izbegnu
rizik cene u zamenu za preuzimanje rizika obima. Pored toga, ovakva tržišna
organizacija omogućava trgovcima da prebace veliki deo rizika obima na svoje
kupce putem ugovora ToP. Međutim, situacija se menja pred konkurencijom.
Pošto na tržištu postoje konkurenti, trgovci se suočavaju sa većim rizikom od
gubitka svojih kupaca. Drugim rečima, rizik obima koji trgovci snose značajno
se povećava.
Kratkoročni (spot) ugovori su za trenutnu isporuku i često se koriste za
iskorištavanje tržišnih uslova. Nude fleksibilnost prilagođavanja promenljivim
tržišnim uslovima.
Ugovori o fleksibilnosti odredišta omogućavaju kupcima da preusmere
pošiljke na različite lokacije na osnovu tržišta potražnje (LPAL, 2023).
Ugovori o trgovini prirodnim gasom i LNG-om uključuju različite ključne
termine i definicije koje obe strane moraju razumeti. To podrazumeva uslove
mehanizama u određivanju cena, specifikacije kvaliteta, trajanje ugovora,
uslove isporuke, klauzule koje se odnose događaje više sile i mehanizme za
rešavanje sporova. Da bi se obezbedila jasnoća i izbegli nesporazumi tokom
procesa pregovora ključno je poznavanje svih njih. Na proces pregovaranja
utiče nekoliko faktora među kojima su odnos ponude i potražnje, mehanizmi
određivanja cena i regulatorno okruženje. Kada ponuda premašuje potražnju
povoljniju ugovornu moć ima kupac i obratno. Pregovori se često vode oko
dogovora odgovarajućeg mehanizma za određivanje cena i povezanih
mehanizama za njihovu reviziju jer se ugovori mogu zasnivati na različitim
indeksima cena (indeksirane na naftu, zasnovane na čvorištu i sl.) ili hibridnim
mehanizmima određivanja cena. Konačno, propisi u vezi sa izvoznim i uvoznim
dozvolama, poreskim režimima, standardima životne sredine i lokalnim
zahtevima mogu značajno uticati na uslove ugovora.
Praksa indeksiranja cena gasa na konkurentna goriva (posebno za naftne
proizvode) prihvaćena je u Evropi, a zatim sredinom XX veka i u Aziji, pa su i
dugoročni ugovori bili ključno pravilo u trgovini. lako je izgubiti iz vida
činjenicu da se većina međunarodne trgovine (izvan Severne Amerike i Velike
Britanije) i dalje odvija na osnovu dugoročnih ugovora sa složenim klauzulama o
49
cenama. Najvažniji elementi tih klauzula su: osnovna cena, indeks (na osnovu
kojeg se prilagođava osnovna cena), učestalost prilagođavanja, mogućnosti (ako
postoje) za resetovanje osnovne cene i/ili indeks, bilo koje druge odredbe kao
što su minimalni (najniži) ili maksimalni nivo cena. S cenama je povezana i
klauzula TOP, prisutna u većini dugoročnih ugovora, koja zahteva da kupac
plati određenu minimalnu količinu godišnje ugovorne količine gasa po ugovornoj
ceni, bez obzira na to da li je gas uzet. Prema podacima Međunarodne grupe
uvoznika tečnog gasa (The International Group of Liquefied Natural Gas
importer - GIIGNL)23 u 2013. 73% ukupne trgovine LNG-om odvijalo se po
bilateralnim dugoročnim ugovorima, koji su zastupljeni posebno na azijskim
tržištima. Iako je moguće otvoriti dugoročne pozicije na prirodni gas, koriste se
i strategije koje uključuju stilove trgovanja u mnogo kraćim vremenskim
okvirima.
Sjedinjene Države su pioniri na robnim tržištima zasnovanim na čvorištima.
U poslednjih nekoliko godina, naročito od 2017. učinjen je otklon na povećanju
likvidnosti i veličini spot tržišta za LNG. Šta više neki od analitičara i vlada
zagovaraju stvaranje tzv. centralizovanog trgovačkog čvorišta, kako bi se
dugoročni ugovori koji će prestati da važe ili su već istekli zamenili
kratkoročnim, te fleksibilnijim u odgovorima na nagle izmene u ponudi i
tražnji. Trgovinska čvorišta prirodnog gasa tendenciozno se planiraju da budu u
središtu mreža gasne infrastrukture cevovoda i terminala. Koriste se kao
centralne tačke za određivanje cene gasa, radi iskorištenja mogućnosti spot i
kratkoročne arbitraže, sa ciljem povećanja potražnje za većom fleksibilnošću u
dugoročnim ugovorima. Shodno tome, možemo predvideti kontinuirani razvoj
svetskih tržišta LNG-a ka trgovini sa većim trgovanim količinama po
kratkoročnim ugovorima, ali i povećanim obimom razmene, ponovnog izvoza i
drugih sličnih kratkoročnih aranžmana koji koriste privremene pogodnosti i
mogućnosti arbitraže. Postoje brojne vrste ugovora o fizičkoj trgovini, ali
većina ima neke standardne i posebne odredbe tj. specifikacije. Među
standardnim su:
 količine (obično izraženu u dnevnoj količini);
 kvalitetu gasa;
 dužini trajanja ugovora (izražen u broju dana, počevši od određenog
datuma);
 logistike i uslova transporta i isporuke;
 klauzule o višoj sili i rešavanju sporova;
 fleksibilnost ugovornih klauzula i druge odredbe i uslove.
Ugovori u LNG industriji uključuju sve vrste ugovora, zakupe, akte,
hipoteke, licence, instrumente, beleške, obaveze, zajednička ulaganja i druge
sporazume, obaveze i pravno obavezujuće aranžmane, bilo pismene ili usmene.
Tačni parametri ugovora su uvek zaštićeni, međutim u opštem slučaju zna se da
23
Le représentant du Groupe international des importateurs de gaz naturel liquéfié, Prilog E
50
se od kraja druge decenije XXI veka dugoročni, a posebno „spot ugovori“,
specificiraju sa klauzulom o ponovnom pregovaranju. Ta stavka je bitna i
aktivira se kada dođe do promene tržišnih uslova koji uslod kojih se cena LNG-a
u ugovoru razlikuje od cene koju prodavac može dobiti od spot prodaje
umanjene za razliku troškova prevoza, nabavke od drugog dobavljača i sl. Kupci
LNG-a traže kratkoročne ugovore, sa pravom na preusmeravanje tereta tj.
fleksibilnost odredišta i sezonskih isporuka. Uvoznici takođe žele da u svojim
portfeljima smanje udeo dugoročnog LNG-a vezanog za naftu uz istovremeno
uključivanje veće količine franko brodova (Free on Board – FOB).
Najpopularnije su dnevno i sving trgovanje (Ason, 2022; OIES, 2022).
Postoji više tipova ugovaranja i ugovora o fizičkoj trgovini, ali najčešća
podela u zavisnosti od specifičnih potreba i zahteva uključenih strana.:
 sving ugovori (swing constracts),
 ugovori o osnovnom opterećenju (baseload contracts),
 čvrsti ugovori (firm constracts).
Sving ugovori ili sving opcije su tipične komponente gasnih ugovora, koje
nude mogućnost variranja ugovorenog obima pod određenim ograničenjima. Oni
su takođe poznati kao ToP ugovori o prekidu i promenljivom opterećenju koji
omogućavaju nosiocu da više puta koristi pravo na dobijanje većih ili manjih
količina energije podložno lokalnim dnevnim i globalnim periodičnim
ograničenjima. Ova odredba obavezuje kupca da plati minimalnu ugovorenu
količinu bez obzira na to da li mu se ovo u stvari odbija. Međutim, obaveza
uzmi ili plati se vrlo često odnosi samo na određeni deo godišnje ugovorene
količine, a preostali deo se može, ali ne mora, preuzeti. To predstavlja opciju,
koja se zove „sving opcija“, da kupac preuzme ovaj deo godišnje količine gasa
ili ne. Čak i ako se ovi ugovori široko primenjuju, tehnike koje se koriste za
određivanje cena još uvek nisu u potpunosti razvijene. Obično su kratkoročni u
trajanju od jednog dana i ne duži od mesec dana i mogu se prekinuti. Kupac i
prodavac se slažu da nijedna strana nije u obavezi da isporuči ili primi tačnu
količinu gasa koja je navedena. Ovi ugovori su najfleksibilniji i obično se
sklapaju kada su ili snabdevanje gasom od prodavca ili potražnja za gasom od
strane kupca nepouzdani. Sving ugovor omogućava svom imaocu da kupi
fleksibilnu količinu osnovne robe po fiksnoj ceni i fiksnom budućem datumu koji
je podložan lokalnim (npr. dnevno) i globalnim (npr. stalno) ograničenjima
skladištenja. Ova fleksibilnost je atraktivan izbor, na primer, za potrošače
prirodnog gasa i odgovara njihovom profilu rizika bolje od prethodno pomenutih
alternativa zaštite od rizika. Na primer, sving ugovor bi mogao da omogući
svom nosiocu da kupuje određenu količinu gasa na dnevnoj bazi tokom cele
zime (dnevna odluka u okviru dnevnih ograničenja), podložno ograničenju
ukupne potrošnje. Pored toga, svakog dana, kupac sving ugovora takođe može
da potroši bilo koju količinu prirodnog gasa (ali do granice skladištenja). Kao
rezultat, to je derivativni ugovor koji mora biti balansiran između cene i
51
količine kako bi se maksimizirao profit (ili minimizirali trošak).
Sving ugovori se obično trguju van berze i omogućavaju njihovim vlasnicima
da kupe fleksibilnu količinu osnovne imovine na fiksne datume izvršenja,
podložni lokalnim i globalnim ograničenjima. Na primer, proizvođač električne
energije koji se oslanja na vetar za proizvodnju energije mogao bi da sklopi
sporazum o isporuci određene količine za snabdevanje električnom energijom
na mesečnom nivou. U slučaju da vetar ne proizvodi dovoljne količine energije,
oni bi mogli da zaštite svoj rizik isporuke kupovinom ugovora o snazi. Na isti
način, potrošaču gasa može biti potrebna fleksibilnost zapremine tokom zime
kako bi izbalansirao rizik isporuke.
Ugovori o osnovnom opterećenju su slični sving ugovorima. Ni kupac ni
prodavac nisu u obavezi da isporuče ili dobiju tačnu navedenu količinu.
Međutim, dogovoreno je da će obe strane pokušati da isporuče ili prime
navedeni obim. Pored toga, obe strane su uglavnom saglasne da ne raskinu
sporazum zbog kretanja cena na tržištu. Oba ova razumevanja nisu pravne
obaveze – nema pravnog sredstva za bilo koju stranu ako veruju da druga strana
nije učinila sve od sebe da ispuni sporazum – umesto toga se oslanjaju na odnos
(i lični i profesionalni) između kupca i prodavca. Firmi ugovori se razlikuju od
sving i baseload ugovora po tome što bilo kojoj strani postoji pravna zaštita u
slučaju da druga strana ne ispuni svoje obaveze prema sporazumu. To znači da
su obe strane zakonski obavezne da prime ili isporuče količinu gasa navedenu u
ugovoru. Ovi ugovori se prvenstveno koriste kada je malo verovatno da će se i
ponuda i potražnja za određenom količinom prirodnog gasa promeniti ili pasti.
Pored trgovine fizičkim prirodnim gasom, u SAD postoji značajno tržište
derivata prirodnog gasa i finansijskih instrumenata. U stvari, procenjeno je da
je vrednost trgovine koja se odvija na finansijskom tržištu povećava vrednosti
fizičke trgovine prirodnim gasom deset do dvanaest puta. Fjučers ugovori mogu
biti robni ili finansijski – indeksni (poravnanje u gotovini), kamatni (isporukom
baznog instrumenta ili u gotovini) i valutni (izvedeni na osnovu važnijih
svetskih valuta).
Pod derivatima se podrazumevaju finansijski instrumenti koji svoju vrednost
„izvode“ iz osnove u ovom slučaju iz cene prirodnog gasa. Derivati mogu biti u
rasponu od prilično jednostavnih do izuzetno složenih. Tradicionalno, većinom
derivata trguje se na vanberzanskom tržištu, koju u suštini čini grupa tržišnih
igrača zainteresovanih za međusobnu razmenu. Osnovne vrste derivata
uključuju fjučerse, opcije i finansijske svopove. Fjučers je standardizovan
ugovor kojim se trguje na berzama. To je sporazum o budućoj transakciji i
predstavlja savremeniji tip terminskog ugovora koji prevazilazi problem
nedostatka likvidnosti i uobičajenih rizika koji je prisutan kod forvard
ugovora24. Trgovina se vrši prema fjučers ceni – cena po kojoj će se obaviti
transakcija u budućnosti. Karakteriše ga definisan datum isporuke (poravnanja)
24
Do 1972. koristili su se robni fjučersi, a od 1972. finansijski fjučersi
52
i struktura dospeća. Tržište fjučersa karakteriše aukcioni proces kojem
upravljaju lokalni trgovci i brokeri, prema cenovnim limitima.
Varjabilnost cena na tržištima prirodnog gasa može dovesti do finansijske
izloženosti za trgovce i druge učesnike na tržištu kako se cena menja tokom
vremena. Trgovanje finansijskim derivatima može pomoći da se ovaj rizik
ublaži ili „zaštiti“. Strategija hedžiranja je kreirana kako bi se smanjio rizik od
gubitka novca. Kupovina osiguranja vlasnika kuće je uobičajena aktivnost
zaštite. Slično tome, marketinški stručnjak koji planira prodaju prirodnog gasa
na spot tržištu u narednih mesec dana može biti zabrinut zbog pada cena i
može koristiti različite finansijske instrumente da bi se zaštitio od mogućnosti
da prirodni gas bude vredniji manje u budućnosti. Postoje bezbrojne strategije
za zaštitu od rizika cena na tržištu prirodnog gasa, uključujući fjučerse
prirodnog gasa, derivate zasnovane na vremenskim uslovima da bi se ublažio
rizik da vremenske prilike utiču na snabdevanje prirodnim gasom (a time i
njegovu tržišnu cenu), itd. Da biste saznali više o osnove hedžinga na tržištu
prirodnog gasa posetite njujoršku merkantilnu berzu ovde. Fjučersi za prirodni
gas (NG) Henri Hub-a su standard u industriji i njima se trguje preko Čikaške
merkantilne berze grupe (CME Group). Naziv potiče od Henri Hub-a, gasovoda
za prirodni gas u Luizijani koji služi kao zvanična lokacija za isporuku fjučers
ugovora. Po obimu, fjučersi na prirodni gas su treći po veličini fjučers ugovor za
fizičku robu u svetu.
3.6. Cene gasa
Kao i kod većine roba, cena prirodnog gasa zavisi od ponude i potražnje.
Neki od ključnih faktora koji utiču na ponudu i potražnju za prirodnim gasom su
uskladištene rezerve, globalna potražnja, razvoj alternativnih goriva, cene
alternativnih goriva i vremenske prilike. Mnoge zemlje širom sveta imaju
skladišta prirodnog gasa koje mogu da koriste u slučaju prezasićenosti
snabdevanjem. Skladištenjem prirodnog gasa, vlade se nadaju da će ublažiti
neke od problema povezanih sa povećanjem cena u vremenima smanjene
proizvodnje. Čuvajući zalihe prirodnog gasa, zemlje neće morati da kupuju
toliko tokom nestašice snabdevanja, što bi na kratko održalo potražnju na
niskom nivou. Međutim, kada se rezerve neke zemlje potroše ili ponestane,
moraće da kupe više, što u slučaju nestašice znači više cene umesto smanjene
dostupnosti prirodnog gasa. Globalna potražnja za prirodnim gasom je u velikoj
meri bila u porastu u poslednjoj deceniji. U narednih pet godina predviđa se da
će potražnja za prirodnim gasom rasti za oko 1,6% godišnje – pri čemu većina
ove rastuće potražnje dolazi sa azijskih tržišta u razvoju. Uz to, SAD su i dalje
najveći potrošač prirodnog gasa u svetu, a slede Rusija, Kina, Iran i Indonezija.
Ostaje da se vidi kakav će uticaj sve veća globalna potražnja za prirodnim
gasom imati na cene. Ako povećana proizvodnja iz Katara i Amerike može da
zadovolji rastuću potražnju, cene možda neće biti previše drastično pogođene.
Cene gasa su deregulisane i prodaja gasa odvojena od transporta gasa –
53
Vlade deregulišu cenu prirodnog gasa i regulatori reformišu tržište kako bi
odvojili funkciju prodaje roba od transporta i drugih logističkih usluga.
Povećava se broj kupaca i prodavaca Pristup trećih strana transportnim
objektima, terminalima – Regulatori nalažu da svi potencijalni korisnici
infrastrukture imaju pristup pod nediskriminatornim komercijalnim uslovima,
poznatim kao pristup trećih strana. Ovo otvara mrežu čvorišta za nove kupce i
prodavce. Bilateralna trgovina preovlađuje – Više strana počinje da sklapa
ugovore jedna sa drugom pod sopstvenim uslovima i preko TPA olakšica.
Proizvođači mogu direktno trgovati sa distributerima i velikim krajnjim
korisnicima. Broj partija i transakcija se povećava. Transparentnost u
određivanju cena i obima trgovanja – Subjekti za izveštavanje o cenama (PRE)
počinju da objavljuju informacije o cenama gde se cene i količine izveštavaju i
objavljuju dnevno, nedeljno ili mesečno, u skladu sa pravilima kako bi se
osigurala tačnost. Pouzdane informacije o cenama podržavaju bilateralnu
trgovinu i smanjuju troškove transakcije. Standardizacija trgovačkih pravila i
ugovora – Uvedena od strane regulatora ili industrijske organizacije, kao što je
Severnoamerički odbor za energetske standarde (NAESB), obezbeđuje
zajedničku upotrebu termina i standardizovane prakse trgovanja i prenosa. Ovo
olakšava trgovanje smanjenjem transakcionih troškova i efikasnijim
trgovanjem. Trgovanje bez posredništva – Pored proizvođača, distributera i
krajnjih korisnika, trgovci kao što su trgovci, finansijske institucije i brokeri
ulaze na tržište da trguju gasom i obezbede dodatnu tržišnu likvidnost.
Indeksacija cena – Likvidnost u čvorištu se povećava do te mere da unapred
prijavljene cene u čvorištu postaju pouzdan pokazatelj tržišne ravnoteže.
Prijavljene cene postaju pouzdan indeks koji će strane navesti za buduće cene
u dugoročnim ugovorima. Ulaze nefizički trgovci – Nefizički trgovci koji nude
čiste finansijske instrumente zaštite na osnovu indeksa čvorišta ulaze na tržište
da bi preuzeli rizik cene i ponudili prilagođene OTC usluge hedžinga povezane
sa indeksom.
The most widely used gas price formation mechanisms are as follows:
Oil Indexation: the gas price is linked to crude oil or oil products with
provision for the base price and escalation clauses. This pricing mechanism is
most often used for international gas trade, especially in LNG.
Gas-on-Gas Competition: the gas price is determined by the dynamics of
supply and demand within a defined market, typically a virtual gas hub.
Regulated Gas Pricing: the gas price is set by the regulatory body using a
non-market approach (such as "cost plus"). This mechanism is widely used in
domestic markets. Price regulation is often segmented by customer type and
demand sector (i.e. domestic vs industrial use) to boost national
competitiveness and/or support the social wellbeing of the population.
54
End-Product Netback Pricing: the gas price received by the gas supplier is
linked to the products which the buyer is producing and is typically applied
when the gas is used as a raw material e.g. fertilizer production.
Hybrid pricing. Complex formulas to price natural gas are increasingly used
in international gas trade to apply additional flexibility. The components can
include prices for substitute energy products, such as crude oil and oil
products, coal and electricity, as well as relevant gas market price indices
(such as HH or TTF).
55
1.2.6. Metode proračuna cene LNG-a
Različiti tržišni regioni praktikuju vrlo različite metode određivanja cena
gasa i postoje značajne razlike u terminologiji za njihov opis. Međunarodna
gasna unija (International Gas Union - IGU) stvorila je radnu grupu koja je
sprovela četiri istraživanja tokom perioda 2005—2010. i razvila sistem
klasifikacije cena gasa. Skoro je nemoguće posmatrati odvojeno međunarodne i
lokalne cene gasa, jer lokalne cene imaju značajan uticaj na međunarodne i
obratno.
Teoretski, cene prirodnog gasa treba da imaju dugoročnu vezu sa cenama
nafte. Nafta se može zameniti prirodnim gasom, ali ne i obrnuto jer je
supstitucija složenija zbog niske energetske vrednosti prirodnog gasa. Stoga,
iako prirodni gas i nafta dele mnoge karakteristike razlikuju se u načinu na koji
se prodaju i cene.
Podaci IGU-a su izuzetno vredni jer pokrivaju čitav svet i pružaju bazu
podataka prema mehanizmu formiranja cena i regionu koristeći doslednu
metodologiju.
Trgovina LNG-a većim delom se svodi na dugoročne ugovore, a cene se
računaju prema formulama u zavisnosti od tržišta – kako za uvoz tako i za
izvoz. Mnoge formule uključuju S-krivu 25, gde se formula cene razlikuje - iznad i
ispod cene određene nafte. U većini istočnoazijskih ugovora, formula cena
indeksira se na osnovu korpe sirove nafte koja se uvozi u Japan (pod nazivom
japanski sirovi koktel - JCC 26). U indonežanskim ugovorima, formula cene
povezana je sa indonežanskom sirovom naftom (ICP 27). U kontinentalnoj Evropi
indeksiranje ne sledi isti format i ona se razlikuje od ugovora do ugovora;
indeksiranje se vrši na cenu sirove nafte Brent (B), mazuta (HFO), lakog gasnog
ulja (LFO), gasa, uglja, cenu električne energije i sl.
Na globalnom tržištu su poznate tri metode određivanja cena:
 fiksna cena;
 cena izračunata po formuli;
 tržišna cena.
Fiksna cena je cena koja se ugovara između prodavca i kupca, a obično se
definiše za određenu količinu i za određeni period. Uglavnom se koristi za
određene lokalne količine LNG-a.
Cena izračunata prema formuli dogovara se između prodavca i kupca, a
povezuje cenu sa konkurentskim gorivima (u Evropi često nenaftni proizvodi, u
Aziji obično sirova nafta). Primenjuje se na jednokratne, kratkoročne,
25
Prilog F
26
Japan Customs-cleared Crude
27
Indonesian Crude Price
56
srednjoročne i dugoročne isporuke LNG-a. Cena u sledećim regionima: Azija,
kontinentalna Evropa (bez severozapadne Evrope) kao i Bliski istok je vezana je
za cenu Brent-a.
Tržišnu cenu ugovaraju prodavac i kupac na tržištu gde postoji
transparentnost poput SAD i UK (HH 28 ili NBP29). Primenjuje se, takođe kao i u
slučaju cena izračunatih prema formuli za jednokratne, kratkoročne,
srednjoročne i dugoročne isporuke. Tržišna cena se uglavnom primenjuje u
sledećim regionima: Severozapadna Evropa- Velika Britanija (NBP), Holandija
(TTF30), Belgija (ZTP31); Francuska (PEG Nord32), SAD – Severna i Južna Amerika
(HH) i odabrani azijski regioni (HH).
Prema IGU klasifikaciji mehanizmi formiranja cene gasa su:
 eskalacija cene nafte (OPE33);
 konkurentska cena domaćeg gasa u odnosu na uvezen gas (GOG34);
 bilateralni monopol (BIM35);
 povrat neto dobiti od finalnog proizvoda (NET36);
 eegulatorni trošak usluge (RCS37);
 socijalno-politički propis (RSP38);
 niska cene regulisana subvencijom (RBC39);
 bez cene (NP40).

Svi mehanizmi pojašnjeni su kroz Prilog E.
1.2.6.1. Formiranje uvozne cene za Azijsko tržište

Od 1970. do danas cena LNG vezuje se za cenu sirove nafte. Formula je
vremenom menjala svoj oblik u skladu sa promenama na tržištu, ali je princip
ostao isti – cena je u dugoročnim ugovorima i dalje povezana sa cenom sirove
nafte. Obzirom da je Japan prva zemlja koja je započela uvoz, ostale azijske
zemlje preuzele su taj princip, a formula koja je generalno prihvaćena u Koreji
28
Henri Hub, Prilog E
29
National Balancing Point, Prilog E
30
Title Transfer Facility, Prilog E
31
Zeebrugge Trading Point, Prilog E
32
Point d’Echange de Gaz, Prilog E
33
Oil Price Excalation, Prilog F
34
Gas on Gas, Prilog F
35
Bilateral Monopoly, Prilog E
36
Netback From Final Product, Prilog E
37
Regulation Cost Of Service, Prilog E
38
Regulation Social and Political, Prilog E
39
Regulation below cost, Prilog E
40
No Price, Prilog E
57
i Japanu od 2005. godine kako u dugoročnim ugovorima tako i u novim
ugovorima vratila se na pravolinijski odnos,može se izraziti jednačinom:
C LNG=a C JCC +b
C(LNG)  cena utečnjenog prirodnog gasa ($/MBTU);
C(JCC)  cena tzv. japanskog koktela (JJC), carinjene sirove nafte iz uvoza;
a, b  konstante, čije se vrednosti određuju tokom pregovora između kupca i

prodavca gasa.
Konstanta a prikazuje vezu između cene gasa i cene nafte - (to jest, ona
određuje nagib S-krive41), izraženo u procentima (obično 16-24%). Konstanta b
je fiksna vrednost ($/MBTU) koja obično odražava troškove transporta za
isporuku gasa, a delimično i inflaciju. Vremenom se menjala. Dugo vremena su
se pregovori o ugovoru obično fokusirali na nivo konstanti a i b, sa posebnim
naglaskom na koeficijent a, jer je to značajno uticalo na ukupnu promenu
cena. U vreme nestabilnosti cena, posebno nakon 1985. i tzv. trećeg naftnog
šoka kada su cene sirove nafte dosegle izuzetno nisku vrednost u formulu su
uvedeni i drugi elementi (na primer, određene cene nafte, po kojima se mogu
pregovarati o ugovorima ili po kojima se konstante menjaju automatski).
Uveden je koncept „primenljivog opsega“, koji je ograničio upotrebu formule
cena na relativno uski raspon cena nafte, obično od 11–29 $/bbl.
Generalno, cena se kvartalno, delimično, prilagođava u ponovnim
pregovorima između zemalja izvoznica i uvoznica, razdvajanjem konstante b na
transportne troškove i premiju. Ako se cena LNG-a računa kao FOB 42,
transportni troškovi se mogu isključiti ali u azijskim zemljama se obično
izražava kao CIF43 cena, pa bi trebalo da budu uključeni.
C ( LNG )=a C ( SN ) +c + vozarina+ premija

Cena LNG-a, transportni trošak kao i cena sirove nafte u jednačini mogu se
meriti i beležiti, ali uslovi premije, premda je važna promenljiva u stvarnosti,
teško pa se iz tih raloga formira prostorni model koji se koristi u
makroekonomiji.
C ( LNG ,t )=a t C( SN ,t ) +c t + vozarinat + premija t +e t
premija( t+1 )=γ premija t + ν t+1

Osnovna jednačina je jednačina kojom se određuje cena u određenoj
vremenskoj seriji, a donja jednačina je jednačina kojom se za taj period
41
Varira u različitim rasponima cena nafte.
42
FOB – Free on board, Prilog E
43
CIF, Prilog E
58
posmatra vrednost premije korišćenjem Kalmanovog filtera44 u uvoznoj ceni
LNG-a. Procenjeni koeficijenti a i c, s obzirom na rigidnost, mogu se tumačiti
kao prosečna dugoročna ugovorna struktura cena. Ako u uvezenom LNG-u ne
postoji premija za cenu u godini t, se uzima nulta vrednost.
3.6.1.2.Formiranje izvozne cene za tržišta SAD
Izvoz LNG-a u SAD započet je 2016. Izvozna cena američkog LNG-a zasniva
se na mehanizmu povezivanja sa otkupnom cenom gasa na domaćem tržištu i
izračunava se korišćenjem sledeće formule:
R LNG=1 ,15 R HH +naknada za utečnjavanje+naknada za regasifikaciju /transport

Ili:
R LNG ,CIF =1.5 R FOB , HH + naknada fiksnog kapacitetana gas (2 ,24 ÷3 , 5 $ /mil Btu)+troškovi u
Troškovi transporta i regasifikacije zavise od toga gde se tržište nalazi.
Svaka razlika od 1 $/MMBtu znači da će američki LNG godišnje izgubiti 49 mil
$/MTPA na ugovorenu cenu. U budućnosti će se američki prodavci LNG-a suočiti
sa dva izbora: ili da LNG plasiraju na tržište, ali sa potencijalnim gubicima, ili
će naknadu za utečnjavanje, a potencijalno i troškove otpreme uzeti u obzir
kao poništeni trošak. Ako azijske i evropske spot cene konvergiraju, većina
američkih kompanija radije bi otpremale LNG u Evropu zbog kraćih transportnih
razdaljina samim tim bi imale i manje gubitke.
U 2019. godini međunarodne cene gasa dostigle su rekordno niske nivoe,
zbog povećane proizvodnje prirodnog gasa, puštanjem u rad nove izvozne
infrastrukture i ograničenom potražnjom sa azijskih tržišta. Iako američki LNG
uglavnom odlazi na azijsko tržište putem spot ugovora, sa više projekata SAD u
narednim godinama bi mogle da postanu jedan od glavnih dobavljača gasa za
Evropu. Evropsko tržište samim tim „konačna tačka“ za količine koje se ne
mogu plasirati u Aziju ili negde drugde, posebno u scenarijima kada ponuda
LNG-a brzo raste, a postojeći dobavljači imaju ograničeni potencijal smanjenja
izvoza LNG-a. U takvoj situaciji, LNG bi mogao da potisne tržišni udeo Rusije u
Evropi, samo na osnovu promenljivih troškova.
Breaking down US LNG contract value | Timera Energy (timera-

energy.com)
3.6.1.3. Formiranje izvozne cene za tržišta Rusije
Cena ruskog prirodnog gasa zasniva na cenama mazuta i gasnog ulja.
Formula za određivanje cena ruskog gasa održava cenu na nivou ili blizu njenog
pariteta sa sirovom naftom. Ruske kvartalne klirinške cene gasa 45 izvedene su iz
planskih cena mazuta i gasnog ulja na osnovu cena na mediteranu (FOB). Tačna
44
Kalmanov filter, Prilog F
45
Clearing price
59
formula cena varira u zavisnosti od ugovora, a ugovorne odredbe, posebno u
konstantnom delu jednačine, zavise od pregovaračke moći uvoznika. Opšta
formula može se dati u obliku:
P g ,RU ( t )=C+ P g , RU ( t−1 )

(
1 F (t ) G
+ (t )
2 F(t−1) G(t−1) )
gde su:
P  kvartalna klirinška cena ruskog prirodnog gasa;
C  konstanta;
F  prosečna cena mazuta sa manje od 1% sadržaja sumpora u poslednja tri

kvartala dato u SAD;
G  prosečna cena gasnog ulja sa manje od 0,1% sadržaja sumpora u
poslednja tri kvartala data u SAD.
Ruska dugoročna strategija zasad se zasnivala na pretpostavci da ruski gas
ostaje dostupan evropskim kupcima kroz njihove postojeće dugoročne ugovore,
da izgledi za nekonvencionalni gas46 u Evropi ostaje maglovit, a da će se LNG
globalno verovatno i dalje preusmeravati ka vrhunskim azijskim tržištima.
U Evropi su zbog potrebe za ulaganjima potrebnim za gasovodnu
infrastrukturu Rusija, Alžir i Norveška obezbedili dugoročne ugovore povezane
sa drugim energentima - pre svega naftom. I to se u realnosti menja obzirom na
brojne probleme koje takvi ugovori donose, pre svega zbog kolebljivosti cena
sirove nafte, pa se orijentišu prema fleksibilnijim strategijama određivanja
cena. Cena ruskog gasa je 30-40% niža u odnosu na američki LNG.
3.6.1.4. Proračun cene za EU
U Evropi se tržište gasa već razvilo do te mere da je cena LNG-a mora
direktno nadmetati sa cenom gasa iz cevovoda. Kao rezultat toga, formule za
cene vezane za naftu u ugovorima o prodaji LNG zamenjene su formulama za
određivanje cena koje se postavljaju u odnosu na konkurentske cene gasa u
čvorištima kao što su holandski Faciliti Transfer Faciliti (TTF) i britanska
Nacionalna tačka za uravnoteženje (NBP). Dugoročni ugovori sa cenama koje
uključuju indeks cene nafte i dalje su dominantni u severozapadnoj Evropi.
Liberalizovana, likvidna spot tržišta koja su ranije obuhvatala UK, Belgiju i
Holandiju značajno su se proširila. Severna Francuska i Nemačka ubrzano šire
promptnu trgovinu, a na mediteranskim tržištima uslovi postaju povoljniji.
Do razvoja spot tržišta, uslovi za određivanje cena za LNG u kontinentalnoj
Evropi takođe su se zasnivali na formulama koje uključuju indeks cene nafte, sa
nekim ključnim razlikama:
46
Nekonvencionalni gas je prirodni gas dobijen na načine koji se smatraju novim i drugačijim u
odnosu na vertikalnu ekstrakciju iz bušotina (gas iz škriljaca, gasni hidrati, sintetički prirodni gas).
60
 ugovori su često uključivali dodatni element „prevoza“ koji odražava
troškove isporuke;
 opseg fleksibilnosti (95 —100 %) bio je niži nego za isporuke gasa u
cevovodima.
Cena se izračunava na osnovu neto povraćaja: troškovi prevoza i distribucije
oduzimaju se od prosečne cene konkurentskih goriva na finalnom tržištu.
Vrednost odgovara maksimalnoj nabavnoj ceni koju je distributer gasa spreman
da plati proizvođaču. Konvencionalnom indeksacijom prirodni gas je vremenom
vezan za konkurentska goriva. Za razliku od Azijskog modela gde se cena
indeksira na bazi cene sirove nafte, koja koja se koristila u većini elektrana
tokom 1970-ih, u Evropi se prirodni gas obično indeksira na ceni mazuta:
C LNG=C 0 + A ( C−C 0 ) + B ( F−F 0 )

C(LNG)  cena utečnjenog prirodnog gasa ($/MBTU);
C, F  prosečna cena lož ulja tokom 3,6,9 meseci koja se koriguje u odnosu
na ugovorenu vrednost;
A, B  konstante, čije se vrednosti određuju tokom pregovora između kupca
i prodavca gasa
Title (acm.nl)
Chapter 5.pdf (oxfordenergy.org)
61
4. GASNA ČVORIŠTA
Čvorišta prirodnog gasa obično su u središtu gasnih infrastrukturnih mreža i

koriste se kao centralne tačke za određivanje cena i trgovinu prirodnim gasom.
Uspostavljanje čvorišta zahteva vreme, ulaganja ali pre svega političku podršku
kako bi se omogućio razvoj cena bez regulatorne intervencije. Gasnim čvorištima
su potrebne mreže cevovoda, terminali i skladišta koja omogućavaju trgovinu i
kretanje zalihama u kratkom roku. Neophodnim uslovom razvoja trgovinskog
čvorišta u ranim fazama smatra se dovoljno i redovno snabdevanje gasom kako bi
se omogućila razmena robe u značajnim količinama. Koncept čvorišta razvijen je
prevashodno u SAD pa je nakon dve decenije prenesen i na EU. Evropsko iskustvo
ističe da su za stvaranje konkurentnih tržišta koja su neophodna za funkcionalna
gasna čvorišta neophodni liberalizacija tržišta i tranzicija mehanizma za
određivanje cena gasa. Politička volja i propisi dodatno štite okruženje
konkurencije potrebno za razvoj čvorišta. Prirodni faktori, kao što su značajna
domaća proizvodnja i kultura, mogli bi da imaju značajan uticaj na razvoj
čvorišta i tranziciju mehanizma cena.Iako rastuće tržište stvara priliku da se
započnu novi uslovi u istočnoj Aziji, put do autohtonih čvorišta za trgovinu
gasom ili LNG-om može biti teži.
Po definiciji, gasno čvorište (natural gas hub) je tačka na kojoj se spaja

nekoliko gasovoda, omogućavajući trgovinu i fizičku razmenu gasa između
mnogih kupaca i dobavljača. Gasno čvorište je centralno tačka određivanja
cena prirodnog gasa u mreži. Može biti fizičko (tipično za SAD) ili virtuelno
(tipično za evropsko tržište). U Evropi, prvo gasno čvorište pojavilo se u
Velikoj Britaniji 1996. godine, a od ranih 2000-ih, proces njihovog stvaranja
proširio se na kontinentalnu Evropu (Kurbet, 2022).
Da bi se što preciznije definisao pojam gasnih čvorišta potrebno je
sagledati više elemenata među kojima: tržište roba, finansijskih derivata,
mrežu gasovoda i regulatorne politike. Kako se tržište prirodnog gasa deli u
regione, koncept trgovine može se sagledavati u odnosu na zastupljenost
tipova ugovora, formiranja cena, postojanja fizičke inftrastrukture,
operativnog prenosnog nosača gasa, postojanje LNG inftrastrukture i
terminala. Iz te perspektive, gotovo je nemoguće direktno opisati šta i
kako svako pojedino čvorište radi. Deo problema je upotreba jednog
termina za različite stvari — „čvorište“. Zapravo pojedina čvorišta i jesu
mesta na mapi dok su druga hipotetička, unutar regionalnog cevovodnog
sistema. Isto tako, kako gas prođe određenu mernu stanicu, čvorišta mogu
biti odrednice gde se posedovno pravo menja od prodavca do kupca. To
mogu biti i specifične lokacije na kojima finansijski špekulanti mogu
trgovati ugovorima o derivatima za buduću isporuku (bilo u samom gasu ili
62
u ceni da se na vreme stigne sa jednog mesta na drugo). Uprkos izvesnoj
terminološkoj nesigurnosti, čvorišta su neizostavan deo u procesu razmene
gasa.
Možda je najbolja podela gasnih čvorišta u tri kategorije: fizička (gde
gas prolazi preko merne stanice na definisanim objektima cevovoda),
nacionalna (koja se odnose samo na hipotetičku tačku unutar određenog
sistema cevovoda) i virtuelna (gde politička ili struktura gasovoda ne
postoje več su stvorena uglavnom zbog konkurentnog tržišta gasa). Primer
virtuelna trgovačke tačke (Virtual Trading Point - VTP) ili nefizičkog čvorišta
su mnoga kontinentalna gasna čvorišta EU, čvorište Vallumbill u Australiji
ili kinesko čvorište. U njima se može trgovati između onih Evropljana,
Australijanaca ili Kineza koji poseduju gas u gasovodima u tim regionima,
ali strukturni uslovi za konkurentan transport ne postoje ni na jednom. EU
je skup regionih ulazaka i izlazaka bez nacionalnih čvorišta, australijski pak
sistem gasovoda je uglavnom neregulisan bez neophodne transparentnosti
za konkurentan pristup gasovodima, a sam kineski sistem je praktično
zatvoren za konkurentnu proizvodnju gasa ili pristup gasovodima. Prema
tome, ne postoje praktična sredstva za konkurentan pristup tim čvorištima
ili za ta čvorišta, da bi se mogle zadovoljiti potrebe finansijskog tržišta i na
osnovu njih definisale isporuke terminskih ugovora. Samim time su samo
načelno čvorišta, bez korisne uloge i ne mogu da rade ili su „neaktivna“
kako EU označava većinu svojih. U rezimeu, termin „čvorište“ se ne prevodi
jednostavno sa jednog mesta na drugo i to je karakteristično i jedinstveno
za gas — druge robe nemaju takve probleme (Makholm, 2016).
Razvoj gasnih čvorišta potekao je krajem XX veka u SAD (1980), pa se
deceniju kasnije preneo i u Ujedinjeno Kraljevstvo, a sa početka XXI veka i
na Evropu (2000), a postoje tendencije i podsticaji da se razvija i u
istočnoj Aziji obzirom na obim trgovine u tom regionu. U oblasti trgovine
prirodnim gasom, čvorište (gas hub) je fizička ili virtuelna lokacija i
ugovorna tačka gde kupci i prodavci izvršavaju transakcije za gas. Iako se
prirodnim gasom se može trgovati na različitim lokacijama, čvorišta su
posebno dizajnirana da podrže trgovačke aktivnosti i širok spektar usluga.
Njegova osnovna funkcija je prenos gasa od dobavljača do potrošača po
ugovorima po ceni u vreme njihovog dospeća. Povećanom diversifikacijom
mogućnosti za kupovinu gasa, čvorište omogućava veću fleksibilnost u
trgovini gasom. Pored toga, rad čvorišta pomaže korisnicima da se lako
prilagode dinamici tržišnih promena. Trgovanje unutar čvorišta omogućava
i veću transparentnost cena, što dovodi do formiranja jasnijih ekonomskih
signala za učesnike. čvorište može biti fizičko ili virtuelno.
Osim što je fizička tačka na kojoj se spaja nekoliko cevovoda, čvorište
kao trgovačka platforma za fizičke i/ili finansijske transakcije gasa po
svojoj organizaciji i ulozi može biti virtuelno, vršiti ulogu balansne ili
63
benčmark tačke unutar sistema cevovoda, funkcionisati transregionalno
(jedan ili više operatora prenosnog sistema) ili unutar jedne zemlje, pa se
najoštije može opisati kao distributivni centar između upstream i
downstream sektora.
Čvorište omogućava učesnicima trgovinu u okviru njihovog operativnog
područja da pristupe kratkim, srednjoročnim i dugoročnim nabavkama kao i
pristup velikom broju prodavaca i različitih kupaca (to mogu biti
proizvođači, drugi dobavljači ili veliki kupci).
Trgovina se sprovodi na način da usluge moraju biti pružene različitim
učesnicima po istim cenama. Gas se unutar čvorišta može prenositi bez
troškova, a u jednoj zemlji može postojati mnogo takvih zona. Osnovni
elementi čvorišta su uglavnom operater i trgovac. Preporučuje se da
operater čvorišta bude posebno pravno lice, tako da se spreči svako
potencijalno diskriminatorno ponašanje. Potencijalni korisnici usluga
čvorišta treba da ispune odgovarajuće finansijske i industrijske standarde
(Shi & Variam, 2018). Regulatorni okvir može podržati razvoj čvorišta jasnim
pravilima za pristup a čvorište, i obustavljanje rada unutar čvorišta i
postavljanje podsticaja za ulaganja u razvoj infrastrukture i pružanje
usluga.
4.1. Hronologija formiranja gasnih čvorišta
Istorija gasnih čvorišta pokrenuta je u SAD 1950-ih. kreće, sa jednim od prvih i
najvećih na svetu čvorišta u Luizijani.
Tabela 5. Gasna čvorišta u Evropi (Heather, 2021)
Naziv čvorišta Država Godina

National Balancing Point - NBP UK 1996
Zeebruge - ZEE Belgija 2000
Punto di Scambio Virtuale - PSV Italija 2003
Title Transfer Facility - TTF Holandija 2003
Almacenamiento Operativo Comercial - AOC Estonija 2004
Gas Transfer Facility - GTF Danska 2004
Point D'echange De Gaz - PEG Francuska 2004
Central European Gas Hub AG - CEGH Austrija 2005
Exchange Transfer Facility - ETF Danska 2008
Points d’Echange de Gaz - PEG Nord Franciska 2009
Gaspool - GPL Nemačka 2009
Net Connect Germany - NCG Nemačka 2009
Magyar Gázkiegyenlítési Pont - MGP Mađarska 2010
Ulusal Dengeleme Noktasi - UDN Turska 2011
64
Virtuální obchodní bod - VOB Češka 2011
Zeebruge Trading Point - ZTP Belgija 2012
Virtual Trading Point - VTP Austrija 2013
Virtual Poin Gaz System - VPGS Poljska 2014
Trading Region South - TRS Francuska 2015
Northern Ireland Balancing Point - NIBP Severna Irska 2015
Slovenskom Virtualnom Obchodnom Bode - SVOB Slovenija 2016
Irish Balancing Point - IBP Irska 2017
Trading Region France - TRF Francuska 2018
Hellenic Trading Point - HTP Grčka 2018
Punctul Virtual de Tranzactionare - PVT Rumunija 2020
Virtualna Turgovska Tochka - VTT Bugarska 2020
Punto Virtual de Balance - PVB Estonija
Sa početkom deregulacije tržišta gasa 1970-ih prešla je u Evropu. NBP je

bio prvo gasno čvorište u Evropi. Njen put do zrelosti trajao je desetak godina.
Godine 2003. osnovan je TTF u Holandiji uz veliko gasno polje Groningen. Do
danas su su Henri Hub u SAD, NBP u UK i TTF u kontinentalnoj Evropi reper za
određivanje cena gasa.
Tabela 6. Čvorišta u SAD (EIA, 2020)
Naziv čvorišta Država Godina

Agua Dulce Teksas, SAD
Algonquin Citygate Algonquin, Kanada
Cheyenne Hub Vajoming, SAD
Columbia Gas Appalachia Britnaska Kolumbija, Kanada
Columbia Gulf Mainline Britnaska Kolumbija, Kanada
Dominion South Pensilvanija, SAD
El Paso Permian Teksas, SAD
Henry Hub - HH Luizijana, SAD
Joliet Ilinois, SAD
Kartagina Teksas
Katy Teksas, SAD
Kern River Opal Vajoming, SAD
Malin Oregon, SAD
MichCon Mičigen, SAD
NGPL Midcontinent Kanzas, SAD
NGPL Texok zone Ohajo, SAD
65
Northern Natural Demarc Kanzas, SAD
Opal Vajoming, SAD
Perriville Kalifornija, SAD
PG&E City Gate Kalifornija, SAD
PG&E Citygate Kalifornija, SAD
Rockies Express Pipeline Zone 3 Kolorado, SAD
SoCal Border Kalifornija, SAD
SoCal Citygate Kalifornija, SAD
Sumas Britnaska Kolumbija, Kanada
Tennessee Gas Zone 4 Marcellus Tenesi, SAD
Texas Eastern M-2 (Receipts) Teksas, SAD
Texas Eastern M3 Teksas, SAD
Texas Gas Zone 1 Teksas, SAD
Transco Zone 3 Luizijana, SAD
Transco Zone 4 Misuri, SAD
Transco Zone 5 Delivered Vajoming, SAD
Transco Zone 6 non-NY NY, SAD
Transco Zone 6 NY NY, SAD
Ventura Kalifornija, SAD
Waha Teksas, SAD
Najveće svetsko čvorište prirodnog gasa je Henri Hub u američkoj državi

Luizijana. Gas koji se isporučuje u ovom trenutku je osnova većine američkih
fjučersa prirodnog gasa daleko najvećeg svetskog tržišta gasnih derivata - i
takođe se koristi za utvrđivanje cene izvoza LNG iz SAD. Henri Hub ima koristi
od ogromne domaće proizvodnje i potrošnje u Sjedinjenim Državama, kao i od
najveće i najslobodnije dostupne mreže gasovoda na svetu, koja se proteže do
Kanade i Meksika.
U Evropi, britanska nacionalna tačka za balansiranje (NBP) i holandski fond za
prenos prava (TTF) su se pojavili kao glavna čvorišta prirodnog gasa. NBP je bio
prvi gasni čvor u Evropi kojim se aktivno trguje, kao i njegov veći američki
kolega, koji je imao koristi od regulacije otvorenog tržišta, značajne domaće
proizvodnje - u Severnom moru - i velike potrošnje. Britanija takođe uzima gas
iz cevovoda iz Norveške i uvozi LNG. Holandski TTF ima koristi od ogromnog –
ali iscrpljujućeg – gasnog polja Groningen na kopnu. TTF se takođe nalazi u srcu
ogromne mreže gasovoda kontinentalne Evrope i ima kapacitet za uvoz LNG. Po
ceni u evrima, TTF je zamenio britanski NBP kao glavno čvorište cena gasa u
kontinentalnoj Evropi i merilo.
Kina želi da uspostavi čvorišta za trgovinu gasom koja će postati referentna
cena za Aziju. Raznovrsne zalihe zemlje, uključujući domaću proizvodnju, uvoz
66
gasovoda i isporuke LNG-a, i njena ogromna, rastuća potrošnja smatraju se
korisnim za gasno čvorište. Međutim, teška vladina intervencija – kao što se vidi
na tržištima uglja – dominacija državnih energetskih kompanija i nerazvijena
gasna infrastruktura smatraju se preprekama. Japan, najveći svetski uvoznik
LNG-a, pokušava da uspostavi isporuke na svoje obale kao referentnu cenu za
LNG u Aziji. Njegov nedostatak domaće proizvodnje, međutim, i trend pada
potražnje zbog opadanja stanovništva i konkurencije drugih goriva, smatraju se
kamenom spoticanja. Singapur želi da ponovi za tržište LNG-a ono što je uradio
u nafti tako što će postati referentna cena za gorivo u Aziji. Ali dok se njegova
regulativa koja je pogodna za tržište smatra povoljnom, njena mala populacija
i nedostatak skladišnih kapaciteta smatraju se preprekama. Različiti izvori
snabdevanja gasom, uključujući domaću proizvodnju, uvoz gasovoda i isporuke
LNG-a u inostranstvo, smatraju se povoljnim za izbegavanje dominacije
nekoliko proizvođača
U Aziji trgovina je delimično ili potpuno regionalno reguisana. Tržišta u Aziji
su nezrela i zavisnost od indeksacije nafte stručnjaci iz industrije smatraju
značajnom smetnjom za integraciju globalnih tržišta gasa. Potencijali izgradnje
gasnih čvorišta sagledavaju se u Kini, Japanu i Singapuru. Singapur je istorijski
bio centar za naftu u Aziji - oni deluju kao tržište između istoka i zapada. Ovo
je u velikoj meri diktirano njihovom lokacijom u Malačkom moreuzu i
povoljnom tržišnom politikom. Sa porastom potražnje za LNG, oni se nadaju da
će igrati istu ulogu za LNG. U potrazi za ovim ciljem, Singapur proširuje svoje
LNG kapacitete.
Najveći potencijal za virtuelno LNG čvorište ima Singapur (određen operater
bi bio Singapore Exchange) dok bi gasno čvorište moglo bi se pojavi ako se
sekundarno tržište gasa dobro razvije obzirom da nacionalna mreža postoji, a
operater prenosnog sistema je nezavisan. Postoji dovoljno skladišne
infrastrukture za pretovar LNG-a i trgovinu teretom, a omogućen je i pristup
trećim licima. Japan takođe viđen je kao virtuelno čvorište jer nema
nacionalne gasovodne mreže ali ima infratruktturu za LNG uvoz (određen
operater je JOE), a u Kini zbog najmanjeg potencijala nije određeno gasno
čvorište (Shi & Variam, 2018; Koons, 2022).
Australijsko tržište prirodnim gasom
Tržište gasa istočne obale pretrpelo je značajne promene od 2015. godine
kada su novi terminali za izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) u Kvinslendu po
prvi put direktno povezali domaće cene gasa u Australiji sa međunarodnim
tržištima. Naknadni razvoji na tržištu, uključujući projektovana povećanja
cena, nedostatke u snabdevanju i intervencije politike pošto se značajan broj
ugovora o snabdevanju gasom (GSA) približava isteku, potkopavaju poverenje u
tržište (AEMO, 2024).
Vallumbila u Kvinslendu je glavno čvorište za snabdevanje gasom. Kao tačka
interkonekcije gasovoda za basen Surat-Boven, povezuje tržišta gasa u
67
Kvinslendu, Južnoj Australiji, Novom Južnom Velsu i Viktoriji. Opslužuje
potrošače industrijskog gasa, objekte za izvoz LNG i generatore na gas, što ga
čini prirodnim mestom za trgovinu i idealnom lokacijom za berzu za trgovinu
gasom.
Tabela 7. Čvorišta u Australiji (EIA, 2020)
Naziv čvorišta Država Tip Godina

Wallumbilla, Južna 2014
Gasno čvorište
Australia
Moomba, Južna Australia Gasno čvorište 2016
Brisbane Spot tržište

Sydney Spot tržište
Adelaide Spot tržište
Veleprodajno
Viktorija
tržište
4.2. Tipovi gasnih čvorišta

Uobičajena klasifikacija čvorišta je na fizičke tačke isporuke i virtuelna
tržišta. Fizičko čvorište je geografska (centralno locirana i dovoljno međusobno
povezana) tačka u mreži na kojoj se utvrđuje cena za prirodni gas koji se
isporučuje na toj specifičnoj lokaciji. Ovo uglavnom postoji u Severnoj Americi
sa Henri Hub-om kao tipičnim primerom. EIA definiše prisustvo više
konvergentnih i međusobno povezanih cevovoda, kao i brojnih trgovačkih
strana, kao osnovu za takvo čvorište. Fizička čvorišta uključuju Henri Hub u
SAD i Zeebrugge terminal (ZBT) u Belgiji.
U slučaju virtuelnog čvorišta, trgovačka čvorišta se takođe mogu koristiti
naizmenično sa virtuelnim tačkama za trgovanje (VTP). VTP-ovi su povezani sa
ulazno-izlaznim sistemom (tržišna oblast) sa koje tačke isti ili drugi korisnici
mreže mogu transportovati gas do izlaznih tačaka. VTP je obično unutar tržišne
(balansne) oblasti i stoga je identičan virtuelnom čvorištu. U evropskim
zemljama, oblast virtuelnog čvorišta često se preklapa sa nacionalnim
granicama. Na primer, NBP je uspostavljen kao dnevno sredstvo za balansiranje
za čitavo britansko geografsko područje. Primeri virtuelnih čvorišta su
Nacionalna tačka za balansiranje (NBP) u UK i Title Transfer Faciliti (TTF) u
Holandiji.
„Čvorišta za balansiranje“ koriste špediteri da uravnoteže svoje
portfelje koji su blizu zrelosti i na isporuci, a OPS za fizički balansiranje
gasne mreže, često na dnevnoj bazi. Na liberalizovanom tržištu, zemlja će
morati da uspostavi barem „balansno“ čvorište kako bi OPS balansirao
gasnu mrežu. Balansno čvorište može biti tranzitno čvorište, koje pomera
značajnu količinu gasa, ali ima malo stvarne trgovine.
68
Finansijski centar nudi fjučers ugovore koje koriste špediteri za
optimizaciju portfelja i upravljanje dugoročnim rizikom (u svrhu zaštite ili
špekulacije), često do tri godine ili više, unapred, ili čak od strane
finansijskih igrača za špekulaciju. Iako su sva trgovačka čvorišta u suštini
finansijska, jer bi prvenstveno trgovala fjučers ugovorima, samo ona
čvorišta koja imaju likvidnu trgovinu fjučersima mogu se nazvati
„finansijskim čvorištima“. Trenutno su samo britanski NBP, holandski TTF i
američki Henri Hub finansijska središta.
Referentno ili „benčmark“ čvorište je ono koje nudi cene za druga
čvorišta, pa je broj referentnih čvorišta veoma ograničen. Referentni
centar, mora da ima dobru likvidnost od trenutnih uslova do uslova od
nekoliko godina unapred i da bude potpuno transparentan, otvoren i
dostupan širokom spektru učesnika. To je čvorište za upravljanje rizicima i
stoga je finansijsko čvorište, ali nisu sva finansijska čvorišta referentna
čvorišta.
Koristeći čvorište i njegove objekte za transport i skladištenje, trgovac
može lako da transformiše tokove gasa iz jednog prenosnog sistema na
drugi. Trgovina gasom u čvorištu se odvija po standardu i formiraju
transparentni uslovi na način da podstiču likvidnost. Kada je čvorište
dovoljno likvidno, fizička isporuka, tj. snabdevanje se vrši kao rezultat
višestrukog trgovanja i traženje mogućnosti za trgovanje.
Veruje se da različite strukture tržišta, gde su transportne aktivnosti
potpuno privatizovane u Severnoj Americi, ali regulisane u Evropi, leže u osnovi
dva različita pristupa: čvorišta se koriste za olakšavanje trgovine u SAD, ali su
namenjena za svakodnevno balansiranje u Evropi. Trgovina prirodnim gasom
odvija se na tzv. čvorištima. Fizička čvorišta su lokacije na kojima se spaja više
gasovoda i/ili električnih dalekovoda, ali osim fizičkih ona mogu biti i virtuelna,
što znači da se fizičke isporuke zapravo dešavaju na obližnjim tačkama u
odnosu na mesto trgovine.
Čvorišta se u svojoj strukturi mogu široko razlikovati u zavisnosti od
strukture ponude ili nivoa razvijenosti infrastrukture ili geografskog širenja
korisničkih industrija. Generalno, oni zahtevaju neregulisano cenovno
okruženje, gde dobavljači imaju slobodu pristupa uvozu ili domaćim zalihama,
dok potrošači imaju fleksibilnost izbora svojih dobavljača. Kao što je već
navedeno, čvorište može biti stvarna fizička tačka poput Henri Hub-a u SAD-u,
gde nekoliko cevovoda koji povezuju kupce i prodavce konvergira i služi kao
tranzitna tačka za prevoz potrošačima, distributerima i skladištarima. Ovde se
od zainteresovanih strana zahteva da rezervišu istu količinu i za ulaz i za izlaz u
režimu transakcija od tačke do tačke, pod pretpostavkom da će unapred
ugovorena zapremina gasa biti uvedena u mrežu pa u jednom trenutku biti
skinut sa stanja i fizički na unapred određenoj lokaciji.
69
Suprotno tome, virtuelno čvorište za trgovinu gasom (NBP u Velikoj Britaniji
isl.), pruža platformu za trgovanje definisanu kroz mrežu cevovoda (međusobno
povezani cevovodi bez tačke porekla ili kraja) koja obuhvata i predstavlja celu
državu ili transregionalnu zonu, a kojom upravlja operater sistema (u ovom
slučaju NTS). Generalno zemlje koje nemaju domaće zalihe prirodnog gasa, a
oslanjaju se na različite izvore snabdevanja, uključujući uvoz LNG-a, imaju
virtuelni sistem trgovanja sa više ulazno-izlaznih tačaka. Obezbeđuje pristupnu
strukturu zasnovanu na naknadama koja trgovcima omogućava fleksibilnost
ubrizgavanja i uzimanja promenljive količine gasa unutar mreže na bilo kojoj
tački. U virtuelnom čvorištu trgovina se može obavljati sa ukupnom količinom
gasa, bez obzira na njegovu stvarnu fizičku lokaciju. Pojedinačni kupci i
prodavci mogu rezervisati različite količine za ulaz i izlaz u sistem, bez unapred
određenog odredišta, povećavajući na taj način fleksibilnost i lakoću trgovine u
odnosu na fizičko čvorište.
Tržišna čvorišta su geografske lokacije na kojoj više učesnika trguje
energijom i za određivanje cena/trgovine koje opslužuju najmanje dva
odvojena sistema cevovoda. Gasna čvorišta postoje na raskršću velikih
cevovodnih sistema. U suštini, čvorište olakšava trgovinu na veliko gasom kao
tržište i definiše tržište cena gasa u čvorištu. Rad mreže, dostupnost velikih
zaliha gasa i likvidnost proizvoda (kratkoročni i srednjoročni) i pravni okvir su
centralni za dizajn čvorišta. Prema IEA „Za stvaranje gasnog čvorišta, pravni i
regulatorni okvir za tržište gasa je od suštinskog značaja zajedno sa
olakšavanjem pravila i procedura veleprodajne trgovine. Stvaranje gasnog
čvorišta zahteva nezavisnog i neutralnog igrača, mrežnog operatera koji će
olakšati tržište za sve učesnike na tržištu da rezervišu, alociraju i transportuju
kapacitete duž gasne mreže. Operater mreže treba da se razdvoji kako bi
mogao da garantuje nezavisno upravljanje i pristup za učesnike na tržištu. Ovo
takođe zahteva transparentan pristup trećih strana i transparentna pravila za
alokaciju kapaciteta, upravljanje zagušenjem i balansiranje. Regulator i
antimonopolsko telo moraju da igraju snažnu ulogu u promovisanju
konkurentnih dobavljača, dovoljnog mrežnog kapaciteta i fleksibilnih
trgovačkih proizvoda.
Potpuno zrela čvorišta tržišta gasa imaju mnogo nezavisnih kupaca i
prodavaca, otvoren pristup transportnim objektima, likvidnost trgovanja i jasno
i transparentno izveštavanje o cenama i količini od strane entiteta za
izveštavanje o cenama. Prijavljene cene mogu postati indeksi tržišnih uslova u
čvorištima i privući nefizičke trgovce koji povećavaju tržišnu likvidnost.
Procena zrelosti odabranih čvorišta zasniva se na proceni sledećih pet ključnih
elemenata koji će pomoći u proceni da li su kriterijumi dubine, likvidnosti i
transparentnosti ovih čvorišta ispunjeni iu kojoj meri. Ključni elementi su:
 učesnici na tržištu (broj aktivnih učesnika je pokazatelj razvoja
čvorišta);
70
 proizvodi kojima se trguje (radi poređenja tržišta da bi se utvrdilo da li
se koriste za balansiranje ili za upravljanje rizikom);
 obim trgovanja (pokazatelj relativnog značaja čvorišta);
 indeks razmenljivosti (nije pokazatelj likvidnosti i transparentnosti).
 stope odliva (višestruki obim trgovanja u odnosu na stvarni fizički).
Najvažniji ključni element i merilo komercijalnog uspeha gasnog čvorišta
jeste stopa odliva. Ako su fizički objekti neophodni za tržišno čvorište već
prisutni, određeni broj akcija vlade i industrije je i dalje potreban za čvorišta
tržišta gasa koja izveštavaju o pouzdanom formiranju cena kako bi se stvorili
stvarni uslovi za otkrivanje cena. Ovo uključuje adekvatan fizički kapacitet
gasovoda za velike količine gasa sa pristupom tržištu snabdevanja i krajnje
upotrebe, obližnjim skladištima gasa, adekvatnim objektima za interkonekciju i
operateru tržišnog čvorišta.
Faze zrelosti čvorišta tržišta gasa su:
Buduća berza – robna berza poput Njujorške merkantilne berze (Nymex??)
kreira standardizovane fjučers ugovore kojima se može trgovati i nudi
platformu za trgovanje prema pravilima berze. otkrivanje cena i sredstvo za
upravljanje rizikom cena i budućim obavezama Izrael ima težnju da postane
energetski centar za prenos goriva koje želi da kupi preko turske luke Ceihan
do izraelske obale Sredozemnog mora na azijsko tržište od Crvene More. Na
primer, cilj Turske je da postane regionalno energetsko čvorište. To znači da
Turska želi da bude i tranzitna država za gas, kao i kupac i preprodavac
kaspijskog, bliskoistočnog, ruskog i severnoafričkog gasa koji ide ka evropskim
kupcima. Za EU nema dodatne vrednosti u kupovini turskog gasa kada mogu da
kupuju azerbejdžanski i turkmenski gas direktno od proizvođača.
Mnoga veća čvorišta se takođe nalaze u blizini skladišta prirodnog gasa.
Henri Hub u Eratu, Luizijana, je odličan primer i najpoznatije je od raznih
gasnih čvorišta u Sjedinjenim Državama, pošto je to fizičko mesto isporuke za
NIMEKS fjučers ugovor za prirodni gas. Henri Hub opslužuje 11 različitih sistema
cevovoda i ima pristup skladištu na maloj udaljenosti. Druga velika čvorišta
prirodnog gasa u SAD uključuju Agua Dulce, TKS; Kartagina, Teksas; Cheienne,
VI; Joliet, IL; Opal, VI; Perriville, LA; i Vaha, Teksas
Platforma za trgovinu (trading platform) označava elektronsku platformu
koju obezbeđuje i kojom upravlja operater platforme za trgovinu pomoću koje
učesnici u trgovini mogu da postavljaju i prihvataju, uključujući pravo na
reviziju i povlačenje, ponude i ponude za gas potrebne za ispunjavanje
kratkoročnih fluktuacija u potražnji ili snabdevanju gasom, u skladu sa
odredbama i uslovima koji se primenjuju na platformi za trgovanje i na kojima
operator prenosnog sistema trguje radi preduzimanja balansnih radnji.
Gasna čvorišta su prvo razvijena na američkom tržištu, koja rade kao fizičke
lokacije, gde ih je više cevovodi se ukrštaju, a Henri Hub – HH je najpoznatiji u
71
SAD, a ima ih preko trideset (Palmer, 2019). Zapravo u Evropi ima trideset
gasnih čvorišta ali nisu sva aktivna. U Evropi, National Balance Point - NBP
(Ujedinjeno Kraljevstvo) i Title Transfer Facility – TTF (Holandija) su sada
najlikvidnija trgovačka čvorišta, koja se često opisuju kao „virtuelna“ čvorišta,
ali u suštini malo se razlikuju od HH. Ostala aktivna čvorišta uključuju
italijanski Punto di Scambio Virtuale - PSV, austrijsko čvorište Virtual Trading
Point - VTP, belgijsko čvorište Zeebrugge Beach - ZEE i ZTP, špansko čvorište
Portuguese Virtual Balancing point - PVB, francusko čvorište Point Ekchange
Gaz - PEG i češko čvorište Virtuální Obchodní Bod - VOB, nemački Trading Hub
Europe – THE, Gaspool i NetConnect Germani – NCG, francuski Trading Region
France - TRF (OIES, 2020; OIES, 2021; OIES, 2015; Ice, 2011; Fulwood, 2018).
Sve veći značaj tečnog prirodnog gasa (LNG) u energetskom miksu Azije izazvao
je napore u regionu da se stvori trgovačko čvorište poput uspostavljenih
čvorišta u Sjedinjenim Državama i Evropi. Azijski kreatori politike smatraju da
je ideja o trgovačkom čvorištu privlačna, iako se ponekad čini da postoji
zabuna oko činjenice da čvorište nije alat (za stvaranje konkurentnih cena) već
rezultat stvaranja ekosistema u kojem tržišne sile može napredovati. Istorija
nam pokazuje da je stvaranje konkurentnog tržišnog okruženja dugotrajan
proces kojiponekad može biti bolno, posebno za one koji imaju najviše koristi
od statusa kvo. Najnaprednije inicijative za čvorište su u Singapuru, Japanu i
Kini. Međutim, svaki od ovih lokacija se suočavaju sa sopstvenim nizom izazova,
a nijedna do sada nije bila uspešna u uspostavljanju tržišno zasnovanih cena
gasa ili pouzdanih merila cena za globalno LNG tržište. Pogledano naspram
primera kao što su Henri Hub u Sjedinjenim Državama i Nacionalna tačka
ravnoteže (NBP) i Title Transfer Faciliti (TTF) u Evropi, postoje legitimna
pitanja da li je azijsko čvorište LNG za trgovinu mit ili će postati stvarnost.
Važni faktori koji su podržali razvoj čvorišta gasovoda u drugim regionima
uključivali su značajnu domaću proizvodnju i skladišta gasa, konkurentno
veleprodajno tržište prirodnog gasa, nediskriminatorni pristup gasovodima
trećih strana, standardizovane ugovore za transport i prodaju i kupovinu gasa,
likvidna fizička tržišta koji podstiču razvoj tržišta fjučersa i izveštavanje o
cenama. U radu se takođe razmatra koje bi alternative mogle biti ako se
čvorište za trgovinu LNG ne može lako postići.
Dok su Kina, Japan i Singapur u fokusu potencijalnog LNG čvorišta, nijedno
od njih zemlje su zaista razvile konkurentno veleprodajno tržište prirodnog
gasa. Kina i dalje ima dug put u smislu razdvajanja transportnih i komercijalnih
aktivnostii uvođenje regulisanog pristupa trećih strana (TPA) kao i smanjenje
nivoavladina kontrola. Japan treba da uspostavi jasnije razdvajanje transporta
ikomercijalne aktivnosti, a vlada treba da integriše mrežu i uvede TPA.
Singapur je najliberalizovanije tržište, ali domaće tržište jednostavno
nijedovoljno velika i nema dovoljno tržišnih igrača da stvori istinski
konkurentnu veleprodajutržište koje je preduslov za čvorište.
72
Među ovim pitanjima su sama veličina jednog tereta LNG-a i neujednačena
priroda isporuka. Nasuprot tome, prijem i isporuka cevovoda su kontinuirani i
skoro trenutni. Takođe ne postoji jasna geografska lokacija u regionu na kojoj
bi LNG kojim se trguje automatski podrazumevao isporuku ako bi strane u
trgovini to želele. Ovo je osnovna karakteristika čvorišta cevovoda.
Ako se istinsko čvorište ne može lako razviti, to ne znači da se ne može
razviti pouzdana referentna cena za LNG. Brojne referentne vrednosti cena su
dostupne za LNG, posebno na azijskim tržištima, od glavnih agencija za
izveštavanje o cenama. Međutim, ove referentne procene su u velikoj meri
zasnovane na stavovima učesnika o tome kolika bi cena bila da je trgovina
obavljena, a ne na stvarnim trgovinama.
Postoje i drugi modeli koji se takođe mogu uzeti u obzir za Aziju. Umesto da
se gleda samo na tržišta gasa, mogla bi se razmotriti druga tržišta, kao što je
nafta. Tržište Brent nafte razvilo se 1980-ih sa spot i fizičkim terminskim
tržištem. Kasnije, tržište fjučersa, direktno povezan preko cene poravnanja i
EFP-a sa fizičkim tržištem, razvijen. Mnoge karakteristike koje su dovele do
razvoja likvidnog tržišta za naftu Brent su primenljive na tržište LNG.
Na osnovu čvorišta naftovoda i tržišta Brent nafte, postoji pet ključnih
elemenata neophodnih za kreiranje pouzdane referentne cene u LNG:
transparentnost cena, raznovrsnost i veličina tržišta, pristup infrastrukturi,
standardizacija ugovornih aranžmana i fizička tačka isporuke na kojoj svi zanati
su mogli biti isporučeni.
Od svih tržišta u Aziji, Japan je najverovatnije tržište na kojem bi se mogla
razviti pouzdana referentna cena. Japansko Ministarstvo ekonomije, trgovine i
industrije (METI) aktivno promoviše transparentnost cena, a nacionalno tržište
je značajno, sa razumnom raznolikošću igrača. Integrisanje infrastrukture
gasovoda za barem centralni Japan, gde se troši skoro 80 odsto japanskog LNG-
a, stvorilo bi veliko tržište.
Nediskriminatorni otvoreni pristup svim terminalima za regasifikaciju i
sistemu cevovoda bi bio potreban, po mogućnosti sa svim infrastrukturama
(terminali za regas i cevovodi) koji se kombinuju u jedan sistem sa nezavisnim
operaterom sistema. Tada može biti moguće trgovati LNG-om dok ulazi u
skladišta na svakom regasnom terminalu, što čini mnogo jednostavnijim
uvođenje kratkog, standardizovanog ugovora za „u skladištu LNG“. Sposobnost
trgovanja manjim količinama treba da promoviše trgovinu i poboljša
izveštavanje o cenama i transparentnost, promovišući pouzdanu referentnu
vrednost cena (Fulwood, 2018; OIES, 2021).
How to trade natural gas | Gas trading strategies | IG International
ACER Market Monitoring Report 2017 - Gas Wholesale Markets Volume.pdf
(europa.eu)
73
4.3. Sličnosti i razlike među tipovima gasnih čvorišta
Čvorišta su se prvobitno razvila na tržištu SAD po principu fizičke lokacije na
mestima gde se ukršta više cevovoda, često blizu skladišta. Kasnije su taj
koncept prihvatile i države EU tako da do danas postoji mreža čvorišta koja
funkcionišu kao središta gasnih infrastrukturnih mreža za ramenu gasa
gasovodima i LNG terminalima. Na njima se fizička i finansijska trgovina (gas
swap) obavlja se na osnovu različitih tipova ugovora - sving ugovori (swing
contracts), ugovori o osnovnom opterećenju, čvrsti ugovori i derivati - fjučersi,
opcije i finansijski svopovi (swap), koji služe u strategijama smanjenja rizika
trgovanja na fizičkim tržištima (MPNG, 2011). Čvorišta za mrežu prirodnog gasa
koja se ponekad nazivaju i tržišnim centrima obično se koriste za trgovanje i
definisanje cena. Razmena gasa (gas exchange) omogućava pošiljaocu ili
trgovcu da kupi i/ili proda gas, a da mu nije nužno poznata druga strana u
prenosu. Za spajanje ponuđenih i traženih količina odgovoran je operator
razmene gasa (broker). Ako se gasom trguje na berzi gasa, operator berze gasa
će izvršiti nominaciju u ime pošiljaoca, gde se nominuje saldo svih transakcija
između berze gasa i pošiljaoca ili trgovca. Za takvo trgovanje i razmenu
potrebna je određena pretplata.Sva literatura o prirodnom gasu odnosi se na
trgovinu unutar i između geografskih regiona. Međutim, kada je gas u pitanju,
čak i koncept „trgovine“ je teško definisati. Sav gas koji prelazi granicu tretira
se kao „međunarodna trgovina“, ali postoje važne razlike između bilateralne
trgovine cevovodima između susednih zemalja i trgovine koja uključuje više
različitih država kao kupce ili tranzitne zemlje. To se takođe ne može definisati
u vidu udaljenosti: kanadski gas putuje veoma velike razdaljine do SAD-a,
mnogo dalje od alžirskog gasa do Španije i Italije. Ali da li bi se prvi trebao
smatrati „regionalnim“, a drugi „međunarodnim“ (ili međuregionalnim47)?
Isto tako bi se ruske isporuke gasa za Ukrajinu mogle smatrati regionalnim, a
u zemlje EU međunarodnim. Generalno, sva trgovina klasifikovana je kao
međunarodna, iako recimo severnoafričke isporuke u južnu Evropu prelaze
delić udaljenosti u odnosu na veći deo trgovine u Atlantskom i Tihom okeanu
(sa izuzetkom izvoza Sahalina u Japan koji bi se mogao smatrati
„regionalnim“). Na osnovu ovoga se može zaključiti da su geografske
klasifikacije međunarodne trgovine gasom pre impresionističke nego precizne.
Ali bez obzira na definitivne probleme, regionalni pristup i dalje uspeva da
obuhvati glavna pitanja u vezi sa tekućom tranzicijom prirodnog gasa kao
energetske robe čija uloga se menja sa lokalnog na međunarodni ili globalni
nivo.
Osnova na kojoj se prodaje i određuje cena prirodnog gasa dramatično se
razlikuje između globalnih tržišta. Kako prirodni gas postaje sve važniji izvor
energije, razumevanje koncepata određivanja cena gasa presudno je za
47
Različite agencije ovaj pojam mogu različito da definišu i postave sopstvenu regionalnu
klasifikaciju gasnog tržišta.
74
proizvođače, potrošače i regulatorna tela.
Severna Amerika - definisana kao SAD, Kanada i Meksiko - najbolji je primer
koherentnog regiona u odnosu na cene, verovatno zbog veoma značajnih
fizičkih veza između zemalja. Do kasnih 2000-ih, postojala je koherentnost i u
kontinentalnoj Evropi, iako je Velika Britanija imala drugačiji mehanizam, ali
početkom druge decenije XXI veka, razvile su se značajne razlike u cenama
gasa između različitih delova evropskog kontinenta. Diskutabilno je da li se
Južna Amerika može smatrati jednim gasnim regionom ili je treba podeliti
između Južnog konusa48, Brazila, Bolivije, Kolumbije i Venecuele. Štaviše,
nejasno je da li bi Karibe trebalo smatrati delom Severne Amerike, Južne
Amerike, kao zaseban region, ili uopšte kao region. Slični problemi se susreću i
na drugim mestima.
Glavni razlog zbog kojeg je nastao „region CIS 49“ je taj što su zemlje u ovom
regionu nekada bile deo Sovjetskog Saveza. Ali Centralna Azija (Kazahstan,
Uzbekistan i Turkmenistan), Kavkaz (Azerbejdžan, Gruzija i Jermenija),
zapadni CIS (Ukrajina, Belorusija i Moldavija) i Ruska Federacija mogli bi se
smatrati različitim gasnim regionima i neke zemlje iz tih grupa i dalje
zauzimaju rivalski odnos obzirom na istoriju.
O Bliskom Istoku i Severnoj Africi se obično govori kao o jedinstvenoj gasnoj
regiji, ali su razlike u zemljama u Zalivu i Magrebu veoma velike; mada ne
možda toliko velike kao razlike između severne i subsaharske Afrike.
Azija je verovatno najproblematičnija tržišna oblast za trgovinu gasom, jer
uspostavljena tržišta - Japan, Koreja i Tajvan - nemaju mnogo zajedničkog sa
Kinom, Indijom i zemljama jugoistočne Azije (od kojih su neke izvoznici ali
2000-ih postaju uvoznici). Isto slučaj je i sa Evropom čije se tržište zasniva na
fizičkim i virtuelnim čvorištima različitog stepena razvijenosti. Mogli bi se
porediti eventualno sa Jugoistočnom Evropom koja je 100% zavisna od ugovora
sa cenama indeksiranim na cenama nafte. Severozapadna Evropa ima
najnaprednija čvorišta i čini oko 80% celokupnog utrošenog prirodnog gasa,
potom Centralna sa 50%, dok su čvorišta u Južnoj Evropi još uvek u fazi sa samo
oko 15% svog dela potrošnje gasa. Evropa je više zainteresovana za izgradnju
virtuelnog trgovačkog čvorišta (umesto fizičkog) jer ima fleksibilnije trgovinske
aranžmane i otvorenija je za učesnike, posebno za značajne učesnike u
trgovini. Fizičko čvorište podrazumeva da se gas fizički dovede što je
demotivišuće za mnoge trgovce. Zeebrugge je fizičko čvorište, gde
Interkonektor50 ispunjava belgijski distributivni sistem.
Iako neka evropska čvorišta imaju dobro iskustvo i primer su uspešnog
poslovanja, druga to nisu pa više i ne postoje. Primeri uspešnih čvorišta su dva
48
Southern Cone (Cono Sur)
49
The Commonwealth of Independent States
50
Interconnector
75
najrazvijenija - britanski NBP i holandski TTF 51. Među uspešnima su i nemački
NCG52 i GASPOOL53, dva belgijska čvorišta Zeebrugge i virtuelno čvorište ZTP 54 u
poslednjoj proceni. Iako se smatra da Gaspool i NCG kasne sa trgovanjem
zasnovanim na čvorištu, oni su već su poznati po brzim stopama rasta obima
trgovine (likvidnosti). PEG55, CEGH56, PSV57 i GTF58 takođe su relativno uspešna
virtuelna čvorišta59. Iako su mnoga od navedenih čvorišta manje ili više
uspešna, samo dva se vode kao referentna - NBP i TTF, od kojih je TTF
najuspešniji samim tim je reper za cene u evropskim ugovorima, bez obzira što
je razvijen nakon NBP-a.
Iako su gasna čvorišta sve aktuelnija tema u pogledu trgovine prirodnim
gasom, u postojećoj literaturi koncepti čvorišta su raznovrsni, ponekad i
kontradiktorni. Uključuju različitu terminologiju kao što su: čvorišta,
benčmark čvorišta, finansijska čvorišta, balansna čvorišta, virtuelna
čvorišta, fizička čvorišta, čvorišta za upravljanje rizicima i berze. U toj
terminologiji ponekad ima kontradiktornosti. Recimo evropska čvorišta se
navode pod „balansna“, a samo najzrelija i najuspešnija (NBP i TTF) kao
„trgovačka“ čvorišta (pored toga što su balansna čvorišta). Nasuprot tome,
IEA je označila sva evropska čvorišta uključujući i one u nastajanju kao
„trgovačka“, bez obzira na njihovu likvidnost i postojanje finansijske
trgovine. Dakle, do danas se u postojećoj literaturi o ovoj temi ne mo že
naći jasna definicija.
Iako su sva trgovačka čvorišta u suštini finansijska, jer bi prvenstveno
trgovala fjučers ugovorima, samo ona čvorišta koja imaju likvidnu trgovinu
fjučersima mogu se nazvati „finansijskim čvorištima“. Trenutno su samo
britanski NBP, holandski TTF i američki Henri Hub finansijska središta. Iako
je Henri Hub fizičko čvorište, a NBP i TTF su „virtuelna“ čvorišta, oni u
suštini služe istoj svrsi, jer su „tačke susreta“ ili tržišni centri u kojima
strane mogu kupovati i prodavati gas, sa prenosom vlasništva između njih
pod sporazumi stavljenim na mestu od strane operatera čvorišta ili
cevovoda koristeći procese nominacija. Iako su NBP i TTF opisani kao
virtuelna čvorišta, oni se u suštini malo razlikuju od Henri Hub-a. NBP i TTF
su virtuelni u smislu da ne postoji tačna fizička lokacija na mapi na kojoj se
mogu identifikovati. Međutim, oba su proizvodi fizičkih sistema za prenos
gasa u Velikoj Britaniji i Holandiji, kao što je Henri Hub proizvod fizičkog
51
Title Transfer Facilit
52
Net Connect Germany
53
GASPOOL Balancing Services GmbH
54
Zeebruge Trading Point
55
Point D'echange De Gaz
56
Central European Gas Hub AG
57
Punto di Scambio Virtuale
58
Gas Transfer Facility
59
Virtual hub
76
Sabine Pipeline-a. NBP i TTF fizički predstavljaju ceo gas iz Velike Britanije
i Holandije prenosnih sistema u tome što čim gas uđe u svaki od tih
sistema, on je „na” NBP ili TTF dok gas ne izađe iz tih sistema.
U nekim aspektima, proces trgovanja sa NBP i TTF čini trgovanje nešto
lakšim nego u Henri Hub-u, promovišući višestruke trgovine istim
molekulima gasa. Međutim, ovo se takođe može postići u Henri Hub-u ako
stranke koje se kandiduju u okviru IHT-a mogu ostvariti neto o-tokove. Na
primer, ako strana isporučuje 100 jedinica gasa u interkonektivni cevovod
A, ali takođe prima 60 jedinica gasa iz interkonektivnog gasovoda A, tada
strana treba da isporuči samo 40 jedinica gasa na neto osnovi da bi
uravnotežila svoje tokove u okviru IHT .Sva tri čvorišta su takođe bila u
zemljama sa značajnom domaćom proizvodnjom i skladištima gasa.
IEA čvorište definiše kao platformu na kojoj se razmenjuje vlasništvo
nad prirodnim gasom između određenog broja kupaca i prodavaca u spot i
fjučers trgovini, tretirajući ga na način da je zamenljiv sa čvorištem i
trgovačkom tačkom. Postoji okvir od nekoliko elemenata koji su
neophodni prediuslovi za stvaranje čvorišta. To su učesnici na tržištu,
operateri prenosnog sistema, operateri čvorišta, brokeri i berze.
Najiskusniji u toj oblasti do sada su SAD i Evropa.
https://www.energypolicy.columbia.edu/wp-content/uploads/2018/05/Asian-
LNG-Trading-Hubs_CGEP_Report_050318.pdf
ShiX2016Abstract.pdf
GRI_HRBP_DEF (ceer.eu)
European-Traded-Gas-Hubs-NG-170.pdf (oxfordenergy.org)
Key elements for functioning gas hubs: A case study of East Asia -
ScienceDirect
Category:Natural gas trading hubs - Wikipedia
European-Traded-Gas-Hubs-NG-170.pdf (oxfordenergy.org)
India’s gas trading hub launched | Global LNG Hub
77
PRILOG A
Spisak skraćenica
ABS American Bureau of Shipping Američki biro za brodarstvo
European Agreement concerning the

International Carriage of Dangerous Evropski sporazum o međunarodnom prevozu opasne robe plovnim
putevima
ADN Goods by Inland Waterways
Accord Européen relatif au transport

Evropski sporazum o međunarodnom prevozu opasne robe na
international des marchandises
putevima
ADR dangereuses par route
AI Artifitial Inteligence Veštačka inteligencija
ANSI American National Standards Institute Američki nacionalni institut za standardizaciju
API American Petroleum Industry Američki institut za naftu
ASEAN Association of Southeast Asian Nations Asocijacija naroda Jugoistočne Azije
The American Society of Mechanical

Američko društvo mašinskih inženjera
ASME Engineers
Appareils Destines a etre utilises en Standard za uređaje namenjeni za upotrebu u eksplozivnim

ATEX ATmospheres EXplosibles atmosferama
BAT Best Available Techniques najbolje dostupne prakse
bcf billion cubic feet merna jedinica zapremine
BAM Beta Attenuation Monitor Monitor beta prigušenja
BIM Bilateral Monopoly bilateralni monopol
BLEVE Boiling Liquid Expanding Vapor Explosion eksplozija zbog širenja pare iz ključale tečnosti
BOE Barell Oil Equivalent termin za ekvivalent energije
BOG Boil-Off-Gas otparak ključalog gasa
BP The British Petroleum Company Britanska naftna kompanija
BS British Standards britanski standardi
bscf Bilion Standard Cubic Feet merna jedinica zapremine
BSI British Standards Institution Britanski institut za standardizaciju
BTU British Termal Unit merna jedinica
vrsta kriogenog procesa (tehnologije) sa smešom različitih

C3MR Propane pre-cooled mixed refrigerant)
ugljovodonika i azota
Cal merna jedinica energije ili toplote
CCAC Climate And Air Coalition Koalicija za očuvanje klime i vazduha
CCS Carbon capture and sequestration storage sekvestracija i skladištenje ugljenika
CDC Center for Disease Control Centar za kontrolu zaraznih bolesti
CEDIGAZ Međunarodno neprofitno udruženje posvećeno informacijama o

prirodnom gasu
Central European Gas Hub AG, ranije Gas

naziv čvorišnog tržišta berze gasa
CEGH Hub Baumgarten
CEMS Continuous Emissions Monitoring System sistem kontinuiranog praćenja emisija

CEN Comite Europeen de Normalization Evropski komitet za standardizaciju
CIF Cost Insurance and Freight osnova za osiguranje troškova i prevoza
The Commonwealth of Independent

States
(Содружество Независимых Zajednica nezavisnih država
CIS Государств, Sodruzhestvo Nezavisimykh
Gosudarstv, СНГ)
CM Cubic Metre; m3 merna jedinica zapremine
CNG Compressed Natural Gas Komprimovani prirodni gas
DEG dietilen-glokol
DIN Deutsches Institut fur Normung Nemački institut za standardizaciju
vrsta kriogene tehnologije utečnjavanja prirodnog gasa

DMR Dual Mixed Refrigerant
(utečnjavanje dvostrukim mešanim sredstvom)
filter za uklanjanje dizel čestica ili čađi iz izduvnih gasova dizel

DPF Diesel Particular Filter
motora
DWT Deadweight Tonnage puna nosivost broda
EC European Commission Evropska komisija
EEA The European Economic Area Evropsko ekonomsko područje
EIA Energy Information Agency Agencija za informacije iz oblasti energetike
EIA Environmental Investigation Agency Agencija za istraživanje životne sredine
Engineering Equipment and Materials

Udruženje korisnika inženjerske opreme i materijala
EMMUA Users Association
Engineering, Procurement and

Ugovor tiša Projektovanje, nabavka i izgradnja
EPC Construction
EPA The Environmental Protection Agency Agencija za zaštitu životne sredine
ESD Emergency Shut Down hitan prekid rada
ESRL Earth System Research Laboratory Istrživačka laboratorija za procese koji čine Zemljin sistem
EU European Union Evropska unija
Abbreviation of European Union (EU)

Skraćenica za 27 država članica Evropske unije (EU)
EU27 which consists of 27 countries
Floating Drilling Production Storage And plutajuća konstrukcija za za proizvodnju, preradu i skladištenje
FDPSO Offloading ugljovodonika
FEED Front-End Engineering Design Bazni inženjering
The Federal Energy Regulatory

Savezna regulatorna komisija za energiju
FERC Commission
FLNG Floating Liquefied Natural Gas plutajući LNG pogon
FOB Free Of Board termin u međunarodnom trgovačkom pravu
FPC Federal Power Comission Federalna komisija za energiju
A Floating Production Storage And

plutajuća jedinica za proizvodnju, skladištenje i istovar LNG-a
FPSO Offloading Unit
FSO Floating Storage and Offloading plutajuća jedinica za skladištenje i isporuku LNG-a
FSRU Floating Storage Regasification Unit plutajuća jedinica za skladištenje i regasifikaciju LNG-a
79
FT Fisher Tropsh Fišer tropšova (sinteza)
FTS Fourier Transform Spectroscopy spektroskopija sa Fourierovom transformacijom
GASPOOL naziv čvorišnog tržišta berze gasa
GBS Gravity Based Strukture tip broda, gravitaciona baza
pravilnici za konstrukciju i opremu brodova za trnasport tečnih

GC Gas Codes
gasova u rinfuzi
GHG Greenhouse Gas gasovi sa efektom staklene bašte
The International Group of Liquefied

Natural Gas importer
GIIGNL Međunarodna grupa uvoznika tečnog prirodnog gasa
(Le représentant du Groupe international
des importateurs de gaz naturel liquéfié)
GIS Geographical Information System Geografski informacioni sistem
GMI Global Methane Initiative Globalna inicijativa za metan
GMP Global methane pledge Sporazum e smanjenju emisije metana
GOG Gas-on-Gas način određivanje cene u trgovini gasom
GSA Gas Sales Agreement ugovor o prodaji gasa
GTF Gas Transfer Facility virtuelno čvorište za trgovinu i berzu gasa
GTL Gas To Liquid Pretvaranje gasa u tečnost (sintetičke ugljododonike)
GTP Greenhouse Temperature Potential potencijal promene globalne temperature
GtP Gas to Power Pretvaranje gasa u električnu energiju
GTS Gas to Solid gasni hidrat
GWP Greenhouse Warming Potential potencijal za globalno zagrevanje
HAZID Hazard Identification Study studija identifikacije opasnosti
HAZOP Hazard And Operability Study studija opasnosti i operativnosti
Heavy Duty Gas Engines integrated in

naziv za razvojni projekat finansiran iz HORIZON-a
HDG Vehicles
HPDI High Pressure Direct Injection tehnologija direktnog ubrizgavanja goriva pod visokim pritiskom
HPP High Presurre Pump pumpa visokog pritiska
HFO Heavy Fuel Oil mazut, vrsta loživog ulja
ICP Indonesian Crude Price indeksirana cena sirove nafte iz Indonezije
IEA International Energy Agency Međunarodna agencija za energetiku
International Electrotechnical
Commission System for Certification to Sistem Međunarodne elektrotehničke komisije za sertifikaciju
standarda koji se odnose na opremu za upotrebu u eksplozivnim
Standards Relating to Equipment for Use atmosferama
IEC Ex in Explosive Atmospheres
IEM Internaal Energy Market Interno energetsko tržište
The International Code of the

Međunarodni pravilnik za izgradnju i opremu brodova za prevoz
Construction and Equipment of Ships
utečnjenih gasova
IGC Carrying Liquefied Gases in Bulk
Međunarodni pravilnik za izgradnju i opremu brodova koji prevoze

IGCC International Gas Carrier Code
utečnjene gasove u rasutom stanju
IGF Međunarodni pravilnik o bezbednosti brodova sa pogonom na

International Code of Safety for Ship goriva sa niskom tačkom paljenja
80
Using Gases or Other Low-flashpoint Fuels
IGU International Gas Union Međunarodna gasna unija
IMO International Maritime Organization Međunarodna pomorska organizacija
IoT Internet of Things Internet inteligentnih uređaja
Intergovernmental Panel on Climate

Međuvladino veće za klimatske promene
IPCC Change
International Petroleum Industry Međunarodno udruženje za očuvanje životne sredine u naftnoj

IPIECA
Environmental Conservation Association industriji
Međunarodni savet za upravljanje rizicima

IRGC International Risk Governance Council
The International Organization for

Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO Standardization
International Union for Conservation of

Međunarodna organizacija za očuvanje prirode
IUCN Nature
JAPEX Japan Petroleum Exploration Co.Ltd Korporacija za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa u Japanu
JCC Japan Customs-cleared Crude - JCC Japanska naftna korpa
KPG Compressed Natural Gas komprimovani prirodni gas
LEL Lower Explosion Level donja granica eksplozivnosti
LLI Long Lead Items artikal sa dugim periodom isporuke
LFL Lower Flammability Level donja granica zapaljivosti
LFO Light fuel oil lako gasno (lož) ulje
LNG Liquefied Natural Gas LNG tečni prirodni gas
The Laboratoire des sciences du climat et

LSCE Laboratorija za nauku o klimi i životnoj sredini
de l'environnement
Međunarodna konvencija o sprečavanju zagađenja životne sredine

MARPOL marine pollution
odnosno morskog okruženja
MCF Mille Cubic Feet merna jedinica zapremine
MEG metil-etilen-glikol
MCM Million Cubic Metre merna jedinica zapremine
Međunarodno društvo industrijskih kompanija i neindustrijskih

MGP Methane Guiding Principles
organizacija
MMBTU Metric Million British Thermal Unit merna jedinica energije
MR Mixed Refrigerant mešano rashladno sredstvo
MTPA Million Tonns Per Annum proizvodna sposobnost pogona
National Aeronautics and Space

Nacionalna uprava za aeronautiku i svemir
NASA Administration
NBP National Balance Point virtuelno tržište prirodnog gasa u Ujedinjenom Kraljevstvu
NCG Net Connect Germany GmbH & Co tržište prirodnog gasa u Nemačkoj sa sedištem u Ratingenu.
NDIR Non-dispersive Infra Red Spectroscopy nedisperzivna IR spektroskopija
NET Netback from final product povrat neto dobiti od finalnog proizvoda
NFPA The National Fire Protection Association Nacionalno udruženje za zaštitu od požara
81
NG Natural gas Prirodni gas
National Oceanic Atmospheric

NOAA/ESRL Nacionalna laboratorija za proučavanje atmosphere i okeana
Administration
NP Non Price trgovački termin na tržištu gasa
virtuelna trgovačka lokacija za prodaju i kupovinu i razmenu

NPB National Balancing Point
prirodnog gasa u Velikoj Britaniji
The Organisation for Economic Co-
operation and Development
OECD (Organisation de Coopération et de Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
Développement Économiques)
proizvođač delova ili opreme za krajnje proizvode druge

OEM An Original Equipment Manufacturer
kompanije
kancelarija nadležna za trgovinu električnom energijom i

OFGEM Office of Gas and Electricity Markets
prirodniim gasom
OPE Oil Price Excalation oovećanje cene nafte
Organization of the Petroleum Exporting

Organizacija zemalja izvoznica nafte
OPEC Countries
ORV Open Rack Vaporizer otvoreni panelni isparivač
Occupational Safety and Health

Agencija za zaštitu na radu
OSHA Administration
OTC Over The Counter vanberzansko trgovanje
PAH Polycyclic Aromatic Hydrocarbons policiklični aromatični ugljovodonici
PEG Point D'echange De Gaz – Nord virtuelo čvorište za trgovinu gasom
PEL Permited Exposure Level dozvoljena granica izloženosti
PEESA Protecting Europe’s Energy Security Act Zakon o zaštiti energetske bezbednosti Evrope
PG prirodni gas
PM Particulate Matter suspendovane čestice u vazduhu
PM0.1 suspendovane čestice sa aerodinamičkim prečnikom do 0,1 µm
PM10 suspendovane čestice sa aerodinamičkim prečnikom do 10 µm
PO Project office projektni biro
PM2.5 suspendovane čestice sa aerodinamičkim prečnikom do 2,5 µm
PPZ protiv požarna zaštita
PRICO Poly-Refrigerant Integral Cycle Operation integrisani ciklus hlađenja rashladnim sredstvom
psi(a) jedinica mere za pritisak u odnosu na vakuum
psi(g) jedinica mere za pritisak u odnosu na atmosferski pritisak
PSE Periodni sistem elemenata
PSV Punto di Scambio Virtuale virtuelno čvorište za trgovinu gasom u Italiji
RBC Regulation Below Cost kategorija naplate za gas
RBI Risk Based Inspection procena na bazi rizika
RCS Regulation cost of service kategorija naplate za gas
REL Recommended Exposure Limits preporučena granica izloženosti
Evropski sporazum o međunarodnom prevozu opasne robe

RID The Regulation concerning the železnicom
International Carriage of Dangerous
82
Goods by Rail
RN Rete Nazionale di Gasdotti nacionalna gasovodna mreža u Italiji
RPT Rapid Phase Transformation nagla fazna transpormacija
RSP Regulation Social And Political socijalno-politički propis
SAD Sjedinjene Američke Države
SICE Spark Ignited Internal Combustion Engines kamioni pogonjeni na KPG
SCR Selective Catalytic Reduction selektivna katalitička redukcija
SCNR Selective Non-catalytic Reduction selektivna nekatalitička redukcija
područja na moru u kojima se sprovodi strožija kontrola emisije

SECA Sulphur Emission Control Areas
sumpora iz brodskih motora
SEVESO III Seveso-III 2012/18 / EU evropska direktiva (propis)
SMR Single Mixed Refrigerant pojedinačno mešano rashladno sredstvo
The International Convention for the

Međunarodna konvencija o bezbednosti na moru
SOLAS Safety of Life at Sea
SSLNG Small Scale LNG plants skup logističkih aktivnosti radi direktne upotrebe LNG-a
program kojim se finansira istraživanje uticaja kvaliteta vazduha

STAR Science to Achieve Results
na životnu sredinu i javno zdravlje na teritoriji SAD
STEL Short-Term Exposure granica kratkoročne izloženosti
Strategies for Today’s Environmental program kojim rukovodi API insitut u oblasti zaštite životne
STEP Partnership sredine u industriji prirodnog gasa
široka isprepletena mreža gasovoda sa ciljem da poveže

TAGP Trans-Asean Gas Pipeline
regionalne centre potražnje sa izvorima prirodnog gasa
TEG trietilen-glikol
TEOM Tapered Element Oscillating Microbalance oscilirajuća mikrovaga sa konusnim elementom
Japansko elektroprivredno preduzeće koje snabdeva japansku

TEPCO Tokyo Electric Power Co regiju Kantō, prefekturu Yamanashi i istočni dio prefekture
Shizuoka
Mera za opisivanje sadržaja nečistoća od ugljovodonika prisutnih u
THC Total Hydrocarbon Content
određenom medijumu (voda, zemlja, vazduh)
T-KPG utečnjeni prirodni gas dobijen prevođenjem komprimovanog u

tečno stanje
TLV Threshold Limit Value prag granične vrednosti hemijske supstance
TNG tečni naftni gas
TOE Tonnes Oil Equivalent tona ekvivalenta nafte
TTF Title Transfer Facility virtuelna trgovinska tačka za trgovinu prirodnim gasom u Holandiji
put snabdevanja vozila gorivom od rezervoara na stanici za

TTW Tank-To-Wheel
snabdevanje do rezervoara u vozilu
TWA Time Weighted Average vremenski ponderisan prosek
UAE United Arab Emirates Ujedinjeni Arapski Emirati
UEL Upper Explosive Limit gornja granica eksplozivnosti
UFL Upper Flammability Limit gornja granica zapaljivosti
ULCC Ultra Large Crude Carriers najveći postojeći teretni brodovi
UN United Nations Ujedinjene nacije
UNN United Nations Number oznaka za identifikaciju opasne materije
UNECE ekonomska komisija UN za Evropu

The United Nations Economic Commission
83
for Europe
United Nations Framework Convention on

okvirna konvencija UN o klimatskim promenama
UNFCCC Climate Change
UVCE Unconfined Vapor Cloud Explosion eksplozija beskonačnog gasnog oblaka
VOC Volatile Organic Compounds isparljiva organska jedinjenja
VRU Vapor Recovery Unit uređaj za rekuperaciju (povraćaj) ugljovodoničnih para
VTP Virtual Transfer Point čvorište za trgovinu prirodnim gasom
put snabdevanja vozila gorivom od naftne bušotine do stanice za

WTT Well-to-Wheel
snabdevanje gorivom
put snabdevanja vozila gorivom od naftne bušotine do rezervoara

WTW Well-to-Wheel
u vozilu
WHO World Health Organization Svetska zdravstvena organizacija
Wood Environment & Infrastructure

naziv organizacije sa sedištem u Velikoj Britaniji
WOOD Solutions UK Limited
ZTP Zeebruge Trading Point virtualno čvorište za trgovinu prirodnim gasom u Holandiji
84
PRILOG B
Pojmovnik
A
Aluzija Sudaranje broda sa fiksiranim predmetom/objektom.
Američka tona Merna jedinica mase koja je ekvivalntna sa 0,9071847

metričkih tona. Naziva se još i kratka tona (short ton),
a najčešće se koristi u SAD.
Analiza rizika Sistemski postupak upotrebe informacija za

identifikaciju opasnosti i procenu rizika ⁄analiza
rizika, eng. - risk analysis - prim prev⁄.
Asocijacija nacija Jugoistočne Regionalna međunarodna organizacija (skrać ASEAN) u

Azije čijem su sastavu vlade deset zemalja jugoistočne
Azije, a koja promoviše saradnju i omogućava
ekonomsku, političku, bezbednosnu, vojnu, obrazovnu
i sociokulturnu integraciju među svojim članicama i
drugim zemljama.
Atmosferski pritisak Sila koja deluje na jedinicu horizontalne površine, a

jednaka je težini stuba vazduha koji se rasprostire od
tla do gornje granice atmosfere. On se najčešće meri
barometrom u kome se visina živinog stuba
uravnotežuje sa težinom vazdušnog stuba. Izražava se
u milimetrima (mm) ili milibarima (mb).
Auto-stratifikacija Samoraslojavanje fluida isled prisustva nečistoća i

komponenti ćija je temperatura ključanja niža u
odnosu na osnovnu komponentu fluida. Ključanjem i
isparvanjem tih komponenti menja se gustina
preostalog fluida.
Avoirdupois sistem Sistem jedinica za težinu koji koristi uncu kao jedinicu
mere.
B
Balans Izjednačenje količine gasa ⁄balans, eng. - balance -
prim prev⁄koje se u uvode u cevovod i iz njega
ispuštaju (fiksna vremenska osnova).
Balansna stavka U trgovini prirodnim gasom, to je razlika između

količine prirodnog gasa isporučenog regionu ili tržištu
u odnosu na količinu snabdevanja gasom koja se
troši. Predstavlja neobračunati gas, uključujući
greške u merenju, gubitke tokom prenosa i
skladištenja i neprijavljeno korišćenje.
85
Balansna čvorišta Čvorišta na kojem se vrši balansiranje u trgovini
gasom po tržištnoj ceni.
Balast Tereti koji se postavljaju na brod radi poboljšanja

stabilnosti, održavanja i povećanja potopljnosti
propelera. Na tankeru se za balast koristi morska
voda koja se ubacuje u teretne rezervoare kako bi se
brod potopio i uveo u odgovarajući balans. U većini
plovnih objekata rezervoari za balast, koji se
nazivaju krilnim rezervoarima, pune morskom vodom,
u odeljke na dnu i, ponekad, sa bočnih strana.
Balastni rezervoari Odeljci na dnu broda ili na bokovima koji su

napunjeni tečnošću radi obezbeđenja stabilnosti i
plovnosti broda. Bilo koji brodski rezervoar ili odeljak
može da se koristi za nošenje balasta sa morskom
vodom. U slučaju kada nisu povezani sa teretnim
sistemom, nazivaju se odvojenim balastnim
rezervoarima (sistemima).
Barel Merna jedinica zapremine sirove nafte i naftnih

derivata koja je ekvivalentna 42 Carska galona ili
158,978 l.
Barel naftnog ekvivalenta Merna jedinica energije ⁄barel naftnog ekvivalenta,

eng. – barrel of oil equivalent - prim prev⁄, (skrać.
BOE) koristi se za ekvivalenciju nafte u drugim
ugljovodonicima (prirodni gas, gasni kondenzati dr).
Obično se zasniva na količini oslobođene toplote
prilikom sagorevanja (gasa) u poređenju sa
sagorevanjem barela nafte. Za tipičan sastav
prirodnog gasa, sagorevanjem 170 m 3 oslobađa se
približno ista količina toplote kao sagorevanjem
jednog barela (0,1589873 m3) sirove nafte prosečnog
sastava.
Basen Vrsta sliva ili bazena energije /basen - eng. - pool,

prim. prev./. Termin se koristi u energetici
(electricity pool, power pool, energy pool) za
označavanje asocijacije dva ili više međusobno
povezanih energetskih sistema koja imaju sporazum o
koordinaciji operacija i planiranju radi veće
pouzdanosti i efikasnosti.
Bazni inženjering Temeljni inženjering /bazni projekat, eng. Front-End

engineering design FEED), je dokument koji se
izrađuje nakon projetovanja i izrade Idejnog rešenja
ili Studije izvodljivosti. Koristi pristup inženjerskog
dizajna za kontrolu troškova i temeljnog planiranja
projekta pre nego što se dostavi fiksna ponuda.
Takođe se može nazvati planiranjem prije projekta
(Pre-project planning - PPP), Front-end Loading -
FEL), analizom izvodljivosti ili rano planiranje
projekta.
86
Benčmark čvorišta
Britanska toplotna jedinica Merna jedinica toplote ⁄britanska toplotna jedinica,

eng. – british thermal unit - prim. prev⁄ (skrać. BTU)
kojim se označava toplota potrebna za povećanje
temperature jednog kilograma vode za 1°F
(17.222°C) na (ili približno) 39.2°F (4°C). To je
količina energije koja odgovara energiji od 1055 J
(Džula). Najčešće se upotrebljava u SAD.
Britanska duga tona Merna jedinica mase ⁄britanska duga tona, eng. –
(Imperjalna tona) british long ton - prim. prev⁄ koja je ekvivalentna sa
1,016047 metričkih tona. Naziva se još i duga
tona, ⁄eng. – long ton⁄, Carska tona ili isporučena
tona, a koristi se na teritoriji Ujedinjenog
Kraljevstva, SAD i većina zemalja Komonvelta izuzev
Kanade.
C
Carski galon Merna jedinica zapremine ⁄Imperial galon, eng. – carski
galon - prim. prev⁄, ekvivalentna sa 278 in 3 odnosno
4.55460 l, odnosno 1,2 gal. Koristi se na teritoriji
Ujedinjenog Kraljevstvu, Irskoj, Kanadi, Australiji i
Karipskim zemljama.
Carski sistem jedinica Sistem jedinica ⁄ Imperial system of units, eng. – carski
sistem jedinica - prim. prev⁄ koje su u upotrebi u
Ujedinjenom Kraljevstvu, Kanadi i drugim zemljama
koje su ranije bile deo Britanskog carstva.
CEDIGAZ Međunarodno neprofitno udruženje u čijem su sastavu

korporativni i institucionalni članovi, sa mandatom da
isporučuju tržišne informacije i analize o prirodnom
gasu, LNG-u i nekonvencionalnom gasu.
Celzijus Merna jedinica za temperaturu u Celzijusovoj

temperaturnoj (centigradnoj) skali. Jedinica u ovoj
skali je (°C).
Cevovod Visoko integrisana mreža cevi za transport fluida.
Cevovodni transport Transport fluida kroz cevovod do krajnjih potrošača.
Cirkulacija Neprekidno kretanje fluida kroz zatvoren sistem.
D
Dekarbonizacija Konverzija u ekonomski sistem koji na održiv način
smanjuje i kompenzuje emisije ugljen-dioksida.
Dugoročni cilj ovakvog procesa je stvaranje globalne
ekonomije bez ugljen-dioksida. U bukvalnom smislu
znači smanjenje ugljenika.
87
Dehidratacija Proces uklanjanja vode (vlage) iz gasa.
Destilatna goriva Tip fosilnih goriva gustinom i sastavom između kerozina i

loživih ulja. Imaju nizak viskozitet i obično su bez taloga
i pepela. Koriste se prvenstveno za grejanje i
industrijsku primenu. Manje količine destilatnog ulja se
koriste u aplikacijama za proizvodnju pare kao početno
ili dodatno gorivo za određene procese sagorevanja na
čvrsto gorivo.
Deregulacija Postupak uklanjanja restriktivnih propisa o prethodno

regulisanim elektroenergetskim i komunalnim
preduzećima.
Deregulisani gas Prirodni gas koji nije više predmet prodaje i/ili
regulacije cena.
Dispenzer Dozator ili specijalna vrsta opreme za rad u kriogenim

uslovima i pri niskim temperaturama od -40°C, koja se
koristi na stanicama za snabdevanje LNG-om. Sastoji se
od merača protoka, regulacionog ventila, pištolja, creva
za povrat gasa, elektronskog kontrolera pomoćnih
uređaja.
Disperzija zapaljive pare Oslobađanje zapaljive pare (ili tečnosti koja isparava)
koja se meša sa vazduhom i širi i na kraju se
zapali ⁄disperzija zapaljive pare, eng. Flammable vapor
dispersion – prim. prev⁄.
Distribucija Raspodela ili isporuka komunalnih usluga (prirodni gas,

struja, voda) domaćinstvu ili preduzeću.
Dokazane rezerve gasa Za rezerve sirovina ove kategorije (A) mogućnost

eksploatacije utvrđena je, zavisno od karakteristike
ležišta, kompletnim hidrodinamičkim ispitivanjem
bušotina u odgovarajućem rasporedu.
Downstream Naziv organizacione strukture kompanije koja posluje u

industriji proizvodnje nafte i gasa. Komercijalnie gasne
operacije koje su bliže krajnjem korisniku ili tzv. „vrhu
gorionika“. Uključuje sektore koji se bave poslovima
prerade i rafinacije proizvoda od nafte, kao i sve
prateće administrativne i tehničko-tehološke aktivnosti.
Duga tona Merna jedinica mase ⁄duga tona, eng. long ton –
prim.prev⁄. Naziva se još i težinska tona (weight tonn),
carska tona (imperial tonn) ili isporučena tona
(displacement tonn) ekvivalentna je sa 1,016047 t,
odnosno 1,12 kratkih tona.
Duktilitet Mehaničko svojstvo materijala Definiše stepen do kojeg

materijal može da izdrži plastičnu deformaciju pod
zateznim naprezanjem pre loma, pogodnost materijala
za određene proizvodne operacije (kao što je hladna
obrada) i njegovu sposobnost da apsorbuje mehaničko
preopterećenje.
88
E
Ekonomija obima Smanjenje prosečnih troškova po jedinici proizvoda
usled povećanja obima proizvodnje ⁄ekonomija obima,
eng. - economy of scale – prim. prev⁄ jer se ukupni
trošak raspoređuje na veći broj jedinica proizvoda.
Ekologija Nauka koja se bavi izučavanjem odnosa članova

biocena, kao i biocena i abiocena, i zakonitosti odnosa
u ekosistemu.
Ekonomska komisija Jedna od pet regionalnih komisija pod jurisdikcijom

Ujedinjenih nacija za Evropu Ekonomskog i socijalnog saveta Ujedinjenih nacija,
osnovana u cilju unapređenja ekonomske saradnje i
integracija među državama članicama i radi smanjenja
zagađenja životne sredine (The United Nations
Economic Commission for Europe – UNECE).
Energetsko skladište za Vid skladištenja energije ⁄smanjenje vršne potražnje,

sniženje vršne postrošnje eng. - peak shaving, prim. prev⁄. Važno je u smislu
stabilnosti mreže i smatra se optimalnim rešenjem u
svrhu smanjenja vršne potražnje. U energetskoj
industriji, odnosi se na izjednačavanje sezonskih
pikova u potrošnji energije industrijskih i
komercijalnih potrošača.
Eskalacija cene nafte Vrsta mehanizma za forniranje cena ⁄eskalacija cene

nafte, eng. - oil price excalation – prim. prev⁄ (skrać.
OPE). Predstavlja vid održivanja cene prirodnog gasa.
Cena je povezana obično sa osnovnom cenom i
klauzulom o eskalaciji sa konkurentskim gorivima,
najčešće sirovom naftom, gasnim uljem i / ili
mazutom. U nekim slučajevima se mogu koristiti i cene
uglja.
Evropa Kontinent.
Evropska neprofitna Organizacija čije su članice kompanije koje upravljaju

organizacija za podršku rada procesnim postrojenjima, elektranama, priobalnim
industrijskih kompanija i platformama, terminalima za skladištenje i drugim
korisnika inženjerske opreme industrijskim postrojenjima širom sveta (skrać.
i materijala EMMUA).
Evropsko ekonomsko Prostor uspostavljen 1992. međunarodnim

područje sporazumom, kojim je omogućeno širenje jedinstvenog
tržišta EU na države koje nisu njene članice (skrać.
EEA).
Evropska komisija Deo izvršne vlasti EU zajedno sa Evropskim savetom.

Deluje kao kabinetska vlada, sa 27 članova Komisije na
čelu sa predsednikom. Uključuje administrativno telo
evropskih državnih službenika.
Evropska unija Geopolitička organizacija koju čini grupa država sa

Evropskog kontinenta, Austrija, Belgija, Bugarska,
Hrvatska, Republika Kipar, Češka Republika, Danska,
89
Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka,
Mađarska, Irska, Italija, Letonija, Litvanija,
Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska, Portugal,
Rumunija, Slovačka , Slovenija, Španija i Švedska.
Evropski parlament Jedno od zakonodavnih tela Evropske unije i njenih

sedam institucija. Zajedno sa Savetom Evropske unije
usvaja evropsko zakonodavstvo, na predlog Evropske
komisije. Parlament ima 705 članova
Evropski savet Kolegijalno telo koje definiše sveukupni politički

pravac i prioritete Evropske unije. Pored Evropske
komisije deo je izvršne vlasti Evropske unije.
EU-27 Skraćenica za deo EU koju je do 2022. činila grupa od

dvadeset sedam zemalja: Belgija, Bugarska, Češka,
Danska, Nemačka, Estonija, Irska, Grčka, Španija,
Francuska, Hrvatska, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija,
Luksemburg, Mađarska, Malta, Holandija, Austrija,
Slovačka, Finska, Švedska,. Danas sa izuzetkom UK.
F
Farenhajt (F) Merna jedinica za temepraturu u Farenhejtovoj skali.
1°F = - 5⁄9°C = -5⁄9 K.
Fizička čvorišta Geografska (centralno locirana i dovoljno dobro

povezana) tačka u mreži na kojoj se utvrđuje cena za
prirodni gas koji se isporučuje na toj specifičnoj
lokaciji. EIA definiše prisustvo više konvergentnih i
međusobno povezanih cevovoda, kao i brojnih
trgovačkih strana, kao osnovu za takvo čvorište.
Finansijska čvorišta Ona čvorišta koja imaju likvidnu trgovinu fjučersima

mogu se nazvati „finansijskim čvorištima“. Trenutno
su to samo britanski NBP, holandski TTF i američki
Henri Hub.
Fizička isporuka Termin koji se često koristi u ugovorima za aranžman

o isporuci naftnih derivata. Ugovorom o derivatima se
na datum isteka podmiruju fizičkom isporukom
ugovorene robe.
Fjučers berza Fjučers berza je specijalizovana za trgovinu

fjučersima, odnosno na ovoj berzi se ne trguje
akcijama i obveznicama. Standardizovani su u smislu
da svaki fjučers ugovor za određenu aktivu glasi na
tačno određenu količinu te aktive, koja ne može da
se menja po želji klijenata. Takođe, standardizovani
su u pogledu datuma kada svi ugovori dospevaju i ne
mogu da se menjaju po želji klijenata, i to su samo
četiri dana u godini – treća sreda u mesecu martu,
junu, septembru i decembru.
Fjučers ugovor Standardizovani ugovorni sporazum koji se sklapa na

fjučers berzi za kupovinu ili prodaju određene robe ili
90
finansijskog instrumenta po određenoj ceni u
budućem vremenu, odnosno na datum isporuke ili
datum konačnog poravnanja. Cena fjučers ugovora na
kraju trgovačke sesije na berzi je cena poravnanja za
taj dan poslovanja na berzi. One se ne mogu nazvati
„direktnim“ hartijama od vrednosti kao u slučaju
akcija ili obveznica. Najčešći predmeti ovih ugovora
su gas, nafta, benzin, zlato, drvo, čelik i žitarice.
Forvard ugovor Ugovor o budućoj isporuci neke aktive po unapred

utvrđenoj ceni na kraju ugovorenog period. Terminski
ugovori koji, po pravilu, nisu standardizovani, već su
prilagođeni potrebama dve ugovorne strane.
Franko Trgovina kada prodavac vrši isporuku kada stavi robu

na raspolaganje kupcu u prodavčevim prostorijama ili
u drugom ugovorenom mestu (skladište, pogon,
fabrika, itd). Prodavac nema obavezu da utovari robu
na vozilo koje je odredio kupac niti da ocarini robu za
izvoz, kao ni obavezu pribavljanja izvoznih dozvola,
saglasnosti i sl.
Free On Board “Franko brod“⁄franko na palubi broad- FOB, eng. –

free on board – prim. prev⁄. znači da je prodavac vrši
isporuku kada je roba ukrcana na brod koga je
imenovao kupac u ugovorenoj tački unutar luke
otpreme ili da obezbedi da je na taj način isporučena
ugovorenog datuma ili unutar ugovorenog roka roka
za isporuku, kao i na način uobičajen u luci. Postupak
u kojem kupac u izvoznom terminalu samim utovarom
LNG-a na brodove preuzima vlasništvo nad robom
Prodavac ima obavezu da isporuči robu na brodu o
svom trošku za prevoz do kupca. Kupac je odgovoran
za isporuku bilo svojim brodovima ili brodovima koje
je unajmio. Ugovorena prodajna cena ne uključuje
troškove prevoza.
Fraking Tehnika u eksploataciji nafte i gasa ⁄fraking, eng. –

fracking – prim. prev⁄, koja se koristi radi stimulacije
proizvodnje. Podrazumeva usmeravanje fluida (sa
sadržem bilo koje kombinacije vode, propant-a
(keramičkih kuglica ili peska) i hemikalija), velikom
brzinom kako bi pod pritiskom prodro u uske stenske
formacije poput škriljaca ili uglja, a time stimulisalo
izbacivanje fluida iz stenske formacije.
Funta Merna jedinica za masu poreklom iz imperijalnog

sistema, naziva se još avoirdupois ili medjunarodna
funta ⁄funta, eng. – pound – prim. prev⁄. je koja se
najviše koristi u Ujedinjenom Kraljevstvu, zemljama
Komonvelta i SAD. Zvanično se definiše kao
ekvivalnet sa 0,45359237 kg.
G
Galon Merna jedinica zaremine (gal) u Carskom sistemu
jedinica, a ekvivalent je sa 3,785411784 l. Najviše se
91
upotrebljava u Ujedinjenom Kraljevstvu, Irskoj,
Kanadi, Australiji i nekim Karipskim zemljama.
Gasni kondenzat Tečna struja odvojena od prirodnog gasa, koja se

sastoji od ugljovodonika veće molekularne težine
obično do C8.
Gasni hidrati Čvrsta, nestehiometrijska jedinjenja koja se sastoje od

malih molekula gasa i vode. Nastaju kada metan i voda
dođu u kontakt na niskoj temperaturi i visokom
pritisku.
Gas van vršnog opterećenja Period u kojem je zahtev za prirodnim gasom manji,
samim time i tarifa po kojoj se obračunava ⁄ gas van
vršnog opterećenja, eng. - off-peak gas – prim. prev⁄.
Tačno vreme i premija za energent varira u zavisnosti
od komunalnog preduzeća i ponuđenog plana. Mnoga
komunalna preduzeća nude više od jedne politike
upotrebe.
Gas-on-Gas Vid trgovine na berzi LNG-a (skrać. GOG). Cene gasa se

postavljaju u odnosu na regionalnu ponudu i potražnju
gde se veliki broj kupaca i prodavaca takmiče bez
državne intervencije.
Gasno čvorište za Centralnu Naziv za čvorište i kompaniju za prirodni gas sa

Evropu sedištem u Beču (Central European Gas Hub AG -
CEGH, ranije Gas Hub Baumgarten, Austrija. Osnovana
je 2005. kao podružnica OMV Gas & Pover GmbH, da bi
u decembru 2009. u saradnji sa kompanijom Viener
Borse AG ova kompanija osnovala čvorišno tržište
berze gasa.
Gasovi sa efektom staklene Grupa gasova ⁄gasovi sa efektom staklene bašte, eng.
bašte - greenhouse gases – prim. prev⁄ (skrać. GHG) koji
apsorbuju i re-emituju infracrveno zračenje u
atmosferu. Nastaju u prirodnim procesima al ii kao
posledica usled ljudskih aktivnosti. Primarni gasovi
staklene bašte u Zemljinoj atmosferi su vodena para,
ugljen dioksid, metan, azot-suboksid i ozon. Bez
gasova sa efektom staklene bašte, prosečna
temperatura Zemljine površine bila bi oko -18°C,
umesto prosečne 15°C.
Gasovod Cevovod za transport gasa koji ispunjava minimalne

specifikacije kompanije za isporuku. Gasovodi se dele
prema različitim kriterijumima. Prema nameni na na
magistralne, sabirne i razvodne, a prema uslovima
rada na gasovode niskog, srednjeg i visokog pritiska.
Gasovod niskog pritiska Cevovod u kojem je radni pritisak gasa do 1,2 MPa.
Gasovod srednjeg pritiska Cevovod u kojem je radni pritisak gasa od 1,2 - 2,5
MPa.
Gasovod visokog pritiska Cevovod u kojem je radni pritisak gasa iznad 2,5 MPa.
92
GASPOOL (Balancing Services Kompanija sa sedištem u Berlinu i glavno tržište
GmbH), prirodnog gasa u Nemačkoj. Od 1. juna 2021.
NetConnect Germani GmbH & Co. KG i Gaspool
Balancing Services GmbH su spojene u Trading Hub
Europe GmbH.
Gas To Commodity U konceptu od gasa do robe, gas se pretvara u toplotnu

ili električnu energiju, koja se koristi u proizvodnji
robe, a zatim prodaje na otvorenom tržištu. Gas do
robe /eng. – gas to commodity- prim. prev/ kao što su
aluminijum, staklo, cigle, cement i gvozdene šipke
odnosno zahtevaju velike količine energije tokom
izrade.
Gas to Liquid Proces konverzije gasa u tečnost (GTL) koji se sastoji

od tri glavna procesna koraka. Reformisanja prirodnog
gasa u sintezni gas, zatim Fišer Tropšova konverzija
ugljen monoksida i vodonika do ugljovodonika dugih
lanca i konačno nadogradnja i rafinacija ovih
ugljovodonika u tečno gorivo.
Gas to Power Jedna od opcija za monetizaciju gasa koji se ponekad

naziva GTW /gas do žice, eng. -gas to wire –
prim.prev/. Električna energija može biti
međuproizvod, kao u slučaju rafinacije minerala u
kojoj se električna energija koristi za prečišćavanje
boksita u aluminijum; ili krajnji proizvod koji se
distribuira u veliku elektroenergetsku mrežu. Ovaj
postupak se fokusira na električnu energiju kao krajnji
proizvod. Primarna pitanja vezana za GTP su relativna
pozicija resursa i krajnjeg tržišta i metoda prenosa.
Glečer Pokretna ledena masa, ledena reka, koja nastaje na

mestima na kojima sneg ne uspeva da se otopi, gde se
godinama taloži. Po svom razornom uticaju na tlo,
lednik (glečer) se smatra najvećom erozionom silom u
prirodi.
Globalna Inicijativa za metan Međunarodno javno-privatno partnerstvo ⁄globalna

inicijativa za metan, eng. – global methane initiative –
prim. prev⁄, (skrać. GMI) koje sarađuje sa vladinim
agencijama širom sveta, kako bi olakšalo razvoj
projekata za proizvodnju metana u pet ključnih
sektora: poljoprivrede, rudnicima uglja, industriji
prerade otpada, industriji nafte i gasa kao i industriji
otpadnih voda.
Gravitaciona struktura Potporna struktura koja je gravitaciono stabilizovana

na mestu ⁄gravitaciona struktura. eng. – gravity based
structure – prim. prev⁄. Uobičajena aplikacija za
ovakve strukture je gasna ili naftna platforma na moru
i odabira se kao projektovano rešenje u fjordovima
(skrać. GBS). Obzirom na činjenicu da čine zaštićeno
područje i imaju dovoljnu dubinu obezeđuju veoma
povoljno okruženje za izgradnju.
Grupe uređaja Podrazumevaju procese i sisteme. dok se pod

opremom podrazumevaju delovi tih sistema.
93
H
Hazard Opasnost ili rizik. Pod opasnošću se podrazumeva
fizička situacija s potencijalnim ljudskim ozledama,
oštećenjem imovine, životne sredine ili kombinacija
navedenog.
Heavy Duty Gas Engines Razvoni projekat u okviru HORIZON-a, (HDG) koji je
integrated in Vehicles imao za cilj da obezbedi napredak u sistemima za
pogon LNG vozila, tehnologijama koje koriste prirodni
gas i motorima koji se pogone na dve vrste foilnih
goriva.
Hedž fondovi Privatna investiciona oruđa koji koriste različite stilove,

tehnike, sredstava, ciljeve nudeći širok spektar profila
rizik/prinos. Za razliku od investicionih izuzeti iz
obaveze izveštavanja.
Hedžing Strategija ograničavanja rizika u finansijskoj imovini.
Hedžeri Proizvođači određene aktive koji kupuju i/ili prodaju

fjučers da bi se zaštitili od rizika koji snose na spot
tržištu. To su koju nameravaju da prodaju ili su kupci
određene aktive koja im je potrebna za dalji proces
proizvodnje.
Henri Hub Distributivno čvorište na državnom i internacionalnom

cevovodnom sistemu za prirodni gas u Erathu
(Louisiana), u vlasništvu kompanije Sabine Pipe Line
LLC. Zbog svog značaja, daje ime tački određivanja
cena za terminske ugovore sa prirodnim gasom kojima
se trguje na Njujorškoj robnoj berzi (NIMEKS) i OTC
zamene kojima se trguje na Interkontinentalnoj berzi
(ICE). Najčešće korišćena referentna tačka ili merilo za
cene prirodnog gasa u SAD. Henri Hub je zvanična tačka
isporuke njujorške berze za gasne fjučerse.
Hidrat Jedinjenje sa vezanim molekulima vode koji su deo

njegove strukture. Postoje tri vrste hidrata: neorganski,
organski i gasni. Neorganski hidrati su najčešća vrsta
hidratnih jedinjenja.
Hitan prekid rada postrojenja Proces koji se vrši u određenim situacijama prilikom
proizvodnje iz određenih razloga ⁄hitan prekid rada
postrojenja, eng. – emergency shut down – prim. prev⁄,
(skrać. ESD). Vrši se zapornim ventilom koji je
dizajniran da zaustavi protok fluida nakon otkrivanja
opasnog događaja (takođe se naziva i ventil za slučaj
nužde ili sigurnosni zaporni ventil), što pruža zaštitu od
moguće štete po ljude, opremu ili životnu sredinu.
Zaporni ventili čine deo sistema sa sigurnosnim
instrumentima. Proces pružanja automatizovane
sigurnosne zaštite pri otkrivanju opasnog događaja
naziva se funkcionalna sigurnost.
Hladni rat Politički sukob zapadnih sila predvođenih SAD-om i
94
istočnih sila predvođenih SSSR-om koji se vodio od
Drugog svetskog rata radi suzbijanja uticaja suprotnog
bloka.
I
Indeksirana cena sirove nafte Veličina koja se u nekim slučajevima koristi kao indeks
u istočnoj Aziji u dugoročnim ugovorima za
LNG, ⁄indeksirana cena sirove nafte, eng. - indexed
crude oil price – prim. prev ⁄, (skrać. ICP).
Industrija prirodnog gasa Deo idustrije koji uključuje proizvodnju i preradu

prirodnog gasa, skladištenje i transport i distribuciju
prirodnog gasa, terminale za uvoz i izvoz tečnog
prirodnog gasa.
Interkonektor Međunarodna veza energetskih mreža (električnih ili

prirodnog gasa) različitih zemalja. Povezanost takvih
mreža omogućava protok energije između zasebnih ili
sinhronih mreža. Objekti kojima se ono omogućuje
podrazumevaju svu opremu (strukture, cevovode,
objekte, pomoćnu opremu, uređaje i aparate) koji su
direktno ili indirektno potrebni ili instalirani.
Interpermafrost Podzemne vode ili vodeni tuneli koji se javljaju i kreću

unutar ili između slojeva permafrosta. Interpermafrost
vode su povezane sa složenom permafrost-
hidrogeološkom konstrukcijom. Prisutne su u smrznutim
naslagama gline, u mrkim glinama i tresetima sa
ledom.
Internet inteligentnih uređaja Skup međusobno povezanih uređaja, IoT /Internet

inteligentnih uređaja, eng. Internet of Things – prim.
prev⁄odnosno sistem mehaničkih i digitalnih mašina i
predmeta, koji omogućava prenos podataka preko
interneta, a da se pri tom ne zahteva interakcija
između ljudi ili između ljudi i kompjutera
Iskrcavanje tereta Proces istovara tereta sa broda.

(otpremanje)
Isparavanje Proces prelaska materije iz tečnog u gasno agregatno

stanje. U ovom tekstu odnosi se na proces stvaranja
ugljovodonične pare koja nastaje usled sniženja
pritiska kada zasićeni tok utečnjenog prirodnog gasa
prođe kroz prigušni ventil ili drugi uređaj za
prigušivanje. Ako se prigušni ventil ili uređaj nalazi na
ulazu u posudu pod pritiskom tako da dolazi do
isparavanja sa bljeskom unutar posude.
Istražene rezerve gasa U ovu kategoriju rezervi gasa (B) uvršćuju se rezerve
sirovina u ležištu ili delu ležišta koje su utvrđene sa
nekoliko bušotina iz kojih je pritok fluida dobijen
osvajanjem i potvrđen hidrodinamičkim merenjem ili
probnom proizvodnjom. U ostalim bušotinama prisustvo
fluida određeno je na osnovu podataka karotažnih
95
merenja, jezgrovanja ili testiranja u procesu izrade
bušotina. Za rezerve istraženih sirovina određeni su:
geološka građa, oblik, i veličina ležišta ili dela ležišta,
kolektorska svojstva, ležišni uslovi, fizičke i hemijske
karakteristike fluida.
J
Japanska naftna korpa Termin za indeksiranu prosečnu cenu ocarinjene uvozne
sirove nafte u Japanu ⁄ Japanska naftna korpa, eng. -
Japan Customs-cleared Crude ⁄, (skrać. JCC). Često se
koristi u dugoročnim ugovorima za LNG u Japanu, Koreji
i Tajvanu i zamenio je državnu prodajnu cenu sirove
nafte kao standardni indeks. Japanska vlada objavljuje
podatke za izračunavanje JCC svakog meseca. Izražava
se kao uvozna cene sirove nafte (¥/k lit).
Južni konus Geografska i kulturna regija koja obuhvata najjužnija

područja Južne Amerike ⁄Južni konus, eng. - Souther
Cone – prim. prev⁄. Obuhvata oblast Argentine, Čilea i
Urugvaja, omeđena je na zapadu Tihim okeanom, a na
istoku Atlantskim okeanom.
K
Kalorija Merna jedinica za energiju (Cal). Kao standardna
jedinica SI sistema definisana je kao količina toplote
potrebna za podizanje temperature jednog grama vode
za jedan stepen Celzijusa.
Kapacitet cevovoda Količina gasa koja se, tokom određenog vremena, može
kretati kroz cevovod ili uskladištiti u rezervoare. Prema
ograničenjima ili zahtevima koji se prethodno postave
razlikuju se idealni, realni, maksimalni, optimalni i
planirani kapacitet cevovoda. U tehničkom kontekstu,
kapacitet cevovoda definiše se kao količina (zapremina)
fluida potrebna za održavanje punog cevovoda. Statički
kapacitet cevovoda obično se izražava kao zapremina
po jedinici dužine (na primer, m3/m). U ekonomkim
terminima, kapacitet cevovoda odnosi se na pravo
transporta gasa kroz prenosni cevovod rezervisan za
kupca, a određen ugovorom.
Kapacitet osnovnog Količina tečnog prirodnog gasa ⁄eng. – baseload

opterećenja capacity – prim. prev⁄, proizvedenog u kalendarskoj
godini u normalnim uslovima rada, na osnovu
projektovanog kapaciteta postrojenja.
Kelvin Mern jedinica temperature u Međunarodnom sistemu

jedinica (SI) koji se označava simbolom K. U nauci i
inženjerstvu, stepeni Celzijusa i Kelvina se često
koriste istovremeno, tako što su apsolutne temperature
izražene u stepenima Celzijusa, a temperaturni
intervali navedeni u stepenima Kelvina.
96
Kenozoik Geološka era.
Klatrat Hidrat metana je materija, u kojoj je velika količina

metana zarobljena u kristalnoj strukturi vode. Nastaje
prirodnim putem ili tokom operacija proizvodnje
prirodnog gasa, kada se voda pod visokim pritiskom
kondenzuje u prisutvu metana. Mol metana se veže na
5,75 molova vode i ima gustinu oko 900 kg/m³ što znači
da jedna litra ledenog metanskog klatrata sadrži oko
168 litara metana. Prirodne naslage nastaju u slatkim
vodama (Bajkalnsko jezero) ili u morima u stenskim
formacija u uslovima niske temperature i povišenog
pritiska.
Klirinške cene Cene za robu ili vrednosne hartije ⁄klirinške cene, eng.
- clearing price – prim. prev⁄ koje postoje na svim
vrstama tržišta i za sve vrste proizvoda ili usluga.
Klirinška cena je ona cena robe ili hartije od vrednosti
po kojoj se na tržištu postiže ravnoteža između ponude
i potražnje.
Konzorcijum Udruženi ugovarači na izvođewu

projekta ⁄konzorcijum, eng. – joint venture – prim.
prev)⁄.
Komonvelt nacija Udruženje nezavisnih suverenih zemalja širom sveta od

kojih su većina nekadašnji članovi Britanske imperije
(The Commonwealth of Nations, British Commonwealth
of Nations, British Commonwealth). Sve članice (54) su
imale nekakve veze sa istorijskom kolonizacijom od
strane Britanije. Izuzetak su Ruanda i Mozambik.
Komprimovani prirodni gas Prirodni gas komprimovan pod visokim pritiskom (do
250 bar).
Know-how Termin kojim se, po definiciji predloženoj od strane

Međunarodne trgovinske komore u Parizu, označava
celokupno prenošenje stručnih znanja i iskustva o
tehnologiji i proizvodnom procesu određenog
proizvoda. U praksi, podrazumeva sistem različitih
znanja i iskustava o poslovanju, gde se ona uglavnom
mogu podeliti na komercijalna i tehnička. Komercijalni
know-how obuhvata znanja i metode poslovanja
(organizovanje prodaje, plasmana, vršenja usluga...), a
tehnički know-how čine metode proizvodnje, postupci
(recepture, propisi, planovi, specifikacije...) i čine
poslovnu tajnu.
Komprimovani prirodni gas Prirodni gas koji je komprimovan (skrać. KPG) pod
visokim pritiskom (tipično između 3.000 i 3.600 psi).
Konvencionalni gas Prirodni gas koji se naziva „konvencionalnim“ kada se

može proizvoesti iz ležišta bilo putem prirodnog
pritiska ili pomoću pumpnih mehanizama. Razlikuje se
od nekonvencionalnih izvora gasa (gas iz škriljaca,
nepropusni gas i metan iz ugljenog sloja) koji zahtevaju
nove tehnologije za otključavanje.
97
Korporacija za istraživanje i Organizacija koja se bavi naftnim i gasnim poslovanjem
proizvodnju nafte i gasa u (JAPEX) u domenu istraživanja i proizvodnje u radi
Japanu doprinosa stabilnom snabdevanju energijom.
Krajnji korisnici Krajnji potrošači energije (prirodnog gasa), uključujući

stambene, komercijalne, industrijske, veleprodajne,
kogeneracijske i komunalne kupce.
Kratka tona Merna jedinica za masu ⁄kratka tona, eng. - short ton –
prim. prev)⁄ koja je ekivalentna sa 0,9071847
metričkih tona. Označava se i kao „američka tona“, a
najčešće se koristi na teritoriji SAD, Ujedinjenog
Kraljevstva i zemaljama Komonvelta.
Kriogeno postrojenje Postrojenje za preradu gasa koje je sposobno da vrši

rekuperaciju gasa, pomoću turbo-ekspandera.
Omogućava sakupljanje mešanih tečnih ugljovodoničnih
sirovina koje se zatim ubacuju u postrojenje za
frakcionisanje koje završava preradu tečnih
ugljovodonika I u propan, butan i prirodni gas visoke
čistoće.
Kubni metar Merna jedinica zapremine ili kubni metar (skrać. CM).
Obeležava se sa m3.
L
Lanac vrednosti Aktivnosti jednog procesa koje funkcionišu i daju
određenu vrednosti krajnjem proizvodu. Prilikom
planiranja, finansiranja i izvođenja LNG projekta
uzima se u obzir svaki element složenog lanca koji
povezuje prirodni gas u zemlji sa krajnjim potrošačem
(„od ušća do vrha gorionika“). Glavni elementi lanca
su: proizvodnja prirodnog gasa, utečnjavanje,
isporuka, prijemni terminal (uključujući
regasifikaciju), distribucija regasifikovanog LNG-a, a
na kraju potrošnja gasa.
Ledeni šelf Ledeni šelf ili ledena polica je plutajuća ledena

platforma koja se formira na mestima gde se glečer ili
ledeni pokrivač spušta do obale i na površinu okeana.
Ledene police se nalaze samo na Antarktiku,
Grenlandu, severnoj Kanadi i ruskom Arktiku. Debljina
ledenih polica može se kretati od oko 100 - 1.000 m.
Letnja linija opterećenja Teretna linija (oznaka) na trupu broda koja označava
nivo do kojeg se brod može potopiti u vodu tokom leta
kada su talasi niži nego zimi (ISO 7462). Letna linija
opterećenja je primarna linija opterećenja i iz ove
oznake se izvode sve ostale. Njen položaj izračunava
se na osnovu pravila i zavisi od mnogih faktora kao što
su dužina broda, tip broda, tip i broj nadgrađa,
količina nagiba i visina pramca. Generalno oznake,
nazvane linije opterećenja, pokazuju maksimalni
teret koji brod može da nosi.
98
Likvidnost Sposobnost da se brzo kupi ili proda željena roba ili
finansijski instrument bez značajne promene u ceni i
bez značajnih troškova transakcije. Ključna osobina
likvidnog tržišta je da ima veliki broj kupaca i
prodavaca spremnih da obavljaju transakcije u
svakom momentu. Ima značajnu ulogu pri selekciji
derivativnih ugovora za hedžere ili špekulante.
Lisabonski sporazum Međunarodni sporazum /Lisabonski sporazum, eng. -

The Treaty of Lisbon- prim. prev/ koji menja dva
ugovora - ustavna osnova Evropske unije. Formalno
priznaje Evropski savet kao instituciju EU, odgovornu
za pružanje Uniji podsticaja neophodnog za njen
razvoj i za definisanje njenih opštih političkih pravaca
i prioriteta.
LNG postrojenje Postrojenje za kriogeno utečnjavanje /LNG

postrojenje, eng. - LNG train - prim. prev/ koji se
koristi u industrijskom procesu za pretvaranje
prirodnog gasa u tečni prirodni gas. Izražava se u
različitim jedinicama ([mil t/g], [MScf/g]).
M
Magistralni gasovod Cevovod kroz koje se transportuje pripremljeni
(kondicioniran) prirodni gas od sabirnih stanica (ili
gasogeneratora, ako je u pitanju veštački gas) do
velikih potrošačkih centara.
Make-up fluid Fluid koji se dodaje u sistem kako bi se zamenila

količina izgubljena isparavanjem, odlivanjem,
probijanjem, propadanjem i isticanjem. Može da bude i
voda ili gas koji se nadoknađuje protokom gasa iz
različitih razloga – za inertizaciju sistema ili za pravilan
rad opreme poput detektora i slično.
Maksimalna potražnja Period najvećih zahteva za teret (gas, električnu

energiju) u određenom vremenskom periodu. Naziva se
i vršnom potražnjom.
Maksimalni dozvoljeni radni Maksimalni pritisak gasa pri kojem je dozvoljen radi
pritisak cevovodnog sistema ili procesnog postrojenja.
Maksimalni kapacitet Maksimalna količina prirodnog gasa koji može da sadrži

cevovoda segment cevovoda u određeno vreme.
Mastriški ugovor Sporazum poznat I kao Ugovor o EU /Mastriški ugovor,

eng. - Maastricht Treaty- prim. prev/ potpisan 1992.
godine, koji je uspostavio tri stuba EU i utro put
zajedničkoj valuti (€).
Milion kubnih metara Merna jedinica zapremine ⁄milion kubnih metara, eng.
- million cubic feets – prim. prev⁄ koja kombinuje
rimsku brojku M (mille), kao zamenu za broj hiljadu, sa
nazivom jedinice (kubna stopa, CF). Koristi se za
konvencionalno merenje zapremine prirodnog gasa pre
99
svega, u SAD. Uporedni izraz za merenje zapremine
prirodnog gasa u Evropi koristi SI metrički sistem
jedinica odnosno metar kubni (Million Cubic Metre,
MCM).
Međunarodna konvencija o Međunarodni pomorski ugovor koji postavlja minimalne

bezbednosti na moru sigurnosne standarde u konstrukciji, opremi i radu
trgovačkih brodova (SOLAS). Zahteva od država
potpisnica da obezbede da brodovi pod zastavom budu
u skladu sa najmanje ovim standardima.
Međunarodna grupa uvoznika Neprofitna organizacija čiji je cilj promocija razvoja

tečnog prirodnog gasa aktivnosti povezanih sa LNG-om - kupovina, uvoz,
prerada, transport, rukovanje, regasifikacija i sl.
(skrać. GIIGNL). Grupa predstavlja i forum za razmenu
informacija i iskustva između svojih članica kako bi se
poboljšala sigurnost, pouzdanost i efikasnost aktivnosti
uvoza LNG-a, a posebno rad uvoznih terminala.
Međunarodna pomorska Specijalizovana agencija Ujedinjenih Nacija (skrać.

organizacija IMO) koja je odgovorna za bezbednost brodova i
sprečavanje zagađenja mora i atmosfere u brodskom
saobraćaju.
Međunarodna unija за gas Međunarodno globalno udruženje (skrać. IGU) osnovano

1931, a koje ima za cilj da promoviše tehnički i
ekonomski napredak gasne industrije.
Međunarodni pravilnik za Pravilnik (skrać. IGC) koji se primenjuje na brodove

izgradnju i opremu brodova za bez obzira na njihovu veličinu, uključujući i one manje
prevoz tečnih gasova od 500 bruto tonaže, koji vrše prevoz tečnih gasova sa
pritiskom pare većim od 2,8 bara i temperaturi od
37,8°C. Definisan je projektni i konstrukcijski standard
brodova kako bi se smanjio rizik za upravljanjem
brodom, njegovu posadu i životnu sredinu, uzimajući u
obzir prirodu proizvoda.
Međunarodno društvo sa više Organizacija č (skrać. MGP) ija se aktivnost fokusira na

zainteresovanih strana između prioritetna područja delovanja u lancu snabdevanja
industrijskih kompanije i prirodnim gasom - od proizvodnje do krajnjeg
neindustrijskih organizacija potrošača.
Merenje Određivanje veličine neke pojave ili objekta. Ta

veličina se iskazuje numerički (brojem) i određenom
mernom jedinicom.
Merkantilizam Ekonomska teorija koja smatra da se količina kapitala,

koja je u posedu države najviše povećava platnim
bilansom sa velikim izvozom i malim uvozom.
Merkanitlisti smatraju da bi vlada igrajući aktivnu
protekcionističku ulogu u privredi ohrabruje izvoz i
obeshrabruje uvoz, posebno uz pomoć carinskih
dadžbina.
Mesto isporuke Fizička lokacija na kojoj se gas isporučuje kupcu. Može

biti na definisanoj granici elektrane, čvorištu gradske
mreže, interkonekciji dva cevovodna sistema, mestu
kompresora, međunarodnoj granici ili ogradi
100
postrojenja za LNG. Ovo je često, ali ne uvek, ista
geografska tačka na kojoj se vrši prenos vlasništva i
odgovornosti nad gasom.
Metoda Način i put istraživanja prirodnih pojava; način

planskog naučnog ispitivanja. Način na koji se
dugoročno obavlja neki posao; sistem. Običaj,
uobičajeni postupak.
Metrička tona Merna jedinica mase (skrać. MT), koji se obično koristi
u SAD, dok se u Evropi koristi naziv tona. Ne pripada SI
sistemu, ali je prihvaćena za upotrebu u SI sistemu,
prema kojem je jednaka sa 1,000 kg. Tona je približno
ekvivalentna sa 1,102 kratkih tona (SAD) ili 0,984 dugih
tona.
Metrički sistem jedinica Sistem merenja koji je nasledio decimalizovani sistem

zasnovan u Francuskoj 1790-ih. Istorijski razvoj ovih
sistema kulminirao je definicijom Međunarodnog
sistema jedinica. Tokom evolucije, upotreba metričkog
sistema proširila prvo u države koje nisu, a potom na
države koje jesu sa engleskog govornog područja.
Milijarda kubnih fita Merna jedinica zapremine ⁄bcf, eng. - billion cubic
feets - prim. prev⁄ koja se koristi za merenje velikih
količina prirodnog gasa. Ekvivalent je 0,21 mil m3 LNG.
Milijarda standardnih kubnih Merna jedinica zapremine ⁄bscf, eng. - billion standard
fita cubic feets - prim. prev⁄ekvivalentna sa 28.320.000 m 3
(SI) (prirodnog gasa).
Midstream Termin koji se se koristi uglavnom u anglosaksonskoj

literature za označavanje organizacionog dela u čijoj je
delatnosti logistika kojom se obuhvataju: transport
(cevovodom, železnicom, baržom, tankerom za naftu
ili kamionom), skladištenje i veleprodaja sirovih ili
rafinisanih naftnih derivata. U pojedinim naftnim
kompanijama on nije odvajen već pridružen (upstream)
sektoru eksploatacije i proizvodnje sirove nafte.
Milion metričkih britanskih Merna jedinica za toplotu ⁄milion metričkih britanskih

tona tona, eng. - metric million british thermal unit – prim.
prev⁄ ekvivalenna milionu 28.263682 m3 prirodnog
gasa, pri definisanoj temperaturi i pritisku. (skrać.
MMBTU). Koristi se u anglosaksonskoj literaturi kao
tradicionalna merna jedinica kojom se definiše količina
toplote potrebna za povećanje temperature jednog
kilograma vode za jedan stepen Farenhajta
Modelovanje Proces izgradnje od stvarne situacije do stvarnog

modela. Modelovanje životne sredine je kreiranje i
korišćenje matematičkih modela životne sredine.
Koristi se isključivo u istraživačke svrhe i za poboljšano
razumevanje sistema životne sredine, ili za
obezbeđenje interdisciplinarnih analiza koje mogu da
utiču na donošenje odluka i politika.
Monitoring Primena skupa tehnologija, procedura i protokola u
101
cilju prikupljanja informacija, analize i tumačenja
istih, nakon čega se vrši sistematizovanje u
odgovarajuće forme izveštaja.
Mrtvi sloj Zapremina tečnosti u rezervoarima, koja se nalazi na

njegovoj onjoj ravni. Uzima se kao polazna tačka nivoa
tečnosti u rezervoarima.
Multidisciplinarnost Naučni pristup u kojem se različite discipline bave

istom temom iz svojih specifičnih perspektiva.
N
Nacionalna balansna tačka Virtuelna trgovinska lokacija za prodaju, kupovinu i
razmenu prirodnog gasa iz Velike Britanije ⁄nacionalna
balansna tačka, eng. National balancing point – prim.
prev⁄, (skrać. NPB). To je mesto za određivanje cena i
isporuke za ICE Futures Europe (Intercontinental
Exhange) ugovore u Evropi i glavni faktor uticaja na
cenu koju lokalni potrošači plaćaju za gas. Jedinična
cena se označava i obračunava po jedinice energije
term (p/therm). Koncept je sličan Henri Hub-u u SAD,
ali se razlikuje po tome što nije stvarna fizička
lokacija.
Nedovoljno istražene rezerve U kategoriju nedovoljno istraženih rezervi gasa

gasa uvršćuju se rezerve sirovina u ležištu ili delu ležišta
koje su otkrivene istražnim bušotinama. Pritok fluida
ostvaren je osvajanjem i hidrodinamičkim ispitavanjima
najmanje na jednoj istražnoj bušotini. Granice ležišta
određene su na osnovu podataka geološko-geofizičkih
radova i bušenja. Za rezerve ovakvih sirovina delimično
su poznati parametri ležišta, ležišni uslovi i kvalitet
fluida.
Net Connect Germany GmbH & Tržište prirodnog gasa u Nemačkoj sa sedištem u
Co Ratingenu (NCG).
Nekonvencionalni gas Prirodni gas koji se ne može proizvesti primenom

savremenih tehnologija.
Neomerkantilizam Period ponovnog prihvatanja merkantilističke politike

posle velike ekonomske krize tridesetih godina XX veka.
Neto gas Razlika količina ukupno proizvedenog i injektovanog

prirodnog gasa u cevovod.
Neto kapacitet (otprema) Teret koji brod može poneti kada je ukrcan (u slanu
vodu) do svojih teretnih oznaka (crta) za brodove.
Naziva se i nosivost tereta ili korisna nosivost.
Neto povrat od finalnog Vrsta mehanizma formiranja cena LNG-a ⁄neto povrat
proizvoda od finalnog proizvoda eng. - netback from final product
- prim. prev⁄, (skrać. NET), a predstavlja sažetak svih
troškova povezanih s iznošenjem jedne jedinice nafte
102
na tržište i prihoda od prodaje svih proizvoda dobijenih
iz te iste jedinice. Izražava se kao bruto dobit po
barelu. Ovaj izraz se koristi samo u odnosu na
proizvođače. nafte i s njima povezane proizvodne
aktivnosti.
Neto tonaža Nosivost plovila definisana državnim propisima i

određena merenjem zapremine prostora namenjenog
za komercijalizaciju.
Non Price Termin za proizvedeni gas koji nema cenu (NP) jer se ili
spaljuje na baklji za sopstvenu potrošnju (kao na
primer za rad parnih kotlova) ili distribuira okolnom
stanovništvu odnosno industriji (kao sirovina u
postrojenjima za proizvodnju hemikalija i đubriva).
Proizvedeni gas može biti tretiran i kao nusproizvod,
zajedno sa drugim poluproizvodima.
O
Objekat za prenos prava Virtuelna trgovinska tačka za prodaju prirodnog gasa u
vlasništva Holandij⁄ prenos prava vlasništva, eng. – title transfer
facility – prim. prev⁄, (skrać. TTF). Omogućava promet
gasa u okviru holandske gasne mreže. Osnovan je 2003.
godine i gotovo je identičan Nacionalnoj tački za
uravnoteženje (NBP) u Velikoj Britaniji.
Obnovljivi izvori energije Energija iz izvora koji se upotrebom ne troši, kao što je
energija vetra, geotermalna energija, hidroenergija ili
solarna energija.
Offshore Odobalni (terminal).
Ograničenje cevovoda Stanje u kojem je kapacitet gasovoda manji od

potražnje za protokom.
Onshore Priobalni (terminal).
Opasnost (hazard) Fizička situacija sa posledimom potencijalnih ljudskih

ozleda, oštećenj imovine, životne sredine ili
kombinacija navedenih.
Oprema Sredstva i stvari koje imaju neku zajedničku namenu,

koje služe istoj svrsi. Tehnička sredstva označavaju bilo
koju opremu ili međusobno povezane sisteme koji se
koriste za nabavku, skladištenje, manipulaciju,
upravljanje, kretanje, kontrolu, prikaz, prebacivanje,
razmenu, prenos ili prijem podataka i informacija.
Opseg snabdevanja Transportna putanja opisana u smislu uzastopnih

procesa potrebnih da se konačno gorivo stavi na
raspolaganje vozilima (Tank-to-Wheel Pathway).
Originalni proizvođač opreme Termin koji se koristi za označavanje proizvođača

opreme koji preprodaju proizvod druge kompanije pod
103
svojim imenom i brendom ⁄originalni proizvođač
opreme, eng. – original equipment manufacturer –
prim. prev⁄, (skrać. OEM).
Osmočasovna srednja vrednost Veličina koja se zasniva se na proučavanju

osmočasovnih uzastopnih proseka, izračunatih na
osnovu jednočasovnih podataka ažuriranih svakog sata.
Koristi se u oblasti zaštite na radu.
Osnova za osiguranje troškova i Vrsta osnova za osiguranje (troškova i prevoza), kada

prevoza kupac u nekom trenutku tokom putovanja (na trasi od
pristaništa na kojem je izvršen utovar, pa do pristaništa
za prijem robe) preuzima zakonsko vlasništvo nad LNG-
om(CIF). Prodavac je odgovoran za isporuku LNG-a, a
ugovorena prodajna cena uključuje troškove osiguranja
i prevoza.
Osnovni gas Gas u skladišnom prostoru neophodan za održavanje

dovoljnog pritiska.
P
Parametar Karakteristična ili podrazumevana veličina u određenim
procesima.
Pence per therm (p/therm) Britanska obračunska jedinica toplote kojom se izržava
vrednost LNG.
Permafrost Masivno podzemno trajno zamrznuto tlo, koji ostaje

ispod tačke smrzavanja tokom cele godine, a javlja se
uglavnom u polarnim regionima na kopnu i ispod dna
okeana. Sastoji se od zemlje, šljunka i peska, obično
povezanih ledom. Permafrost obično ostaje na ili ispod
0°C (32ºF) najmanje dve godine.
Perspektivne rezerve gasa U kategoriju perspektivnih rezervi gasa uvršćuju se

rezerve nafte i gasa čije se prisustvo pretpostavlja na
osnovu detaljnih geološko-geofizičkih podataka, i to: u
odvojenim strukturno-tektonskim ili litofacijalnim
celinama na produženju pružanja ili vertikalnog razvoja
ranije utvrđenih ležišta nafte i gasa ili samo ležišta
gasa; na novim lokalitetima koji se nalaze u granicama
zona nakupljanja ugljovodonika, u kojima su u istim
prirodnim rezervoarima otkrivena ležišta nafte i gasa ili
samo ležišta gasa.Za rezerve sirovina ove kategorije
parametri prirodnih rezervoara i fluida pretpostavljaju
se analogijom sa postojećim ležištima i bušotinama.
Pogodni prinos Premija ⁄pogodni prinos, convenience yield – prim.

prev⁄ koju neko dobija na osnovu držanja fizičkog
sredstva, kao što je roba, a ne na finansijsku imovinu
koja predstavlja vlasništvo nad tom robom, hartije od
vrednosti ili ugovor.
Platforma za trgovinu Elektronska platforma koju obezbeđuje i kojom

upravlja operater za trgovinu. Pomoću nje učesnici u
104
trgovini trguju u skladu sa odredbama i uslovima i na
kojima operator prenosnog sistema trguje radi
preduzimanja balansnih radnji.
Plovilo za skladištenje i Tip tankera ili supertankera, koji se koristi za

isporuku LNG-a uskladištavanje i otpremu nafte i/ili gasa ali ne i
proizvodnju (skrać FSO). Razlika između FPSO I FSO
sistema je u tome što je FPSO direktno povezan i sa
gasnom (naftnom) bušotinom za razliku od FSO.
Plutajuća jedinica za Tip plovila odnosno broda na kojem se vrši proizvodnja,

proizvodnju, skladištenje i prerada, skladištenje i isporuka ugljovodonika na moru
istovar LNG-a (skrać. FPSO).
Plutajuća jedinica za Tip kopnenog terminala koji je opremljen postrojenjem

skladištenje i regasifikaciju za regasifikaciju LNG-a (skrać. FSRU). Vitalna je
LNG-a komponenta lanca vrednosti tokom tranzita i transporta
gasa morskim i okeanskim putevima. Iz tih razloga se
može nazvati i brodom specijalne vrste za transport
LNG-a.
Plutajuća konstrukcija za za Tip plovila kojim je moguće vršiti otvaranje bušotina,

proizvodnju, preradu i proizvodnju, skladištenje i istovar ugljovodonika u
skladištenje ugljovodonika industriji nafte i gasa (skrać FDPSO). Prvo svetsko
plovilo za eksploataciju, proizvodnju, skladištenje i
istovar izgrađen je u brodogradilištu Hiundai Heavi
Industries 1988. pod imenom Azuritski FDPSO. Ključnu
razliku u odnosu na FPSO čini modularna bušilica koja
je pričvršćena za trup broda, što ga čini efikasnijim u
odnosu na standardni FPSO.
Plutajući LNG pogon Plovna konstrukcija za skladištenje i manipulaciju a

pomoću koje se ujedno sprovode operacije za razvoj
izvora prirodnog gasa na moru (skrać. FLNG). Privezuje
se direktno iznad polja prirodnog gasa da usmerava gas
iz polja preko uspona. Gas se zatim obrađuje kako bi se
uklonile nečistoće, kriogeno hladi i utečnjava nakog
čega se uskladištava u rezervoare u trupu konstrukcije.
Pod-opseg snabdevanja Deo transportne putanje opisane u smislu uzastopnih

procesa potrebnih da se konačno gorivo stavi na
raspolaganje vozilima (Well-To-Tank Pathway; Well-To-
Wheels).
Point d’Echange de Gaz - Nord Gasna trgovinska tačka u Evropi i jedna od tri virtuelne
(PEG Nord) lokacije za prodaju, kupovinu i razmenu prirodnog gasa
i LNG-a u Francuskoj. Predstavlja mesto na kojem se
vrši određivanje cene i isporuka prirodnog gasa, za
terminske ugovore Powernext SA.
Ponovni izvoz Izvoz strane robe iz iste države u koju je prethodno

uvezena (iz područja slobodnog prometa, pogona za
aktivnu preradu, slobodnih industrijskih zona,
prostorija za carinsko skladištenje ili komercijalne
slobodne zone) direktno u bilo koju drugu zemlju.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi se izvezeno dobro
moglo vratiti u zemlju porekla, a to su: neispravnost,
kada uvoznik nije ispunio obaveze plaćanja ili je
105
otkazao porudžbinu, sankcije i slično.
Ponovni uvoz Uvoz robe u istoj državi iz koje je prethodno izvezena.

Ovakav administrativni postupak koristi se kako bi se
utvrdilo poreklo ponovnog izvoza, a ne izvoz robe koja
je stekla domaće poreklo preradom.
Potencijalne rezerve gasa Rezerve gasa koje mogu biti perspektivne, prognozne i
pretpostavljene.
Prevrtanje Proces naglog oslobađanja ugljovodoničnih para

(rollover) iz rezervoara sa utečnjenim prirodnim gasom
uzrokovan stratifikacijom, odnosno raslojavanjem.
Potencijal za kotrljanje nastaje kada u rezervoaru
postoje dva odvojena sloja različite gustine (zbog
različitih sastava).
Prognozne rezerve gasa U kategoriju prognoznih rezervi gasa uvršćuju se

rezerve nafte i gasa koje se mogu prognozirati na
osnovu regionalnih geoloških i geofizičkih istraživanja.
Stepen istraženosti područja treba da omogući dovoljno
poznavanje: rasprostranjenosti i debljine zastupljenih
sedimenata, vrste kolektora i pokrovnih stena,
strukturnotektonske građe, postojanja naftogenih
sredina i prisustva indikacija na sadržaj nafte i gasa. Za
rezerve ove kategorije: 1) prisustvo prirodnog
rezervoara na prognoziranom lokalitetu rezervi, njegov
strukturni oblik i način zatvaranja približno su
razjašnjeni; 2) prisustvo nafte i gasa mora biti
indicirano na istražnom području u istom prirodnom
rezervoaru. Parametri za izračunavanje se
prognoziraju.
Projektni biro Grupa ili odeljenje (u okviru preduzeća, vladine

agencije ili preduzeća) koja definiše i održava
standarde za upravljanje projektima /projektni biro,
eng. Project office – prim. prev⁄.
Powernext SA Naziv za tržište prirodnog gasa sa sedištem u Parizu,

koje širom Evrope upravlja aktivnostima grupe pod
brendom PEGAS i Nacionalnim registrom za garanciju
porekla električne energije u Francuskoj.
Prag granične vrednosti Koncentracioni nivo kojem radnik može biti izložen iz
hemijske supstance dana u dan tokom radnog veka, bez štetnih efekata po
zdravlje ⁄prag granične vrednosti hemijske supstance,
threshold limit value – prim. prev⁄, (skrać. TLV).
Pretpostavljene rezerve gasa U kategoriju pretpostavljenih rezervi gasa uvršćuju se

rezerve nafte i gasa koje se mogu pretpostaviti na
osnovu osnovnih geoloških i geofizičkih istraživanja.
Prevoznik Pravno lice koje transportuje prirodni gas, odnosno vrši

distribuciju gasa cevovodima.
PRICO Tehnološki kriogeni postupak integrisanog ciklusa

hlađenja mešovitim rashladnim sredstvom kojim se vrši
106
utečnjavanje prirodnog gasa ⁄ postupak integrisanog
ciklusa hlađenja rashladnim sredstvom kojim, eng. -
poly-refrigerant integral cycle operation – prim. prev⁄,
(skrać. PRICO). Radi utečnjavanja se koristi
pojedinačna petlja mešanog rashladnog sredstva
azotnih i ugljovodoničnih rashladnih fluida (u rasponu
od metana do izopentana). PRICO je jedan od
najjednostavnijih postupaka i često se koristi u malim i
srednjim postrojenjima za utečnjavanje prirodnog
gasa.
Prirodni gas Smeša gasovitih ugljovodonika sa manjim brojem

ugljenikovih atoma – metana i drugih viših alkana. U
svom sastavu može da sadrži i neorganske gasove poput
azota, ugljen-dioksida, vode i sulfidne kiseline.
Prirodni gas kvaliteta po Kvalitet prirodnog gasa koji zadovoljava specifikaciju

specifikaciji cevovoda cevovoda.
Procena rizika Proces i metoda utvrđivanja opasnosti i faktora koji

mogu da dovedu do nekog gubitka ili štete. Podrazumva
određivanje dve komponente rizika, a to su veličina
potencijalnog gubitka i verovatnoću da će do gubitka
doći.
Proizvodna sposobnost pogona Kapacitet proizvodnje odnosno maksimalni nivo

proizvodnje koji kompanija može da podrži da bi
proizvela određeni proizvod ili pružila uslugu. Izražava
se jedinicom poput tona na dan (t⁄d) ili tona godišnje
(t⁄god) ili u anglosaksonkom podričju kao metrička
tona po godini (MTPA).
Puna nosivost broda Mera težine ⁄puna nosivost broda, eng. - dead weight
tonnage – prim. prev⁄, koju brod može da ponese i
predstavlja zbir težina - tereta, goriva, slatke vode,
balastne vode, namirnica i posade (skrać. DWT).
Punto di Scambio Virtuale Virtuelno čvorište u Italiji koje je smešteno između

ulaznih i izlaznih tačaka Nacionalne cevovodne mreže,
na kojoj korisnici i druge ovlašctene strane mogu
svakodnevno vršiti trgovinu prirodnim gasom.
R
Recirkulacija Recirkulacija je ponovno uvođenje tečnosti u ciklus
cirkulacije. Smanjuje troškove operacija i povećava
efikasnost.
Regeneracija Proces uklanjanja rastvorene supstance iz adsorbenta

(vode iz MEG).
Remont Period aktivnosti u pogonu ili na terminalu kada se

postrojenja (ili njihovi delovi) isključuju radi redovnog
održavanja ili ugradnje nove opreme i sistema.
107
Rimski ugovor Poznat i kao Ugovor o funkcionisanju EU /Rimski ugovor,
eng. Treaty of Rome – prim. prev/ potpisan 1957.
godine, ovaj ugovor je uveo Evropsku ekonomsku
zajednicu, smanjio carinske propise između zemalja
članica i omogućio jedinstveno tržište robe i skup
politika za njihov transport.
Rizik Kombinacija učestalosti i posledica određenog opasnog

događaja.
Roterdamska formula Standardni pristup određivanja cena na tržištu goriva -

ugalj, naftu, gas, benzin i sve druge energetske resurse.
Deo je Roterdamskih pravila kojima se na savremeni
način uređuju ugovori o prevozu morem, a pod
određenim uslovima i drugim vidovima prevoza. Cena za
gas za dugoročne ugovore se odgovarajućom formulom
vezuje za cenu energenta koji se troši kod krajnjih
potrošača.
S
Sabirni gasovodi Cevovodi koji se grade na gasnim poljima i služe za
transport od bušotina do sabirnih stanica u kojima se vrši
obrada i priprema prirodnog gasa za transport do
potrošačkih centara. Ovi gasovodi su manjeg prečnika i
dužine i premeštaju se čim se izdašnost bušotine smanji
do vrednosti pri kojoj eksploatacija gasa više nije
ekonomična.
Satelitske LNG stanice Postrojenja na kojima se utečnjeni prorodni gas

transportovan sa prijemnih terminala auto ili železničkim
cisternama regasifikuje. Ovaj sistem se sastoji od
rezervoara za skladištenje, isparivača, kalorimetra itd.
Sintetički prirodni gas Metan dobijen iz izvora koji nisu prirodna ležišta
prirodnog gasa, na primer zagrevanjem uglja,
prečišćavanjem težih ugljovodonika ili preradom čvrstog
organskog otpada ili drugih organskih materijala.
Sigurnost Stepen zaštite od opasnosti, štete ili gubitka.
Sigurna zona Zona u kojoj se ne očekuje prisustvo eksplozivne

atmosfere.
Sintetičko gorivo Tečno ili ponekad gasovito gorivo, dobijeno iz obnovljivih

izvora energije (sintetičkog gasa, mešavine ugljen-
monoksida i vodonika, ili mešavine ugljen-dioksida i
vodonika).
Sintezni gas Mešavina gasova koji sadrže vodonik, ugljen-monoksid,

ugljen dioksid i neizreagovani metan.
Sirovinski gas Termin kojim se označava ulazna struja suvog prirodnog

gasa ⁄sirovinski gas, ulazna struja gasa, eng. – feedgas –
prim. prev⁄, u postrojenju za utečnjavanje.
108
Sistem inventara GHG Sistem institucionalnih, zakonodavnih i proceduralnih
mehanizama koji obezbeđuju procenu i izveštavanje o
propisanim antropogenim emisijama GHG i njihovih
izvora.
Skladišni rezervoari Posebno dizajnirane posude za uskladištavanje

utečnjenog prirodnog gasa. Uglavnom su izrađene od
niklovanog čelika (čelik sa 9% nikla) kako bi mogle da
podnesu kriogene temperature (od -161°C), a izolovane
tako da tu temperaturu održavaju. Razlikuju se u tipu
konstrukcije i funkcionalnosti sekundarnog zadržavanja.
Skladište energije za sniženje Vid skladišta energije ⁄skladište energije za sniženje

vršne potrošnje vršne potrošnje , eng. - peak shaving energy storage –
prim. prev⁄, koje služi za brz odziv na povećanu
potržnju energije, što ga čini optimalnim rešenjem za
smanjenje vršne potražnje.
Sniženje vršne potražnje Upravljanje energijom ⁄smanjenje vršne potražnje,

eng. – peak shaving, prim. prev⁄. Važno je u smislu
stabilnosti mreže i smatra se optimalnim rešenjem u
svrhu smanjenja vršne potražnje. U energetskoj
industriji, odnosi se na izjednačavanje sezonskih pikova
u potrošnji energije industrijskih i komercijalnih
potrošača.
Sezonalnost Predvidive promene ⁄sezonalnost, eng. – seasonality,

prim. prev⁄ koje se dešavaju tokom jednogodišnjeg
perioda u poslu ili privredi na osnovu godišnjih doba,
uključujući kalendarske ili komercijalne sezone.
Specifična težina Bezdimenziona veličina koja definiše zapreminu neke

materije prema jednakoj zapremini standardne
materije (za gasovite supstance najčešće vazduha, a za
tečnosti vode). Zapremina se meri na 15°C i
atmosferskom pritisku.
Spot cena Prometna cena robe je trenutna cena te određene robe

za tekuću kupovinu, plaćanje i isporuku. Kod robnih
spot ugovora, plaćanje je potrebno odmah, kao i
isporuka. Posao se obavlja „na licu mesta“ — otuda i
naziv ⁄spot cena, eng. - spot price – prim. prev⁄. To je
cena po kojoj prodavci i kupci trenutno vrednuju
imovinu Spot cena prirodnog gasa na Henri Hub meri
cenu u američkim dolarima za 1 milion Btu, u Evropi u
eurima po MWh.
Spot tržište Fizičko tržište ili tržište likcidnosti ili gotovine. Spot
tržište je pravo tržište. Poravnanja po zaključenim
ugovorima se sprovode odmah, što za ugovorne strane
znači da moraju imati raspoloživa sredstva za prodaju i
sredstva za njihovo sticanje. Cena poravnanja ili cena
naziva se spot cenom.
Spuštena paluba Deo skladišnog rezervoara ⁄spuštena plauba, eng. -

suspended deck – prim. prev⁄ na rezervoaru za LNG.
109
Uobičajena je praksa da se rezervoari koji sadrže
niskotemperaturne ili kriogene tečnosti obezbeđuju
spuštenom palubom koja podupire sloj izolacije iznad
nivoa tečnosti i može da nosi težinu radnika koji se
angažuju na poslovima izolacije i instalaterskim
radovima. Izrađuju se od materijala pogodnih za
kriogene temperature (aluminijum, nerđajući čelik,
čelik sa 9% nikla i slično). Paluba je „okačena“ za
spoljne krovne rogove kupole na velikom broju sajli od
nerđajućeg čelika. Poželjni način gradnje je ispod
spoljnog krova.
Srednjoročni ugovor o gasu Tip ugovora o snabdevanju koji na fizičkom tržištu

pokriva isporuke gasa do 18 meseci. Iako se većina
srednjoročnih ugovora zaključuje na godinu dana ili
manje, dovoljno traju da se finansijski instrumenti
zaštite od cenovnog rizika. Ovakvi ugovori se mogu
okarakterisati sa: 1) promenljivim cenama, gde se
trošak robe indeksira prema terminskoj ceni; 2) fiksnom
naknadom za rezervaciju i naknadom za uslugu; 3)
najčešće fiksnim dnevnим ili mesečnим količinama, sa
umerenim varijacijama. Važni su za lokalne
distributivne kompanije, jer se mogu produžiti tokom
grejne sezone.
Small Scale LNG - SSLNG. Skup proizvodnih i logističkih aktivnosti (proizvodnja i

distribucija) radi proizvodnje i rukovanja
malim/srednjim količinama goriva (tečnog prirodnog
gasa) od postrojenja za utečnjavanje do postrojenja za
regasifikaciju. Uglavnom se koristi za snabdevanje LNG-
om i u sektorima teškog drumskog, pomorskog i
železničkog transporta.
Standardni pritisak Pritisak koji će podržati stub žive visine 760 mm na
nivou mora i 0°C.
Starenje Transformacija karakteristična za procese skladištenja

utečnjenih gasova ⁄starenje, eng. – weathering – prim.
prev⁄. Budući da tačke ključanja različitih komponenti
LNG-a variraju u rasponu od -196ºC do +36ºC stope
isparavanja lako isparljivih komponenti kao što su azot i
metan, veće su od onih za teže sastojke, odnosno
etana, propana i drugih težih ugljovodonika. Stoga se
kvalitet i osobine LNG-a vremenom menjaju, a ovaj
spor, neprekidan proces naziva se starenje.
Stopa „poštanske marke“ Termin (stopa poštanske marke, eng. - postage-stamp

rate – prim. prev⁄ koji se koristi za brzinu transporta za
određeno područje (može biti značajan deo sistema
cevovoda) koja ne varira u zavisnosti od udaljenosti od
izvora snabdevanja već je fiskna, Analogija sa
poštanskim markama za pisma koristi se zato što marke
najčešće imaju fiksnu cenu, bez obzira na odredište.
Stratifikacija Raslojavanje šarži LNG-a usled različite gustije slojeva.
110
Subtermafrost Podmorski permafrost obiluje metanskim hidratima, a
javlja se na velikim dubinama ispod morskog dna i
postoji u kontinentalnim policama polarnih regiona.
Razlikuje se od drugih permafrosta po tome što je
relikt, topao i generalno degradirajući. Na pojavu,
karakteristike i distribuciju podmorskog permafrosta
snažno utiču regionalni i lokalni uslovi: topografija
šelfa, tipovi sedimenata ili stena, salinitet, uslovi leda,
dubine vode, prisustvo ledenih pokrivača itd. Prema
Osterkampu, subpermafrost je faktor u „dizajniranju,
izgradnji i funkcionisanju obalnih objekata, struktura
utemeljenih na morskom dnu, veštačkih ostrva,
podmorskih cevovoda i bušotina izbušenih za
istraživanje i proizvodnju.
Suvi prirodni gas Prirodni gas sa vrlo niskim sadržajem vlage. U sastavu
ovakvog gasa predominantan udeo ima metan. Sadržaj
vode smanjen je u fazi pripreme gasa procesima
dehidracije.
Svetska cena (isporuke) Tip tržišnog sistema ⁄svetska cena, eng. - world-scale-
rates – prim. prev⁄, koji se koristi za iznajmljivanje
tankera u vodnom saobraćaju, odnosno za izračunavanje
vozarina za naftne tankere i nosače.
(https://www.worldscale.co.uk/)
Svop ugovor Izvedeni ugovor ⁄svop ugovor, eng. - swap contract –

prim. prev⁄, putem kojeg dve strane razmenjuju
novčane tokove ili obveze iz dva različita finansijska
instrumenta. Jedna strana će razmeniti vrednost
imovine ili tokove gotovine sa drugom. Većina zamena
uključuje novčane tokove bazirane na nominalnom
iznosu glavnice kao što je zajam ili obveznica, iako
instrument može biti gotovo bilo šta.
Svop aranžman Zamena prirodnog gasa ⁄zamena, eng. –swap

arrangement– prim. prev⁄ je aranžman u kojem
učestvuju prodavac, transporter i kupac. U tom
aranžmanu jedna strana isporučuje gas drugoj na
lokaciji koju ona definiše „u zamenu za“ pristanak
(druge ugovorne strane) da obešteti prvu ugovornu
stranu od bilo kakve dodatne finansijske obaveze, na
račun snabdevanja (direktno ili preko transportera) ili
isporuke one količine gasa koja je ekvivalentna
određenoj energiji prvoj strani ili njenom predstavniku
na drugoj lokaciji.
Sving ugovori Vrsta ugovora ⁄sving ugovor, eng. –swing contracts–

prim. prev⁄ ili sving opcije su tipične komponente
gasnih ugovora, koji nude mogućnost variranja
ugovorenog obima pod određenim ograničenjima. Oni su
takođe poznati kao Take-or-Pai (ToP) ugovori o prekidu i
promenljivom opterećenju.
111
T
Tankvana Tankvana je vid zašiite od izlivanja u okolnip orstor
⁄tankvana, eng. - dike – prim. prev⁄. Ograđivanje
objekta zidom ili nasipom u cilju sprečavanja
plavljenja,
Tanker Plovilo za pomorski transport tečnosti ili gasa. Razlikuju

se prema kapacitetu i tipu robe koje prevoze.
Kapaciteti LNG tankera su izraženi u kubnim metrima
tečnog tereta.
Tačka preuzimanja Termin koji se u sistemu za distribuciju prirodnog

gaskoristi za imenovanje mesta isporuke ⁄tačka
preuzimanja, eng. - off-take point – prim. prev⁄, na
koje se prirodni gas do velikog kupca doprema cevodom
i, na osnovu prodajne transakcije izvršene u skladu sa
ugovorom, vrši prenos prava.
Tehnika Skup metoda ili formulisanih rešenja za primenu i

sprovođenje saznanja (naučno definisanih ili u praksi
otkrivenih i proverenih) u cilju proizvodnje, iskorištewa
prirodnih resursa ili razvijawu nauke .
Tehnologija gas-u-tečnost Tehnologija /gas-u-tečnost, eng. – gas-to-liquid (GTL) –

prim. prev⁄ koja koristi proces rafinacije za pretvaranje
prirodnog gasa u tečna goriva, kao što su dizel sa niskim
sadržajem sumpora i benzin između ostalih proizvoda.
Tečni naftni gas Smeša propana i butana koja je uskladištena na

povišenom pritisku, pri čemu se, pri normalnim
uslovima, sve gasovite komponente nalaze u tečnom
stanju (skrać. TNG).
Tečni prirodni gas Rashlađeni gas sa visokim sadržajem metana, preveden

u tečno stanje (skrać. LNG). Jedan je od oblika
prirodnog gasa u koje se, radi lakšeg transporta,
pretvara. Kao takav, svrstan je pod oznaku UN 1972, te
se u okviru međunarodnog transporta identifikuje kao
opasan teret poput eksploziva, zapaljivih tečnosti,
toksičnih supstanci itd.
Term Merna jedinica toplote ekvivalentna sa 100.000 BTU,

1.055×108J. Predstavlja energetski ekvivalent
sagorevanja približno 2,8 m3 prirodnog gasa. Term ne
pripada SI sistemu jedinica.
Terminski ugovori Fjučers ugovor /terminski ugovor, eng. – future

contracts – prim. prev⁄ je pravni sporazum o kupovini ili
prodaji određene robne imovine ili hartije od vrednosti
po unapred određenoj ceni u određeno vreme u
budućnosti. Standardizovani su za kvalitet i kvantitet da
bi se olakšalo trgovanje na fjučers berzi.
Title Transfer Facility - TTL Virtuelna trgovinska tačka za trgovanje gasom u okviru
holandske gasne mreže, gotovo identičan Nacionalnoj
112
tački za uravnoteženje (NBP) u Velikoj Britaniji.
Tona naftnog ekvivalenta Jedinica energije definisana kao količina energije koja
se oslobađa sagorevanjem jedne tone sirove
nafte, ⁄tona naftnog ekvivalenta, ton of oil equivalent –
prim. prev⁄, (skrać TOE).
Tonaža nosivosti plovila Mera koja se koristi u vodnom transportu, a odnosi na

nosivost plovila. Može se izračunati tako što se od
težine natovarenog broda (zbir težina tereta, goriva,
vode (slatke ili morske), balastne vode, zaliha, putnika i
posade) oduzme vrednost težine neopterećenog plovila.
Na taj način se dobije vrednost na kojoj je plovilo
uronjeno do granice uranjanja tj. najveće sigurne
dubine (obeleženog znaka na trupu broda).
Trajanje ugovora Rok važenja ugovora.
Transport Prenos velikih količina prirodnog gasa pod visokim

pritiskom, često kroz nacionalne ili regionalne prenosne
sisteme.
Transportni lanac Integrisani i hronološki uređeni skup svih transportnih,

pretovaranih i skladišnih procesa kroz koje prolazi
paleta kao tovarna jedinica od obrazovanja kod
pošiljaoca do rasformiranja kod konačnog primaoca.
Trgovinska tačka (Ne)fizičko čvorište na tržištima prirodnog gasa (Hub

trading). Za nju se vezuje virtuelna trgovinska tačka.
Tržište novca Javno finansijsko tržište ⁄tržište novca, eng. - spot

martet – prim. prev⁄ na kojem se trguje finansijskim
instrumentima ili robom. Na ovakvom tržištu, isplata se
obično vrši u T+2 radna dana, odnosno nakon dva radna
dana od datuma trgovine.
U
Udruživanje resursa Sporazum o razmeni energije /udruživanje - eng.-
pooling, prim. prev./ radi uravnoteženja opterećenja u
većoj mreži. To je mehanizam za razmenu između dva i
više preduzeća koja prodaju ili proizvode energiju na
osnovu sporazuma o razmeni. Taj sporazum pruža
utvrđene uslove i odredbe za članove bazena i
generalno je složeniji od bilateralnog sporazuma.
„Uzmi ili plati" Klauzula u kupoprodajnom ugovoru kojom se zahteva

naplata za minimalnu količinu prirodnog gasa, bez
obzira da li je kupac prihvatio isporuku ili nije ⁄uzmi ili
plati, eng. - take or pay- prim. prev⁄. Prema ovakvoj
klauzuli, kupac je dužan da plati cenu za unapred
dogovorenu količinu prirodnog gasa i da ih preuzme, ili
pak da plati odgovarajuću cenu bez obzira da li
naknadno ima ili nema potrebu da ih stvarno kupi. Sa
svoje strane, prodavac se obavezuje prema kupcu da
ima na raspolaganju unapred dogovorenu količinu
113
prirodnog gasa.
Ugovor o transportu ili Ugovor između proizvođača i špeditera kojim se

plaćanju obezbeđuje da kompanija plati određenu količinu
prirodnog gasa, bez obzira na to da li kupac preuzima
ukupnu količinu ⁄ugovor o transportu ili plaćanju, eng. -
contract of carriage or payment – prim. prev⁄.
Ugljovodonici Organska hemijska jedinjenja u čiji sastav ulaze atomi

ugljenika i vodonika. Sastavne su komponente nafte,
naftnih derivata, prirodnog gasa i uglja. Ugljovodonici
mogu biti u tečnom, gasovitom ili čvrstom agregatnom
stanju.
Ugovor o osnovnom opterećenju Ugovor o kontinuiranoj isporuci energenta 24/7 tokom

perioda isporuke (uključujući državne praznike).
Ugovor o prevozu Ugovor kojim se utvrđuju uslovi za usluge transporta

(prirodnog gasa, električne energije i sl).
Ugovorene rezerve Rezerve prirodnog gasa namenjene obrzbeđenju

ispunjenja ugovora.
Ugovorna cena Cena ugovorena između prodavaca i kupaca ⁄ugovorna

cena, eng. - contract price – prim. prev⁄.
Ultra veliki prevoznici sirove Najveći postojeći teretni brodovi ukupne nosivosti preko
nafte 250.000 mrtve težine što im omogućuje prevoz ogromne
količine sirove nafte u jednom pravcu (skrać. ULCC).
UN broj Četvorocifreni broj kojim se prema UN Model propisu

obeležava materija ili predmet ⁄UN broj, eng. - UN
number – prim. prev⁄.
UN model propisa Model sadržan u prilogu devetnaestog prerađenog

izdanja UN preporuka za transport opasne robe (UN
Model Regulation) objavljenih pod
ST/SG/AC.10/1/Rev.19 Ujedinjenih nacija.
Upstream Naziv organizacione strukture kompanije koja posluje u

industriji proizvodnje nafte i gasa. Uključuje sektore
koji se bave poslovima istraživanja potencijalnih
(podzemnih ili podvodnih) polja nafte i prirodnog gasa,
otvaranjem i formiranjem istražnih bušotina,
administrativnim i tehničko-tehološkim aktivnostima
koje ih prate.
Usluga uravnoteženja Retroaktivna aktivnost kojom se vrši poravnanje

disbalansa između stvarne potrošnje i isporučene
količine gasa za kupca.
Uredba: Ispod cene Cena gasa ispod vrednosti troškova

konkurenata ⁄Uredba: ispod cene, eng. - Regulation:
Below Cost – prim. prev⁄ je vrsta mehanizma za
formiranje cena LNG-a i koristi se na mnogim
konkurentnim tržištima. Prema ovom popisu omogućuje
se namerno postavljanje cene ispod prosečnih troškova
114
proizvodnje i transporta. Često se koristi kao oblik
državne subvencije ili zaštita malih nezavisnih firmi od
većih kompanija. Određivanje cena ispod sopstvenih
troškova ne predstavlja kršenje zakona, sem ako je deo
strategije za uklanjanje konkurenata. Na tržištima sa
velikim brojem prodavaca, poput maloprodaje benzina,
malo je verovatno da bi jedna kompanija mogla dugo da
održava takve cene dovoljno dugo da bi eliminisala
značajan broj rivala i stekla dominantnu poziciju.
Uredba: Trošak usluge Trošak usluge ⁄Uredba: Trošak usluge, eng. -

Regulation: Cost of service – prim. prev⁄ je vrsta
mehanizma za formiranje cena LNG-a. Cenu formalno
određuje ili odobrava regulatorno telo ili nadlećno
ministarstvo, utvrđuje zahtev za prihod – tj. „troškove
usluge“ – koji odražava ukupan iznos koji se mora
prikupiti u tarifama da bi komunalno preduzeće
nadoknadilo svoje troškove i ostvarilo razuman
povraćaj.
Uredba: Društveno i politički Socijalno-politički propis ⁄Uredba: Drušveno i politički,

eng. - Regulation: Social And Political – prim. prev⁄
kojim se štite javni interesi kao što su: zdravlje,
bezbednost, životna sredina i društvena kohezija. Koristi
se u slučajevima kada cenu LNG-a određuje nadležno
ministarstvo, a na političkoj/socijalnoj osnovi, kao
odgovor na potrebu pokrivanja većih troškova.
Utečnjavanje Proces prevođenja materije iz čvrste supstance ili gasa

u tečno agregatno stanje.
Utvrđene rezerve gasa Rezerve gasa koje su dokazane, istražene ilinedovoljno

istražene.
Uzorak Mali deo / količina (materije) namenjena da pokaže

kakva je celina. Poželjno je da uzorak bude
reprezenativan po svim bitnim svojstvima.
V
Van sistemsko snabdevanje Vrsta snabdevanja prirodnim gasom, kupovinom od
subjekta koji nije deo lokalne distributivne
kompanije. ⁄van sistemsko snabdevanje, eng. off-
system supply – prim. prev⁄.
Virtuelno čvorište Platforma ⁄virtuelno čvorište, eng. - virtual hub – prim.

prev⁄, definisana kroz mrežu cevovoda (međusobno
povezanih bez tačke porekla ili kraja), a koja obuhvata i
predstavlja celu državu ili trans-regionalnu zonu.
Predviđa pristupnu strukturu, koja trgovcima omogućuje
fleksibilnost upuštanja i izvlačenja različite količine
gasa u bilo kojoj tački unutar mreže. Omogućuje rad sa
kompletnom količinom, bez obzira na njegovu stvarnu
fizičku lokaciju, i rezervaciju različite količine za ulazak
u sistem i izlaz bez određivanja odredišta.
115
Voz Moduli ili postrojenje za utečnjavanje prirodnog
gasa ⁄voz, eng. train – prim. prev⁄. Razlikuju se po
kapacitetu od manjih 4 mil tona/god (5,64 bil m 3), 5 mil
tona/god (7 bil m3) i 8 mil tona/god (11,3 bil m3) .
Volatilnost Mera nepredvidive promene neke varijable u određenom

vremenskom periodu. Što je volatilnost instrumenta
veća, to je veća i njegova rizičnost.U trgovini gasom
govori o veličini promena cene u nekom proteklom
periodu. Najčešće se računa kao standardna devijacija
promene cene u tom periodu.
Vraćanje na prosek Proces povratka tržišta na nivo ekvilibrijum /vraćanje

na prosek, eng. - mean reversion, prim. prev/
predstavlja kritičnu razliku između energetskih i
finansijskih tržišta, koji je u slučaju energetskih tržišta
izuzetno izražen.
Vršna isporuka Najveća količina isporučenog prirodnog gasa u bilo kom

danu u godini ⁄vršna isporuka, eng. - peak-day send-out
– prim. prev⁄.
Vršna potrošnja Postupak crpljenja prirodnog gasa iz skladišta energije

za sniženje vršne potrošnje (peak shaving energy
storage) ili postrojenja (peak shaving energy plant),
tokom perioda maksimalnih zahteva, odnosno radi
dopunjavanja redovnih količina tokom isporuke kupcima
⁄vršna potrošnja, eng. - peak-consumption – prim.
prev⁄.
Vršno opterećenje Vremenski period visoke potražnje za električnom

energijom ⁄vršno opterećenje, eng. – peak load - prim.
prev⁄.
Z
Zadržan teret Teret koji se zadrži u teretnim ili skladišnim
rezervoarima po završetku istovara(heel). Koristi se za
izolaciju rezervoara ili kao gorivo za sopstvenu
potrošnju broda.
Zajednica nezavisnih država Regionalna organizacija od devet (prvobitno deset)

država i dve države (osnivači ne-članice postsovjetske
republike u Evroaziji). Među državama ćlanicama su
Jermenija, Azerbijedžan, Belorusija, Kazahstan,
Kirgistan, Moldavija, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan
(The Commonwealth of Independent States). Dve
države, Ukrajina i Turkmenistan, ratifikovale su
Sporazum o formiranju CIS, čime su kao „države
osnivači“ ostvarile dozvolu za učešće.
Zakon o zaštiti energetske Bezbednosni akt /Zakon o zaštiti energetske

bezbednosti Evrope bezbedsnoti Evrope, eng. - Protecting Europe’s Energy
116
Security Act- prim. prev/ koji nalaže predsedniku SAD
da uvede sankcije u vezi sa blokiranjem viza i imovine
svakom stranom licu koje svesno obezbeđuje brodove
za polaganje cevi za izgradnju gasovoda za izvoz
energije ruskog porekla koji dolazi do Nemačke ili
Turske.
Zamena gasa Određivanje cene gasa danas za sutra ⁄zamena gasa,

eng. –gas swap– prim. prev⁄ na osnovu bilateralnog
(Over-the-counter - OTC) ugovora u kome je definisano
kako će se određena trgovina ili sporazum rešiti u
budućnosti. Forvard i svop su vrhunski primeri takvih
ugovora. Dve ugovorne strane obavezuju da će
razmeniti buduća plaćanja na osnovu dogovora o
budućem plaćanju. Jedna od ugovornih strana obećava
drugoj da će platiti fiksnu cenu po prijemu promenljive
cene (spot ili indeksirana drugog tipa), a poravnanje se
vrši na razlici između dva iznosa. Zamena gasa je
mesečna zamena u gotovini na osnovu Platts dnevne
procene cene za LNG.
Zeebrugge Trading Point Fizičko čvorište ili fizička trgovinska tačka za prirodni
gas u Belgiji. Preko interkonektora je povezan sa
Nacionalnom tačkom za uravnoteženje (NBP, UK).
Zeleni vodonik Vodonik /zeleni vodonik, eng – green hydrogen- prim.

prev/ je gorivo koje se dobija elektrolizom vode.
Naziva se i obnovljivi vodonik jer se dobija iz obnovljive
energije, ne stvara zagađujuće emisije u samom
postupku elektrolize.
Zeleni inženjering Princip po kojem se koriste inženjerski procesi i metode

minimiziranja zagađenja, poboljšanja održivosti
poslovanja i smanjenja potencijala za zdravstvene
probleme uzrokovane nebezbednom proizvodnjom i
metodama projektovanja.
Ž
Životna sredina Skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni
međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i
uslove za život;
Č
Čista energija Energija koja se dobija u procesima u kojima se ne
formiraju GHG i ne zagađuje atmosfera (električna ili
nuklearna energija).
Čvorište Čvorišno mesto sa određenim brojem veza ⁄čvorište,

eng. – hub- prim. prev⁄. U transportu, čvorište može
biti centralni aerodrom recimo dok u trgovini označava
117
mesto u kojem se spaja više cevovoda iz kojih posluje
mnogo različitih kompanija koje trguju LNG-om.
Š
Škriljac Škriljci ⁄naftni škriljci, eng. – oil shale - prim. prev⁄ su
rudni material sedimentno—organogenog karaktera sa
različitim sadržajem organske materije. Obzirom da se
većinom naslage prirodnog gasa nalaze na mestima
migracije u visoko poroznu stensku formaciju, na
dubinama ispod nepropusnog stenskog sloja, gas iz
škriljaca nalazi se unutar mikropukotina stene čije
ležište ima posebno nisku propusnost.
Špekulacije Strategija ⁄špekulacija, eng. – speculation - prim. prev⁄

sprovođenja finansijskih transakcija koje imaju značajan
rizik od gubitka većine ili celog početnog izdatka, u
očekivanju značajne dobiti. Ova strategija podrazumeva
veće stepene rizika u poređenju sa tradicionalnim
ulaganjem i nije zasnovana samo na osnovama tržišta,
već i na kretanju cena i trendovima.
Špekulanti Učesnici koji kupuju i/ili prodaju fjučerse zbog moguće

zarade na njima. Trguju na fjučers berzi bez stvarnog
posedovanja aktive, što se zove nepokrivena pozicija.
118
PRILOG C
Konverzioni faktori (Jensen, 2004)
119
PRILOG K
Spisak slika i tabela
Slike
Slika 1. Hipotetički portfolio projekata (Ng & Singh, 2018).....................8

Slika 2. Tehnički trošak u odnosu na tehničku zrelost (Ng & Singh, 2018). 10
Slika 3. Troškovi isporuke gasa cevovodom i brodovima po 1 tcf/god
uključujući i troškove isparavanja............................................10
Slika 4. Prikaz lanca vrednosti prirodnog gasa (Global Oil & Gas Exit List). 18
Slika 5. Tipična distribucija troškova u lancu vrednosti LNG...............21
Slika 6. Analiza troškova prema površini postrojenja (OIES, 2014).........22
Slika 7. Prikaz lanca vrednosti od proizvodnje gasa do prodaje na tržištu
LNG..................................................................................23
Slika 8 Eksploataciona polja prirodnog gasa......................................24
Slika 9. Poces prečišćavanja prirodnog gasa pre utečnjavanja................25
Slika 10. Troškovi isporuke gasa prekookeanskim u funkciji rastojanja
(Cyrus B. Meher-Homji, et al., 2007)........Error! Bookmark not defined.
Slika 11. Poređenje troškova ($/MMBTU) različitih tipova gasovoda i
transporta nosačima u funkciji rastojanja (Lansetti, 2016).........Error!
Bookmark not defined.
 Slika 12. Poređenje alternativnih načina transporta NG u zavisnosti od
zapremine proizvedenog gasa i udaljenosti do potrošača (Mokhatab, et
al., 2014)..........................................................................27
Slika 13 Alternativne metode i tehnologije isporuke PG Error! Bookmark not
defined.
Slika 14. Transport prirodnog gasa od udaljenih izvora do krajnjih korisnika
.......................................................................................30
Tabele
Tabela 1. Značajnija gasna polja u Aziji (MTJA, 2021; OIES, 2020; OT,
2015; OT, 2023; Petronas, 2023; IBM, 2014; Worldmeter, 2023)......37
Tabela 2. Osnovne razlike između finansijskih i energetskih tržišta (Ramos
& Veiga, 2014)....................................................................40
Tabela 3. Ključne razlike između monopolskog i deregulisanog tržišta.. . .45
Tabela 4. Razlike dugoročne i spot trgovine......................................45
120
Australija (S&P Global, 2020; QPCSG, 2017)
Literatura
ACI 376: Code Requirements for Design and Construction of Concrete Structures for
the Containment of Refrigerated Liquefied Gases. American Concrete Institute, 2011.
Anderko, A., Phase equilibria in aqueous systems from an equation of state based
on the chemical approach. Fliud Phase Equilib. 65, 89–110 (1991).
API 620 Appendix Q: Low-pressure Storage Tanks for Liquefied Hydrocarbon Gases.
American Petroleum Institute, 12th ed., 2016.
API 620: Appendix R: Low-pressure Storage Tanks for Refrigerated Products.
API 620: Design and Construction of Large, Welded, Low-pressure Storage Tanks.
API 625: Tank Systems for Refrigerated Liquid Gas Storage. American Petroleum
Institute, 1st ed., Aug 2010.
API: May 2015 LNG operations, Consistient methodology for estimating GHG
emssion, Version 1.0, Washington Board of the Office of Technology Assessment,
Transportation of Liquefied Natural Gas, Congress of the US Report, 1977, Washington
D. C. Brian Songhurst: Floating LNG Update – Liquefaction and Import Terminals, 2019,
Oxford Institute for Energy Studies, ISBN: 978-1-78467-144-0
BS 4741: Vertical cylindrical welded steel tanks for low temperature services.
Single-wall tanks for temperatures down to −50°C. BSI, London, 1971.
BS 5387: Vertical cylindrical welded steel tanks for low temperature services.
Double-wall tanks for temperatures down to −196°C. BSI, London, 1971.
BS 7777-1: Flat-bottomed, vertical, cylindrical storage tanks for low temperature
services – Part 1: Guide to the general provisions applying for design, construction,
installation and operation. BSI, London, 1993.
services – Part 2: Specification for the design and construction of single, double and
full containment metal tanks for the storage of liquefied gas at temperatures town to
−165°C. BSI, London, 1993.
services – Part 3: Specification for the design and construction of prestressed and
reinforced concrete tanks and tank foundations, and for the design and installation of
tank insulation, tank liners and tank coatings. BSI, London, 1993.
services – Part 4: Specification fo the design and construction of single containment
tanks for the storage of liquid oxygen, liquid nitrogen or liquid argon. BSI, London,
1993.
Caldwell, Lynton K., “Beyond NEPA: Future Significance of the National
Environmental Policy Act.” Law Review, Vol 22, Number 1, Boston, Mass., 1998.
Canter, Larry W., Environmental Impact Assessment, McGraw-Hill, New York,
1977.
CEQ Regulations for Implementing Procedural Provisions of NEPA (43 FR 55978-
56007), November 19, 1978.
Davorin Matanovic, Nediljka Gaurina-Medjimurec, Katarina Simon: Risk Analysis
for Prevention of Hazardous Situations in Petroleum and Natural Gas Engineering, 2014
by IGI Global, USA, ISSN: 2326-9162; eISSN: 2326-9170.
De-zhi Zhu: Example of Simulating Analysis on LNG Leakage and Dispersion,
Procedia Engineering 71 ( 2014 ) 220 – 229.
121
Distribution: A Bulgarian Case Study, Logistics 2018, 2, 17;
doi:10.3390/logistics2030017.
Douglas Mann, LNG Measurement, A User’s Manual for Custody Transfer, 1985,
Chemical Engineering Science Division, Center for Chemical Engineering, National
Bureau of Standards, Boulder, Colorado
Douglas Mann, LNG Measurement: a user’s manual for custody transfer, 1985,
Chemical Engineering Science Division, Center for Chemical Engineering, National
Bureau of Standards, Boulder, Colorado.
Đorđe Dobrota, Branko Lalić, Ivan Komar: Problem of Boil - off in LNG Supply
Chain, Trans. marit. sci. 2013; 02: 91 – 100.
EEMUA (Engineering Equipment & Material Users Association): Recommendations
EN 14620-1: Design and manufacture of site built, vertical, cylindrical, flat-
bottomed steel tanks for the storage of refrigerated, liquefied gases with operating
temperatures between 0°C and -165°C – Part 1: General. Beuth Verlag, Dec 2006.
temperatures between 0°C and −165°C – Part 1: General. Beuth Verlag, Dec 2006.
temperatures between 0°C and −165°C – Part 2: Metallic components. Beuth Verlag,
Dec 2006.
temperatures between 0°C and −165°C – Part 3: Concrete components. Beuth Verlag,
Dec 2006.
temperatures between 0°C and −165°C – Part 4: Insulation components. Beuth Verlag,
Dec 2006.
temperatures between 0°C and −165°C – Part 5: Testing, drying, purging and cool-
down. Beuth Verlag, Dec 2006.
EN 1473: Installation and equipment for liquefied natural gas – Design of onshore
installations, May 2016.
EN 1473: Installation and equipment for liquefied natural gas – Design of onshore
installations, May 2016.
ERIA (2018): LNG Supply Chain Infrastructure Configuration, in Uemura T. and K.
Ishigami (eds.), Formulating Policy Options for Promoting Natural Gas Utilization in
the East Asia Summit Region Volume II: Supply Side Analysis. ERIA Research Project
Report 2016-07b, Jakarta: ERIA, pp.9-22
http://www.gasprocessingnews.com/features/201406/simplify-bog-recondenser-
design-and-operation—part-1.aspx
http://www.gasprocessingnews.com/features/201408/simplify-bog-recondenser-
design-and-operation—part-2.aspx
http://www.netdecheck.com/en/lngtech/ug-tank/index.html
https://chem21.info/page/
159135165027196102025057075045077211213074105072/
https://inspectapedia.com/oiltanks/Oil_Storage_Tank_Codes_Standards.php
https://slideplayer.com/slide/1568223/
https://studopedia.net/2_8906_Figure--Typical-single-wall-tank--LPG-storage.html
https://www.epa.gov/ust/underground-storage-tank-ust-technical-compendium-
about-2015-ust-regulation
122
https://www.intechopen.com/books/natural-gas-extraction-to-end-use/
innovative-method-of-lng-storage-in-underground-lined-rock-caverns
http://www.doe.gov/bridge/ Spath, M, Mann, M: Life Cycle Assessment of a
Natural Gas Combined-Cycle Power Generation System, National Renewable Energy
Laboratory
https://www.statista.com/statistics/999411/methane-gas-emissions-sources-
european-union-eu/
https://www3.epa.gov/ttnchie1/efdocs/equiplks.pdf
https://www.eia.gov/outlooks/aeo/production/sub-topic-01.php
International Gas Union: Small Scale LNG, 2012 – 2015 Triennium Work Report
June 2015
ISGINTT: International Safety Guide for Inland Navigation Tank-barges and
Terminals, First Edition, 2010, Central Commission for the Navigation of the Rhine,
Strasbourg and Oil Companies International Marine Forum, ISBN 978-2-7466-2185-5.
ISGOTT: International Safety Guide for Oil Tankers & Terminals, 1996,
International Chamber of Shipping, London and Oil Companies International Marine
Forum, Bermuda, ISBN 1 85609 081 7
Ivan Smajla, Daria Karasalihović Sedlar, Branko Drljača and Lucija Jukić: Fuel
Switch to LNG in Heavy Truck Traffic, Energies 2019, 12, 515;
doi:10.3390/en12030515.
J .E. Sinor Consultants, Inc.: Technical Evaluation and Assessment of CNG/LPG Bi-
Fuel and Flex-Fuel Vehicle Viability, 1994, National Renewable Energy Laboratory,
Cole Boulevard, Golden, Colorado, NRELffP-425-6544.
I. C. Campbell A critique of assimilative capacity, Communication, Journal
Water Pollution Controll Federation, Washington D.C., 20037, 1981.
Jain, R. K., L. V. Urban, G. S. Stacey, and H. E. Balbach, Environmental
Assessment, McGraw Hill, New York, 1993.
James G. Speight: DEEP SHALE OIL AND GAS, 2017 Elsevier Inc. ISBN: 978-0-12-
803097-4
John L. Woodward and Robin M. Pitblado, LNG risk based safety, Modeling and
Consequence Analysis, 2010, Published by John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, New
Jersey.
Josef Rötzer: Planung und Auslegung von Flüssigerdgastanks, TGE Gas Engineering
GmbH, Germany, 2016, ISBN 978-3-433-03074-5.
Keeling, C.D., and T.P. Whorf, 2000: Atmospheric CO2 records from sites in the
SIO air sampling network. In: Trends: A compendium of data on global change. Carbon
Dioxide Information Analysis Center, Oak Ridge National Laboratory, Oak Ridge, Tenn.,
USA.
Kirk E. Hummel, Lisa M. Campbell, Matthew R. Harrison: Methane Emissions
From The Natural Gas Industry, Volume 8: Equipment Leaks, Final Report, EPA-600
/R-.96-C8Ch, June 1996
Meyer, J. (2007). Summary of carbon dioxide enhanced oil recovery (CO2EOR)
injection well technology. Wash¬ington, DC: American Petroleum Institute.
Michel, C. M. (1991). Methods of detecting and locating tubing and packer leaks in
the Western operating area of Prudhoe Bay field. Paper presented at the 1991
Production Operations Symposium. Oklahoma City, OK.
Michel, J., Christopherson, S., & Whipple, F. (1994). Mechanical protection
guidelines.
Mićić Radoslav, Istorijat eksploatacije nafte i gasa, 2019, Novi Sad, NS Digiprint,
ISBN 978-86-7672-319-5.
Mićić Radoslav, Osnove tehnologije i tehnološki kompleksi, 2019, Novi Sad, NS
Digiprint, ISBN 978-86-7672-326-3.
Mićić Radoslav, Životna bezbednost prilikom eksploatacije i održavanja objekata
za proizvodnju nafte i gasa, 2020, Novi Sad, NS Digiprint, ISBN 978-86-7672-330-0.
123
Miroslav Stefanov: Features of Compressed Natural Gas Physical
Mohiuddin, M. A., Khan, K., Abdulraheem, A., Al-Majed, A., & Arifullah, V.
(2005). Field based criteria for the design of safe mud weight window. Paper
presented at SPE Technical Symposium of Saudi Arabia Section. Dhahran, Saudi Arabia.
Mokhatab, S., Three-phase flash calculation for hydrocarbon systems containing
water. J. Theor. Found. Chem. Eng. 37(3), 291–294 (2003).
Montgomery, J. K., Keller, S. R., Krahel, N., & Smith, M. V. (2007). Improved
method for use of chelation to free stuck pipe and enhance treatment of lost returns.
Paper presented at the 2007 SPE/IADC Drilling Conference. Amsterdam, The
Netherlands.
Morris, A. J., & Pringle, R. E. (1988, August). Ultra-high-pressure tubing-
retrievable annular safety valve. SPE Production Engineering, 361-365.
Muhlbauer, W. K. (2004). Pipeline risk management manual (3rd ed.). Oxford, UK:
Elsevier Inc.
Murillo, A., Neuman, J., & Samuel, R. (2009). Pipe sticking prediction and
avoidance using adaptive fuzzy logic and neural network modeling. Paper presented at
the 2009 SPE Production and Operations symposium. Oklahoma City, OK.
Myers, E. P. (1997). Aboveground storage tanks. New York: McGraw-Hill
Companies, Inc.
NACE RP0502-2002. (2002). Standard recommended practice: Pipeline external
corrosion direct assessment methodology. Author. National Environmental Policy Act
of 1969 (PL91-190; 83 Stat 852).
NFPA 59A: Standard for the Production, Storage, and Handling of Liquefied Natural
Gas (LNG), 2013 ed.
Nilsen, T., & Karlsen, H. K. (2008). Risk based decision support for the planning
of a challenging HPHT drilling operation. Paper presented at the International
Petroleum Technology Conference. Kuala Lumpur, Malaysia.
Nishiumi, H., and Arai, T., Generalization of the binary interaction parameter of
the peng-Robinson EOS by component family. Fluid Phase Equilib. 42, 43–62 (1988).
Nooijen, H., & Clinton, P. (2012). Design of compressor suction scrubbers. Paper
presented at the TEKNA Conference. Oslo, Norway.
NORSOK Standard D-010. (2004). Well integrity in drilling and well operations.
Lysaker, Norway: Standards Norway.
Norwegian Petroleum Directorate (NPD). (2002). Guidelines to regulations
relating to management in the petroleum activities (the management regulation).
Retrieved from http://www.npd.no/regelverk/r2002/frame_e.htm
Oien, K., & Nielsen, L. (2012). Proactive resilience based indicators: The case of
the deepwater horizon accident. Paper presented at the SPE/APPEA International
Conference on Health, Safety and Environment in Oil and Gas Exploration and
Production. Perth, Australia.
Omrcen, B., Rakic, L., Rajkovic, J., Aslanovski, N., & Omrcen, D. (2011). The
gulf oil disaster—Lessons learned for present and future. Naftaplin, 31(63-64).
OSPAR. (2007). OSPAR guidelines for risk assessment and management of storage
of CO2 streams in geological formations. OSPAR 07/24/1-E.
Ostebo, R., Tronstad, L., & Fikse, T. (1991) Risk analysis of drilling and well
operations. Paper presented at the SPE/IADC Drilling Conference. Amsterdam, The
Netherlands.
Osuji, C. E., Chenevert, M. E., & Sharma, M. M. (2008). Effect of porosity and
permeability on the membrane effi¬ciency of shales. Paper presented at SPE Annual
Technical Conference and Exhibition. Denver, CO.
Ottesen, S., Zheng, R. H., & McCann, R. C. (1999). Borehole stability assessment
using quantitative risk analysis. Paper presented at the 1999 SPE/IADC Drilling
Conference. Amsterdam, The Netherlands.
124
Oudeman, P., terAvest, D., Grodal, E. 0., Asheim, H. A., & Meissner, R. J. H.
(1994). Bull heading to kill live gas wells. Paper presented at the European Petroleum
Conference. London, UK.
Outmans, H. D. (1974, July 15). Spot fluid quickly to free differentially stuck
pipe. Oil & Gas Journal, 65-68.
Padron, T., Luft, B., Kee, E., & Tipton, S. M. (2007). Fatigue life of coiled tubing
with external mechanical damage. Paper presented at the Coiled Tubing and Well
Intervention Conference and Exhibition. The Woodlands, TX.
Parliament, E. U. (2011). Proposal on safety of offshore oil and gas prospection,
exploration and production activities, 2011/0309 (COD). Bruxelles: Author.
Pasic, B., Gaurina-Medjimurec, N., & Matanovic, D. (2007). Wellbore instability:
Causes and consequences. The Mining-Geological-Petroleum Engineering Bulletin, 19,
87-98.
Patton, D., & Abbott, W. A. (1979, June). Well completion and workover: Part 3
selecting the best well completion. Petroleum Engineering International, 64-74.
Payne, M. L., & Swanson, J. D. (1990, December). Application of probabilistic
reliability methods to tubular designs. SPE Drilling Engineering, 299-305.
Payne, M. L., Zerbi, J. L., & Sims, D. C. (1995). Tubular design optimization for
ARCO China's Yasheng 13-1 development. Paper presented at the International Meeting
on Petroleum Engineering. Bejing, China.
Peden, J. M., & Leadbetter, A. (1986). Rationality in completion design and
equipment selection in the north sea. Paper presented at the SPE European Petroleum
Conference. London, UK.
Peng, D.Y., and Robinson, D.B., “Two and Three-Phase Equilibrium Calculations
for Coal Gasification and Related Process.” ACS Symposium Series, Thermodynamics of
Aqueous Systems with Industrial Applications, 133, 193 (1980).
Peng, D.Y., and Robinson, D.B., Two and three-phase equilibrium calculations for
systems containing water. Can. J. Chem. Eng. 54, 595–599 (1976).
Perrin, D., Caron, M., & Gaillot, G. (Eds.). (1999). Well completion and servicing-
oil and gas development techniques. Paris, France: Ed.s Technip, Institut Francais du
Parole Publications.
www.Standard.no/en/sectors/PetroleumPetroleum (n.d.)
Pinceratto, E., & Casey, J. (1998). Environmental risk assessment- Case study of
an offshore petroleum devel¬opment. Paper presented at the 1998 SPE International
Conference on Health, Safety and Environment in Oil and Gas Exploration and
Production. Caracas, Venezuela.
www.wavealert.com, Pipeline Leak Detection
Pooya Arjomandnia: Simulation of LNG rollover in storage tanks, Faculty of
Science and Engineering, Department of Chemical Engineering, 2015, Curtin
University.
Power, D., Ivan, C. D., & Brooks, S. W. (2003). The top 10 lost circulation
concerns in deepwater drilling. Paper presented at the SPE Latin American and
Caribbean Petroleum Engineering Conference. Port-of-Spain, West Indies.
Prausnitz, J.M., Lichtenthaler, R.N., and Azevedo, E.G., “Molecular
Thermodynamics of Fluid-Phase Equilibria,” 2nd Ed. Prentice-Hall, Englewood Cliffs,
NJ (1986).
Psarros, G., Skjong, R., & Vanem, E. (2011). Risk accep¬tance criterion for tanker
oil spill risk reduction measures. Marine Pollution Bulletin, 62, 116-127. doi:10.1016/j.
marpolbul.2010.09.003 PMID:20888015
Rachford, H.H., and Rice, J.D., Procedure for use of electronic digital computers
in calculating flash vaporization hydrocarbon equilibrium. Trans. AIME 195, 327
(1952).
125
Рачевский Б. С.: Производство и потребление компримированного и
сжиженного природного газа, Российский государственный университет нефти и
газа (национальный исследовательский университет) имени И.М. Губкина, 2018.
Рачевский Б.С. Сжиженные углеводородные газы. – М.: Изд-во «Нефть и Газ»,
2009. – 640 с.
Ralph G. Scurlock: Stratification, Rollover and Handling of LNG, LPG and Other
Cryogenic Liquid Mixtures, 2016, Springer Cham Heidelberg New York Dordrecht
London, ISSN 2191-5520.
Ram R. Tarakad: LNG RECEIVING AND REGASIFICATION TERMINALS An Overview of
Design, Operation and Project Development Considerations, 2000, Zeus Development
Corporation, Houston, Texas, ISBN 0-615-11567-5.
Rana, S. (2008). Facts and data on environmental risks- Oil and gas drilling
operations. Paper presented at the 2008 SPE Asia Pacific Oil & Gas Conference and
Exhibition. Perth, Australia.
Randeep Agarwal, Thomas J. Rainey, S. M. Ashrafur Rahman, Ted Steinberg,
Robert K. Perrons and Richard J. Brown: LNG Regasification Terminals: The Role of
Geography and Meteorology on Technology Choices, Energies 2017, 10, 2152;
doi:10.3390/en10122152
Rausand, M., & Hoyland, A. (2004). System reliability theory: Models, statistical
methods and applications (2nd ed.). Hoboken, NJ: John Wiley & Sons.
Reason, J. (1997). Managing the risks of organizational accidents. Burlington, UK:
Ashgate Publishing Company.
Риянова, Р. Р., Байкова, М.И.: Экранно-вакуумная изоляция криогенных
трубопроводов, стр. 112-113, Министерство образования и науки российской
федерации федеральное государственное бюджетное образовательное
учреждение высшего образования «уфимский государственный нефтяной
технический университет» трубопроводный транспорт – 2018, Тезисы докладов
XIII Международной учебно-научно-практической конференции (23-24 мая 2018г.),
https://rusoil.net/files/2018-05/Sbornik-tez-Truboprov-transport-2018.pdf
Reniers, G. L. L., Dullaert, W., Ale, B. J. M., & Soudan, K. (2005). Developing an
external domino prevention framework. Hazwim. Journal of Loss Prevention in the
Process Industries, 18, 127-138. doi:10.1016/j.j1p.2005.03.002
Renni, E., Krausmann, E., & Cozzani, V. (2010). Industrial accidents triggered by
lightning. Journal of Hazardous Materials, 184, 42-48. doi:10.1016/j.
jhazmat.2010.07.118 PMID:20817399
Romero, S. N., Monroy, R. R., Johnson, C., Cardenas, F., & Abraham, G. A. T.
(2006, September). Preventing lost circulation by use of lightweight slurries with
reticular systems: Depleted reservoirs in southern Mexico. SPE Drilling & Completion,
185-192.
Saeed, S., Lovorn, R., & Knudsen, K. A. (2012). Automated drilling systems for
MPD — The reality. Paper presented at the IADCE/SPE Drilling Conference and
Exhibition. San Diego, CA.
Saeid Mokhatab, John Y. Mak, Jaleel V. Valappil, David A. Wood: Handbook of
Liquefied Natural Gas, 2014, Elsevier Inc., ISBN–13: 978-0-12-404585-9.
Saintpere, S., Faget, J.B., Payer, N., Vergnot, D., Baranthol, C. (2005) .
Simultaneous drilling-production-construction operations: Managing safety vs.
deliverability on the Peciko gas field. Indonesia: SPE 96152. Chevron. (2012).
Simultaneous operations. Chevron.
Sarian, S., Varkey, J., Protasov, V., & Turner, J. (2013). Polymer-locked, crush
free wireline composite cables reduce tool sticking and HSE risk in emerging
deepwater reservoirs. Paper presented at the North Africa Technical Conference &
Exhibition. Cairo, Egypt.
Сайфутдинов А. М.: Оценка рисков при операциях с сжиженным природным
газом, стр. 115-116, Министерство образования и науки российской федерации
126
федеральное государственное бюджетное образовательное учреждение высшего
образования «уфимский государственный нефтяной технический университет»
трубопроводный транспорт – 2018, Тезисы докладов XIII Международной учебно-
научно-практической конференции (23-24 мая 2018г.),
https://rusoil.net/files/2018-05/Sbornik-tez-Truboprov-transport-2018.pdf
Сарваров, С.М., Мастобаев Б.Н.: Использование СПГ в качестве моторного
топлива на грузовых автомобилях, стр. 116-117, Министерство образования и
науки российской федерации федеральное государственное бюджетное
образовательное учреждение высшего образования «уфимский государственный
нефтяной технический университет» трубопроводный транспорт – 2018,
Тезисы докладов XIII Международной учебно-научно-практической конференции
(23-24 мая 2018г.), https://rusoil.net/files/2018-05/Sbornik-tez-Truboprov-transport-
2018.pdf
Sas-Jaworsky, A., Blount, C., & Tipton, S. M. (2006). Coiled —tubing well
intervention and drilling operations. In Petroleum engineering handbook: Drilling
engineering (pp. 687-742). Richardson, TX: Society of Petroleum Engineering.
Schmidt Etkin, D. (2001). Analysis of oil spill trends in the united states and
worldwide. In Proceedings of In¬ternational Oil Spill Conference (vol. 2, pp. 1291-
1300). Washington, DC: American Petroleum Institute.
Scott Chidgey: AGL Gas Import Jetty Project Crib Point, Western Port, Chlorine in
seawater heat exchange process at Crib Point, 30 August 2018, Jacobs Group
(Australia) Pty Ltd.
Sedlaczek R., (2008), Boil-Off in Large and Small Scale LNG Chains, Diploma Thesis,
Faculty of Engineering Science and Technology, Department of Petroleum Engineering
and Applied Geophysics, Trondheim, available at: http://www.ipt.ntnu.
no/~jsg/studenter/diplom/2008Sedlaczek.pdf, [accessed 12 December 2011.].
Shafagi, A. (2008). Equipment failure rate updating — Bayesian estimation.
Journal of Hazardous Materi¬als, 159, 87-91. doi:10.1016/j.jhazmat.2008.01.042 PMID:
18294769
Shinta, A.A., and Firoozabadi, A., Equation of state representation of aqueous
mixtures using an association model. Can. J. Chem. Eng. 73, 367–379 (1995).
Shinji EGASHIRA: LNG Vaporizer for LNG Re-gasification Terminal, KOBELCO
TECHNOLOGY REVIEW NO. 32 DEC. 2013
Shoham, 0. (2006). Mechanistic modeling of gas-liquid two-phase flow in pipes.
Richardson, TX: Technology & Engineering, Society of Petroleum Engineers.
Shuangqing Xu, Qin Cheng, Lijian Zhuang, Bin Tang, Qile Ren, Xinjian Zhang:
LNG vaporizers using various refrigerants as intermediate fluid: Comparison of the
required heat transfer area, Journal of Natural Gas Science and Engineering 25 (2015)
1—9.
SIGTTO: Guidance for the Prevention of Rollover in LNG Ships, First Edition 2012,
Bermuda, ISBN 978-1-85609-558-7.
Simon, K., Gaurina-Medjimurec, N., & Pasic, B. (2005). Drilling fluids differential
sticking tendency determina¬tion. The Mining-Geological-Petroleum Engineering
Bulletin, 17, 31-35.
Sklet, S. (2002). Methods for accident investigation. Trondhaim, Norway:
Norwegian University of Science and Technology.
Somers, T., & Baugh, B. F. (1993). ROV capabilities for TLP support, including API
17D tooling system. In Proceedings of Energy Technology and Exhibition Con¬ference
(ETCE). ASME.
Spec, A. P. I. 5B. (1996). Specification for threading, gauging and thread
inspection of casing, tubing and line pipe threads (14th ed.). Washington, DC:
American Petroleum Institute.
Spec, A. P. I. 5CT (metric). (1995). Specification for casing and tubing (metric
units) (5th ed.). Washington, DC: American Petroleum Institute.
127
Spec, A. P. I. 5D. (1999). Specification for drill pipe (4th ed.). Washington, DC:
Spec, A. P. I. 6A. (1999). Specification for wellhead and Christmas tree equipment
(7th ed.). Washington, DC: American Petroleum Institute.
Spec, A. P. I. 6AV1. (1996). Specification for verification test of wellhead surface
safety valves and underwater safety valves for offshore service. Washington, DC:
Spec, A. P. I. 6D. (1994). Specification for pipeline valves (gate, ball, and check
valves) (21st ed.). Washington, DC: American Petroleum Institute.
Springett, F., & Franklin, D. (2007). Advancements in subsea BOP stack
equipment and controls. Paper presented at the IADC Well Control Conference.
Singapore.
Stahl, B., & Baur, M. P. (1983, November). Design methodology for offshore
platform conductors. JPT.
Standard, N. 0. R. S. 0. K. (1998). Drilling & well operations, D-010, Rev.2.
Author.
www.bp.com/en/glob al/corporate/about-bp/statistical-review-of-worldenergy-
2013.html , StatisticalReview ofWorldEnergy. (2013)
Std, A. P. I. 1160. (2001). Managing system integrity for hazardous liquid
pipelines. Washington, DC: American Petroleum Institute.
Stewart, M., & Arnold, K. (1998b). Surface production operations, volume 2,
design of gas-handling systems and facilities. New York: Elsevier Science.
Suddle, S. (2009). The weighted risk analysis. Safety Science, 47(5), 668-679.
doi:10.1016/j.ssci.2008.09.005
Suyan, K. M., Sharma, V., & Jain, V. K. (2009). An in¬novative material for
severe lost circulation control in depleted formations. Paper presented at the
SPE/IADC Middle East Drilling Technology Conference & Exhibi¬tion. Manama, Bahrain.
Tan, C. P., Wu, B., Mody, F. K., & Tare, U. A. (2002). Development and
laboratory verification of high mem¬brane efficiency water-based drilling fluids with
oil-based drilling fluid-like performance in shale stabilization. Paper presented at
SPE/ISRM Rock Mechanics Confer¬ence. Irving, TX.
Tare, U. A., Mody, F. K., & Tan, C. P. (2002). New generation of membrane
efficient water-based drilling fluids: Pragmatic and cost-effective solutions to
borehole stability problems. Paper presented at the Petroleum Society's Canadian
International Petroleum Conference. Calgary, Canada.
Tarmoom, I., Bin Thabet, H., Samad, S., Chishti, K., Hussain, A., & Arafat, M.
(2007). A comprehensive approach to well-integrity management in Adma-Opco. Paper
presented at the Middle East Oil & Gas Show and Conference. Bahrein International
Exhibition Centre, Kingdom of Bahrein.
Thomas Kind(Daimler), Peter Schürstedt (UASE): Standards for mechanical
fueling interface and fueling process, EUROPEAN COMMISSION Horizon 2020 H2020-MG-
2014 GA No. 653391
Thyer, A. M., Hirst, I. L., & Jagger, S. F. (2002). Bund overtopping — The
consequence of catastrophic tank fail¬ure. Journal of Loss Prevention in the Process
Industries, 15, 357-363. doi:10.1016/S0950-4230(02)00023-2
Thyer, A. M., Jagger, S. F., Atherton, W., & Ash, J. W. (2009). A review of
catastrophic failures of bulk liquid storage tanks. Loss Prevention Bulletin, 205.
Torres, M. E., Frydman, M., Casalis, D., Ramirez, A., Leon, M. F., & Villalba, E.
(2005). 3D analysis for well-bore stability: reducing drilling risk in Oriente basin,
Ecuador. Paper presented at the SPE Latin American and Caribbean Petroleum
Engineering Conference. Rio de Jeneiro, Brazil.
Tsuru, E., Maruyama, K., & Yazaki, Y. (1990, March). Influence of compound
grease on the performance of premium connections. SPE Drilling Engineering, 71-78.
128
Tutuncu, A. N., Geilikman, M., Couzens, B., & van Duyvenboode, F. (2005).
Integrated wellbore quality and risk assessment study guides successful drilling in
Amazon jungle. Paper presented at SEG/Houston 2005 Annual Meeting. Houston, TX.
U.S. and Canadian Natural Gas Vehicle Market Analysis: Liquefied Natural Gas
Infrastructure, Report.
U.S. Department of Energy, Office of Fossil Energy. (2005). Environmental
benefits of advanced oil and gas. Retrieved from www.fe.doe.gov
Underhill, W. B., Moore, L., & Meeten, G. H. (1998). Model-based sticking risk
assessment for wireline forma¬tion tools in the US Gulf Coast. Paper presented at the
SPE Annual Technical Conference and Exhibition. New Orleans, LA.
http://whqlibdoc.who.int/hq/1999/ WHO_PCS_99.2_eng.pdf, UNEP/IPCS, 1999,
Training module No. 3, Section B: Environmental Risk Assessment. Retrieved Octo-ber
18, 2012, from
Vachon, G., Vega, P., & Lee, J. (2006). Closing the well-centric production
optimization loop using intelligent completions. Paper presented at the First
International Oil Conference and Exhibition. Cancun, Mexico.
van der Voort, M. M., Klein, A. J. J., de Maaijer, M., van den Berg, A. C., van
Deursen, J. R., & Versloot, N. H. A. (2007). A quantitative risk assessment tool for
the external safety of industrial plants with a dust explosion hazard. Journal of Loss
Prevention in the Process Industries, 20(4-6), 375-386. doi:10.1016/j.j1p.2007.04.024
van Egmond, B. (2006). Developing a method to screen and rank geological CO2
storage site on the risk of leak¬age. (Master Thesis). Utrecht University, Utrecht, The
Netherlands.
van Oort, E., Hale, A. H., & Mody, F. K. (1995). Ma-nipulation of coupled osmotic
flows for stabilisation of shales exposed to water-based drilling fluids. Paper
presented at SPE Annual Technical Conference & Ex¬hibition. Dallas, TX.
van Oort, E., Hale, A. H., Mody, F. K., & Roy, S. (1996, September). Transport in
shales and the design of im¬proved water-based shale drilling fluids. SPE Drilling &
Completion, 137-146.
Vanem, E., Endresen, 0., & Skjong, R. (2008). Cost- effectiveness criteria for
marine oil spill preventive measures. Reliability Engineering & System Safety, 93,
1354-1368. doi: 10.1016/j .res s.2007.07.008
Veeken, C. A. M., Davies, D. R., Kenter, C. J., & Koojima, A. P. (1991). Sand
production prediction review: Developing an integrated approach. Paper presented at
66th Annual Technical Conference and Exhibition. Dallas, TX.
Vendrig, M., Spouge, J., Bird, A., Daycock, J., &Johnsen, 0. (2003). Risk analysis
of the geological sequestration of carbon dioxide: No. R DTI/pub. Department of Trade
and Industry's Cleaner Coal Technology Transfer Programme.
Wilson, G., “A Modified Redich-Kwong Equation of State, Application to General
Physical Data Calculation.” Paper No. 15C Presented at AIChE 65th National Meeting,
Cleveland, OH (4–7 May, 1969).
https://www.iaee.org/proceedings/article/13333
www.cbi.com
www.epa.com
www.giignl.org
www.linde-engineering.com
www.nfpa.org
www.wartsila.com
www.crs.gov
Zakon o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji
gasovitih ugljovodonika ("Sl. Glasnik RS", br. 104/2009).
Zakon o zapaljivim i gorivim tečnostima i zapaljivim gasovima ("Sl. Glasnik RS", br.
54/2015).
129
https://unece.org/fileadmin/DAM/energy/images/CMM/CMM_CE/
BPG_Methane_final_draft_190912.pdf
https://www.geopoliticalmonitor.com/ukraine-war-a-reshuffling-of-the-global-monetary-
order/
https://a9w7k6q9.stackpathcdn.com/wpcms/wp-content/uploads/2021/07/Is-Russian-LNG-a-
Threat-to-Russias-Pipeline-Gas-in-Europe-NG-171.pdf
Russia in the Arctic - Stiftung Wissenschaft und Politik (swp-berlin.org)
The Globalization of Russian Gas: Political and Commercial Catalysts - James Henderson, Arild
Moe - Google Books
Ginzburg, A. S. i drugi, 2016. Content of Oxygen in the Atmosphere

over Large Cities and Respiratory Problems, s.l.: Research gate.
Yang , C.-J., Zhou, Y. & Jackson, R. B., 2014. China’s fuel gas sector:
History, current status, and future prospects. Utilities Policy, Tom 28,
pp. 12-21.
Afanasiev, V., 2022. https://www.upstreamonline.com. [Na mreži]
Available at: https://www.upstreamonline.com/lng/russia-anxious-on-
progress-of-strategic-baltic-lng-project/2-1-1159433
[Poslednji pristup 2022].
Aizarani, J., 2023. Statista. [Na mreži]
Available at: https://www.statista.com/statistics/236316/primary-
energy-consumption-in-the-eu-by-fuel-in-oil-equivalent/
Aizarani, J., 2023. Statista. [Na mreži]
Available at: https://www.statista.com/statistics/1263943/largest-
operational-lng-terminals-by-capacity-us/#:~:text=Sabine%20Pass%20is
%20the%20largest,LNG%20terminal%20by%20capacity%20worldwide.
AJ, 2022. Al Jazeera. [Na mreži]
Available at:
https://www.aljazeera.com/news/2022/3/17/infographic-how-much-
of-your-countrys-gas-comes-from-russia-interactive
Akcil, A., Sun , Z. & Panda, S., 2020. COVID-19 disruptions to tech-
metals supply are a wake-up call. Nature , Tom 587, pp. 365-367.
Al-Attiyah, A. B. H., 2022. MENAFN. [Na mreži]
Available at: https://menafn.com/1102865329/Russia-zooms-in-on-its-
130
Arctic-reserves-and-trade-routes-to-become-LNG-giant
Aleksić, A., 2018. Determination of the complexities of operational
projects and modeling the process if management uncertainty and
project risks. s.l.:Univeristy of Novi Sad.
Aljeeran, F., 2006. Semantic Schoolar. [Na mreži]
Available at: https://www.semanticscholar.org/paper/Conceptual-
Liquefied-Natural-Gas-(LNG)-terminal-for-Aljeeran/
23207c4e98d1c08d24e8b2651f496551b3d977c6
Alonso-Trabanco, J. M., 2022. Geopolitical Monitor. [Na mreži]
Available at: https://www.geopoliticalmonitor.com/ukraine-war-a-
reshuffling-of-the-global-monetary-order/
Anderson , J. & Rainie, L., 2017. Pew Research Cente. [Na mreži]
Available at: https://www.pewresearch.org/internet/2017/10/19/the-
future-of-truth-and-misinformation-online/
Anderson, M., 2015. Methane emissions from LNG-powered ships higher
than current marine fuel oils, s.l.: Science for Environment Policy.
Anderson, M., Salo, K. & Fridell, E., 2015. Particle- and Gaseous
Emissions from an LNG Powered Ship. Environmental Science &
Technology, 49(20), pp. 2568-12575.
Anderson, R., 2008. Arctic economies. [Na mreži]
Available at:
https://benmuse.typepad.com/arctic_economics/2008/06/the-
shtokman-field.html
Andrew James Van Horn, R. W., 1977. The potential risks of LNG.
Energy, Tom 2, pp. 375--389.
Andrieu, C., 2017. Gas Technology Institute. [Na mreži]
Available at:
https://www.gti.energy/wp-content/uploads/2018/12/Storage-6-
Cedric_Andrieu-LNG17-Poster.pdf
Andrzejewski, C., 2020. https://www.investigate-europe.eu/. [Na
mreži]
Available at: https://www.investigate-europe.eu/en/2020/liquified-
natural-gas-explainer/
131
Anifowose, B. & Odubela, M., 2015. Methane emissions from oil and gas
transport facilities – exploring innovative ways to mitigate
environmental consequences. Journal of Cleaner Production, Tom 92,
pp. 121-133.
Aprilian, I. S. S., 2015. [Na mreži]
Available at:
https://kerjasama.ub.ac.id/wp-content/uploads/2015/11/Peranan-
LNG-sebagai-Energi-Masa-Depan-Kuliah-Umum-UB.pdf
Arizon Suardin, J., 2008. [Na mreži]
Available at:
https://pscfiles.tamu.edu/library/center-publications/theses-and-
dissertations/SUARDIN-DISSERTATION.pdf
ARMTORG, 2023. Armtorg.ru. [Na mreži]
Available at: https://armtorg.ru/news/45695/
ASAP, 2024. [Na mreži]
Available at: https://www.asap.nl/lng-terminals-over-the-world-
complete-list-and-map-2024/#h-complete-list-of-lng-terminals-in-2024
Asian Development Bank, 2017. Guidelines for Estimating Greenhouse
Gas Emissions of Asian Development Bank Projects. Manila: Asian
Development Bank.
Ason, A., 2022. OIES. [Na mreži]
Available at:
https://www.oxfordenergy.org/wpcms/wp-content/uploads/2022/11/I
nternational-Gas-Contracts.pdf
Atienza-Márquez, A., Bruno, . J. C. & Coronas, A., 2021. Regasification
of liquefied natural gas in satellite terminals: Techno-economic
potential of cold recovery for boosting the efficiency of refrigerated
facilities. Energy Conversion and Management, 248(15).
Aukevisser, 2023.
http://www.aukevisser.nl/supertankers/gas-2/id589.htm. [Na mreži]
Available at: http://www.aukevisser.nl/supertankers/gas-2/id589.htm
Avango, D., Högselius , P. & Nilsson, D., 2018. Scandinavian Journal of
132
History. SWEDISH EXPLORERS, IN-SITU KNOWLEDGE, AND RESOURCE-
BASED BUSINESS IN THE AGE OF EMPIRE, 43(3), pp. 324-347.
Avtonov, 2017. Avtonov. [Na mreži]
Available at: https://avtonov.info/szizennj-prirodny-gaz-lng?
ysclid=l7ol2fsqz4897010678
Ayandotun B. Wasiu, A. R. A. A. a. M. R. H., 2012. The Effect of Carbon
Dioxide Content-natural Gas on the Performance Characteristics of
Engines: A Review. Journal of Applied Sciences, Tom 12, pp. 2346-
2350.
Baiyegunhi, T. L., Baiyegunhi, C. & Pharoe, B. K., 2022. Global
Research Trends on Shale Gas from 2010–2020 Using a Bibliometric
Approach. Sustainability, 14(3461).
Bajagić, M., 2011. Криминалистичко-полицијски универзитет. [Na
mreži]
Available at: http://jakov.kpu.edu.rs/bitstream/id/2560/426.pdf
Baker, D., Stapczynski, S., Murtaugh, D. & Morison, R., 2021.
Bloomberg. [Na mreži]
Available at: https://www.business-standard.com/article/economy-
policy/global-energy-crisis-is-the-first-of-many-in-the-clean-power-era-
121100500501_1.html
Baris Burak Kanbur, L. X. ,. S. D. F. H. C. F. D., 2017. Cold utilization
systems of LNG: A review. Renewable and Sustainable Energy Reviews ,
Tom 79, pp. 1171-1188.
Behie, S. W. i drugi, 2020. Guidance to improve the effectiveness of
process safety management systems in operating facilities. Journal of
Loss Prevention in the Process Industries, p. 68.
Belhadj , A. & Berrahou, F., 2007. [Na mreži]
Available at: http://www.ivt.ntnu.no/ept/fag/tep4215/innhold/LNG
%20Conferences/2007/fscommand/PO_42_Belhadj_s.pdf
Bennett, G., 2022. ICE. [Na mreži]
Available at:
https://www.theice.com/insights/market-pulse/energy/a-global-gas-
market-forms
Besta, S., 2019. NS Energy. [Na mreži]
Available at: https://www.nsenergybusiness.com/features/largest-
133
natural-gas-fields-in-russia/
BF, 2015. A barrel full. [Na mreži]
Available at: http://abarrelfull.wikidot.com/angola-soyo-lng-terminal
Bidard, C., 2014. [Na mreži]
Available at: http://www.centrosraffa.org/public/54f0dec7-cea7-4c15-
8121-d4a8ed3c7ccb.pdf
Birol, F., 2022. IEA. [Na mreži]
Available at: https://www.iea.org/commentaries/what-does-the-
current-global-energy-crisis-mean-for-energy-investment
Black , R., 2001. UNHCR. [Na mreži]
Available at: https://www.unhcr.org/3ae6a0d00.pdf
Black, R., 2011. BBC News. [Na mreži]
Available at: https://www.bbc.com/news/science-environment-
13053040
Boesch, H. i drugi, 2021. Monitoring Greenhouse Gases from Space.
Remote Sens, Tom 13.
Bolado, R. i drugi, 2012. Best practices and methodological guidelines
for conducting gas risk assessments, s.l.: European Commission, Joint
Research Centre, Institute for Energy and Transport .
Boskalis, 2012. [Na mreži]
Available at:
https://boskalis.com/media/c1ahs3iv/angola_soyo_lng.pdf
BP, 2022. Worldmeter. [Na mreži]
Available at: https://www.worldometers.info/gas/gas-reserves-by-
country/
Brander, M., 2012. Greenhouse Gases, CO2, CO2e, and Carbon: What
Do All These Terms Mean?. [Na mreži]
Available at: https://ecometrica.com/assets/GHGs-CO2-CO2e-and-
Carbon-What-Do-These-Mean-v2.1.pdf
Brander, M., 2012. Greenhouse Gases, CO2, CO2e, and Carbon:What Do
All These Terms Mean?, s.l.: Ecometrica.
Broudy , D. & Arakaki, M., 2020. Who Wants to Be a Slave? The
134
Technocratic Convergence of Humans and Data. Front. Commun.,,
5(37).
Bruce David Smith & Melinda Zeder, 2013. The onset of the
Anthropocene. Anthropocene, Tom 4, pp. 8-13.
Bruce Dumdei, Jennifer Dunn, Eric Melvin & Rachel Hahs, 2009.
Operations and Maintenance of Natural Gas Transmission and
Distribution Systems Emission Reductions Projects, s.l.: URS
Corporation – Chicago.
Bruno, K., 2020. The technopolitics of Swedish iron mining in Cold War
Liberia, 1950–1990. The Extractive Industries and Society, 7(1), pp. 39-
49.
Carrier, 2020. [Na mreži]
Available at:
https://www.det-tronics.com/content/documents/Compliance-tips-
LNG-facilities-WP-74-1009-1.2.pdf
Carruthers J. E., S. L. H. A. G., 2024. Encyclopedia Britannica. [Na
mreži]
Available at: https://www.britannica.com/science/natural-gas.
Accessed 30 January 2024.
Carson, P. & Mumford, C., 2002. Hazardous Chemicals Handbook. 2nd
ur. s.l.:British Library Cataloguing in Publication Data.
Casey, J., 2021. Mining Technology. [Na mreži]
Available at: https://www.mining-technology.com/analysis/huge-
reserves-and-huge-potential-mining-in-russia/
Cassidy , N. & Kosev, M., 2022. https://www.rba.gov.au/. [Na mreži]
Available at:
https://www.rba.gov.au/publications/bulletin/2015/mar/pdf/bu-0315-
4.pdf
Cattlin, R., 2021. City Index. [Na mreži]
Available at:
https://www.cityindex.com/en-uk/news-and-analysis/what-is-natural-
gas-and-how-do-you-trade-it/
CCA, 2021. Canvey Community Archive. [Na mreži]
Available at: https://www.canveyisland.org/history-2/workplaces-
135
clubs/workplaces/gas/gas-terminal-1956-2008
CCAC, 2017. https://www.ccacoalition.org. [Na mreži]
Available at: https://www.ccacoalition.org/en/resources/technical-
guidance-document-number-1-natural-gas-driven-pneumatic-
controllers-and-pumps
CCPS, 2006. HISTORICAL PERSPECTIVE ON AIR POLLUTION CONTROL.
s.l.:John Wiley & Sons, Tnc. .
CG, 2001. Chevron Global. [Na mreži]
Available at: https://angola.chevron.com/en/our-businesses/angola-
lng
CGD, 2022. Center for Global Development. [Na mreži]
Available at: https://www.cgdev.org/media/who-caused-climate-
change-historically
Chamberlain, A., 2010. What the EPA's New GHG Emissions Report
Means For You, s.l.: ERA.
Cheniere, 2023. Cheniere. [Na mreži]
Available at: https://www.cheniere.com/where-we-work/sabine-pass
Chernomas, R. & Sepeheri, A., 2005. CAMPAÑA CLACSO DE ACCESO
ABIERTO. [Na mreži]
Available at:
http://biblioteca.clacso.edu.ar/ar/libros/cuba/if/marx/documentos/
22/Is%20globalization%20and%20its%20success....pdf
Chetwynd, G., 2022. Upstream. [Na mreži]
Available at: https://www.upstreamonline.com/lng/atlantic-lng-
restructuring-agreement-could-open-doors-for-trinidad-tobago-s-gas-
sector/2-1-1372237
Chu, E., 2017. Environmental Impact: Concept, Consequences,
Measurement, s.l.: Reference Module in Life Sciences.
Cicerone, R. J., 2010. Forging the Future of Space Science: The Next 50
Years. U: Global Climate Change and Human Causes. s.l.:National
Academy of Sciences, pp. 23-39.
Clemens, P. L., 1998. System safety and riska management, s.l.: CDC.
136
CNNC, 2021. China National Nuclear Corporation. [Na mreži]
Available at: http://www.cnecc.com/5en/s/4717-12427-56538.html
Cooper, C., 2023. Politico. [Na mreži]
Available at: https://www.politico.eu/article/europe-huge-excess-lng-
liquefied-natural-gas-import-capacity-expert-warn/
Core, D., 1998. Clinton Digital Library. [Na mreži]
Available at:
https://clinton.presidentiallibraries.us/exhibits/show/green-building/
kyoto-protocol
Coyle , E. D. & Simmons, R. A., 2022. Understanding the global energy
crisis. s.l.:Global Policy Research Institute.
Coyle, E. D. & Simmons, R. A., 2014. Understanding the energy Crisis.
s.l.:Global Policy Research Institute.
Cyrus B. Meher-Homji, Antonio Pelagotti & Hans Weyermann, 2007. Gas
turbines and turbocompressors for LNG service. Research Gate.
Cyrus Meher-Homji, D. M. T. H., 2008. Aeroderivative gas turbines for
LNG liquefaction plants –Part 1. s.l., ASME Turbo Expo 2008.
David A. Kirchgessner, R. A. L. M. C. M. R. H. T. M. S., 1996. Estimate
methane smissions from the US Natural gas industry. s.l.:EPA.
Dediu, D. i drugi, 2016. MC Kinsey. [Na mreži]
Available at: https://www.mckinsey.com/~/media/McKinsey/Featured
%20Insights/Asia%20Pacific/Sustaining%20impact%20from%20Australian
%20LNG%20operations/Sustaining-impact-from-Australian-LNG-
operations.pdf
Defratyka, S., 2021. Characterization of CH4 emissions in urban
environments (Paris). s.l.:Université de Versailles-Saint-Quentin-en-
Yvelines.
DiLallo, M., 2023. The Motley Fool. [Na mreži]
Available at: https://www.fool.com/investing/stock-market/market-
sectors/energy/liquefied-natural-gas-stocks/
Dimitrijević, Ž. P., 2015. prafak.ni.ac.r. [Na mreži]
Available at: http://prafak.ni.ac.rs/files/disertacije/disertacija-zarko-
dimitrijevic-n.pdf
137
Disavino, S., 2022. Reuters. [Na mreži]
Available at: https://www.reuters.com/business/energy/us-be-worlds-
biggest-lng-exporter-2022-2021-12-21/
Đorđević, B., 2018. Obnovljive zablude, s.l.: Naučni magazin.
Dragić, N., 2019. Uticaj suspendovanih čestica PM2,5 iz vazduha
životne sredine na mortalitet, kardiovaskularni i respiratorni
morbiditet odraslog stanovništva grada Novog Sada, s.l.:
https://www.cris.uns.ac.rs.
Dudarev, A. A., Karnachev, I. P. & Øyvind, J., 2013. International
Journal of Circumpolar Health. [Na mreži]
Available at:
https://www.tandfonline.com/doi/pdf/10.3402/ijch.v72i0.20458
Duissenov, D., 2013. Production and processing of sour crude and
natural gas – challenges due to increasing stringent regulations.
s.l.:https://core.ac.uk.
DY.CO, 2023. DYWIDAG-Systems. [Na mreži]
Available at: https://www.dywidag-formties.com/projects/2001-info-
9/construction-of-lng-tanks-qalhat-oman/
E. Häsänen, V. P. M. H. R. Z. K. W., 1986. Emissions from power plants
fueled by peat, coal, natural gas and oil. Science of The Total
Environment, Tom 54, pp. 29-51.
EAO, 2015. Woodfibre LNG Limited. [Na mreži]
Available at:
file:///C:/Users/aleksandra.v.aleksic/Downloads/Assessment%20Report
%20and%20Appendices%20for%20the%20Woodfibre%20LNG%20Project
%20dated%20August%2019,%202015.pdf
EC Europa, 2022. EC Europa. [Na mreži]
Available at:
https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/QANDA_22_4
609
ec.europa, 2018. National long-term strategies. [Na mreži]
Available at: https://ec.europa.eu/info/energy-climate-change-
environment/implementation-eu-countries/energy-and-climate-
governance-and-reporting/national-long-term-strategies_en#documents
138
ec.europa, n.d. An official website of the European Union. [Na mreži]
Available at: https://ec.europa.eu/info/energy-climate-change-
environment/implementation-eu-countries/energy-and-climate-
governance-and-reporting/national-long-term-strategies_en
EC, 2014. Handbook on the Implementation of EC Environmental
Legislation, s.l.: European Comission.
EC, 2022. The European Council. [Na mreži]
Available at: https://www.consilium.europa.eu/en/infographics/eu-
gas-supply/
EC, 2023. 2023. [Na mreži]
Available at:
https://energy.ec.europa.eu/topics/oil-gas-and-coal/liquefied-natural-
gas_en
EC, 2023. Quarterly report On European gas markets, s.l.: European
Commission.
ECP, 2021. [Na mreži]
Available at: https://energycapitalpower.com/top-ten-african-
countries-sitting-on-the-most-natural-gas/
EEA, 2019. Greenhouse gas emission intensity of electricity generation
in Europe, s.l.: European Environment Agency.
EGH, 2022. European Gas Hub. [Na mreži]
Available at:
https://www.europeangashub.com/report-presentation/new-lng-
regasification-terminals-in-europe
EG, L., 2022. [Na mreži]
Available at: https://www.eglng.com/about
EH, 2022. EH. [Na mreži]
Available at:
https://www.apsc.endress.com/en/process-solutions/process-
solutions-oil-gas/tank-gauging-liquified-oil-gas
EIA, 2005. Summary of industry incident review, Annex 5C, s.l.: CLP
POWER HONG KONG LIMITED.
EIA, 2015. EIA. [Na mreži]
Available at: https://www.eia.gov/analysis/studies/worldshalegas/
139
EIA, 2017. Energy Information Agency. [Na mreži]
Available at: https://www.eia.gov/todayinenergy/detail.php?id=33592
EIA, 2020. [Na mreži]
Available at: https://www.offshore-energy.biz/eia-myanmar-joins-lng-
importers-circle/#:~:text=Myanmar%27s%20first%20LNG%20import
%20facility,gas%2Dfired%20electric%20power%20plants.
EIA, 2020. Annual energy outlook 2020. [Na mreži].
Available at: https://www.eia.gov/international/analysis/country/NGA
EIA, 2021. Electric power sector CO2 emissions drop as generation mix
shifts from coal to natural gas, s.l.: U.S. Energy Information
Administration.
EIA, 2022. Energy Information Administration. [Na mreži]
EIA, 2022. U.S. Energy Information Administration. [Na mreži]
Available at: https://www.eia.gov/todayinenergy/detail.php?
id=55920#:~:text=Europe%20became%20the%20primary
%20destination,U.S.%20LNG%20exports%20to%20Europe.
Available at:
https://www.eia.gov/outlooks/aeo/assumptions/pdf/OGSM_Assumptio
ns.pdf
Eikens, M., 2020. [Na mreži]
Available at: https://www.econnectenergy.com/articles/economics-of-
the-lng-value-chain#author
Einhorn , C. & Friedman, L., 2022. NYT. [Na mreži]
Available at: https://www.nytimes.com/2022/03/18/climate/global-
energy-crisis-conserve.html
140
EIU, 2014. [Na mreži]
Available at: http://country.eiu.com/article.aspx?
articleid=1021863486&Country=Angola&topic=Economy&subtopic=Fo_11
Enagás, 2014. GAINN4MOS. [Na mreži]
Available at:
http://www.gainnprojects.eu/wp-content/uploads/2016/01/3.2.-The-
LNG-Storage-Business-and-Associated-Costs-A%CC%81ngel-Rojo-ENAGA
%CC%81S.pdf
Enerdata, 2020. Global Energy Transition Statistics. [Na mreži]
Available at: https://yearbook.enerdata.net/renewables/renewable-in-
electricity-production-share.html
Energy, 2016. Combined Heat and Power Technology. [Na mreži]
Available at:
https://www.energy.gov/sites/prod/files/2016/09/f33/CHP-Gas
%20Turbine.pdf
Energy, 2018. [Na mreži]
Available at: https://www.aa.com.tr/en/energy/projects/myanmar-
greenlights-lng-power-plant-plans/17632
Energy, 2022. [Na mreži]
Available at: https://www.businessincameroon.com/energy/0912-
12898-cameroon-sold-12mln-m3-of-lng-as-at-end-of-september-2022-
official-data
Energy, N., 2020. [Na mreži]
Available at: https://www.nsenergybusiness.com/features/newstop-
ten-countries-with-worlds-largest-oil-reserves-5793487/
ENGIE, 2018. www.engie.com. [Na mreži]
Available at: https://www.elengy.com/en/lng/lng-an-energy-of-the-
future.html
EPA, 1990. National Ambient Air Quality Standards , s.l.: EPA.
EPA, 1999. Nitrogen Oxides (NOx),Why and How They Are Controlled,
s.l.: Office of Air Quality.
141
EPA, 1999. Technical Bulletin, Nitrogen Oxides (NOx),Why and How
They Are Controlled, s.l.: U.S. Environmental Protection Agency.
EPA, 2019. Sources of Greenhouse Gas Emissions, s.l.: s.n.
EPA, 2019. Sources of Greenhouse Gas Emissions, s.l.: s.n.
EPA, U., 2014. http://www.ourenergypolicy.org. [Na mreži]
Available at:
http://www.ourenergypolicy.org/wp-content/uploads/2014/04/epa-
compressors.pdf
EPA, U., 2021. U.S. Environmental Protection Agency. [Na mreži]
ERIA, 2017. [Na mreži]
Available at:
https://www.eria.org/uploads/media/10.RPR_FY2017_17_Chapter_4.p
df
ERIA, 2021. [Na mreži]
Available at: https://www.eria.org/uploads/media/Research-Project-
Report/RPR-2020-18/09_Chapter-2-Indonesia%E2%80%99s-LNG-
Policy.pdf
ERIA, 2021. Economic Research Institute for ASEAN and East Asia. [Na
mreži]
Available at: https://www.eria.org/uploads/media/Research-Project-
Report/RPR-2020-18/Feasible-Solutions-to-Deliver-LNG-Indonesia.pdf
Everingham, P., 2020. ANGEA. [Na mreži]
Available at: https://angeassociation.com/an-abbreviated-history-of-
lng-in-asia-and-a-look-towards-its-future/
Farhad Fazlollahi, A. B. E. E. a. L. L. B., 2015. Design and analysis of
the natural gas liquefaction optimization process- Energy Storage of
Cryogenic Carbon Capture (CCC-ES). Energy, 90(1), pp. 244-257.
Fay, J. A., 1980. Risks of LNG and LPG. Energy, Tom 5, pp. 89-105.
Fecht , B. A., Gates, T. E., Nelson, K. O. & Marr , G. D., 1982. OSTI.
[Na mreži]
Available at: https://www.osti.gov/servlets/purl/6635203
Felton, K. C., Connell, R. P. & Miner, K. A., 2007. [Na mreži]
142
%20Conferences/2007/fscommand/PS5_3_Felton_Connell_s.pdf
Flavelle, C., Barnes, J. E. & Sul, E., 2021. NYT. [Na mreži]
Available at: https://www.nytimes.com/2021/10/21/climate/climate-
change-national-security.html
Foss, M. M., 2009. LNG safety and security, s.l.:
https://www.researchgate.net/publication/289549187.
Foss, M. M., 2012. Center for Energy Economics. [Na mreži]
Available at:
https://www.beg.utexas.edu/files/cee/legacy/LNG_Safety_and_Securi
ty_Update_2012.pdf
Foss, M. M., 2012. An overview on liquefied natural gas (LNG),its
properties, the LNG industry,and safety considerations, s.l.: CEE.
Freyssinet, 2015. [Na mreži]
Available at:
https://freyssinet.co.uk/wp-content/uploads/2015/12/PT_016_LNG_Ta
nks_in_Trinidad__Tobago.pdf
FTI, 2020. FTI consulting. [Na mreži]
Available at: https://www.fticonsulting.com/~/media/Files/emea--
files/insights/articles/2020/dec/small-scale-lng-market-europe-
analysis-volumes-players-prices-2025.pdf
Fulwood, M., 2018. [Na mreži]
Available at:
https://www.energypolicy.columbia.edu/wp-content/uploads/2018/05
/Asian-LNG-Trading-Hubs_CGEP_Report_050318.pdf
Fulwood, M., 2018. [Na mreži]
Available at:
https://www.energypolicy.columbia.edu/wp-content/uploads/2018/05
/Asian-LNG-Trading-Hubs_CGEP_Report_050318.pdf
Furlonge, H. I., 2008. Optimal Distribution of Economic Value along the
LNG Chain from Government and Investor Perspectives. Energy
Exploration and Exploitation, 26(6), pp. 397-416.
G Heath, E. W. D. S. A. B., 2015. Estimating U.S. Methane Emissions
from the Natural Gas Supply Chain: Approaches, Uncertainties,
143
Current Estimates, and Future Studies, s.l.: e National Renewable
Energy Laboratory.
Garside, M., 2022. Statista. [Na mreži]
Available at: https://www.statista.com/statistics/270277/mining-of-
rare-earths-by-country/
Gasteh, 2005. [Na mreži]
%20Conferences/2005/SDS_TIF/050147.pdf
Gautier, . D. L., 2005. USGS. [Na mreži]
Available at: https://pubs.usgs.gov/bul/2204/c/pdf/B2204C.pdf
GCC, 2021. Global Climate Change. [Na mreži]
Available at: https://climate.nasa.gov/faq/18/whats-nasa-got-to-do-
with-climate-change/
GD, 2023. [Na mreži]
Available at: https://www.globaldata.com/store/report/sonatrach-
skikda-lng-storage-tank-skikda-profile-snapshot/
GECF, 2023. [Na mreži]
Available at: https://www.gecf.org/_resources/files/events/expert-
commentary---monetisation-of-natural-gas-through-the-development-
of-value-added-petrochemical/monetisation-of-natural-gas-through-
the-development-of-value-added-petrochemicals.pdf
GEM, 2022. [Na mreži]
Available at: https://www.gem.wiki/Arzew-Bethioua_LNG_Terminal
Available at: https://www.gem.wiki/Sonatrach_Skikda_LNG_Terminal
Available at: https://www.gem.wiki/Damietta_Segas_LNG_Terminal
Available at: https://www.gem.wiki/Punta_Europa_LNG_Terminal
144
Available at: https://www.gem.wiki/Sabine_Pass_LNG_Terminal
Available at:
https://globalenergymonitor.org/wp-content/uploads/2022/04/GEM-
Briefing-LNG-Terminal-Development-Timelines.pdf
Available at: https://www.gem.wiki/Cove_Point_LNG_Terminal
GEM, 2022. Global Energy Monitor. [Na mreži]
Available at:
https://globalenergymonitor.org/wp-content/uploads/2022/12/GEM-
Asia-LNG-Update-2022-Briefing.pdf
Available at: https://www.gem.wiki/Cameroon_FLNG_Terminal
Available at:
https://www.gem.wiki/Hammerfest_LNG_Snohvit_Terminal
General, P. I., 2000. Air Quality Guidelines - Second Edition. U:
Particulate matter. s.l.:WHO Regional Office for Europe.
GEO, 2023. Global Energy Observatory. [Na mreži]
Available at: http://globalenergyobservatory.org/geoid/44692
Giddens, A., 2002. Runaway world how globalisation is reshaping our
lives. 46(2), pp. 170-176.
GIIGNL, 2009. GIIGNL. [Na mreži]
Available at: http://www.kosancrisplant.com/media/5648/1-
lng_basics_82809_final_hq.pdf
GIIGNL, 2022. [Na mreži]
Available at:
https://giignl.org/wp-content/uploads/2022/05/GIIGNL2022_Annual_R
eport_May24.pdf
GINGL, 2021. [Na mreži]
Available at:
145
https://www.connaissancedesenergies.org/sites/default/files/pdf-
actualites/giignl_2021_annual_report_may4.pdf
GLE, 2018. [Na mreži]
Available at:
https://www.gie.eu/download/2018/GIE_Brochure_The_Benefits_and_
Role_of_LNG_in_Europe_January2018.pdf
Glenn Mc Grath, 2021. https://www.eia.gov. [Na mreži]
[Poslednji pristup 8 august 2021].
GLH, 2023. [Na mreži]
Available at: https://globallnghub.com/international-natural-gas-
prices-cedigaz.html
GMI, 2020. www.globalmethane.org. [Na mreži]
Available at: https://www.globalmethane.org/documents/gmi-
mitigation-factsheet.pdf
GMS, 2021. [Na mreži]
Available at: https://www.gmsthailand.com/blog/what-is-lng-storage-
tank/
Godzimirski, J. M., 2021. Energy, Climate Change and Security: The
Russian Strategic Conundrum. Journal of Eurasian Studies , Tom 0(0),
p. 1–16.
Goodstein, D. L., 1975. States of matter. s.l.:Dover Publications, Inc.
GTT, 2021. [Na mreži]
Available at: https://gtt.fr/about-us/history
Gülen, G., 2016. Importance of Midstream in Oil and Gas Resource
Development. Current Sustainable/Renewable Energy Reports volume,
Tom 3, pp. 23-27.
Gürsan , C. & Gooyert, V., 2021. The systemic impact of a transition
fuel: Does natural gas help or hinder the energy transition?. Renewable
and Sustainable Energy Reviews, Tom 138.
Gyenes, Z., Wood, M. H. & Struckl, M., 2017. JRC Science Hub. [Na
mreži]
Available at:
file:///C:/Users/aleksandra.v.aleksic/Downloads/jrc106029_online.pdf
146
Habibic, A., 2023. [Na mreži]
Available at: https://www.offshore-energy.biz/cheniere-starts-
permitting-process-for-sabine-pass-lng-expansion/
Hai-Bin Zhang , Han-Cheng Dai , Hua-Xia Lai & Wen-Tao Wang , 2017.
U.S. withdrawal from the Paris Agreement: Reasons, impacts, and
China's response. Advances in Climate Change Research, 8(4), pp. 220-
225.
Haider, S., Saputra , W. & Patzek , T., 2020. The Key Factors That
Determine the Economically Viable, Horizontal Hydrofractured Gas
Wells in Mudrocks. Energies, 13(2348).
Hamutuk, L., 2008. Sunrise LNG: Dreams, Realities and Challenges.
s.l.:Timor-Leste Institute for Reconstruction Monitoring and Analysis.
Hannah Ritchie & Max Roser, 2021. https://ourworldindata.org/. [Na
mreži]
Hanqin Tian, i drugi, 2015. Global methane and nitrous oxide emissions
from terrestrial ecosystems due to multiple environmental changes.
Ecosystem Health and Sustainability, 1(4), pp. 1-20.
Hansson, S. & Aven, T., 2014. Is Risk Analysis Scientific?. Riska analysis,
34(7), pp. 1173-1183.
Hayes, A., 2022. Investopedia. [Na mreži]
Available at: https://www.investopedia.com/1973-energy-crisis-
definition-5222090#toc-1970s-stagflation
HC, 2002. Hydrocarbon Technology. [Na mreži]
Available at:
https://www.hydrocarbons-technology.com/projects/peru-lng/
HCT, 2008. Hydrocarbon Technology. [Na mreži]
Available at:
https://www.hydrocarbons-technology.com/projects/shtokman_gas_pr
oject/
Hecht, G., 2011. Entangled Geographies: Empire and Technopolitics in
the Global Cold War. s.l.:MIT.
Henderson, J., 2019. Russian LNG:Becoming a Global Force. s.l.,
Materials Science and Engineering.
147
Henderson, J. & Moe, A., 2019. The Globalization of Russian Gas.
s.l.:Edward Edgal Publishing Ltd.
Hensen, J., 1988. [Na mreži]
Available at: https://www.sealevel.info/1988-07-
07_Hansen_House_Testimony.pdf
Hjorteset, K. i drugi, 2013. [Na mreži]
Available at: https://www.pci.org/PCI_Docs/Publications/PCI
%20Journal/2013/Fall/Development%20of%20large-scale%20precast
%20prestressed%20concrete%20liquefied%20natural%20gas%20storage
%20tanks.pdf
Högselius, P., 2013. Red gas. 1st ur. NY: Palgrave and Macmillan.
Holcombe, R. G., 1980. Oil Gas Tax Q.; (United States). [Na mreži]
Available at: https://www.osti.gov/biblio/7041551
Hollnagel, E., 2014. Safety-I and Safety-II The Past and Future of
Safety Management. s.l.:CRC Press.
Hope, B., 2022. sustainability. [Na mreži]
Available at: https://sustainabilitymag.com/net-zero/top-10-nations-
that-are-leading-the-renewable-energy-charge-countries-emissions
Horton, J., Palumbo , D. & Bowler, T., 2022. BBC. [Na mreži]
Available at: https://www.bbc.com/news/58888451
Howarth, ,. R. W., Santoro, R. & Ingraffea, A., 2011. Methane and the
greenhouse-gas footprint of natural gas from shale formations. Climatic
Change, Issue oi:10.1007/s10584-011-0061-5) c.
Howel, N., Byrne, R. & Landray, T., 2023. GP&LNG. [Na mreži]
Available at:
http://www.gasprocessingnews.com/articles/2023/10/european-lng-
the-current-market-and-its-future/#:~:text=In%202021%2C%20Europe
%20had%2029,either%20operational%20or%20under%20construction.
HP, 2019. Hydrocarbon processing. [Na mreži]
Available at: https://www.hydrocarbons-technology.com/projects/the-
power-of-siberia-gas-transmission-system-gts/
Hrastar, J., 2014. Liquid Natural Gas in the United States: A History.
s.l.:McFarland.
148
HT, 2002. Hydrocarbon Technology. [Na mreži]
Available at:
https://www.hydrocarbons-technology.com/projects/peru-lng/
HT, 2013. [Na mreži]
Available at:
https://www.hydrocarbons-technology.com/projects/sonatrach/
Available at:
https://www.hydrocarbons-technology.com/projects/pnglng/
Available at:
https://www.hydrocarbons-technology.com/projects/seagas/
HT, 2019. Hydrocrbon Technology. [Na mreži]
Available at:
https://www.hydrocarbons-technology.com/projects/vladivostok-lng-
project-primorye-territory/
Available at:
https://www.hydrocarbons-technology.com/projects/snohvit-lng/
IBM, 2014. GOVERNMENT OF INDIA. [Na mreži]
Available at:
https://ibm.gov.in/writereaddata/files/07092014125840IMYB_2012_Pet
roleum%20and%20Natural%20Gas.pdf
ICCT, 2007. Air Pollution and Greenhouse Gas Emissions from Ocean-
going Ships: Impacts, Mitigation Options and, s.l.: The International
Council on Clean Transportation.
Ice, T., 2011. [Na mreži]
Available at:
https://www.theice.com/publicdocs/NA_Phys_Gas_hubs.pdf
ICLG, 2023. [Na mreži]
Available at: https://iclg.com/practice-areas/oil-and-gas-laws-and-
regulations/venezuela#:~:text=Venezuela%20does%20not%20have
149
%20LNG,meet%20the%20country%27s%20energy%20requirements.
IEA, 2018. Global Energy & CO2 Status Report 2019 , s.l.: IEA.
IEA, 2019. CO2 emissions from fuel combustion, s.l.: International
Energy Agency.
IEA, 2019. World Energy Outlook 2019, s.l.: s.n.
IEA, 2020. Flaring emissions, s.l.: International Energy Agency.
IEA, 2020. Methane Tracker 2020, s.l.: s.n.
IEA, 2021. Global carbon dioxide emissions are set for their second-
biggest increase in history, s.l.: IEA.
IEA, 2021. Global electricity demand is growing faster than
renewables, driving strong increase in generation from fossil fuels,
s.l.: International Energy Agency.
IEA, 2022. [Na mreži]
Available at: https://www.iea.org/news/global-coal-demand-is-set-to-
return-to-its-all-time-high-in-2022
IEA, 2022. [Na mreži]
Available at: https://www.iea.org/reports/coal-market-update-july-
2022/demand
IEA, 2022. Global Methane Tracker 2022. [Na mreži]
Available at: https://www.iea.org/reports/global-methane-tracker-
2022/estimating-methane-emissions
IGU, 2022. INternational Gas Union. [Na mreži]
Available at: file:///C:/Users/aleksandra.v.aleksic/Downloads/IGU-
World-LNG-Report-2022_final.pdf
INCORRYS, 2020. Liquefaction Capacity by Country (2020). [Na mreži]
Available at: https://incorrys.com/liquefied-natural-gas-lng-forecast/
INGAA, 2018. Improving Methane Emissions from Natural Gas
Transmission and Storage, s.l.: https://www.ingaa.org/.
IPCC, 2001. Good Practice Guidance and Uncertainty Management in
National Greenhouse Gas Inventories , s.l.: Intergovernmental Panel on
Climate Change.
IPIECA, 2015. https://www.ipieca.org/resources/fact-sheet/exploring-
methane-emissions/. [Na mreži]
150
Available at: https://www.ipieca.org/resources/fact-sheet/exploring-
methane-emissions/
IR, 2021. World’s First Fleet of Dual-Fuel LPG Powered Ships, s.l.:
International Registries.
ISGINTT, 2010. International Safety Guide for Inland Navigation Tank-
barges and Terminals. s.l.:Central Commission for the Navigation of the
Rhine.
Ivanova, V. R., 2020. The anthropogenic air pollution and human
health. Journal of IMAB, 26(2), pp. 3057-3062.
Izadmehr, M., Shams, R. & Gha, M. H., 2016. New correlations for
predicting pure and impure natural gas viscosity. Journal of Natural
Gas Science and Engineering, Tom 30, pp. 364-378.
Jacopo Tattini, 2020. International Shipping, s.l.: IEA-International
Energy Agency.
Janeliūnas, T. & Tumkevič, A., 2013. Lithuanian Foreign Policy Review,
Tom 30, pp. 65-90.
Jefferson, M., 2015. There's nothing much new under the Sun: The
challenges of exploiting and using energy and other resources through
history. Energy policy, Tom 86, pp. 804-811.
Jensen, J., 2004. [Na mreži]
Available at:
https://www.oxfordenergy.org/wpcms/wp-content/uploads/2010/11/
NG5-TheDevelopmentofAGlobalLNGMarketIsItLikelyIfSoWhen-
JamesJensen-2004.pdf
Jiang, W., 2019. CGAI. [Na mreži]
Available at:
https://www.cgai.ca/chinas_lng_market_past_present_and_future
Jianping, L., Minrong, , L., Jinnan, W. & Jianjian,, L., 2013. Global
Environmental Issues and Human Wellbeing. Report on Global
Environmental Competitiveness, pp. 3-21.
JOGMEC, 2022. [Na mreži]
Available at:
https://oilgas-info.jogmec.go.jp/_res/projects/default_project/_page
_/001/009/258/4_16_Petronas_2022_en.pdf
151
Jørgensen-Dahl, A., 2010. ARCTIS. [Na mreži]
Available at: http://www.arctis-search.com/Arctic+Oil+and+Gas
Juda-Rezler, K. i drugi, 2020. Characterization of atmospheric PM2.5
sources at a Central European urban background site. Science of The
Total Environment, Tom 713.
Juhrich, K., 2016. CO2 Emission Factors for Fossil Fuels. s.l.:German
Environment Agency (UBA).
Jumonville, J., 2010. Tutorian on cryogenic turboexpanders.
s.l.:Turbomachinery and Pump Symposia .
Kafrudi, G. E., Amini, M. & Habibi, M. R., 2014. Application of Turbo-
Expander to Greenhouse Gas and Air Pollutant Emissions Reduction
Using Exergy and Economical Analysis. Iranian Journal of Chemical
Engineering, 14(4), pp. 32-47.
Karasalihovic, S. D., 2010. [Na mreži]
Available at: http://rgn.hr/~dkarasal/NIDS/GOSPODARENJE
%20PLINOVIMA%201/GP1-9%20Nekonvencionalni%20izvori.pdf
Kawamura, Y. & Nakano, M., 2003. IGU. [Na mreži]
Available at:
http://members.igu.org/html/wgc2003/WGC_pdffiles/10324_10457864
45_4481_1.pdf
Kazimierz Lejda, i drugi, 2021. Assessment of Petrol and Natural Gas
Vehicle Carbon Oxides Emissions in the Laboratory and On-Road Tests.
Energies, Tom 14, p. 1631.
Kent, A., 1993. Experimental Low-Temperature Physics. New York:
American Institute of Physics.
Khrennikova , D. & Tanas, O., 2022. Bloomberg. [Na mreži]
Available at:
https://www.bloomberg.com/news/articles/2022-01-31/russia-s-gas-
production-set-for-record-high-in-2022-iea-says
Kikuchi, R., 2001. Environmental Management of Sulfur Trioxide
Emission: Impact of SO3 on Human Health:. Environmental
Management, 27(6), pp. 837-844.
Konaplyonik, A. A., 2010. [Na mreži]
Available at:
http://konoplyanik.ru/ru/publications/articles/465_Evolution_of_Gas_
152
Pricing_in_Continental_Europe.pdf
Koons, E., 2022. Energy Tracker. [Na mreži]
Available at: https://energytracker.asia/5-major-lng-projects-to-keep-
an-eye-on-in-2022/
Kostova, P. & Sidova, D., 2020. Ecological security and environmental
security – similarities and differences. INTERNATIONAL SCIENTIFIC
JOURNAL "SECURITY & FUTURE, IV(3), pp. 91-94 .
Krist, W., 2013. Globalization and America’s Trade Agreements.
s.l.:Woodrow Wilson Center Press / Johns Hopkins University Press.
Kulitsa, M. & Wood, D. A., 2020. Original articleDuality in LNG tank-
pressure behaviour and its relevance forship-to-ship transfers to
ﬂoating storage and regasiﬁcationunit. Advances inGeo-Energy
Research, Tom 4, pp. 54-76.
Kyu Kim, B. i drugi, 2012. RECENT PROGRESS IN LNG SAFETY AND SPILL
EMERGENCY RESPONSE RESEARCH. s.l., IChemE.
Lakić, S., 2005. ubs-asb.com. [Na mreži]
Available at:
https://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2005/7_8/UBS-
Bankarstvo-7-8-2005-Lakic.pdf
Lansetti, S., 2006. Research Gate. [Na mreži]
Available at:
https://www.researchgate.net/publication/312267988_The_keep_in_th
e_ground_future_of_Arctic_fossil_fuel_resources
Lansetti, S., 2016. [Na mreži]
Available at: https://www.researchgate.net/figure/Pipeline-vs-LNG-
transportation-cost-24_fig1_312267988
Leal-Arcas, R., 2014. Unconventional Energy Sources and EU Energy
Security: A Legal, Economic and Political Analysis. OGEL, 12(4).
Leboeuf, A. & Broughton, E., 2008. Securitization of Healthand
Environmental Issues: Process and Effects.A research outline, s.l.:
Institut Français des Relations Internationales.
Lee, I., Park, , J. & Moon, . I., 2018. Key Issues and Challenges on the
Liquefied Natural Gas Value Chain:A Review from the Process Systems
Engineering Point of View. Industrial and Chemistry Engineering
Research, Tom 57, pp. 5805-5818.
153
Lee, I., Park, J. & Moon, I., 2018. Key Issues and Challenges on the
Liquefied Natural Gas Value Chain:. Ind. Eng. Chem. Res., p.
5805−5818.
Lehtoranta, K. e. a., 2019. Particle and Gaseous Emissions from Marine
Engines Utilizing Various Fuels and Aftertreatment Systems. 29th CIMAC
World Congress 2019 in Vancuver.
Levon group LCC, 2015. American Petroleum Industry. [Na mreži]
Available at: https://www.api.org/
Levon Group, 2015. LNG operations, Consistant methodology for
estimating GHG, Washington: API.
Lipták, B., 2020. Control global. [Na mreži]
Available at: https://www.controlglobal.com/articles/2020/how-best-
to-detect-lng-spills-and-leaks/
Liu, S., Maja Turk Sekulic, Jelena Radonić & Youn Hee Lim, 2021. Long-
term exposure to ambient air pollution and road traffic noise and
asthma incidence in adults: The Danish Nurse cohort. Environment
International, Tom 152.
Liu, Z. C. P. D. Z. e. a., 2020. Near-real-time monitoring of global CO2
emissions reveals the effects of the COVID-19 pandemic. Nature
Communications, Issue 11.
LNG, A., 2021. Adriatic LNG. [Na mreži]
Available at: https://www.adriaticlng.it/en/the-terminal/why-lng/lng-
history
LNG, N., 2023. [Na mreži]
Available at:
https://www.nigerialng.com/operations-strategies/Pages/The-
Plant.aspx
LNGPrime, 2022. [Na mreži]
Available at: https://lngprime.com/europe/shell-to-pull-out-of-russias-
sakhalin-lng-export-plant/44148/
Lott, R. A. & Kirchgessner, D. A., 1996. Methane Emissions from the
Natural Gas Industry, s.l.: EPA.
Lúcia Fernandes Sanches, i drugi, 2019. Global regulation of methane
emission from natural lakes. Scientific Reports.
154
Luguang, L., 2022. Development of natural gas industry in China:
Review and prospect. Natural Gas Industry B, 9(2), pp. 187-196.
Lyndon, G., Hanania, J. & Donev, J., 2016. Energy education. [Na
mreži]
Available at:
https://energyeducation.ca/encyclopedia/Energy_diversification
Lyu, Y., Lu, J. & Sun, J., 2021. Effect of Rolling on the Stratification
and Rollover Phenomenon of LNG Cargo Tank. s.l., The 31st
International Ocean and Polar Engineering Conference.
M Łaciak, K. S. A. S. a. T. W., 2019. Possibilities of Liquefied Natural
Gas (LNG) use for power generation. Earth and Environmental Science,
214(012138).
Mac Kinnon , M. A., Brouwer, J. & Samuelse, S., 2018. The role of
natural gas and its infrastructure in mitigating greenhouse gas
emissions, improving regional air quality, and renewable resource
integratio. Progress in Energy and Combustion Science, Tom 64, pp. 62-
92.
Machademy, 2021. [Na mreži]
Available at: https://www.mechademy.com/lng_plant/adnoc-lng-
trains-1-2/
Maclennan, R., 2018. My North. [Na mreži]
Available at: https://www.nepia.com/articles/rollover-risks-of-
lng#:~:text=Stratification%20is%20more%20likely%20to,heel%20will
%20sit%20on%20top.
Malliaris , A. G. & Ziemba, W. T., 2015. The World Scientific Handbook
of Futures Market. s.l.:World Scinetific.
Malthus, T., 2010. An Essay on the Principle of Population. Oxfordshire:
Oxford World's Classics.
Maltseva, I. & Tkachuk, . K., 2020. The Role of the Internet of Things
(IoT) in Energy Management of a Smart City. s.l., IOP Conf. Series:
Materials Science and Engineering.
Mann, D., 1985. NIST. [Na mreži]
Available at: https://nvlpubs.nist.gov/nistpubs/Legacy/IR/nbsir85-
3028.pdf
Manu, M., 2018. Nikola Tesla's Free Electricity Electronic Circuit.
155
Journal of Electronics and Communication.
Mara, D., Nate, S., Stavytskyy , A. & Kharlamova, G., 2022. The Place
of Energy Security in the National Security Framework: An Assessment
Approach. Energies, 15(658).
Martinez, R., Christian Juel, P. & Fjelldale, P., 2005. ABB. [Na mreži]
Available at:
https://library.e.abb.com/public/5dc2af5486252e79c125707b004b6fd5
/47-50%203M551_ENG72dpi.pdf
Matthew R. Harrison; et al, 1996. Methane emissions from Natural Gas
Industry, s.l.: EPA.
McDermott, 2018. [Na mreži]
Available at: https://www.mcdermott.com/What-We-Do/Project-
Profiles/Freeport-LNG#:~:text=The%20EPC%20project%20scope
%20includes,will%20be%20supplied%20by%20McDermott.
McGrath, M., 2022. BBC. [Na mreži]
Available at: https://www.bbc.com/news/science-environment-
60664799
McKibben, B., 2006. The End of Nature. NY: Random House Trade
Paperback Edition.
McMorrow, D., 2011. Methods for Remote Determination of CO2
Emission, s.l.: JASON.
McMorrow, D., 2011. Methods for Remote Determination of CO2
Emissions, s.l.: JASON, The MITRE Corporation.
Melnik, A., 2021. [Na mreži]
Available at: https://soldat.pro/en/2021/04/01/spg-proekty-rossii-
pokoriaut-mir-kak-razvivaetsia-otrasl-so-vremen-sssr/?
ysclid=li4f80ts50869622889
Merkulov, V. I., 2019. [Na mreži]
Available at:
https://www.researchgate.net/publication/346138136_Analysis_of_Rus
sian_Arctic_LNG_projects_and_their_development_prospects
Merkulov, V. I., 2020. Analysis of Russian Arctic LNG projects and their
development prospects. s.l., IOP Publishing.
156
Merkulov, V. I., Skripnuk, D. F. & Kulik, S. V., 2020. Analysis of world
LNG production capacity. s.l., IOP Publishing.
Mesit, 2013. Mesit. [Na mreži]
Available at: https://www.mesit.com/en/projects/8/lng-arzew-
sonatrach.html
Metz, B. i drugi, 2005. Carbon Dioxide Capture and Storage, s.l.:
Intergovernmental Panel on Climate Change.
MGP, 2019. https://methaneguidingprinciples.org. [Na mreži]
Available at:
https://methaneguidingprinciples.org/wp-content/uploads/2019/11/NS
R05896-Reducing-Methane-Emissions-Brochure-AWv5_WEB.pdf
MGP, 2020. Reducing Methane Emissions: Best Practice Guide
Identification, Detection, Measurement and Quantification, s.l.:
Methane Guiding Principles.
Mićić, R., 2019. Istorijat eksploatacije nafte i gasa. s.l.:Tehnički
fakultet Mihajlo Pupin.
Mićić, R., 2020. Tehnika i tehnologija prerade gasa. s.l.:Tehnički
fakultet Mihajlo Pupin.
Mićić, R., 2020. Životna bezbednost prilikom eksploatacije i
održavanja objekata za proizvodnju nafte i gasa. s.l.:Univerzitet u
Novom Sadu.
Mihajlović, L. S. & Svetlana Trajković, 2016. Journal of Process
Management – New Technologies, International , 4(2), pp. 17-25.
Ministarstvo zaštite životne sredine, 2013. Uredba o uslovima za
monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, s.l.: Paragraf.
Miola, A., Ciuffo, B. & Giovine, E., 2010. Regulating Air Emissions from
Ships. s.l.:http://www.jrc.ec.europa.eu/.
Mitrova, T., 2014. THE GEOPOLITICS OF RUSSIAN NATURAL GAS.
s.l.:RICE UNIVERSITY.
Moffatt&Nichol, 2023. MOFFATT & NICHOL. [Na mreži]
Available at: https://www.moffattnichol.com/project/sabine-pass-lng-
import-terminal
Mokatab, S., Maak, J. Y., Valappil, J. V. & Wood, D. A., 2013.
Handbook of liquefied natural gas. s.l.:Gulf Professional Publishing.
157
Mokhatab, S., Mak, J. Y., Valappil, J. & Wood, D. A., 2014. Handbook
of Liquefied Natural Gas. s.l.:Gulf Professional Publishing.
Moreira dos Santos, R., Szklo, A., Lucena, A. & Poggio, M., 2022.
Evaluating strategies for monetizing natural gas liquids from processing
plants – Liquid fuels versus petrochemicals. Journal of Natural Gas
Science and Engineering, Tom 99.
Morrow, D. M., 2011. Methods for remote determination CO2
Emissions, s.l.: The MITRE Corporation.
Mottschall, M., Kasten, P. & Rodríguez, F., 2020. [Na mreži]
Available at: https://theicct.org/sites/default/files/publications/LNG-
in-trucks_May2020.pdf
MPNG, 2011. mopng.gov.in. [Na mreži]
Available at:
https://mopng.gov.in/files/article/articlefiles/swapguidelines9.pdf
MRE, 1980. Ninistarstvo rudarstva i energetike. [Na mreži]
Available at:
https://www.mre.gov.rs/sites/default/files/2021/03/23_pravilnik_o_kl
asifikaciji_i_kategorizaciji_rezervi_nafte.pdf
MTJA, 2021. [Na mreži]
Available at: https://www.mtja.org/development
Mukhamejan, N., 2022. ecurity Distillery. [Na mreži]
Available at: https://thesecuritydistillery.org/all-articles/why-we-
need-more-climate-security-and-less-climate-securitization-the-case-
of-kyrgyzstan
Myers, D., 1996. Methane Emissions from the Natural Gas Industry, s.l.:
US EPA.
Myers, N., 1993. Environmental Refugees in a Globally Warmed World.
BioScience, 43(10), pp. 752-761.
Naik, G., 2004. www.Pinedale.com. [Na mreži]
Available at:
https://pinedaleonline.com/socioeconomic/pdfs/tight_gas.pdf
Nakhle, C., 2023. GIS. [Na mreži]
Available at: https://www.gisreportsonline.com/r/gas-markets/
158
NAP, 2018. Improving Characterization of Anthropogenic Methane
Emissions in the United States. s.l.:THE NATIONAL ACADEMIES PRESS.
NAS, 1984. Emergency and Continuous Exposure Limits for Selected
Airborne Contaminants:. s.l.:National Academies Press.
NASEM, 2018. Methane Emission Measurement and Monitoring Methods.
U: Improving Characterization of Anthropogenic Methane Emissions in
the United States. s.l.:The National Academies Press, pp. 77-138.
Natgas, 2013. Natural Gas. [Na mreži]
Available at:
http://naturalgas.org/naturalgas/marketing/#:~:text=Natural%20gas
%20marketing%20may%20be,the%20wellhead%20to%20end%2Dusers.
Nevers, N. d., 1977. Air Pollution Control Philosophies. Journal of the
Air Pollution Control Association, 27(3), pp. 197-218,.
Ng , S. & Singh, H., 2018. https://www.ioconsulting.com/. [Na mreži]
Available at: https://www.ioconsulting.com/post/part-ii-gas-
monetisation-external-economic-and-non-technical-factors
Ng, S., 2018. [Na mreži]
Available at: https://www.ioconsulting.com/post/stranded-oil-and-
small-marginal-pools-what-do-we-do-with-the-gas
Nijkamp, J., Draijer, A. & Walker, D., 2020. IFP. [Na mreži]
Available at: https://ifpmag.mdmpublishing.com/using-flame-
detectors-for-zone-2-hazardous-areas/
NNI, 2007. The Norwegian Nobel Institute. [Na mreži]
Available at:
https://www.nobelprize.org/prizes/peace/2007/gore/facts/
Nordin, A., Amin, M. & Majid, A., 2013. Analysis of carbon dioxide
emission of gas fuelled cogeneration plant. Kuantan, Pahang, Malaysia,
IOP Publishing Ltd.
NORSK, 2023. Norvegian petroleum. [Na mreži]
Available at:
https://www.norskpetroleum.no/en/facts/field/#:~:text=Since
%20production%20started%20in%201971,started%20production%20in
%202022%3A%20Nova.
159
Novatek, 2021. Novatek. [Na mreži]
Available at: https://www.novatek.ru/en/press/releases/index.php?
id_4=4808
NPD, 2018. NPD. [Na mreži]
Available at:
https://www.npd.no/globalassets/1-npd/publikasjoner/sokkelaret-
2018-eng/the-shelf-in-2018-press-relase.pdf
NRC, 2006. [Na mreži]
Available at: https://www.nrc.gov/docs/ML0933/ML093350852.pdf
NSC, 2015. Government of Nova Scotia. [Na mreži]
Available at: https://novascotia.ca/nse/ea/bear-head-lng.asp
Nuranti, R. & Ziyad , F. A., 2019. GTI Energy. [Na mreži]
Available at:
https://www.gti.energy/wp-content/uploads/2019/10/189-LNG19-
04April2019-Gunawan-Nuranti-paper.pdf
O’Neill, K. & PJ Rudden, 2018. Lessons learned Bulletin, Ispra, Italy:
Joint Research Center.
OAQPS, 2014. Oil and Natural Gas Sector Pneumatic Devices, s.l.: US
EPA.
Obrenović, S., 2021. Perspektive konkurentnosti TPG-a: osvrt na tržište
EU. Menadzment finansije i pravo, 7(1), pp. 131-163.
ODRÉ, 2022. gas infrastructure Europe. [Na mreži]
Available at: https://odre.opendatasoft.com/explore/dataset/les-
terminaux-methaniers-existants-et-en-projet-en-europe/table/?
disjunctive.pays&disjunctive.terminal&disjunctive.statut&disjunctive.t
ype&sort=capacite_de_regazeification_annuelle_existante_milliard_de_
m3&dat
Odubela, B. A. a. M., 2015. Methane emissions from oil and gas
transport facilities – exploring innovative ways to mitigate
environmental consequences. Tom 92, pp. 121-133.
Odum, E., 1959. Fundamentals of Ecology. 2nd edition ur. s.l.:W. B.
Saunders.
OIES, 2014. [Na mreži]
160
Available at:
https://www.oxfordenergy.org/wpcms/wp-content/uploads/2014/02/
NG-83.pdf
Available at: https://a9w7k6q9.stackpathcdn.com/wpcms/wp-
content/uploads/2016/02/NG-104.pdf
OIES, 2016. Oxford Institute for Energz Studies. [Na mreži]
content/uploads/2016/10/South-American-Gas-Markets-and-the-Role-
of-LNG-NG-114.pdf
OIES, 2019. Oxford Institute for Energy Studies. [Na mreži]
Available at:
https://www.europeangashub.com/wp-content/uploads/2019/12/Russi
an-LNG-Becoming-a-Global-Force-NG-154.pdf
content/uploads/2020/03/Gas-Industry-Reform-and-the-Evolution-of-a-
Competitive-Gas-Market-in-Malaysia-NG-158.pdf
Available at:
https://www.oxfordenergy.org/wpcms/wp-content/uploads/2020/05/E
uropean-Traded-gas-hubs-the-supremacy-of-TTF.pdf
content/uploads/2020/09/Emerging-Asia-LNG-demand-NG-162.pdf
Available at:
uropean-Traded-Gas-Hubs-NG-170.pdf
Available at:
161
uropean-Traded-Gas-Hubs-NG-170.pdf
Available at:
https://www.fundacionnaturgy.org/wp-content/uploads/woocommerc
e_uploads/2022/11/International-Gas-Contracts-aoape3.pdf
Oláh, J. i drugi, 2020. Impact of Industry 4.0 on Environmental
Sustainability,. Sustainability, MDPI, 12(11), pp. 1-21.
Olivier, J. & Peters, J., 2020. Trends in global CO2 and total
greenhouse gas emissions: 2020 Report, s.l.: PBL Netherlands
Environmental Assessment Agency.
O'Neil, J. J., 2006. Prodigal Genius: The Life of Nikola Tesla.
s.l.:Cosimo Inc..
OPEC, 2022. Organization of the Petroleum Exporting Countries. [Na
mreži]
Available at:
https://www.opec.org/opec_web/en/press_room/6937.htm#:~:text=At
%20the%20end%20of%202021%2C%20world%20proven%20natural%20gas
%20reserves,at%20the%20end%20of%202020.
Oppenheimer, , M. B. & et. al, 2019. U: Sea Level Rise and Implications
for Low-Lying Islands, Coasts and Communities. In: IPCC Special Report
on the Ocean and Cryosphere in a Changing Climate. NY: Cambridge
University Press, p. 321–445.
Oran, E., Chamberlain, G. & Pekalskic, A., 2020. Mechanisms and
occurrence of detonations in vapor cloud explosions. Progress in Energy
and Combustion Science, Tom 77.
Orue, E. P., 2023. Riviera. [Na mreži]
Available at: https://www.rivieramm.com/news-content-hub/news-
content-hub/is-the-time-right-for-trinidad-amp-tobago-and-the-small-
lng-shipping-markets-75626
OSTI, 2002. Industrial Combustion Technology Roadmap, s.l.: U.S.
Department of Energy.
OT, 2015. Offshore Technology. [Na mreži]
Available at: https://www.offshore-technology.com/projects/joint-
development-area-blocks-b-17-c-19-and-b-17-01-integrated-
development-project/
162
OT, 2023. Offshore technology. [Na mreži]
Available at:
https://www.offshore-technology.com/marketdata/arzew-gl1z-lng-
liquefaction-terminal-algeria/
OT, 2023. Offshore Technology. [Na mreži]
Available at: https://www.offshore-technology.com/data-insights/the-
top-ten-natural-gas-producing-fields-in-asia/#:~:text=The%20total
%20natural%20gas%20production,3.53%25%20to%20reach
%2011%2C302.80bcf.
Otto, J. i drugi, 2006. The International Bank for Reconstruction and
Development / The World Bank. [Na mreži]
Available at:
https://documents1.worldbank.org/curated/en/103171468161636902/
pdf/372580Mining0r101OFFICIAL0USE0ONLY1.pdf
Oueidat, R. & Trevor Cullinan, 2022. Energy Connects. [Na mreži]
Available at: https://www.energyconnects.com/opinion/thought-
leadership/2022/march/eu-gas-diversification-could-bring-longer-term-
benefits-for-qatar/
OWD, 2022. Our world in data. [Na mreži]
Available at: https://ourworldindata.org/grapher/co2-emissions-by-
fuel-line?time=1823..latest
Palmer, P., 2019. [Na mreži]
Available at: https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1080502.pdf
Park, C. C., 2007. A Dictionary of Environment and Conservation.
s.l.:Oxford University Press.
Paul, M. & Swistek, G., 2022. Stiftung Wissenschaft und Politik. [Na
mreži]
Available at: https://www.swp-berlin.org/en/publication/russia-in-the-
arctic#hd-d29104e323
Pavlenko, N., Bryan Comer, Y. Z. N. C. & Rutherford, D., 2020. The
climate implications of using LNG as a marine fuel. [Na mreži]
Available at: https://theicct.org/sites/default/files/publications/LNG
163
%20as%20marine%20fuel%2C%20working%20paper-
02_FINAL_20200416.pdf
Pavlou, A., 2014. Erasmus University Rotterdam. [Na mreži]
Available at: file:///C:/Users/aleksandra.v.aleksic/Downloads/Pavlou-
A.-Factors-Determining-LNG-Throughput-at-the-Port-of-Rotterdam.pdf
Peischel, W., 2020. Smart, Fearless Journalism. [Na mreži]
Available at:
https://www.motherjones.com/environment/2020/07/trump-says-
nuclear-proliferation-is-scarier-than-climate-change-hes-failing-at-
both/
Pendse, D. R., 1979. The energy crisis and Third World options. Third
World Quarterly, 4(1), pp. 69-88.
Pendse, I. D. R., 1980. Energy Crisis and Its Impact on Energy
Consumers in Third World. Economic and Political Weekly, 15(3), pp.
107-109+111-116.
Peru, L., 2022. [Na mreži]
Available at: https://perulng.com/wp-content/uploads/2022/07/MAR-
000-MAN-0002-Terminal-Information-Manual-and-Conditions-of-Use.pdf
Peter Føllesdal Brown, Stephanie Saunier, Manon Simon & Benjamin
Heras Cruz, 2020. Overview of methane detection and measurement
technologies for offshore applications, s.l.: Carbon Limits AS..
Petronas, 2023. [Na mreži]
Available at:
https://www.petronas.com/mpm/malaysia-e-p/overview#:~:text=A
%20network%20of%20more%20than,bases%20to%20support%20offshore
%20operations.
Petrović, R. i drugi, 2022. Proizvodnja LNG iz prirodnog gasa.
INTEGRITET I VEK KONSTRUKCIJA, 22(2), pp. 133-138.
PGW, 2015. PGWorks. [Na mreži]
Available at:
https://www.pgworks.com/uploads/pdfs/LNGSafetyData.pdf
Philipp A. Nauera, Lindsay B. Hutleyb & Stefan K. Arndta, 2016.
Termite mounds mitigate half of termite methane emissions. s.l.,
164
PNAS.
Pittsburgh, U. o., 2011. University of Pittsburgh. [Na mreži]
Available at: https://www.ehs.pitt.edu/sites/default/files/docs/02-
003FlammableLiquid.pdf
Politika, 2022. Politika. [Na mreži]
Available at: https://www.politika.rs/sr/clanak/504888/Putin-
Pokusaji-istiskivanja-Rusije-sa-energetskog-trzista-pogodice-sve
Pozneftehim, 2022. Pozneftehim. [Na mreži]
Available at: https://www.pnx-spb.ru/en/catalog/firefighting_lng_spg/
PPIAF, 2013. [Na mreži]
Available at:
file:///C:/Users/aleksandra.v.aleksic/Downloads/761140ESW0P12700C
ATALOG0AS010VOLUME.pdf
Prime, L., 2022. [Na mreži]
Available at:
https://lngprime.com/wp-content/uploads/2022/09/Gazprom-plans-
third-Portovaya-LNG-train.png
Prime, L., 2023. LNG Prime. [Na mreži]
Available at: https://lngprime.com/europe/montenegro-pens-deal-for-
bar-lng-import-terminal/81438/
PWC, 2008. [Na mreži]
Available at:
https://www.pwc.com/gx/en/energy-utilities-mining/pdf/eumcommod
itiestradingriskmanagementglossary.pdf
PWC, 2020. [Na mreži]
Available at: https://www.pwc.com/ng/en/assets/pdf/evaluating-
nigeria-gas-value-chain.pdf
QPCSG, 2017. Department of Natural Resources and Mine. [Na mreži]
Available at:
https://www.australiaminerals.gov.au/__data/assets/pdf_file/0003/47
622/Queenslands-petroleum-and-coal-seam-gas-2017.pdf
165
Quam , J. & Campbell, S., 2020. The Western World: Daily Readings on
Geography. s.l.:College of DuPage Digital Pres.
Quaschning, V., 2021. Specific Carbon Dioxide Emissions of Various
Fuels. [Na mreži]
Available at:
https://www.volker-quaschning.de/datserv/CO2-spez/index_e.php
Radiš, D., 2018. Analiza rezervi, proizvodnje i potrošnje zemnog gasa u
svetu i njegov ekonomski značaj za svetsko tržište energenata u
budućnosti. Ekonomsk i signali,, Tom 13(l), pp. 083-102.
Ramos , S. & Veiga, H., 2014. The Interrelationship Between Financial
and Energy Markets. London: Springer.
Rath, S. & Krol , M., 2013. CET. [Na mreži]
Available at: https://www.aidic.it/cet/13/31/018.pdf
Ravishankara, A. R. i drugi, 2021. Global Methane Assessment: Benefits
and Costs of Mitigating Methane Emissions.. s.l.:United Nations
Environment Programme.
Rayport, J. F. & Sviok, J., 1995. Harvard Bussines Review. [Na mreži]
Available at: https://hbr.org/1995/11/exploiting-the-virtual-value-
chain
RBS, 2020. Regenesis Business School. [Na mreži]
Available at: https://insights.regenesys.net/the-fifth-industrial-
revolution-5ir/
Reardon, T., 2015. The hidden middle: The quiet revolution in the
midstream of agrifood value chains in developing countries. Oxford
Review of Economic Policy, 31(1), pp. 45-63.
REMPEC, 2018. Guidelines on Risk of Gaseous releases resulting from
Marine Accidents. s.l.:REMPEC.
Reuters, 2023. [Na mreži]
Available at: https://www.reuters.com/markets/commodities/china-
prioritising-turkmenistan-over-russia-next-big-pipeline-project-2023-05-
24/
Reynolds, S., 2023. IEEFA. [Na mreži]
Available at: https://ieefa.org/resources/asias-lng-demand-continues-
slide-first-quarter
166
Ricardo, D., 1999. On the Principles of Political Economy and Taxation.
s.l.:Library of Economics and Liberty.
Richards, H., 2022. E&E news. [Na mreži]
Available at: https://www.eenews.net/articles/what-the-1970s-
teaches-about-todays-energy-crisis/
Rincón, H. E. S., 2015. Ghent University. [Na mreži]
Available at:
https://static1.squarespace.com/static/5cdbcb5a7a1fbd56ceb62430/t/
5e675b4f95aba23ba928b3cd/1583831896353/
Henry+Eduardo+sanchez+rincon_thesis.pdf
Ritchie, H., 2020. Cars, planes, trains: where do CO2 emissions from
transport come from?, s.l.: Our World in Data.
Robin, C., 2014. Reflections on Fear: Montesquieu in Retrieval.
American Political Science Review, 94(2), pp. 347 - 360.
Roblek, V. i drugi, 2022. The Fourth Industrial Revolution and
theSustainability Practices: A Comparative AutomatedContent Analysis
Approach of Theory and Practice. Sustainability, 12(8497).
Rogner, H.-H. & et al, 2012. Energy Resources and Potentials. U:
Global Energy Assessment. s.l.:Cambridge University Press, pp. 425 -
512.
Roman-White, S. A. i drugi, 2021. LNG Supply Chains: A Supplier-
Specific Life-Cycle Assessment for Improved Emission Accounting. ACS
Sustainable Chemistry & Engineering, 9(32), pp. 10857-10867.
Røpke, I., 2004. The early history of modern ecological economics.
Ecological Economics, Tom 50, pp. 293-314.
Rozansky , R. & Langenbrunner, B., 2022. GEM. [Na mreži]
Available at:
https://globalenergymonitor.org/wp-content/uploads/2022/10/GEM_U
SGasBubbleReport2022.pdf
Rozansky , R. & Langenbrunner, B., 2022. GEM. [Na mreži]
Available at:
https://globalenergymonitor.org/wp-content/uploads/2022/10/GEM_U
SGasBubbleReport2022.pdf
167
RS, S. g., 2013. Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta
vazduha. s.l.:Paragraf.
S&P Global, 2020. S&P Global. [Na mreži]
Available at:
https://www.spglobal.com/commodityinsights/en/market-insights/late
st-news/natural-gas/102120-analysis-australias-lng-regas-projects-face-
scrutiny-amid-domestic-gas-policy-changes
S&P, G., 2022. [Na mreži]
Available at:
https://www.spglobal.com/commodityinsights/en/market-insights/late
st-news/natural-gas/112722-egypt-boosts-lng-exports-by-14-in-2022-
more-volumes-go-to-europe-minister
Saeid Mokhatab, John Y. Mak, Jaleel V. Valappil & David A. Wood,
2014. Handbook of Liquefied Natural Gas. s.l.:Gulf Professional
publications.
Saeid Mokhatab, W. A. P. a. J. G. S., 2006. Handbook of Natural Gas
Transmission and Processing. s.l.:Gulf Professional Publishing.
Safirova, E., 2018. USGS Publications Warehouse. [Na mreži]
Available at: https://pubs.usgs.gov/myb/vol3/2017-18/myb3-2017-18-
russia.pdf
Sahni, V., 2011. Ya. B. Zeldovich (1914-1987) Chemist, Nuclear
Physicist, Cosmologist. Resonance, , Tom 16, pp. 409-427 and pp 463-
467.
Samuel, A., 2023. NRDC. [Na mreži]
Available at: https://www.nrdc.org/bio/ade-samuel/hydrogen-ready-
lng-infrastructure-uncertain-way-forward#:~:text=Moreover%2C
%20hydrogen%20has%20a%20significantly,the%20same%20amount%20of
%20energy.
Sassi, F., 2022. Structural power in Russia's gas sector: The
commoditisation of the gas market and the case of Novatek. Energy
Strategy Reviews, p. Elsevier.
Saunois, M. i drugi, 2016. The growing role of methane in
anthropogenic climate change. Environmental Research Letters,
11(12).
Schlumberger, 2022. [Na mreži]
168
Available at:
https://glossary.slb.com/en/terms/u/unconventional_resource
Schwab, K., 2016. World Economic Forum. [Na mreži]
Available at:
https://law.unimelb.edu.au/__data/assets/pdf_file/0005/3385454/Sch
wab-The_Fourth_Industrial_Revolution_Klaus_S.pdf
SCU, 2013. Science Communication Unit. [Na mreži]
Available at:
https://ec.europa.eu/environment/integration/research/newsalert/pd
f/IR6_en.pdf
Scurlock, R. G., 2016. Stratification, Rollover and Handling of LNG,
LPG and Other Cryogenic Liquid Mixtures. s.l.:Springer Cham.
SEALNG, 2020. GLobal fleet, s.l.: https://sea-lng.org/.
Senchenya, I., Chernova, S. & Tertitskaya, O., 2019. Amur gas
processing plant, s.l.: Gazprom.
Shigapov, R. & Kovalchuk, O., 2019. [Na mreži]
Available at:
https://www.e3s-conferences.org/articles/e3sconf/pdf/2019/23/e3sco
nf_form2018_04057.pdf
Shiryaevskaya , A. & Dezem, V., 2023. Bloomberg. [Na mreži]
Available at:
https://www.bloomberg.com/news/articles/2023-01-13/totalenergies-
swiss-trader-met-book-new-lng-capacity-in-germany
Sikorsky, E., 2022. BRINK. [Na mreži]
Available at: https://www.brinknews.com/climate-migration-is-now-a-
major-geopolitical-risk/
Skorupan Volf, V., 2010. [Na mreži]
Available at: https://hrcak.srce.hr/file/94819
Službeni Glasnik, G. R., 2018. Zakon_o_zastiti_zivotne_sredine. [Na
mreži].
Smith, E., 2007. Politico. [Na mreži]
Available at: https://www.politico.eu/article/napoleons-lesson-for-
169
the-climate-change-battle-2/
Smoot, G., 2022. [Na mreži]
Available at: https://impactful.ninja/the-history-of-natural-gas/
SNH, 2023. 2021. [Na mreži]
Available at: https://www.snh.cm/index.php/en/gas-up/export-of-
natural-gas
Snyder, J., 2019. Riviera. [Na mreži]
Available at: https://www.rivieramm.com/news-content-hub/news-
content-hub/europersquos-largest-lng-terminal-offers-new-
lsquoflexiblersquo-capacity-56751
Sönnichsen, N., 2021. Statista. [Na mreži]
Available at: https://www.statista.com/statistics/263455/primary-
energy-consumption-of-selected-countries/
Available at: https://www.statista.com/statistics/1262088/global-lng-
import-capacity-by-country/
Available at: https://www.statista.com/statistics/326008/lng-import-
terminals-by-country-europe/#:~:text=Number%20of%20LNG%20import
%20terminals%20in%20Europe%20by%20country%202022&text=In%20total
%20there%20are%2029,the%20planning%20stage%20in%20Europe.
Statista, 2016. Statista. [Na mreži]
Available at: https://www.statista.com/statistics/653200/shale-gas-
production-forecast-worldwide-by-country/
Statista, 2021. Statista. [Na mreži]
Available at: https://www.statista.com/statistics/1263935/largest-
operational-lng-terminals-by-capacity-worldwide/#:~:text=Sabine
%20Pass%20is%20the%20largest,of%2041.1%20million%20metric%20tons.
Swanson, C., 2020. Sailing to nowhere: Liquefied Natural Gas is not an
effective climate strategy, s.l.: Natural Resources Defense Council.
Swan, T., 2003. Just Say N2O! Faster driving Through Chemist, s.l.:
https://www.caranddriver.com/features/a15134392/nitrous-oxide/.
170
Szczesniak, P. A., 2018. USGS. [Na mreži]
Available at: https://pubs.usgs.gov/myb/vol3/2017-18/myb3-2017-18-
iran.pdf
Szymczak, P. D., 2022. Journal od Petroleum Technology. [Na mreži]
Available at: https://jpt.spe.org/author/pat-davis-szymczak
Tarakad, R. R., 2000. LNG receiving and regasification terminals.
s.l.:Zeus Development Corporation.
TE, 2022. Total energies. [Na mreži]
Available at:
https://ep.totalenergies.com/en/our-commitments-you/liquefied-
natural-gas/grow-lng-energy-future
Teslova, E., 2022. Energy. [Na mreži]
Available at: https://www.aa.com.tr/en/energy/eurasia/russia-
accuses-eu-of-using-energy-resources-as-blackmailing-tool/35052
Thewessem, L. I., 2016. Explaining the variety in vertical value chain
coordination of parties at LNG infrastructure in Northwestern Europe.
s.l.:Delft University of Technology.
Thomas Weber, Nicola Wiseman & Anette Kock, 2019. Global ocean
methane emissions dominated by shallow coastal waters. Nature
Communications, Tom 10, p. 4584.
Thompson, G., 2021. Wood Mackenzie. [Na mreži]
Available at: https://www.woodmac.com/news/opinion/how-asia-
changed-the-global-lng-market-in-the-space-of-a-year/
Thompson, H., 2022. The geopolitics of fossil fuels and renewables
reshape the world. Nature, 603(364).
Transport&Environment, 2019. Do gas trucks reduce emissions?, s.l.:
European Federation for Transport and Environment AISBL.
Trombetta, M. J., 2009. Environmental security and climate change:
analysing the discourse. Cambridge Review of International Affairs,
Tom 21, pp. 585-602.
UCS, 2014. Union of Concerned Scientists. [Na mreži]
Available at: https://www.ucsusa.org/resources/how-natural-gas-
formed
171
UkraineInvest, 2022. UkraineInvest. [Na mreži]
Available at: https://ukraineinvest.gov.ua/industries/mining/
UN, 2021. UN. [Na mreži]
Available at: https://www.un.org/press/en/2021/sc14732.doc.htm
UNECE, 2019. Best Practice Guidance for Effective Methane
Management in the Oil and Gas Sector, Geneva: s.n.
UNECE, 2019.
https://unece.org/fileadmin/DAM/env/documents/2020/AIR/WGSR/T
FTEI_methane_background_document-december_2020.pdf. [Na mreži].
Ungut, A. & James, H., 2001. AUTOIGNITION OF GASEOUS FUEL-AIR
MIXTURES NEAR A HOT SURFACE. s.l., IChemE.
Upstream, 2023. [Na mreži]
Available at: https://www.upstreamonline.com/lng/relocation-plans-
adnoc-poised-to-move-planned-lng-terminal-out-of-fujairah/2-1-
1443837
US, 2021. US Department State. [Na mreži]
Available at: https://www.state.gov/protecting-europes-energy-
security-act-peesa/
USGS, 2020. pubs.usgs.gov. [Na mreži]
Available at: https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2020/mcs2020.pdf
USGS, 2023. U.S. Geological Survey Circular 1050. [Na mreži]
Available at: https://www.usgs.gov/centers/national-minerals-
information-center/international-minerals-statistics-and-information
V Gonzales, A. K. a. L. D., 2020. Carbon Capture and Storage 101, s.l.:
Resources for the Future.
Vadim Fetisov, A. H. M. V. P. K. K. a. D. A., 2021. Improving the
economic efficiency of vapor recovery units at hydrocarbon loading
terminals. Oil & Gas Science and Technology, Tom 38, p. 76.
Vakulchuk, R., Overland, I. & Scholten, D., 2020. Renewable energy
and geopolitics: A review. Renewable and Sustainable Energy Reviews,
Tom 122.
Vallius, M., 2005. Characteristics and sources of fine particulate
matter in urban air. s.l.:National Public Health Institute.
172
Van den Berg, B., Prins, R. & Kuipers, S., 2021. Assessing
Contemporary Crises: Aligning Safety Science and Security Studies.
s.l.:Oxford University Press.
Varun Rao & Damon Honnery, 2013. A comparison of two NOx
prediction schemes for use in diesel engine thermodynamic modelling.
Fuel, Tom 107 , p. 662–670.
Vianello, C. & Maschio , G., 2014. CET. [Na mreži]
Available at: https://www.aidic.it/cet/14/36/047.pdf
VINCI, 2023. [Na mreži]
Available at:
https://www.vinci-construction-projets.com/en/realisations/ras-
laffan-lng-storage-tanks/
Visser, M., de Wit , B. L., Palmen, N. & Bos, P., 2014. RIVM. [Na mreži]
Available at: https://www.rivm.nl/bibliotheek/rapporten/2014-
0151.pdf
Waltz, K. N., 1993. The Emerging Structure of International Politics.
International Security, 18(2), pp. 44-79.
Wang, Z., Han, F., Liu, Y. & Li, L., 2021. Evolution Process of Liquefied
Natural Gas from Stratificationto Rollover in Tanks of Coastal
Engineering with the Influenceof Baffle Structure. J. Mar. Sci. Eng.,
9(95).
Ward, B., 2013. Princeton Univeristy. [Na mreži]
Available at:
https://nitrogen.princeton.edu/sites/nitrogen/files/publications/pdfs/
Ward_2013_globalcycle.pdf
WEF, 2020. Now is the time for a 'great reset'. [Na mreži]
Available at: https://www.weforum.org/agenda/2020/06/now-is-the-
time-for-a-great-reset/
Weijermars, R., 2010. Value chain analysis of the natural gas industrye
- Lessons from the US regulatory success and opportunities for Europe.
Journal of Natural Gas Science and Engineering, Tom 2, pp. 86-104.
WH, 2001. White House. [Na mreži]
Available at:
https://georgewbush-whitehouse.archives.gov/news/releases/2001/06
173
/20010611-2.html
WH, 2015. The White House. [Na mreži]
Available at:
https://obamawhitehouse.archives.gov/the-press-office/2015/12/12/st
atement-president-paris-climate-agreement
White, M. a., 2000. Liquefied Gas Handling Principles on Ships and in
Terminals. 3rd ur. s.l.:Witherby & Company Limite.
WHO, 1979. Sulfur oxides and suspended particulate matter. [Na
mreži]
Available at:
https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/39560/9241540680-
eng.pdf
Wilkinson, M., 2020. The carbon club. s.l.:s.n.
Williams, A., 2023. NGI. [Na mreži]
Available at: hhttps://www.naturalgasintel.com/mexicos-lng-export-
plans-emboldened-by-global-supply-squeeze/
Williams, T., 1994. Using a risk register to integrate risk management in
project definition. International Journal of Project Management, 12(1),
pp. 17-22.
Winiwarter, W., 2005. The GAINS Model for Greenhouse Gases.
s.l.:IIASA.
WIPO, 2020. World Intellectual Property Organization. [Na mreži]
Available at:
https://www.wipo.int/edocs/pubdocs/en/wipo_pub_941_2020.pdf
Wong, E., 2016. NYT. [Na mreži]
Available at: https://www.nytimes.com/2016/11/19/world/asia/china-
trump-climate-change.html
Wood, 2019. https://ec.europa.eu. [Na mreži]
Available at:
https://ec.europa.eu/environment/integration/energy/pdf/hydrocarbo
ns_guidance_doc.pdf
Wood, D. A., 2021. Predicting saturated vapor pressure of LNG from
174
density and temperature data with a view to improving tank pressure
management. Petroleum, 7(1), pp. 91-101.
Woodward , J. L. & Pitblado, R., 2010. Wiley. [Na mreži]
Available at: https://docplayer.net/56234888-Lng-risk-based-
safety.html
Worldmeter, 2023. Worldmeter. [Na mreži]
Available at: https://www.worldometers.info/gas/gas-reserves-by-
country/
Worldometer, 2022. Worldometer. [Na mreži]
Available at: https://www.worldometers.info/gas/ukraine-natural-
gas/#gas-reserves
WPW, 2022. World Population Review. [Na mreži]
Available at:
https://worldpopulationreview.com/country-rankings/renewable-
energy-by-country
Yang, J. i drugi, 2021. Evolution of energy and metal demand driven by
industrial revolutions and its trend analysis. Chinese Journal of
Population, Resources and Environment, 19(3), pp. 256-264.
YemenLNG, 2015. [Na mreži]
Available at: https://www.yemenlng.com/ws/en/go.aspx?
c=proj_upstream#:~:text=Today%2C%20the%20LNG%20export
%20facilities,70%2C000%20m3%20to%20205%2C000%20m3.
Yermakov , V. & Sharples, J., 2021. A Phantom Menace:Is Russian LNG
a Threat to Russia’s Pipeline Gas in Europe?. [Na mreži]
content/uploads/2021/07/Is-Russian-LNG-a-Threat-to-Russias-Pipeline-
Gas-in-Europe-NG-171.pdf
Yilanci, V., Haouas, I., Ozgur, O. & Sarkodie, S. A., 2021. Energy
Diversification and Economic Development in Emergent Countries:
Evidence From Fourier Function-Driven Bootstrap Panel Causality Test.
Front. Energy Res.
Yuan,, X. i drugi, 2020. Environmental Impact of the Natural Gas
Liquefaction Process: An Example from China. Appl. Sci., 10(1071).
Zeal, T., 2019. [Na mreži]
175
Available at:
https://www.gti.energy/wp-content/uploads/2019/10/40-LNG19-
04April2019-Zeal-Tom-paper.pdf
Zec, M. & Radonjić, O., 2013. Investicije i provredni razvoj, različita
svetska iskustva i kontraverze u Srbiji. Limes plus, pp. 59-78.
Zhang , D. & Yang , T., 2015. Environmental impacts of hydraulic
fracturing in shale gas development in the United States. Petroleum
Exploration and Development, 42(6), pp. 876-883.
Zhang, J., Meerman, H., Benders, R. & Faaij, A., 2020. Comprehensive
review of current natural gas liquefaction processes on technical and
economic performance. Applied Thermal Engineering, Tom 166.
Zhang, Z., 2018. German Institute for International and Security
Affairs. [Na mreži]
Available at:
https://www.swp-berlin.org/publications/products/projekt_papiere/Z
hang_BCAS_2018_BRI_China_7.pdf
Zioło, M. i drugi, 2020. Financial and Energy Markets - A Sustainable
Approach. Perspective of European Countries Belonging to the OECD.
European Research Studies Journal,, XXIII(4), pp. 491-511.
Белинский, А., Гайворонский, А., Трибун, А. & Шикунец, М., 2016.
НАУЧНО-МЕТОДИЧЕСКИЙ ПОДХОД. ГАЗОВАЯ ПРОМЫШЛЕННОСТЬ,
9(743), pp. 40-47.
Воробьев, А. Е. & Мальков, В. П., 2009. Геокнига. [Na mreži]
Available at: https://www.geokniga.org/bookfiles/geokniga-gazovye-
gidraty-tehnologii-vozdeystviya-na-netradicionnye-uglevodorody.pdf
Данилов, Д., 2021. Рейтинги и новости. [Na mreži]
Available at: https://top-rf.ru/places/109-rejting-stran-gaz.html
Дегтярёв, К. & Соловьёв, А., 2015. Элементы. [Na mreži]
Available at:
https://elementy.ru/nauchno-populyarnaya_biblioteka/432862/Slantse
vye_gorizonty
Дорожкин , В., Tерегулов , Р. & Мастобаев , Б., 2013. Подготовка
газа к сжижению в зависимости от его свойств на заводах
сжиженного природного газа стран Ближнего Востока. Транспорт и
176
хранение нефтепродуктов и углеводородного сырья, Tom 1, pp.
57-62.
Климентьев, ,. А. Ю., 2022. Neftegaz. [Na mreži]
Available at: https://magazine.neftegaz.ru/articles/spg/733414-karta-
rossiyskoy-spg-otrasli-2022/?ysclid=l6f4um7k6c433275402
Климентьев, А., 2020. ГАЗОВАЯ ПРОМЫШЛЕННОСТЬ. [Na mreži]
Available at: https://www.neftegas.info/gasindustry/-12-2020/indeks-
ustoychivosti-zavodov-po-proizvodstvu-szhizhennogo-prirodnogo-gaza-
sk-indeks/?ysclid=l6f69vf4ev832441808
Климентьев, А., 2021. Gazo.ru. [Na mreži]
Available at:
https://gazo.ru/upload/iblock/da1/da153d043ef74dcda8d1cc34bf2c13
45.pdf#page=11&zoom=100,109,92
Климентьев, А. и др., 2021. Research Gate. [В Интернете]
Available at:
https://www.researchgate.net/publication/350343594_LNG_Map_Russi
a_2021_Russian_version
[Дата обращения: 2023].
Кодекс, 1989. Кодекс. [Na mreži]
Available at: https://docs.cntd.ru/document/1200003608
Козьменко, С., Маслобоев, . В. & Матвиишин, Д., 2018. Обоснование
экономического преимущества морской транспортировки.
Геоэкономика и менеджмент, Tom 233, pp. 554-560.
Мещерин, И. В., 2019. Neftegaz.ru. [Na mreži]
Available at:
http://gaschemistry.gubkin.ru/publications/2019/neftegaz_mescherin.
pdf
Першин, В. Н., 2019. Всероссийская научная конференция
«Инновационное развитие технологий. Москва, И.М. Губкина.
Савельев, Г., Шапкайц, А., Подосинников, В. & Медведев, ,. А.,
2013. Сельскохозяйственные тракторы, работающие на метане.
s.l., Природный газ в сельском хозяйстве.
СеверПост, 2017. Газпром: Штокман возвращается. [Na mreži]
Available at: https://severpost.ru/read/58628/
177
Скляр, М., 2007. Czber Leninka. [Na mreži]
Available at: https://cyberleninka.ru/article/n/shtokmanovskoe-
gazokondensatnoe-mestorozhdenie-problemy-i-perspektivy-osvoeniya/
viewer
Скоробогатов, В. & Силантьев, Ю., 2012. Geokniga. [Na mreži]
Available at: https://www.geokniga.org/bookfiles/geokniga-
netradicionnyy-gaz-resursy-i-perspektivy-osvoeniya.pdf
Сурин, Е. В., 2012. ЭНЕРГЕТИЧЕСКАЯ СТРАТЕГИЯ. [Na mreži]
Available at:
https://kuznetsk-dobycha.gazprom.ru/d/aboutcompanypost/04/4/gazp
rom-dobycha-kuznetsk_ehns_3.pdf
ЦДУ, Т., 2022. ЦДУ ТЭК. [Na mreži]
Available at: https://www.cdu.ru/tek_russia/issue/2022/3/1002/
Чириков, К., Рябова, , Т. & Ворошилов , В., 1976. Производство
сжиженного природного газа: способы и оборудование» (научно-
технический обзор, серия: Переработка газа и газового
конденсата. Москва: Газпром.
https://www.laohamutuk.org/Oil/LNG/app4.htm
178

TOM II - ТЕČNI PRIRODNI GAS- Lanac vrednosti -

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

TOM II - ТЕČNI PRIRODNI GAS- Lanac vrednosti -

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ТЕČNI PRIRODNI GAS (LNG)

Na kraju, zahvaljujem se recenzentima, profesorima Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Novom

Novi Sad, 2024. Autor

....Dr Aleksandra Aleksić zaposlena je u Naftnoj industriji Srbije. Po osnovnom obrazovanju je

Budući da je angažovana u oblasti investicija, dr Aleksić imala je priliku da učestvuje u

Kroz karijeru, svoje profesionalno usavršavanje upotpunila je naučno-istraživačkim radom koji je

Trenutno je zaposlena u Downstream sektoru kompanije NIS Gasprom Neft u Departmanu za

Dr Jelena Radonić je redovni profesor na Fakultetu tehničkih nauka, Univerziteta u

Doc dr Radoslav Mićić je profesor na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Puipin“,

Dr Petar Stanojević je redovni profesor na Vojnoj akademiji, Fakultetu za

Slika 1. Hipotetički portfolio projekata (Ng & Singh, 2018)

Јedinična tehnička cena ($/BOE)

MALI obim proizvoda NISKA jedinična tehnička cena

Krajem XX veka, tradicionalni model lanca vrednosti LNG-a podrazumevao je integrisane

proizvodnja distribucija krajnji

distribucija marketing krajnji

15-20 % 30-45 % 10-30 % 15-25 %

Slika 5. Tipična distribucija troškova u lancu vrednosti LNG

U nekim projektima, integrisana kompanija je odgovorna za više karika u lancu, najčešće

Sa druge strane troškovi ulaganja u postrojenja za regasifikaciju obično se sastoje od troškova

Slika 7. Prikaz lanca vrednosti od proizvodnje gasa do prodaje na tržištu LNG

Glavne komponente lanca sastoje se od:

 transportnih sredstava (najčešće tanker/brod/kargo);

 prijemnog terminala (skladišni rezervoari, postrojenje);

 distributivne mreže ka krajnjim korisnicima (industrija, proizvođači struje..);

 pretakališta za krajnjeg korisnika (vozila).

Slika 8 Eksploataciona polja prirodnog gasa

Slika 9. Poces prečišćavanja prirodnog gasa pre utečnjavanja

Ugljen-dioksid i voda se uklanjaju uzvodno tokom utečnjavanja, jer bi u suprotnom

Slika 10. Poređenje alternativnih načina transporta NG u zavisnosti od zapremine proizvedenog

velika morska gasna polja

Slika 11. Transport prirodnog gasa od udaljenih izvora do krajnjih korisnika

Tržište energije je složen sistem tržišta i njihovih sektora, koja se bave

Kroz razvoj ljudskog društva u skladu sa tehnološkom razvijenošću

Iran South Pars, Kish, North Pars, Golshan 17,3

Katar South Pars, North Dome 12,5

UAE Upper Zakum 3,1

Indonezija Corridor PSC (konvencionalno) 1,5

Uzbekistan Gazli 0,9

Kuvajt Greater Burgan 0,9

Indonezija Bassein (konvencionalno) 0,7

Papua Nova Gvineja Hides 0,08

Oman Khazzan-Makarem, Al-Kawther 0,4

Jemen Marib-Jawf 0,2

Brunej Darussalam (konvencionalno) 0,2

Mijanmar Yetagun, Yadana, Zawtika (konvencionalna) 0,14

Sirija Al Hasakah, Rmelan, al-Jibasa, Palmyra, Damascus 0,12

Bangladeš Bibiyana (konvencionalno) 0,12

Papua Nova Gvineja Hides 0,08

Filipini Galoc, Algeria, Malampaya (konvencionalna) 0,05

Bahrein Khuff 0,05

Filipini Galoc, Algeria, Malampaya (konvencionalna) 0,05

Kirgistan Fergana 0,003

Tadžikistan Sarikamysh 0,003

„Crveni“ gas je uveliko korišten u širokom spektru industrijskih

Finansijsko tržište Energetsko tržište

Zrelost razvijeno, regulisano i stabilno još uvek se oblikuje

Broj faktora od uticaja na cenu relativno mali veliki

Likvidnost visoka potrebno poboljšanje

Lokalizovanost centralizovana decentralizovana

Terminski tipovi ugovora manje kompleksni kompleksni

Na energetskom tržištu na funkciju ponude utiču dva faktora koja se ne

Monopolsko tržište Deregulisano tržište