Jelena Jugovi

Jelena Jugovi
Uiteljski fakultet u Beogradu

Struni rad Obrazovna tehnologija 2/2004. UDK: 37.01

EGZEMPLARNA NASTAVA
Rezime:. Ova vrsta nastave je nastala kao kritika tradicionalne nastave. U radu se razmatraju mogunosti primene ove nastave i daje primer njene primene u obradi nastavne jedinice divljih ivotinja u predmetu poznavanja prirode i poznavanja drutva. Kljune rei: egzemplarna nastava.

Etimoloko znaenje rei egzemplar jeste primer, uzorak, model. Sama re ukazuje da egzemplarna nastava jeste uzorna nastava. To je nastava koja se realizuje prema reprezentativnom uzoru.

Ovaj tip nastave nastao je kao kritika tradicionalne nastave Komenskog. Osnovno polazite tvoraca ove nastave jeste da se ogromna masa naunih injenica koje ulaze u nastavne programe ne moe savladatiu u okviru nastave. Nastala je kao reenje za uspeno savladavanje enciklopedijski koncipiranih programa.

64

O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA

br. 2/2004.

EGZEMPLARNA NASTAVA.

Nastavnik izdvaja tipine sadraje iz nastavnog programa koji slue kao reprezentativni primeri. Te sadraje nastavnik prezentuje prema najviim didaktiko - metodikim zahtevima, a uenicima slue kao primer da samostalno obrade sadraje. Tako na primer svestrana obrada jedne tipine prirodne regije iz geografije predstavljala bi primer za obradu ostalih regija.

U egzemplarnoj nastavi re je o izboru egzemplarne nastavne gra e i o primeni (prema karakteru nastavne teme) najadekvatnijih egzemplarnih postupaka. Na taj nain uenici se upoznaju i sa metodologijom rada, tehnikom, metodikom. Zapravo, na taj nain uenici samostalno sakupljaju informacije i moe da se ostvari metakognicija.

Predstavnici ove nastave nastoje da skraivanjem nastavnog programa osiguraju vie nastavnog vremena za metodiku stranu obuavanja. Time se uskla uju materijalni i formalni zadaci nastave

U realizaciji ove didaktike koncepcije nastupaju tekoe kada je u pitanju odre ivanje merila za izbor tipinih tema iz nastavnog programa.

O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA

br. 2/2004.

65

Jelena Jugovi

Prvu fazu predstavlja selekcija sadraja. Nastavnik paljivo bira sadraje koji pripadaju istom tematskom krugu. Iz mase slinog se izdvaja ono to je reprezentativno, egzemplarno. Odabrane teme moraju biti adekvatno izabrane kako bi sluile kao uzor koji e biti model uenicima. . Drugu nastavnu fazu predstavlja obrada egzemplarnog sadraja. Posle toga sledi samostalni rad uenika. Uenici rade na osnovu obrade egzemplarnog sadraja. Posle ove faze, obnavljaju se i sistematizuju svi sadraji.

Ogledaju se u tome to sadraji sa tipinim slinostima mogu uspeno da se obrade. Tako se poveava angaovanje uenika i ute uje nastavno vreme. Uenicima se ostavlja mogunost da samostalno rade, da razvijaju i funkcionalnu pismenost, tj. sluenje knjigom i drugim izvorima informacija. Znatno utie na razvoj nekih misaonih funkcija uenika: upore ivanje, analiza, sinteza, grupisanje, klasifikacija.

66

O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA

br. 2/2004.

EGZEMPLARNA NASTAVA.

Ogledaju se u tome to za razliku od problemske nastave, uenikove intelektualne aktivnosti i moi nisu u potpunosti iskoriene i mobilisane. Moe se rei da je jedna od mana ove nastave to nudi modele uenicima. Me utim, nastavnik nee izabrati ovaj vid nastave za sadraje u kojima se formiraju stavovi uenika, ve tamo gde model moe i treba da poslui.

Ova nastava ima svoju punu afirmaciju u kombinaciji sa ostalim vrstama nastave, na primer u kombinaciji sa problemskom nastavom.

O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA

br. 2/2004.

67

Jelena Jugovi

PISANA PRIPREMA ZA REALIZACIJU ASA U EGZEMPLARNOJ NASTAVI

Nastavni predmet: priroda i drutvo Nastavna jedinica: Divlje ivotinje iz naih krajeva Razred: prvi Tip asa: obrada Sadraj nastavne jedinice: stanite divljih ivotinja, izgled divljih ivotinja, nain ivota, kretanje i oglaavanje divljih ivotinja.

PRVA FAZA: Uenici sluaju pesmu: Oglasi umskin novina, Branka opia. Razgovor o neposrednim utiscima. Koji oglas vam je najzanimljiviji? ta poruuje oglas? Gde ive: vuk, divlja svinja, jazavac, sova? ta znate o njima? ta vam je u ovim oglasima bilo smeno? Gledanje filma: U umi. Razgovor o filmu. Koje ivotinje ste primetili? Koje zvuke smo uli? Koje je njihovo stanite? Koja od ovih ivotinja vam je najzanimljivija? Kako se oglaava?Zato? ta znate o toj ivotinji? (Medved, vuk, zec, veverica, sova). DRUGA FAZA: Nastavnikova priprema egzemplarnog sadraja: ( Nastavnik je pripremio audio i video prezentaciju koja prikazuje: spoljanju Divlja ivotinja iz naih krajeva: vuk Izgled: Po izgledu podsea na psa. Na iljatoj glavi nalaze se dva uspravljena uha i koso postavljene oi. Ima etiri noge. Dugaak rep visi ili je malo podvijen. Telo je prekriveno dlakom. Boja dlake je ri a ili crna. Kretanje: Kree se na etiri noge. Stanite: U naim krajevima ih ima najvie u planinskim umama. U ravnicama se pojavljuju samo za vreme otrih zima. Nain ivota: Leti ivi usamljeno, a zimi se sakuplja sa ostalim vukovima u opore. Kada su gonjeni gla u, ne oklevaju da upadnu u ljudska naselja. Tada napadaju sve ivo, pa i oveka. enka vuica je dobra i odana majka koja uva i brani svoje mladunce. Oglaavanje: Oglaava se glasnim zavijanjem. TREA FAZA:
68

O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA

br. 2/2004.

EGZEMPLARNA NASTAVA.

(Samostalni rad uenika) Uenici izvlae iz eira kartone na kojima su slike i imena ivotinja koje e se obra ivati (medved, jelen, zec, veverica, lisica). Na taj nain se formira pet grupa. Svaka grupa odlazi na mesto u uionici na kome se nalazi slika ivotinje koju su izvukli. Uenici imaju na raspolaganju fotografije, slike, slikovnice, tekstove, kasete. Svaka grupa dobija zadatak: Opiite ovu ivotinju na slian nain kao to smo uli na asu. Posmatrajte paljivo fotografije. Proitajte tekstove o ivotinji. Posluajte na kaseti njeno oglaavanje. Zapiite ta ste uoili: 1. grupa Izgled: Kretanje: Stanite: Nain ivota Oglaavanje: 2. grupa Ponosni jelen Sanjivi medved

Izgled: Kretanje: Stanite: Nain ivota: Oglaavanje: 3. grupa Brzi zec Izgled: Kretanje: Stanite: Nain ivota: Oglaavanje: 4. grupa Vredna veverica Izgled: Kretanje: Stanite: Nain ivota: Oglaavanje:

O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA

br. 2/2004.

69

Jelena Jugovi

5. grupa: Lukava lisica Izgled: Kretanje: Stanite: Nain ivota: Oglaavanje: ETVRTA FAZA: Uenici predstavljaju ta je grupa uradila. Svaki uenik izvetava o jednoj karakteristici ivotinje. Ostali uenici komentariu i daju predloge ta je jo moglo da se uoi. OPTI ZAKLLUAK: Nastavnik zajedno sa uenicima dolazi do opteg zakljuka : Divlje ivotinje iz naih krajeva uglavnom ive u umi. Same se brinu o svom stanitu i hrani. Igre: Uenici u okviru svoje grupe osmiljavaju nain na koji e imitirati- oponaati datu ivotinju (kretanje, oglaavanje, oponaanje mladunaca...) Uenici igraju igru poga anja ivotinje po zvuku i pokretu. Nakon ove faze, nastavnik e dobiti povratnu informaciju o nauenom na asu preko tabele koja se nalazi na tabli: Uenici je popunjavaju tako to lan grupe bira ivotinju druge grupe. divlja ivotinja medved jelen zec veverica lisica vuk Nakon toga, svaka grupa ima slagalicu koju treba da sloi i da dobije sliku jedne divlje ivotinje. izgled kretanje stanite nain ivota oglaavanje

70

O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA

br. 2/2004.

EGZEMPLARNA NASTAVA.

Nastavni predmet: priroda i drutvo Nastavna jedinica: Biljke sa naih livada Nastavni sadraj: stanite, izgled, koristi za oveka i za ivotinje Razred: prvi PRVA FAZA: Uenici posmatraju film Livade i panjaci. Razgovor o filmu. Koje zvuke smo uli na livadi? Koje boje ste zapazili? Koja oseanja u vama izaziva slika livade? ta biste najradije na livadi radili? Koje biljke ste prepoznali? Kojih biljaka nema na livadi? Gde ste zapazili da rastu biljke? ta su biljke? Na ta prvo pomislite kada ujete ovu re? Uenici predlau svoje asocijacije na re: biljka. Tako e nastavnik uoiti koja predznanja uenici imaju i ta podrazumevaju pod biljkom. DRUGA FAZA: (Nastavnikova priprema egzemplarnog sadaja) Nastavnik je pripremio fotografije, biljku i napravio salatu od maslaka koju e uenici probati. Biljka sa naih livada: maslaak Stanite: livade i panjaci. Izgled: Cvetovi su ute boje. Ponekad su cvetovi beli, a retko narandasti. Stablo je tanko, mekano, zeljasto. Koristi: ovek je koristi kao lek i jede kao salatu. Stoka i ivina se na panjacima hrani maslakom. Uenici probaju salato od maslaka. TREA FAZA: (Samostalni rad uenika) Uenici su podeljeni u pet grupa. Svaka grupa izvlai po jedan broj i prema broju odlazi na odgovarajue mesto u uionici. Zatim, uenici saznaju koja biljka sa naih livada se skriva iza tog broja: 1. 2. 3. 4. 5. zvoni majina duica livadarka kamilica hajduka trava

O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA

br. 2/2004.

71

Jelena Jugovi

Ispred svake grupe se nalaze fotografije, slike, tekstovi, herbarijum, zadata biljka. Svaka grupa dobija zadatak da na osnovu materijala koji ima ispred sebe zapie ta je uoila o biljci. Nastavnik saoptava da na slian nain kao to smo saznali o maslaku, treba da nas i uenici upoznaju sa datom biljkom: Stanite: Izgled biljke: Koristi za oveka i ivotinje: ETVRTA FAZA: Svaka grupa izvetava o svom radu. Ostali uenici komentariu i daju predloge, sugestije. OPTI ZAKLjUAK: Nastavnik zajedno sa uenicima dolazi do zakljuka: Na naim livadama rastu razne biljke. To je uglavnom livadsko cvee. Mnoge od ovih biljaka su lekovite. Nekim livadskim biljkama se hrane ljudi i ivotinje. Posle zakljuka, nastavnik e dobiti povratnu informaciju preko tabele koju popunjava svaki uenik: livadska biljka zvoni majina duica livadarka kamilica hajduka trava stanite izgled koristi

Uenici zapoinju sa izradom albuma livadskih biljaka. Zadatak za dalji samostalni rad jeste da uenici sakupljaju livadske biljke za herbarijum i fotografije ovih biljaka za odeljenski album.

72

O BRAZOVNA TEHNOLOGIJA

br. 2/2004.