Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet

Odeljenje za pedagogiju i andragogiju

Kurs: Savremeni pedagoški pravci

Škola u Jasnoj Poljani, Lav N. Tolstoj

analiza

Profesor: prof. dr Biljana Bodroški Spariosu, prof dr. Mirjana Senić-Ružić

Student: Klara Đorđević PE 22/37
Beograd, februar 2024.
Uvod - Škola u Jasnoj Poljani

U Školi u Jasnoj Poljani, Lava N. Tolstoja, najbolje se vide njegovi pedagoški stavovi i
razmišljanja. Njegova škola je posebna i drugačija, i njen opšti karakter je ogledalo Tolsojevih
uverenja o onome kakva škola treba da bude. Tolstoj naglašava i sam da je njegova škola škola
za seljačku decu i da nije nastala po ugledu na zapadne škole. (Tolstoj, 1891/92)

U ovom delu, Tolstoj iznosi svoje stavove u vezi sa ciljem i suštinom vaspitanja i
obrazovanja, ulogom nastavnika i pozicijom učenika u tom procesu, kao i opštim prostornim i
atmosferskim karakteristikama koje jedna škola treba da ima.

Organizacija rada u Tolstojevoj školi

Tolstojeva škola, kao i svaka, ima predmete, a to su sledeći: pisanje, gramatika, logičko i
mehaničko crtanje, kaligrafija, crkvena i ruska istorija, slikarstvo, crtanje, pevanje, matematika,
priče iz prirodnih nauka i religija. (Tolstoj, 1891/92) Tolstoj je posebnu važnost davao
religijskom i moralnom vaspitanju. U školi postoje 4 učitelja, od kojih su dva starija, sa više
iskustva, i dva mlađa, koja nisu u potpunosti naviknuta na školski režim. Tolstoj objašnjava da
ovi mlađi učitelji nisu naviknuti zapravo na slobodu koju učenici poseduju i pozitivan “nered”
koji u školi vlada zbog te slobode. Međutim, ti učitelji bi se ubrzo, kroz iskustvo navikli na takvu
atmosferu, koju Tolstoj smatra normalnom i ispravnom.

Spomenuta sloboda učenika se može videti u ovim primerima: učenici prisustvuju časovima
dobrovoljno i nisu prinuđeni da na njima ostaju ukoliko im se ne ostaje, nemaju domaće zadatke,
niti bivaju ispitivani od strane učitelja, ne nose pribor itd. Njihov “zadatak” je da rade ono što
žele – dolaze na časove ukoliko im se dolazi i uče i interesuju se za ono što im je volja. Pritom,
imaju i slobodu u biranju mesta za sedenje, gde ne postoje pravila ko sa kim mora i gde da sedi.
Dakle, čini se kao da doživljaj škole mora biti zaista pozitivan za svako dete – nisu primorani ni
na šta, osim da budu veseli i ispoljavaju svoju radoznalost (postavljajući pitanja učitelju, ostajući
duže na časovima itd.) Ovo je veoma važna karakteristika škole, po kojoj je specifična, i uvažava
dečju prirodu kakvu Tolstoj zamišlja – dobru, neiskvarenu i harmoničnu.

2
Cilj vaspitanja i obrazovanja

Kao cilj vaspitanja i obrazovanja Tolstoj uzima usvajanje samo onih znanja koja su
nužna. To se i u čitavom duhu škole primećuje – ne postoji mehaničko slušanje i praćenje
nastave. Da bi učenici usvojili ono što im je zaista važno i interesantno, moraju imati slobodu da
taj sadržaj biraju i ka njemu se okrenu. U ovome učitelj ima veliku ulogu, time što će birati
sadržaje, tako da uzme u obzir prirodu svakog deteta, ono ka čemu je sklono i radoznalo, ali i
ono što je u životu najvažnije i suštinsko. Moralno, religijsko i estetsko vaspitanje imaju veliku
važnost.

S obrzirom na slobodu koju deca poseduju, može se pretpostaviti, a u nekim slučajevima

videti, da deca imaju pozitivan stav prema školi i učitelju. Uticaji su dvosmerni – učitelj pruža
znanja, osposobljava učenike za red i poredak, a učenici usvajaju znanja i stvaraju uopšte priliku
učitelju da radi svoj posao. Njihova radoznalost može dosegnuti do te mere, gde će postavljati
pitanja učitelju, davati mu šansu da produži ili produbi razgovor itd.

Dakle, sloboda koja je data detetu, ima veliki uticaj. Dete aktivno učestvuje u sopstvenom
obrazovanju i vaspitanju, ima prirodnu tendenciju da ide ka tome, i Tolstoj smatra da se ta
tendencija ne treba sputavati, ili kvariti. Ako je Tolstoj mislio da su deca prirodno harmonična i
čista bića, smatrao je da ljudi vaspitanjem remete tu harmoniju, i u dete unose svoje greške i
nečistote. Dakle, detetova priroda mora biti uvažena – ono mora biti slobodno u odnosu sa
školom, učiteljima, vršnjacima, vaspitanjem itd.

Uloga učitelja i kazne

Tolstoj je smatrao da svaki učitelj mora da ima dve karakteristike: da voli svoj posao i
decu i da snosi odgovornost za učenikove neuspehe. Učitelji su morali da budu svesni svoje
uloge i veličine svog znanja i iskustva, kao i onoga što prenose deci. Učitelji nisu smeli da
primoravaju decu ni na šta (što u Tolstojevoj školi i nije bio slučaj) i morali su pažljivo da biraju
metode kojima će se služiti. Takođe, Tolstoj je smatrao da su domači zadaci i spiti bili “mučenje”
učenika, pa ni to nije bio dobar metod.

Što su metode lakše za učitelja, teže su za učenike i obrnuto.

3
 - Tolstoj (1891/92)

Tolstoj je bio protiv fizičkog kažnjavanja, i u školi nema slučaja i primera u kojima je
učitelj fizički kaznio neko dete. Kazna prirodnim posledicama je jedini metod kojim se dete
može odvratiti od nepoželjnog ponašanja, a podsticanje dobrog ponašanja je poželjnije od kazni.
Podsticanja su postojala u vidu lepih reči i učiteljevih “beležaka”. Ukoliko učenik nešto zgreši sa
vršnjacima, to treba prepustiti njemu i vršnjacima da reše. Veoma je važno da učenik i učitelj
imaju odnos međusobnog poverenja i poštovanja.

Zaključak

Tolstojeva škola nastala je kao suprotnost zapadnim i tradicionalnim školama, i ona je izgrađena
na verovanjima o dečjoj prirodi, cilju i suštini vaspitanja i obrazovanja koje je Tolstoj zagovarao.
Posebna sloboda koju učenici imaju u školi, verovatno je njena najvažnija osobenost. Pored toga,
Tolstoj i nije smatrao da je vaspitanje nužno zadatak škole, te školu nije ni tretirao striktno kao
vapsitno-obrazovnu ustanovu. Štaviše, on je imao svoj stav o vaspitanju, gde je posebno govorio
o porodičnom vapitanju ispred školskog. Da bi se ovo bolje razumelo, mora se uzeti u obzir i
detaljno proučiti koncepcija slobode u suštini dečje prirode. Kako i Tolstoj sam kaže, suština je u
davanju potpune slobode učenicima da se uče i vladaju među sobom kako sami hoće. Ovo
podrazumeva i slobodu sedenja, oslobođenost od domaćih zadataka i ispitivanja, pa i
dobrovoljnost u prisustvovanju nastavi. Ovo su samo stepeni slobode u slobodnom vaspitanju,
pri čemu je škola posrednik. Ovakva koncepcija škole je originalna i autentična vremenu u
kojem je nastala i može se diskutovati čak i u duhu savremenog vremena – koji su uslovi za
njeno obnavljanje i opstanak, šta treba izmeniti i prilagoditi; šta je Tolstoj zanemario, a u čemu je
bio ispred svog vremena? Ostaje otvoreno.

4
Literatura

L. N. Tolstoj: Škola u Jasnoj Poljani, Učitelj, Beograd, 1891-1892, str. 204-212. i 292-302.