Rekonstrukcija i sanacija objekata visokogradnje

Seminarski rad:

Zaštita postojećih objekata od vlage

Izvor slike: https://www.gwsavage.com/5-signs-of-basement-water-damage/

Arhitektonski fakultet u Beogradu

Školska 2018/2019 godina
Februarski ispitni rok

Nastavnik : dr Nenad Šekularac, v. prof.

Studenti : Dunja Stefanović 2017_ 21136
Jelena Zlatanović 2017_ 21127
SADRŽAJ

Uvod ............................................................................................................................... 1

Pojave plesni (buđi) u domovima, opasnosti pri izlaganju prostorima u

kojima je ona zastupljena …………………………………………………………................ 2

Izvori vlage ...................................................................................................................... 7

Kretanje vlage kroz objekat …………………………………………………….................... 7

Digitalizacija i sanacija vlage ......................................................................................... 9

Odabir maltera za saniranje objekata od vlage ………………………………................. 12

Kapilarna vlaga ……………………………………………………………………............... 13

Sanacija kapilarne vlage injektiranjem……………………………………………............. 14

Postupak sanacije objekata od vlage od podnih do zidnih površina ………….............. 16

Studia slučaja 1 –dodavanje biofilma …………………………………………….............. 21

Studija slučaja 2 –upsalit…………………………………………………………................ 23

Studija slučaja 3 – galerija Matice srpske………………………………………................ 24

Diskusija……………………………………………………………………………………….. 28

Zaključak………………………………………………………………................................. 29

Izvori ……………………………………………………………………………..................... 30

1
UVOD (predmet istraživanja, cilj istraživanja, očekivani rezultat)

Tema vlažnosti zgrade je uvek aktuelna i česta. Ona dovodi i do pojave plesni u
zgradama, koja može da prouzrokuje štetne zdravstvene efekte na njene stanare,
ukoliko im se dozvoli opstanak u zatvorenom prostoru. Takođe, vlažna sredina podstiče
rast grinja i bakterija, što može da utiče na kvalitet unutrašnjeg vazduha, kao i da
privuče insekte, glodare i druge štetočine. Vlaga oštećuje i materijale, čini zgradu manje
vrednom i smanjuje njen životni vek. Površna internet pretaga otkriva više od 40 miliona
pogodaka informacija na problematiku ove teme (na engleskom jeziku, prema Google
pretraživaču), što samo implicira na aktuelnost ove teme.

Voda je sa jedne strane temelj života, sa druge strane može biti koren zla. Vlaga u
arhitektonskom objektu je uzročnik šteta broj 1. Povećanje vlage u zidu za 1%
pogoršava toplotnu izolaciju zida za oko 5 %. Iscvetavanje soli nastaje nakon prodiranja
vlage u zid. Voda može naneti veliku štetu na arhitektonskom objektu u svim
agregatnim stanjima, kako u obliku pare, tako i u obliku tečnosti i leda. Iz različitih
agregatnih stanja vode, proizlaze i različita oštećenja.

Zbog svega navedenog, želimo da se naš seminarski rad bazira na sažetku ove teme,
uz primere nekih akutelnih metoda koje se tiču suzbijanja vlage iz objekata, za koje smo
smatrale da su interesantne.

Krajnji rezultat ovog rada koji očekujemo je siže predloga borbe protiv kondenza i vlage
u svakom boravnišnom prostoru, sa svim uzrocima koji su mogli da dovedu do toga,
kao i sa najnovijim tehnološkim procesima koji mogu da poboljšaju stanje pri datoj
sanaciji.

2
Pojava plesni (buđi) u domovima, opasnosti pri izlaganju prostorima u
kojima je ona zastupljena

Vlaga u stanu može prouzrokovati brojne ozbiljne posledice po zdravlje ukućana. Ovaj
problem prisutan je u gotovo svim domovima koji nemaju adekvatnu izolaciju, ali i u
onima gde se ne vrši redovno provetravanje prostorija. Buđ na zidovima krajnji je
pokazatelj ovog stanja, kada je potrebno što pre reagovati i ukloniti je. Iako deluje
jednostavno, to može biti dugotrajan proces, naročito ako se ne koriste prava sredstva.
Odstranjivanje vlage često može zahtevati i ozbiljnije građevinske radove u domu, pa je
stoga veoma važno redovno proveravati postoji li vlaga u kući.

Imajući u vidu da buđ može da oslobodi štetna organska jedinjenja (VOC), proizvede
alergene i uopšte utiče na kvalitet unutrašnjeg vazduha jedne zgrade, razvoj plesni ima
potencijal da utiče na zdravlje stanara. Kako bi se održao zdrav ambijent u prostorijama,
važno je ublažiti i sprečiti rast plesni u unutrašnjim prostorima, imajući u vidu količinu
dostupnih informacija, može biti teško steći jasnu sliku o tome šta je važno u vezi plesni
i, ono što je podjednako bitno, raspoznati šta je tačno, a šta nije kada je u pitanju
sprečavanje razvoja plesni i odgovarajući prateći uticaji.

Izvor slike: https://www.irishmirror.ie/lifestyle/health/how-mould-damp-your-home-12037829

3
Izloženost pojedinim vrstama plesni može da izazove zdravstvene probleme. Osetljivost
pojedinaca i iznos izloženosti varira toliko da ne postoji „bezbedan“ prag definisan od
strane vlasti. Prema Centru za kontrolu bolesti (CDC - Center for Disease Control) SAD-
a, većina ljudi nema nikakvu reakciju pri „normalnoj“ izloženosti buđi, međutim neki
pojedinci pokazuju veliku osetljivost na izlaganje, nalik onima koji su pogođeni
polenskom groznicom. Deca, stariji građani i ljudi sa oslabljenim imunim sistemom
mogu biti više osetljiviji na buđ. Iako „toksična buđ“ jeste fraza koja se najčešće
pojavljuje u naslovima, Agencija za zaštitu životne sredine SAD-a (EPA) i CDC kažu da
trenutno ima vrlo malo naučnih dokaza koji povezuju izloženost buđi i ekstremne
bolesti, s obzirom na nizak nivo izloženosti u većini domova.1

Postoje mnoge pogrešne predstave o plesni, ali jedna od najčešćih je da prisustvo

papira, drveta i sličnih organiskih materija povećava verovatnoću njenog rasta u
objektu. U stvarnosti, plesan može da raste na skoro svakoj površini gde prašina,
prljavština ili organska materija može da se akumulira. To uključuje ne samo drvo i
papir, već i tepih, staklo, pa čak i čelik. Nije prisustvo organskih materija ono koje
izaziva problem sa plesni, već je nepravilno upravljanje vlagom i vlažnosti vazduha u
zgradi ono što dovodi do raznih problema, od kojih je samo jedan njen razvoj.
Generalno, da bi se buđ razvijala potrebne su joj tri stvari: spore buđi, vlaga i izvor
hrane (koja može biti jednostavna kao kućna prašina). Spore buđi su svuda - one su
uvek prisutne u vazduhu i u okruženju. Isto tako, zgrade su izgrađene i opremljene
korišćenjem širokog spektra organskih materijala, koji mogu da služe kao izvor hrane.
Prema tome, jedina efikasna strategija za kontrolu buđi jeste kontrolom vlage.
Da bi se smanjila verovatnoća razvoja kondenzacije u naseljenim objektima, zatvorena
relativna vlažnost vazduha treba da se održava na nivou između 30 i 60%. Treba se
uveriti da su prostorije poput kupatila, kuhinja, ostava, sušionica i drugih izvora vlage
dobro ventilirana (mehaničkim ili prirodnim putem), ali je takođe poželjno koristiti i
klimatizaciju i odvlaživače vazduha.
Iako je izolovanje spoljašnjih zidova, krova, odvoda i cevi od suštinskog značaja za
energetsku efikasnost, ove površine mogu razviti buđ ukoliko se ne preduzmu mere
predostrožnosti tokom instalacije. Da bi se smanjio potencijal kondenzacije na hladnim
površinama, važno je ugraditi dobro zapečaćenu vazdušnu barijeru i retarder vlage na
toploj, unutrašnjoj strani zida ili krova kako bi se blokirao vazdušni upad vlage.
U slučaju upada vode, čisti i suvi građevinski materijali i nameštaj postaju vlažni ili
mokri, a u roku od 48 sati može se razviti buđ. Buđ se može očistiti sa tvrdih površina
sa vodom i deterdžentom, a zatim bi trebalo u potpunosti osušiti površine. Međutim,
treba biti svestan da će upijajući materijali, kao što su npr. tepisi, usled pojave buđi
najverovatnije morati da se zamene.

1 statistika izvedena iz / https://www.cdc.gov/ CDC / Center od Disease Control and Pervention

4
Proizvodi za uklanjanje plesni i gljivica

■ Razni ’’uništavači algi’’

■ Fungicidi (otrovi za gljivice) - mestimično i vremenski ograničeno korišćenje
■ Različiti proizvodi za tretiranje (sredstva koja se mogu dobiti u apoteci ili u kućnoj
radinosti)
■ Hidrogen peroksid 5 %
■ Razređena esencija sirćeta
■ Alkohol 70 %

Ispravno provetravanje prostora

O „ispravnom provetravanju” stambenih prostora nema saglasnosti. Kao osnovno
pravilo za ispravno provetravanje često se navodi:
■ Tri do četiri provetravanja dnevno otvaranjem svih otvora u trajanju od oko 10 min.
■ Razlike u temperaturama imeđu prostorija najviše 5 °C
■ Relativna vlažnost vazduha ispod 65 %
U slučaju problema sa izolacijom ili toplotnim mostovima prethodno navedene mere
nisu dovoljne.

Mere protiv stvaranja plesni

■ U slučaju pojave zamagljenih i orošenih prozora odmah provetriti prostor
■ Za vreme kuvanja uključiti ventilaciju
■ Ne sušiti odeću u stanu
■ Nameštaj odmaknuti od zidova više od 4 cm
■ Radi boljeg kontrolisanja vlažnosti vazduha u prostoriji koristiti termometar (pri
unutrašnjoj temperaturi od 20 °C relativna vlažnost vazduha bi trebala iznositi najviše
50%). 2

2
Roefix.com Priručnik za sisteme renoviranja i saniranja

5
Proizvodi otporni na plesan

Postoji veliko interesovanje po pitanju proizvoda otpornih na plesan u poslednjih

nekoliko godina. Iako postoji mnogo takvih proizvoda koji su dostupni, njih ne treba
smatrati čudotvornim lekom koji će sprečiti plesan u svim okolnostima. Proizvodi otporni
na plesan, što uključuje određene gips ploče i zidne obloge otporne na vlagu i plesan,
obezbeđuju dodatnu robusnost koja pomaže kada neželjena vlaga uđe u objekat. Ovaj
dodatni nivo zaštite u slučaju upada vode, manje poplave ili izlivanja na kraju neće
uspeti u njihovoj nameni ukoliko su proizvodi stalno izloženi vlazi. Dakle, proizvodi
otporni na plesan su kao dodatna polisa osiguranja, a ne kao primarna linija odbrane.
Oni nisu zamena za pogodan sistem upravljanja vlagom, odgovarajuće građevinske
prakse i dobro održavanje.
Samo tehnologije „čiste sobe“, koje se obično koriste u visokotehnološkoj proizvodnji i u
naučno-istraživačkim ustanovama za visoko specijalizovane primene, kao što je
proizvodnja mikročipova, mogu u potpunosti da eliminišu spore buđi iz prostorije. Ove
tehnologije čvrsto kontrolišu nivo zagađujućih materija - kao što su prašina, mikrobi u
vazduhu, aerosolne čestice i hemijska isparenja - ali one su previše skupe i previše
nepraktične za većinu objekata u kojima ljudi žive i rade. U većini slučajeva, primarna
odbrana protiv rasta plesni jeste kontrola količine vode koja ulazi u zgradu.
Treba se dobro upoznati sa nekim od znakova raspoznavanja plesni, uključujući vlagu,
neprijatne mirise, promenu boja, ljuštenje boja, kondenzaciju i zbijenu izolaciju.
Sezonski pregledi celokupnog objekata, a posebno zavučenih prostora kao što su
potkrovlja, može pokazati da li u njima ima naznaka razvoja plesni - svaka vidljivo
komrpomitovana izolacija, promena boje na vrhu ili dnu zidova, kao i neprijatni miris.
Sertifikovani stručnjaci imaju različite tehnike da provere ovakve promene, počevši od
sondiranja unutar šupljina u domu, do termografskih analiza korišćenjem infracrvene
kamere.
Dobra smernica je sprovoditi kvartalnu inspekciju ovih prostora unutar objekta kako bi
se tražilo prisutvo vode ili vlage. Ukoliko se otkrije bilo koji znak postojanja vlage, treba
se uveriti odakle voda dolazi i gde odlazi. Preduzimaju se koraci da se zaustavi prodor
vode i kada se taj prostor osuši, procenjuje se da li neki od građevinskih materijala (ili
nameštaja) mora da se zameni.
Suva zgrada sprečava ne samo pojavu plesni, već i stvara više prijatnu, zdravu životnu
sredinu. Suva zgrada je više izdržljivija i ima manje problema prilikom održavanja.
Kontrola vlage je zaista odlična mera predostrožnosti za vlasnike objekata i njihove
stanare.

6
Odakle dolazi vlaga?

Curenja i poplave: Većina velikih problema sa buđi se prepisuje velikim količinama

vode. Curenje se može desiti u vodovodnim i kanalizacionim instalacijama, krovu ili
zidovima. Ovo se često dešava zbog neodržavanja tih komponenti, nastanka štete
usled neke prirodne nepogode ili nepravilne postavke materijala. Neprimećeno, malo
curenje može da dovede do velikih problema. Prskalice za baštu bi trebalo postaviti
tako da prskaju dalje od spoljašnjih zidova doma. Kuće treba isušiti u roku od 24 do 48
sati od curenja ili poplave, naravno ukoliko je to moguće.
Kondenzacija: Svi su upoznati sa kondenzacijom vodene pare na hladnom piću tokom
toplog letnjeg dana. Ista stvar može da se desi na prozorima u zimskim danima, ili na
hladnoj cevi za vodu ili klimatizacionom kanalu u toploj, vlažnoj klimi. Ukoliko se ne
kontroliše, ova kondenzacija može da akumulira i stvori idealne uslove za rast buđi.
Prodor vazduha: Kako vetrovi duvaju prema objektu, vazduh može da se ušunja kroz
rupe u oblozi, ispod pragova, oko vrata i prozora, kao i preko električnih utičnica.
Ukoliko postoji velika razlika između unutrašnjih i spoljašnjih temperatura, vodena para
može da kondenzuje u šupljinama, ili iza zidnih obloga, kako prolazi kroz izolaciju i hladi
se do tačke rošenja. Jednom kada se tečna voda sakupi u šupljini, buđ može da počne
da raste.
Bez obzira na izvor, višak vode bi trebalo da se očisti što je pre moguće, a pogođene
materijale bi trebalo osušiti.

Kako se voda kreće kroz objekte?

Voda ulazi, kreće se kroz i van objekta na četiri načina, koja ćemo razmotriti po
redosledu koji nam pomaže da odredimo prioritete pri upravljanju vodama:
1. Atmosferska voda - kiša, slivovi, i drugi vodeni tokovi - koji su vođeni primarno od
strane gravitacije, ali i od strane pojave vetra i razlike u pritisku. Atmosferskom vodom
se upravlja kretanjem i usmeravanjem vode sa krova ka terenu i dalje od objekta.
U unutrašnjim prostorima objekta, vodom upravljamo tako što sprečavamo vodovodno
curenje i kondenzaciju.
2. Kapilarna voda - Kapilarne vode se javljaju u sitnim porama tla, obično iznad nivoa
podzemnih voda. Nastale su od infiltracionih voda sa površine terena i od slobodnih
voda u zemljinoj kori. Po građevinski objekat kapilarne vode mogu biti štetne, jer se
vlaga iz tla prenosi na temelje objekta i voda se, kapilarima temelja, opet može podizati
do zidova građevine. Na taj način može se ugroziti stabilnost i funkcija objekta.
3. Vlaga koja se transportuje vazduhom - se prenosi u ili van zgrade putem
propuštanja vazduha. Vazduh se kreće kroz rupe u omotaču zgrade, teran od strane
razlike pritiska zbog vetra, efekta dimnjaka (odnosno cuga) ili mehaničke ventilacije.
Kada vazduh nagomilan vlagom udari u hladnu površinu unutar omotača zgrade, može
doći do kondenzacije.
7
Na primer, vlažni letnji vazduh može ući u objekat preko teničkih rupa, kanala i ulaza u
fasadnu oblogu. Kada taj vazduh stigne do zadnje strane zida ohlađenog
klimatizacijom, dolazi do kondenzovanja vlage na površini zida. Jedan od načina na koji
se branimo od vlage koja se transportuje vazduhom, jeste tako što sprečavamo curenje
vazduha sa kontinuiranom vazdušnom barijerom.
4. Difuzija pare je kretanje vode kao gasa kroz materijal u skladu sa razlikama u
relativnoj vlažnosti ili pritisku pare. Ako zamislimo isti topli letnji dan, sa olujom koja vlaži
spoljne cigle, zagrevanjem cigle sunčevim zracima, voda isparava kroz zid u untrašnjost
objekta.

Izvor slike: http://blog.mercadoimoveis.com/2014/06/

Ograničavanje kretanja pare je mač sa dve oštrice: iako mi možda želimo da

kontrolišemo kretanje pare unutar objekata, trebalo bi da budemo mnogo više
zainteresovani kako paropropusnost građevinskih materijala i sklopova omogućava
kretanje pare van objekata. Iako se delovi objekata mogu navčažiti bilo kojim od ova
četiri načina, jednom kada voda uđe, glavni način na koji ona može da izađe je
difuzijom.
Ono što tera paru u objekte jeste klima i sezonske promene: para iz unutrašnjosti
zagrejanih objekata tokom zime i van hlađenih zgrada tokom leta. Potrebno je se
izbalansiraju ograničenja ovog klimatskog i sezonskog pokreta pare u objekte sa
određenim dopuštanjima propusta pare u neke od materijala. Ovo se obavlja
sprovođenjem analize profila pare ili putem higrotermalnog modelovanja.

8
Digitalizacija i sanacija vlage

Računarski softveri, infracrvena termografija, bežični senzori i merači vlage se

pridružuju tradicionalnim metodama odbrane od vode i vlage u vidu limenih opšivki,
okapnica, hidroizolacionih membrana, premaza i materijala kao alata koji arhitekte i
građevinski stručnjaci mogu da primene.
Pored iskustva i naučenih lekcija iz pokušaja i grešaka, arhitekte i građevinski stručnjaci
sada koriste i tehnologiju da ukažu gde i zašto je zgrada podložna infiltraciji vlage. Oko
15.000 ljudi je preuzeo WUFI, program stvoren od strane nemačkog Fraunhofer instituta
zajedno sa američkom Nacionalnom laboratorijom Ouk Ridž, koja pripada Ministarstvu
energetike SAD-a. Ovaj softver pomaže korisnicima da projektuju objekte koji mogu da
izdrže vremenske uslove koji su specifični za datu lokaciju. Alat izračunava, svakog
sata, osetljivost i ranjivost zgrade na osnovu posebne izloženosti faktorima okoline, kao
što su vetar, kiša, sunce, vlaga i temperatura u određenom području. WUFI takođe
razmatra fluktuirajuće uslove unutrašnjosti objekta.
Softver pomaže u otkrivanju koji će materijali i postupci instalacije izdržati vlagu koja se
generiše zbog vremenskih uslova i ponašanja ukućana. Korišćenje specifičnih podataka
za objekat i njegovo okruženje znači da će izlazni podaci zaista odgovarati stvarnim
uslovima projekta, kaže Ahil Karagiozis, koautor programa WUFI.
Softver otkriva kako će vlaga, temperatura i drugi faktori uticati na svaki spoljašnji zid
svake sobe na svakom spratu, objašnjava Karagiozis. Informacija omogućava
korisnicima da ispitaju metriku odbrane od vlage svakog proizvoda koji su navedeni -
kao i da postanu vrlo specifični prilikom odabira materijala. Na primer, umesto da
identifikuje samo R vrednost izolacionog proizvoda, a ostavljajući tip materijala i brend
proizvoda izvođaču, arhitekte mogu da insistiraju na izolaciji od staklenih vlakana
specifičnog proizvođača, i to na osnovu njihovog znanja o tome kako se taj proizvod
ponaša u vlažnom okruženju.
Kompanija Bensonwood Homes takođe istražuje efekte vlage u stambenim zgradama,
ali je njen fokus na vodi koja dolazi iz unutrašnjih izvora. Pošto su prefabrikovane
drvene strukture ove kompanije praktično hermetične, vlaga iz sveže farbe u enterijeru,
zidova i gipsanih ploča teži da se zadrži unutra. Zarobljena para može da izazove kod
drvenih proizvoda, kao što su podovi i stolarija da se proširuje i skuplja, što dovodi do
prekomernih pukotina u samim materijalima. 3

______________________________________________________________________
3 https://bensonwood.com/

9
Kompanija Bensonwood Homes se udružila sa istraživačima sa Državnog koledža u
Kinu (Keene State College), SAD. Nakon što je prefabrikovani zid, krov i podni sistem
kompanije Bensonwood Homes postavljen, studenti su korišćenjem merača vlage i
bežičnih senzora na svakih sat vremena očitavali vrednosti sadržaja vode, vlažnosti i
temperature u spoljašnjim i unutrašnjim komponentama zgrade tokom celokupne
izgradnje kuće.
Istraživanje kompanije Bensonwood Homes i Državnog koledža u Kinu je delimično
zaključilo da izliveni betonski temelji, unutrašnji opekarski elementi i vlažni postupci
gradnje dodaju dovoljno vlage u objektima da izazove krivljenje drveta. Hans Poršic
(Hans Porschitz), šef projektnog menadžmenta, kaže da je istraživanje dovelo do toga
da preduzeće eksperimentiše sa tehnikama za ubrzavanje sušenja (kroz upotrebu
komercijalnih odvlaživača vazduha, na primer), kao i uvođenje manje vlage u
zatvorenom prostoru, recimo primenom samo dva sloja boje umesto tri.
Kompanija Bensonwood Homes će ponaviti istraživanje po drugi put.

Izvor slike:https://www.ibp.fraunhofer.de/en/Press/Press_releases/pm_06-09-2012_passivehouses.html

Precizno određivanje izvora prodora vode i vlage je od suštinskog značaja za rešavanje

i sprečavanje problema, kako kaže građevinski inspektor Vilijam Deker (Wiliam Decker),
vlasnik kompanije Decker Home Services. On koristi infracrvene kamere za detekciju
prodora vode i vazduha. Neinvazivna tehnika je efikasna tokom izgradnje i kada se
vlasnici objekata obrate za pomoć jer žele da smanje svoje račune za struju.

10
Termalno snimanje, na primer, može da nam ukaže na tačno mesto na zidu gde se
vlaga pojavila zbog temperaturne razlike, bez potrebe da se otvara zid kako bi se našao
problem. Međutim, izvođač radova sa vlagomerom možda nije u stanju da fizički pristupi
takvoj lokaciji. Krovovi koji cure i vodovodne cevi su u pola slučajeva krivi za zalutalu
vlagu unutar objekta. Druga polovina potiče od vlažnosti koja ulazi preko potkrovlja kroz
otvore za prozore ili izduvne ventilatore u kupatilu koji ne dihtuju dobro.

Arhitekta Džeb Brajthaupt (Jeb Breithaupt), vlasnik biroa Jeb Design/Build iz Sjedinjenih
Američkih Država, kaže da pronalaženje izvora curenja može da bude problematično.
On poziva arhitekte da pregledaju svoje projekte tokom perioda izgradnje. „Tokom
izgradnje stambenih / poslovnih objekata, retko je videti da arhitekte vrše inspekciju“,
kaže on. „Ali, kada znate da izvođač postavlja limene opšivke, recite mu da želite da ih
vidite. To je jedna od najjednostavnijih stvari koju možete da uradite, a koja će vam
dugoročno spasiti gomile novca i vremena.“
Karagiozis predviđa da će inkorporiranje nauke o gradnji i materijalima i napredne
tehnologije u potrazi za kontrolom vlage na kraju postati svakodnevna praksa. Međutim,
rešenje koje on preporučuje do tada se može odnositi podjednako i na studente i
profesionalce: „Obrazovanje, obrazovanje, obrazovanje“.

Digitalni vlagomer i termometar sa integriranom sondom. Izvor slike:https://chem-scope.com/field/

11
Odabir maltera za saniranje objekata od vlage
Malterima za saniranje se uglavnom malterišu vlažni zidovi i/ili zidovi koji su opterećeni
štetnim solima. Malteri za saniranje omogućavaju da se štetne soli nakupljaju u njima i
ne dozvoljavaju solima da izlaze na površinu. Budući da malteri za saniranje skladište
štetne soli i time ispunjavaju postojeće makropore i vazdušne pore, sa ovim
povećanjem opterećenja koje dolazi od soli menja se funkcija sistema maltera. Ukoliko
dođe do upijanja vode, tada se soli rastapaju i kružni proces počinje iz početka. Iz ovog
razloga malteri za saniranje, u slučaju velikog opterećenja vlagom, imaju ograničeni vek
trajanja. Potpuno zasićeni malteri za saniranje moraju biti kompletno zamenjeni. Budući
da su malteri za saniranje jako hidrofobirani, novi malteri ne mogu se nanositi na
postojeće maltere za saniranje.

Štetne soli
Soli u terenu i zidu imaju svojstvo privlačenja vode kako bi se u njoj rastopile.
Rastopljene soli „putuju“ sa vodom kroz materijal dok ona ponovo ne ispari na površini,
čime nastaje iscvetavanje soli na malteru ili zidu. Soli stvaraju ružne fleke i vlažne linije
na fasadi. Kod povećane vlage u vazduhu, ponovo privlače vodu na sebe. Ovo stalno
provlaživanje zida opterećenog solima, usled pritiska kristalizovanja i dejstva mraza,
može dovesti do odvajanja maltera. Štetne soli koje se najčešće javljaju u
arhitektonskim objektima su hloridi, sulfati i nitrati. Svim štetnim solima na
arhitektonskim objektima jedno je zajedničko: one su štetne samo u kombinaciji sa
vodom. Ove soli se lako rastapaju u vodi i kroz sistem pora u građevinskom materijalu
transportuju se na površinu, gde vlaga isparava. Pritom se rastopljena so pretvara u
kristale soli. Ovo pretvaranje istodobno prati povećanje volumena u sistemu pora
građevinskih materijala i izaziva jako visoki pritisak kristalizacije (razarajuće dejstvo)
koja razara građevinske materijale. Ukoliko se soli kristalizuju na površini, dolazi do tzv.
pojave iscvetavanja soli. Soli su dakle jako higroskopne. One privlače vlagu, čime se
one ponovo rastapaju i putuju dalje kako bi na drugom mestu napravile štetu. Ulazak
štetnih soli u zid odnosno malter građevine može imati najrazličitije uzroke. Za izradu
koncepta saniranja je bitna i analiza načina „ulaska“ soli u materijal, a ne samo
konstatacija da postoji kontaminacija solima.
Hloridi se često javljaju kao vlažne fleke. Hloridi su soli hlorovodonične kiseline (HCl).
Natrijumov hlorid (NaCl, kuhinjska sol) snižava tačku zaleđivanja vode i podstiče
koroziju čelika.
Sulfati se uglavnom javljaju kod starijih građevina koje su građene građevinskim
materijalima u čijem sastavu se nalaze sulfati (gipsani ili anhidridni malter i prirodni
kamen). Sulfati su soli sumporne kiseline (H2SO4 ). Početna faza ugljen-dioksida
nastaje kod spaljivanja ugljena, ulja za loženje, kao i goriva u kojima ima sumpora.
Sulfati se smatraju najvažnijim pokazateljem zagađivanja vazduha (štetni gasovi koje
ispuštaju saobraćajna vozila i industrijski objekti, „kisele kiše“...).
12
Nitrati se javljaju u obliku vlažnih fleka. To su soli dušične kiseline (HNO3 ). Nastaju od
belančevina i životinjskih otpadaka. Nitrati dospevaju u objekte ili stare zidove putem
organskih i fekalnih materija. Soli nitrata su jako higroskopne. Pritisak koji nastaje kod
kristalizovanja je jako visok i može razoriti i uništiti postojeće maltere.

Kapilarna vlaga
Kapilarna vlaga je glavni krivac za oštećenja fasadnih maltera naših kuća. Stari zidovi
koji su po pravilu bez horizontalne hidroizolacije, ili je imaju , ali je dotrajala i oštećena,
veoma su skloni upijanju vlage iz tla. Vlaga se kreće kroz zid noseći sa sobom
rastopljene soli, a kada se vlaga prosuši, soli se kristaliziraju. Kristalizacioni naponi koji
se tada stvaraju, prave velika oštećenja na malteru.
Problem kapilarne vlage je česta pojava kod objekata masivne gradnje, naročito, kod
starih objekata, a nažalost i najčešće kod objekata koji su kulturno istorijski spomenici:
crkve, stari objekti, objekti pod zaštitom zavoda za zaštitu spomenika….
Nažalost, troše se ogromna sredstva, iz velike želje da se saniraju takvi objekti, ali
neznanje izvođača i onih koji odlučuju o načinu sanacije, često su veći problem koji
doneose veće posledicama na stanje objekta, od njegovog trenutnog stanja.
Najčešće greške koje se rade su: izrada vodonepropusnih premaza preko ugroženih
mesta, čime se zatvara zid, a time sprečava njegovo „disanje”. Nivo kapilarne vlage se
time podiže na viši nivo, a tako se ugrožavaju i oni delovi objekta koji su,do sanacije, još
i bili zdravi.
Teško je zamisliti o kakvoj šteti se radi na crkvama oslikanim pre nekoliko vekova.
Kulturno blago biva uništeno, a problem sanacije ostaje nerešen, odnosno zamaskiran
za godinu ili dve, kada će se ponovo ispoljiti na višim nivoima.
Nekoliko je načina da se saniraju napadnuti zidovi, ali izbor rešenja mora biti plod
sveobuhvatnog sagledavanja problema.
Vlaga iznad kote terena je kapilarna vlaga, a vlaga ispod kote terena je podzemna
vlaga.
Ovo načelo je osnova za izbor načina sanacije i tu ne bi trebalo da bude alternative.
Sanacioni radovi koji se obavljaju iznad kote terena su radovi na sanaciji kapilarne
vlage, dok su radovi ispod kote terena, radovi na sanaciji pojave podzemnih voda.

Često se materijali, koji se koriste za sanaciju kapilarne vlage, mogu koristiti i ispod kote
terena, međutim, obrnuto je nedozvoljivo i pogrešno.

13
Sanacija kapilarne vlage injektiranjem

Injektiranje je tehnologija kojom se rešavaju problemi prodora kapilarne vlage i vode

kroz konstrukciju, tako što se vrši ubrizgavanje smole specijalnim pumpama pod
pritiskom u konstrukciju objekta ili iza istog.

Kapilarna vlaga prodire kroz sve vrste zidova - beton, blok i ciglu. Bez obzira na tip zida,
kapilarna vlaga se na isti način manifestuje, glet masa kojom je zid tretiran počinje da
se podklobučuje, da bi na kraju i otpao. Kako bismo te probleme rešili, pristupamo
sanaciji koristeći injektiranje kao rešenje.

Injektiranje se sastoji iz tri faze:

– priprema podloge,
– injektiranje,
– reprofilisanje površine i vraćanje u prvobitno stanje.

Priprema podloge se sastoji od razbušivanja injekcionih kanala, pod uglom od 45

stepeni, kroz naš zid, tako da u podnu ploču prođemo na sredini zida. Injekcioni kanali
se pripremaju za injektiranje, izduvavanjem prašine i postavljanjem injekcionih pakera.

Nakon pripreme materijala vrši se injektiranje dvokomponentnom pumpom, pod

pritiskom od 60 do 120 bara. Vreme reakcije materijala je podesivo i može iznositi od 30
sekundi do 2 minuta u zavisnosti od debljine zida i dužine injekcionih kanala. Nakon što
je materijal odreagovao smatra se da je time momentalno rešen problem prodora
kapilarne vlage.

Nakon završenog injektiranja, vrši se demontaža injekcionih pakera, i podloga se

priprema za reprofilisanje. Prvo se malterom zatvaraju vrhovi injekcionih kanala, pa se
pristupa reprofilisanju. Sa obzirom da je vlaga i dalje prisutna u zidovima, potrebno je
vreme da se ona isuši. Da bi smo sprečili „isoljavanja“ cementnih fugni ili betonskog
zida, nanosi se specijalan reprofilišući malter, koji propušta izlazak vlage iz zidova, a
pritom ne dopušta „iscvetavanje“ soli.

14
Izvor slika:http://sistembp.com/KAPILARNA-VLAGA-INJEKTIRANJE

15
Postupak sanacije objekata od vlage od podnih do zidnih površina

Poplave, curenje vode, pojava kapilarne vlage, kondenzacija, hidroskopna vlaga zbog
delovanja soli i drugo, predstavljaju veliki problem za izgradnju jer su svi građevinski
elementi veoma hidroskopni i pri kontaktu sa vodom dolazi do njihovog maksimalnog
zasićenja. Voda sama po sebi nije jedini problem. U slučaju poplava, sa vodom prodire i
širok spektar organskih materija. Uprkos uobičajenom isušivanju, problem neprijatnih
mirisa i štetnih soli time nije rešen.
Prodorom vlage, unose se soli koje se talože u zidu. Nakon sušenja, ostaje sačuvano
higroskopno delovanje soli. Pojavom nove vlage, mogu da se apsorbuju još veće
količine tečnosti. Vlažni zidovi na starim objektima bez podruma uglavnom nemaju
horizontalne hidroizolacije. Vlaga se kapilarnim dejstvom mineralnih građevinskih
materijala podiže u zidove. Mora se ugraditi nova horizontalna hidroizolacija. Ukoliko je i
malter opterećen iscvetavanjem soli, tada se i on mora odstraniti i zameniti malterom za
saniranje. U podrumima starih građevina može se naići na vlagu koja prodire sa strane.
Ovde se preporučuje otkopavanje zida i postavljanje spoljašnje hidroizolacije (npr.
debeli premaz bitumenom) kao i dodatni zaštitni materijal za ispunjavanje. Čak i skupa i
zahtevna saniranja mogu biti osuđena na neuspeh, ako se ignorišu pravila kretanja
vlage.
Vlaga u zidovima uzrokuje:
- pojavu vlage na površini maltera,
- ljuštenje i odvajanje boje,
- otpadanje i raspadanje maltera,
- nastanak fleka od soli na površini maltera,
- smanjenje toplotne izolovanosti - nastanak toplotnih mostova - veća potrošnja
energije,
- povećana pojava plesni,
- razvoj štetnih bakterija,
- neprijatan miris,
- potencijalno propadanje drvenih elemenata i nameštaja u prostoru. 4

______________________________________________________________________
4 iz kataloga Kema _ http://www.kema-on.net/upload/File/rs/%20SanacijaVlagePROSPEKT_SRB_web.pdf

16
Neophodni sanacijski radovi poplavljenog objekta
U slučaju potpuno navlaženog objekta kao posledica poplava, pored zamene maltera,
neophodno je izvršiti i:
- uklanjanje oštećene opreme,
- uklanjanje poda u celini, posebno u slučaju podnih obloga koje su osetljive na vlagu
(drvene obloge),
- isušivanje prostora ventiliranjem,
- uklanjanje kompletnog poda u podrumskom prostoru, posebno u slučaju novogradnje,
gde su ugrađene i termoizolacione obloge koje zadržavaju vodu dugo vremena ispod
košuljice,
- kontrola i/ili zamena hidroizolacije,
- uklanjanje maltera u celosti u meri koja je jednaka zbiru vidljive štete izazvane
prisustvom vode u objektu i jedan i po puta debljine zida,
- sanacija isušivim malterom, koji može da se ugradi na zid od cigla, kamena, betona ili
na mešovitom zidu.
Sanacija podnih površina
Sanacija vlage uvek počinje od podnih površina, a nakon toga prelazi se na zidne
površine. U većini slučajeva, uklanjaju se završni materijali (košuljice, termoizolacija), a
ukoliko je oštećena i hidroizolacija, ona se takođe mora zameniti. Na starijim objektima,
neretko se suočavamo sa nepostojanjem bilo koje vrste hidroizolacije. U tim
slučajevima, na osnovnu betonsku ploču obavezno se postavlja hidroizolacija. U slučaju
da je neophodno ukloniti samo podnu oblogu, maksimalna vlaga u košuljici ne sme
prelaziti 3 - 4%. Za izravnavanje košuljice, preporučuje se korišćenje podne
samorazlivajuće mase. Upotreba brzovezujućih i brzosušećih izravnavajućih masa
preporučuje se u slučaju sporog sušenja košuljice. U poplavnim područjima generalno
se ne preporučuje ugradnja drvenih podnih obloga (npr. parketa), već keramika kao
mnogo sigurnije rešenje.
Sanacija unutrašnjih i spoljašnjih zidnih površina
Malterima za saniranje se uglavnom malterišu vlažni zidovi i/ili zidovi koji su opterećeni
štetnim solima. Malteri za saniranje omogućavaju da se štetne soli nakupljaju u njima i
ne dozvoljavaju solima da izlaze na površinu. Budući da malteri za saniranje skladište
štetne soli i time ispunjavaju postojeće makropore i vazdušne pore, sa ovim
povećanjem opterećenja koje dolazi od soli menja se funkcija sistema maltera.

17
Ukoliko dođe do upijanja vode, tada se soli rastapaju i kružni tok se ponavlja. Iz ovog
razloga malteri za saniranje, u slučaju velikog opterećenja vlagom, imaju ograničeni vek
trajanja. Potpuno zasićeni malteri za saniranje moraju biti kompletno zamenjeni. Budući
da su malteri za saniranje jako hidrofobirani, novi malteri ne mogu se nanositi na
postojeće maltere za saniranje. Malteri za saniranje se ne bi trebali ugrađivati bez
temeljnog utvrđivanja koncepta saniranja, a ugrađuju se tamo gde drugi sistemi maltera
gube svoju funkciju.

preuzeto sa: https://www.gradjevinarstvo.rs/katalog/dokumenta/2164/rofix-

prirucnik%20za%20sisteme%20renoviranja%20i%20saniranja.pdf?pdf=katalog&fbclid=IwAR27Lu7Aq0zEwGSTwAgbOve2f-
ldFkzgaF5ISGnNXY4Ep-MPtuNdGVACu0w

Koraci pri saniranju zidinih površina oštećenih vlagom:

1 - Odeđivanje visine oštećenog maltera
Postojeći vlažni malter, premazi i ostali nanosi, odstranjuju se sa zida u visini od oko
0,5m iznad oštećenja. Malter iz fuga, koji je nestabilan i generalno zasićen solima,
grebe se i produbljuje koliko je moguće. Zid se dodatno čisti od nestabilnih ostataka
maltera žičanom četkom, dok se ostaci prašine odstranjuju vazduhom pod pritiskom.
2 - Odstranjivanje materijala na bazi gipsa
Nedostatak izolacije ispod zida rešava se silikonskom barijerom ili emulzijom koja
sprečava prodor kapilarne vlage. Zid se buši po cik-cak šemi za smeštaj cevi i PVC
boca za nalivanje tečnosti. Pripremljena emulzija naliva se u levke i ostavlja najmanje
jedan dan. Rupe popunjavaju suspenzijom hidrostop penetrat. U međuvremenu, iz
zidova se odstranjuju svi materijali osetljivi na vlagu, na bazi gipsa, kojima su bile
pričvršćene instalacione kutije ili instalacije, i zamenjuju se sa brzovezujućom

18
cementnom masom hidrozat koja očvrsne u vremenu od oko 2 minuta. Za ovu namenu,
u vlažnom zidu, ne treba koristiti gips.
3 - Mešanje i nanošenje maltera
Za pripremu maltera dodaje se isključivo čista voda. Zabranjena je "korekcija" maltera
(krečom, vodom ili bilo kakvim aditivima), čime bi se narušila strukturu maltera. Malter
se meša do adekvatne konzistentnosti za ugradnju, a zatim se direktno na
vlažnu/navlaženu površinu zida nanosi u obliku zaštitnog premaza, kojim se
popunjavaju fuge i pukotine.
4 - Bojenje maltera sa paropropusnom bojom
Kada se sloj maltera dovoljno osuši, vrši se postupak njegovog zaglađivanja i po potrebi
se štiti od prebrzog isušivanja. Nakon tri nedelje sanacioni malter se boji
paropropusnom bojom. Za unutrašnje površine preporučuje se upotrebu krečnih boja, a
za spoljne preporučuje se upotreba silikatnih boja ili tankoslojnih dekorativnih silikatnih
maltera.
5 - Nega površina/ventilacija prostorija
U slučaju veće zasićenosti zidova vlagom, potrebno je obezbediti adekvatnu ventilaciju
prostorija, posebno u početku procesa sanacije.
6 - Zidove ne bi trebalo zatvarati oblogama
Na isušivi malter ne sme se postavljati bilo kakva zidna obloga (drvo, tapeta, keramika i
sl.) Ukoliko su neophodne za funkcionisanje prostora, onda moraju biti svedene na
minimum. Isušivi malter se u ovom slučaju ugrađuje minimum 0,5m iznad nivoa obloge .
Kako bi se smanjila vlaga ispod objekta, treba izvesti drenažu oko objekta ili direktno
ugraditi perforirane cevi za smanjenje vlage kroz soklu.
Sanacija podrumskih prostora - ispod nivoa terena
Zbog podzemnih voda i vlažnog tla, kod većine podruma se sreće vlaga na zidovima i
podovima. Vlaga u tlu se javlja kod vodopropusnog tla, kroz koje ona lako prolazi. Za
ovaj slučaj nije potrebna drenaža već samo hidroizolacija, jer šljunakovita ili peskovita
tla ne dopuštaju zadržavanje vode. Kod terena sa malom vodopropustljivošću, potrebno
je uraditi hidroizolaciju uz primenu drenažnog sistema. Izolacioni sistemi koji se koriste
za ove slučajeve su raznovrsni, ali često dosta komplikovani. Neki materijali se moraju
nanositi u dva sloja, a drugi se moraju zavarivati sa otvorenim plamenom. Podne ploče
od betona zahtevaju izolaciju od nadolazeće vlage, naročito porodične kuće bez
podruma. Hidroizolacija je takođe neophodna u kupatilima, na balkonima i drugim
prostorijama izložnim vlazi, koje nisu drugačije zaštićene. Naročito je važna zaštita od
vlage kupatila, koja su izgrađena u okruženjima jako osetljivim na vlagu. Na zaštitne
mere treba posebno obratiti pažnju kod drvenih kuća, nosećih drvenih konstrukcija i
prefabrikovanih elemenata.

19
Koraci pri saniranju podrumskih površina:
1 - Utvrđivanje visine i odbitka oštećenog
maltera
Postojeći malter, oštećen od vlage,
odstranjuje se do visine od oko 0,5 m iznad
visine oštećenja. Takođe, odstranjuje se
malter iz fuge, koja je zasićena solima. Nakon
toga, zid se dodatno čisti čeličnom četkom.

preuzeto sa: http://www.kema-

on.net/upload/File/rs/%20SanacijaVlagePROSPEKT_SRB_web.pdf

2 - Uklanjanje materijala na bazi gipsa

Iz zidova se uklanjaju svi materijali osetljivi na vlagu, na bazi gipsa, kojima su bile
pričvršćene elektroinstalacije. Zamenjuju se brzovezujućim malterom, koji se ujedno
koristi i za zaustavljanje svih aktivnih prodora vode.
3 - Izvođenje zalučenja
Na sastavu zida i poda neznatno se produbljuje žleb oko 5cm po celoj dužini zida i puni
se cementim brzovezujućom kitom, uključujući i zalučenja u radijusu 3-5 cm.
4 - Zaptivanje površine
Ako nije urađena spoljna hidroizolacija neophodno je da se uradi hidroizolacija iznutra
zbog mogućeg prodora vode, korišćenjem fleksibilne vodonepropusne mase. Prvi sloj
ugrađuje se četkom, a drugi gletaricom. Debljina svakog sloja je 1mm. Površina, na koju
se nanosi mora biti vlažna, ali bez prisustva vode na površini.
5 - Nanošenje maltera
Na zidne podrumske površine, gde ne očekujemo prodor vode kroz zid i koje su samo
vlažne zbog neizvedene ili oštećene spoljne hidroizolacije, nanosi se sanacioni malter.
Na prethodno navlaženu površinu zida nanosi se prvi sloj maltera u debljini 10-15 mm.
Sledeći dan površina se opet navlažuje i nanosi se još jedan sloj maltera u debljini 10-
15 mm. Preporučena ukupna debljina maltera je 20 mm.
6 - Bojenje maltera parapropusnom bojom

20
Nakon 3 dana ugrađuje se poslednji nanos maltera koji se zaglađuje drvenom ili
plastičnom gletaricom i po potrebi štiti od preranog isušivanja. Nakon tri nedelje,
površine možemo obojiti paropropusnim bojama. Preporučuje se korišćenje silikatnih
boja.
7 - Naknadno odvlaženje/ventilacija prostora
Površine izvedene sanacionim malterima, odmah po izvođenju su suve, a prostor
prijatan. U slučaju veće zasićenosti zidova vlagom, potrebno je obezbediti adekvatnu
ventilaciju prostora.

Primer: Karakteristike sanacionih i isušivih maltera KEMA

Mešanjem KEMASAN-a 550 sa čistom vodom u malteru se stvara velika količina pora,
koje su međusobno povezane mikrokapilarima. Ovi kapilari, sprečavaju prolaz vode u
tečnom obliku. Voda prolazi kroz visoko paropropusni malter kao para. Na taj način,
rastvorene soli iz vode ostaju u bezopasnom obliku i ne prenose se na površinu zida. U
cilju obezbeđivanja optimalne količine vazdušnih pora u malteru i predviđenu potrošnju
isušivog maltera po m², malter mešamo tačno 10 minuta da se ne bi stvorilo previše
pora, što može uticati na čvrstoću maltera. Vlaga u zidove i maltere lako dolazi na
različite načine. Pravim izborom materijala lako se može obezbediti da se:
- zidovi i malteri brže isušuju,
- veoma brzo ponovo ostvaruju pogodni uslovi za život,
- posledice pojave vlaženja ne pokazuju na površini boja i maltera,
- u slučaju da se malteri ponovo navlaže brzo se suše, a sanacija je jednostavna.

21
Studija slučaja 1 : dodavanje biofilma - malter otporan na upijanje vode

Tim naučnika sa Tehničkog univerziteta u Minhenu (TUM) je pronašao neobičan način

da se malter zaštiti od vlage, koja ga može uništiti (na primer, nastajanjem pukotina
usled mraza):
Kada se material meša, dodaje mu se biofilm - meka, vlažna sustanca, koju proizvodi
bakterija.
„Biofilmovi se generalno smatraju nepoželjnim i štetnim. Oni su nešto čega želite da se
rešite“, kaže Oliver Lieleg, profesor biomehanike na Institutu za medicinsko
inženjerstvo (IMETUM) i Odseku za mašinstvo.
Inspiracija iz razgovora
Tokom razgovora sa kolegom sa Tehničkog univerziteta u Minhenu, Lieleg je došao na
ideju korišćenja biofilma u menjanju svojstva građevinskih materijala. Profesor Kristijan
Grose, sa ovog univerziteta, bavio se istraživanjem samoobnavljajućeg betona čije se
pukotine same zatvaraju. Jedna od varijanti betona sadrži dodatu bakteriju. Kada vlaga
prodre, bakterija zatvara pukotine sa metaboličkim proizvodma koji sadrže kalcijum.
Za svoj projekat, Lieleg koristiti malter umesto betona. Umesto popravke pukotina
nakon što nastane šteta, on na prvom mestu želi da spreči vlagu da prodre u malter.
Takav ulazak vode može izazvati ozbiljne probleme, na primer izazivanje rasta buđi ili
proširenje postojećih mikro-pukotina kroz cikluse smrzavanja-odmrzavanja. Da bi se
sprečilo takvo prodiranje vode, on se oslanja na prednost koja proističe iz činjenice da
su neki bakterijski filmovi visoko vodootporni.
U časopisu „Advanced Materials“, Lieleg i njegove kolege opisuju kako napraviti hibridni
vodootporni malter.
Bakterija iz zemljišta proizvodi bio-dodatak
Ključni sastojak u novim materijalima je biofilm koji proizvodi bakterija Bacillus subtilis.
„Bacillus subtilis normalno živi u zemljištu i vrlo je čest mikroorganizam. Za naše
eksperimente, koristili smo jednostavni soj stvoren u laboratoriji koji raste brzo, formira
dovoljno biomase i potpuno je bezopasan“, objašnjava Oliver Lieleg. Njegov tim uzgaja
bakterijski film na standardnim kulturama u laboratoriji, a zatim dodaje vlažne biofilmove
malteru u prahu.
U generisanom hibridnom malteru, voda je znatno manje u stanju da vlaži površinu u
poređenju sa netretiranim malterom. Za procenu ove podloge, naučnici su merili ugao
kontakta između kapljice vode i površine. Što je strmiji ugao, kapi su više sfernije, i
manja je verovatnoća da će se tečnost utopiti u materijal. Dok je ovaj ugao samo 30
stepeni ili manji, na netretiranom malteru, tri puta je veći za kapi na hibridnom malteru.
Kapljice vode na politetrafluoroetilenu, poznatije pod komercijalnim nazivom „teflon“
imaju slično visok ugao kontakta.

22
Nanostrukture u malteru
Objašnjenje za vodootporna svojstva hibridnih maltera se mogu naći u elektronskim
mikroskopskim slikama: Površina je prekrivena sitnim kristalnim šiljcima. Ovo rezultira u
ono što je poznato kao efekat lotosa, koji se javlja na listovima biljke lotosa. Male
uniformne strukture na površini obezbeđuju da samo mali deo kapljice vode dođe u
kontakt sa površinom lista. Površinski napon kapljice je stoga jači od snage koja
pridržava list. Shodno tome, kapljica lako silazi niz list kada je nagnut. Presek hibridnog
maltera pokazuje da kristalni šiljci nisu samo ravnomerno raspoređeni na površini
maltera, već se mogu naći u celom malteru. Ovo smanjuje kapilarne sile koje su obično
odgovorne za izlazak vode iz maltera, kada se materijal uroni u tečnost.
Iako slične šiljcima javljaju se i na netretiranom malteru, one su preduge, retke i rasute
da bi se dogodio efekat lotosa. Istraživači pretpostavljaju da bi se dodavanjem biofilma
stimulisao uniformi rast kristala po celoj zapremini hibridnog materijala.
Trenutno se vrše mehanička ispitivanja u okviru odeljenja Kristijana Grosea, da bi se
saznalo da li je hibridni malter dovoljno otporan da se zaista može koristiti u
građevinarstvu. „Ako je malter pogodan, ne bi trebalo biti problema za kompanije da ga
proizvode u velikim razmerama“, kaže Oliver Lieleg. I bakterijski soj i kultura koja se
koristi su standardni i relativno jeftini. „U našim eksperimentima smo otkrili da suvo-
zamrznuti biofilmovi mogu da se koriste jednako dobro. Zatim, u obliku praha, biološki
materijal može da se čuva, transportuje i dodaje na mnogo lakši način“, navodi Lieleg.
Naredni cilj ovih naučnika je da ispitaju da li se biofilm može koristiti i za zaštitu betona
od vode.

Studija slučaja 2 : Upsalit - materijal sa jakim hidrofilnim svojstvima

Prema društvu za materijale i inženjerstvo ASM International, naučnici sa Univerziteta u

Upsali, u Švedskoj, 2011. godine su tokom vikenda slučajno ostavili jednu hemijsku
reakciju. Kada su istraživači došli u laboratoriju sledeće nedelje, pronašli su novi
materijal sa neverovatnim hidrofilnim svojstvima.
Ovaj slučajni materijal, nazvan upsalit po univerzitetu, rešio je problem koji je
zbunjivao naučnike još od 1820. godine. Upsalit je suvi oblik magnezijum
karbonata (MgCO3) - jedinjenje magnezijum oksida i ugljen dioksida. Od 19. veka,
naučnici su prepoznali mogućnost apsorbcije vode magnezijum karbonata, ali
njihovi napori da naprave super suvi oblik u laboratoriji su bili neuspešni,
ostavljajući ovu novu supstancu sa nadimkom „nemogući materijal“.
Profesorka nanotehnologije Marija Strome i njene kolege sa Univerziteta u Upsali,
podvrgnuli su njihov eksperimenalni medijum magnezijum oksida i metanola trostrukom
atmosferoskom pritisku, što je rezultiralo gelom koji se pretvara u izuzetni beli prah kada
se zagreje iznad tačke ključanja metanola.

23
Ovaj materijal može da apsorbuje više vode pri niskim relativnim vlažnostima od
najboljih materijala, koji su trenutno dostupni i koriste se u te svrhe. Upsalit je
jeftiniji za proizvodnju od uobičajenog hidroskopnog zeolita, koji se koristi za ove
aplikacije, takođe nije toksičan materijal, što ga čini pogodnim za primenu u
unutrašnjim prostorima. Očekuje se da će upsalit otvoriti put za nove održive
materijale i proizvode u brojnim industrijskim primenama.
Naučnici su od tada formirali kompaniju „Disruptive Materials“ kako bi
komercijalizovali upsalit, za koji prediviđaju primene u različitim aplikacijama
kontrole vlažnosti, počevši od apsorbcije vlage, lipida, mirisa, preko kontrolisanja
vlage u različitim tehnološkim procesima do upijanja toksina nakon hemijskih i
naftnih izlivanja.

Studija slučaja 3 : Galerija Matice srpske - saniranje problema pojave vlage

Matica srpska je najvažnija srpska književna, kulturna i naučna institucija. Ovo

značajno kulturno dobro rekonstruisano je nekoliko puta tokom svog životnog
veka, a krajem 2015. godine urađena je revitalizacija, koja je unela novi sjaj u ovo
staro novosadsko zdanje.

Galerija Matice srpske u Novom Sadu jedna je od najstarijih muzejskih institucija u

Srbiji. Od svog osnivanja 1847. godine prikuplja, čuva, proučava i izlaže vredna
umetnička dela srpske kulturne baštine.

preuzeto sa:https://www.gradnja.rs/kako-je-galerija-matice-srpske-spasena-od-
vlage/?fbclid=IwAR3u8Dyj4h3S35cnJk0exq0M0Yj94DtfQHKWIoRr6Vw14JWHxcMJIm01Zpw

Mapiranje problema vlage

24
Međutim, veliki problem u suterenskim prostorijama gde se nalaze depoi sa zbirkama,
pretio je da ugrozi čitavu kolekciju zbog čega je morala biti urađena temeljna sanacija
objekta. Problem je bio, kao i kod većine starih objekata i objekata od kulturno-
istorijskog značaja, pojava vlage.

Iako je tokom projektovanja i izgradnje originalnog objekta, površine 5.000 m2 od čega

je 2.500 m2 izložbenog prostora, vođeno računa o problemu vlage u suterenu i iako je
uspostavljen sistem vazdušne izolacije u spoljnim zidovima, neminovno je bilo da se
zbog starosti objekta, kao i promene nivoa podzemnih voda, tokom godina taj problem
ponovo pojavi.

Ovim projektom, kojeg potpisuje arhitektonski studio N-Martin Project, rešili su se

funkcionalni problemi suterenske etaže, na nivou dispozicije prostora i njegovog
opremanja, kao i problem pojave vlage.

Odgovorni projektant bio je arhitekta Nikola Martinović, a na projektu su učestvovale i

arhitekte Ivana Korać, Milan Stefanović i Robert Hitenberger. Projekat je izveden krajem
2015. godine.

Tačke prodora vlage

Tokom istraživanja, napravljeno je šest sondi u podu (do temeljne ploče) kako bi se
ustanovilo stanje postojećih slojeva. Zemlja između dve betonske ploče je na
određenim mestima zatečena potpuno mokra, što je uzrokovano visokom podzemnom
vodom, koja je zasićuje preko zidova ili kroz mesta susreta zida sa temeljnom pločom -
što su najslabije tačke prodora. Na tim istim mestima, nekoliko dana nakon iskopavanja,
pojavila se podzemna voda u samim sondama, dok na sondama na višim kotama nije.
Na tim mestima zemlja je bila blago vlažna što ukazuje na manju zasićenost
podzemnim vodama.

Sanacija vlage podrazumevala je rešenje sanacije zidova i podova unutar objekta

adekvatnim sistemima kao i obradu fasadne sokle. Radovi koji su prethodili njihovom
izvođenju obuhvatali su uklanjanje slojeva poda do cementne košuljice, kao i uklanjanje
tampon sloja zemlje do temeljne ploče i ugradnju novih slojeva poda sa nivelisanjem
prema postojećoj višoj koti suterenske etaže. Takođe, predviđena je bila i sanacija
pukotina na podu depoa kao i izrada nove armiranobetonske ploče.

25
 Nakon postavljanja drenažne folije,
na zidove se preko nje nanosio
krečno-gipsani malter sa završnom
obradom zidova bojom. Bobičava
folija sa mrežicom pouzdano izoluje
zidove iznutra i predstavlja izdržljivu i
vodootpornu osnovu za gipsani i
produžni malter, kao i za gips
kartonske ploče. Na taj način se u
podrumu dugoročno obezbeđuju
suve površine zidova. Sa bobicama
visine 8 mm omogućava se vazdušni
međuprostor između vlažnog
podrumskog zida i maltera. Zaštita i
sanacija podova podrazumevala je
nivelaciju odnosno podizanje nivoa
poda na koti visoke podzemne vode
kao i izvođenje sistema hidroizolacije
i sanacije.

preuzeto sa:https://www.gradnja.rs/kako-je-galerija-matice-srpske-spasena-od-
vlage/?fbclid=IwAR3u8Dyj4h3S35cnJk0exq0M0Yj94DtfQHKWIoRr6Vw14JWHxcMJIm01Zpw

Bobičava folija sa mrežicom

preuzeto sa:https://www.gradnja.rs/kako-je-galerija-matice-srpske-spasena-od-
vlage/?fbclid=IwAR3u8Dyj4h3S35cnJk0exq0M0Yj94DtfQHKWIoRr6Vw14JWHxcMJIm01Zpw

Intervencije na podovima i zidovima u cilju zaštite od vlage

26
Nakon popunjavanja oštećenja, nanosio se dvokomponentni elastični hidroizolacioni
premaz.

Hidroizolacioni premaz ugrađen je i na obodne zidove u visini od 20-25cm. Završna

obrada zidova i plafona, kao i unutrašnjih vidljivih instalacija grejanja i struje bojena je u
belu i sivu boju, dok su zidovi depoa naspram ulaznih vrata obojeni različitim bojama,
kako bi se uspostavila estetska veza sa galerijskim prostorima na spratu.

Podovi su, nakon postavljanja hidroizolacionog sloja i termoizolacije, obloženi granitnom

keramikom koja svojom teksturom i bojom podseća u velikoj meri na teraco pločice koje
su se tu nalazile pre rekonstrukcije. Ostale površine podova u suterenu obrađene su
samolivom.

Unutrašnje uređenje

Sistem rasvete je projektovan sa posebnom pažnjom s obzirom da je uslovljen sa više

faktora. Namena prostorija (depoi, radionice, arhiv i prostori za skladištenje materijala)
je takva da zahteva pravilno raspoređeno i dovoljno jako osvetljenje koje istovremeno
neće opteretiti postojeću elektro mrežu. Zbog toga je odabrano LED osvetljenje sa
lampama postavljenim tako da njihove pozicije budu fleksibilne.

U cilju zaštite umetnina koje se skladište i čuvaju u suterenskim depoima, uvoden je

novi alarmni sistem kao i sistem protivpožarne zaštite.

27
Diskusija

Komparantivnom analizom svih metoda i primera koje smo navele u prethodnom tekstu,
možemo zaključiti da je problem pojave vlage, kao i posledica koje ona nosi, veoma
prisutan u svakodnevnom životu. Ona može naneti veliku štetu i probleme u
arhitektonskih objektima, pa je zato veoma važno sprečiti njen nastanak, ali i sanirati
posledice usled njene pojave.
Pojava vlage ne predstavlja samo pretnju da se plesan pojavi u objektu. Vlažna sredina
takođe podstiče rast grinja i bakterija, što zauzvart može uticati na kvalitet unutrašnjeg
vazduha, a može da privuče i insekte, glodare i druge štetočine. Vlaga će na kraju
oštetiti materijale, učiniće zgradu manje vrednom i smanjiće njen životni vek. Sve ovo
znači da je važno tretirati pojavu vlage i vode u objektu sa istom urgentnošću kao što bi
se tretirao tinjajući požar. Odmah treba identifikovati odakle voda dolazi, zaustaviti je i
osušiti ili zameniti materijale koji su vlažni i oštećeni.Budući da malteri za saniranje
skladište štetne soli i time ispunjavaju postojeće makropore i vazdušne pore, sa ovim
povećanjem opterećenja koje dolazi od soli menja se funkcija sistema maltera. Malteri
za saniranje se ne bi trebali ugrađivati bez temeljnog utvrđivanja koncepta saniranja, a
ugrađuju se tamo gde drugi sistemi maltera gube svoju funkciju.Takođe,u slučaju
poplava, sa vodom prodire i širok spektar organskih materija. Uprkos uobičajenom
isušivanju, problem neprijatnih mirisa i štetnih soli time nije rešen.Prodorom vlage,
unose se soli koje se talože u zidu.

28
Zaključak

Na osnovu naučnih ispitivanja prema statističkim podacima za područje arhitekture i

građevinarstva, šteta na delovima arhitektonskih objekata, koji su u kontaktu sa
zemljom nalazi se na trećem mestu. Osnovni razlog za oštećenje zbog prodora vlage,
na primer u nivou podruma, jeste pogrešna procena očekivanog opterećenja vodom i
pogrešan izbor zaštitnih mera koje iz toga proizilaze. Voda koja kao talog pada na tlo,
traži svoj put. Ukoliko brzo nestane i ne zadržava se, ne nastaje pritisak vode na
građevinsku konstrukciju. Ako nataložena voda lagano otiče, onda pritisak na
građevinsku konstrukciju deluje dok se voda zadržava.
Slično važi i kada podzemna voda u dobro propustljivim slojevima vrši pritisak na
građevinsku konstrukciju. Obe varijante su relativno česte.
Najgori slučaj nastaje kada je tlo nepropusno, tako da nataložena voda ne može da
otiče. U tom slučaju je građevinska konstrukcija trajno opterećena vodenim pritiskom.
Ova tri stepena opterećenja vodom su presudna za planiranje izolacionih, drenažnih i
zaštitnih mera. Brižljivo ispitivanje stvarnog stanja tla i svih drugih faktora, kao na primer
oblika terena, zbog toga je vrlo bitno. Izbor izolacije takođe zavisi od stepena
opterećenja vodom. Pritom važi pravilo da jednostavna mera izolacije manje podleže
greškama i zbog toga je znatno sigurnija. Efikasna drenaža može dodatno pomoći u
mnogim slučajevima. Ona sprečava opterećenje usled pritiska vode, tako da
omogućava primenu znatno jednostavnije izolacije.
Konačno, ne može postojati izolacija bez efikasne zaštite od mehaničkog oštećenja.
Naime i najkvalitetnija izolacija ne može obavljati svoju funkciju ako nije adekvatno
zaštićena, ako je npr. prilikom punjenja temeljne jame oštećena oštrim ivicama
kamenja.
Zaštita građevinske konstrukcije od vlage je kompleksan zadatak. Međutim, on se lako
rešava, ako se projektanti i izvođači okrenu sistemskom rešenju, koje uzima u obzir sve
relevantne zahteve i detalje.

29
Izvori

Lične beleške sa predavanja na izbornom predmetu Rekonstrukcija i sanacija objekata visokogradnje

https://www.hio-technology.com/

http://www.kema-on.net/upload/File/rs/%20SanacijaVlagePROSPEKT_SRB_web.pdf

https://www.descon.co.rs/downloads/Tehnicki%20katalog%20-%20temelji.pdf

https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/4395/820/upsalit-materijal-sa-nevidjenim-hidrofilnim-
svojstvima?fbclid=IwAR0KqgkCsyhY_o7Wns0qKFOuLlMppwSwmPctIfiq1sPVAg61bssFyICd23U&fbclid=I
wAR0KqgkCsyhY_o7Wns0qKFOuLlMppwSwmPctIfiq1sPVAg61bssFyICd23U

https://www.disruptivematerials.com/

http://www.uu.se/en/media/press-release-document/?id=2736&area=3&typ=artikel&na=&lang=en

https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/7272/820/dodavanje-biofilma-malter-otporan-na-upijanje-
vode?fbclid=IwAR2VLerDcLNsHI2hXQTKraYZU1vpeyPPWFQFgMYxs53J-
oDQQPAtbX5THik&fbclid=IwAR2VLerDcLNsHI2hXQTKraYZU1vpeyPPWFQFgMYxs53J-
oDQQPAtbX5THik

https://www.maticasrpska.org.rs/

https://www.gradnja.rs/kako-je-galerija-matice-srpske-spasena-od-
vlage/?fbclid=IwAR3u8Dyj4h3S35cnJk0exq0M0Yj94DtfQHKWIoRr6Vw14JWHxcMJIm01Zpw

https://www.irishmirror.ie/lifestyle/health/how-mould-damp-your-home-12037829

http://www.aqhiinc.com/mold/

https://www.podovi.org/hidroizolacija-spoljnih-zidova/

http://nbninzenjering.com/kapilarna-vlaga/

https://www.gradjevinarstvo.rs/katalog/dokumenta/2164/rofix-
prirucnik%20za%20sisteme%20renoviranja%20i%20saniranja.pdf?pdf=katalog

http://sistembp.com/KAPILARNA-VLAGA-INJEKTIRANJE

30