Гимназија Смедерево 3.12.

2023

ЖЕНЕ У НАУЦИ
Аутори: Димитрије Цветковић IV 1
Алекса Јавор IV 2
Петар Васић IV 2
Предмет: Метдологија научног истраживања
Ментор: Урош Марковић
Школа: Гимназија Смедерево
Школска година: 2023/24
Гимназија Смедерево 3.12.2023

УВОД
Жене у науци веома доприносе од најранијих времена. Историчари који су се
интересовали за науку су скренули пажњу на научне напоре и достигнућа
жена, баријере са којима су се суочавале, као и стратегије које су спроведене
како би њихов рад био прихваћен у главним часописима и другим
публикацијама.
Историјска, критичка и социолошка студија ових проблема је постала
академска дисциплина по сопственом праву.

СТАРИ ВЕК
Укључивање жена у област медицине се десило у неколико раних
цивилизација, а студиј природне филозофије је била отворена за жене у
античкој Грчкој. Жене су допринеле протонауци алхемије у првом и другом
веку нове ере.

СРЕДЊИ ВЕК
Током средњег века, манастири су били важно место за образовање жена, а
неке од ових заједница су пружиле женама могућност да и оне допринесу
научним истраживањима. Током 11. века дошло је до појаве првих
универзитета, међутим жене су углавном биле искључене из универзитетског
образовања.

Став о образовању жена у медицинским пољима у Италији је био либералнији

него у другим местима. Прва жена која је стекла право на универзитетску
столицу у пољу природних наука, у 18. вијеку. била је италијанска научница
Лаура Баси.
Гимназија Смедерево 3.12.2023

НОВИ ВЕК
Како је улога пола у великој мери дефинисана у 18. веку, жене су доживеле
велики напредак у науци. Током 19. века, искључене су из најформалнијег
образовања што се тиче научних области, али су у овом периоду почеле да их
примају у учећа друштва. Каснијих година деветнаестог века, напредак
женског колеџа омогућио је послове за жене научнике и могућности за оне
које се желе образовати.

Марија Кири
Међу женама које су посветиле живот науци, често доминира Марија Кири.
Она је открила два елемента, била је прва жена која је освојила Нобелову
награду 1903. године и била је први човек који је освојио и другу Нобелову
награду 1911. године. Међутим, Кири није била прва жена која се посветила
науци. Многе друге сјајне, посвећене и одлучне жене су годинама биле лидери
у научној области.

Рођена је као Марија Склодовска 7. новембра 1867. године у Варшави, а отац

јој је био угледни професор. Основно образовање је стекла у локалним
школама, док ју је отац на своју руку подучавао науци и научним
истраживањима.

Врло брзо је постала члан студентске револуционарне организације, због чега

је осећала да треба да напусти Варшаву.

У Париз се сели 1891. године, где уписује студије физике и математике на

Универзитету у Сорбони. Тамо је 1894. године упознала Пјера Кирија,
професора на катедри за физику за којег се наредне године и удала. Студије је
завршила успешно, поставши доктор наука.
Гимназија Смедерево 3.12.2023

Научни рад Марије Кири

Рана истраживања Марије и Пјера су спроведена у тешким условима. Наиме,
лабораторија у којој су радили је била у лошем стању и захтевала много
преуређивања, а истовремено су обоје морали да држе часове да би зарадили
за живот, што им је додатно отежавало рад.
У јулу 1898. године млади брачни пар је објавио откриће новог хемијског
елемента, полонијума. Крајем године су открили још један – радијум. Такође
су се бавили истраживањем радиоактивности, надовезујући се на рад
немачког физичара Рендгена и француског физичара Бекерела. Марија и Пјер
су заједно с Бекерелом добили Нобелову награду за физику 1903. године.

Мери Сомервил (1780 – 1872)

Заинтригирана одговорима на математичка питања у једном женском
магазину, Мери Ферфакс је у 14. години, из Шкотске почела да се бави
алгебарским изразима и математиком, пркосећи забрани њеног оца који је био
против тога.
Она се од студија окренула браку када се 1804. године удала за капетана руске
морнарице, али се након његове смрти вратила у Единбург и укључила у
интелектуалне кругове и наставила бављење математиком.
Гимназија Смедерево 3.12.2023

Након што је упознала свог другог супруга, Вилијама Сомервила, Мери се

сели у Лондон и постаје домаћица интелектуалног круга који су чинили
астроном Џон Хершел и проналазач Чарлс Бебиџ.
Почела је да експериментише са магнетизмом и произвела серију списа о
астрономији, хемији, физици и математици. Превела је дело Механизам,
астронома Пјера Симона Лапласа, на енглески језик. Иако је била
незадовољна резултатом превода овог дела, он је коришћен као уџбеник дуже
време током наредног века. Сомервил је једна од првих жена, заједно са
Каролином Хершел, која је била члан Краљевског астрономског друштва.

Марија Мичел (1818 – 1889)

Марија Мичел је у својој 12. години помагала оцу да сними време помрачења.
А у седамнаестој је већ основала своју школу за девојчице, учећи их
математику и друге науке.
Она се попела на врх америчке астрономије када је 1847. године кроз свој
телескоп угледала траг комете.
Мичел је почаствована широм света, добила је одликовање од краља Данске и
постала прва жена која је изабрана за Америчку академију науке и уметности.
Године 1857. године је отпутовала у Европу, где је посетила опсерваторије и
састала се са интелектуалцима, укључујући и Мери Сомервил.
Мичел је постала прва жена која је постала професор астрономије у САД, када
је унајмио Колеџ Васар 1865. године. Тамо је наставила своје опсервације,
нарочито Сунца, путујући око 3 000 километара како би присуствовала
помрачењу.
Гимназија Смедерево 3.12.2023

Ирена Жолио Кири (1897 – 1956)

Старија ћерка Пјера и Марије Кири. Ирена, пратила је кораке својих родитеља
у лабораторији.
Њена теза на којој је докторирала 1925. године била је базирана на алфа
зрацима полонијума, чији је један од два елемента открила њена мајка.
Наредне године, удала се за Фредерика Жолиа, једног од помоћника њене
мајке са Радијумског института у Паризу.
Године 1934. открили су вештачку радиоактивност бомбардовањем
алуминијума, бора и магнезијума са алфа честицама.
Наредне године добили су Нобелову награду, што Марију Кири и Ирену
Жолио чини једним од првих добитника Нобелове награде, који су у сродству.
Дугогодишњи рад са радиоактивношћу узео је данак и Ирена је умрла од
леукемије 1956. године.
Гимназија Смедерево 3.12.2023

Барбара Маклинток (1902-1992)

Док је студирала ботанику на Универзитету Корнел, Барбара Маклинток је

пробала да се бави генетиком и то прилично успешно. У свом
постдипломском раду она почиње да се бави изучавањем генетике ћелија
кукуруза.
Водила је своја истраживања на Универзитетима у Калифорнији, Мисурију и
Немачкој. Тамо је, након посматрања обрасца обојености зрна кукуруза преко
генерације биљака, закључила да се гени крећу унутар и између хромозома.
Међутим, налаз се није уклапао у конвенционално размишљање о генетици и
углавном је био игнорисан. Маклинток је почела да истражује порекло
кукуруза у Јужној Америци. Али након побољшања молекуларних техника
које су постале доступне током 1980-их, потврдила је своју теорију
„прелазних гена“ који су пронађени у микроорганизмима, инсектима, па чак и
у људима.
Маклинток је добила награду Ласкер 1981. године и Нобелову 1983. године.
Гимназија Смедерево 3.12.2023

Дороти Хоџкин (1910-1994)

Дороти Хоџкин родена је у Каиру, у Египту, а родитељи су јој били британски

археолози. Послали су је у Енглеску да иде у школу, где је била једна од само
две девојке које су студирале хемију са мушкарцима.
У 18. години уписала се на Универзитет Оксфорд, где је студирала хемију, а
касније наставља образовање на Кембриџу и тамо се бавила X-зрацима
кристалографије, процесом којим се користећи X-зраке може одредити
тродимензионална структура молекула.
Вратила се у Оксфорд 1934. године, где је већи део свог радног века провела
предајући хемију.
Она је годинама усавршавала технику, за коју је добила Нобелову награду
1964. године, а успела је да одреди и структуру пеницилина, витамина Б12 и
инсулина.
У 2010. години, 16 година након њене смрти, британски Роyал Маил
прославио је 350. годишњицу Краљевског друштва обележио издавањем
маркица са ликовима 10 од најславнијих чланова друштва, укључујући Исака
Њутна, Бенџамина Френклина, а међу њима била и Дороти Хоџкин што
говори о огромном значају који има ова жена у свету науке.
Гимназија Смедерево 3.12.2023

ЗАКЉУЧАК
Кроз историју, бројне жене научници су брисале границе и пролазиле кроз
препреке како би оставиле неизбрисив траг у научном свету.

Захваљујући покретима за подизање свести, умрежавању и образовању, постоји

јасан напор да се промовише улога жена у науци.

Како би се појачала улога жена у науци и обезбедила адекватна представљеност

и подршка, кључно је наставити рад на укидању системских и културних
баријера. Испричавајући се за досадашње изазове и неједнакости, морамо се
ангажовати у изградњи инклузивнијег, подржавајућег окружења у којем свака
индивидуа има могућност да испуни свој потенцијал и допринесе науци на
најбољи начин.

ЛИТЕРАТУРА:
https://srednjeskole.edukacija.rs/biografije-poznatih-licnosti/marija-kiri
https://elle.rs/Stav/Intervju/a12601/Zene-za-primer-10-naucnica-koje-su-
obelezile-istoriju.html
https://nationalgeographic.rs/nauka/istorija/a19306/10-naucnica-koje-su-
obelezile-istoriju.html
Гимназија Смедерево 3.12.2023

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B5_
%D1%83_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%86%D0%B8
http://womenshistory.about.com/od/airspacesciencemath/tp/Famous-
Women-Scientists.htm