Nenad Radojicic

Savezni sudija za kanarince boje i bastarde

Podela

Genetika
LIPOHROMNI
KANARINCI-
KANARINCI-
kanarinci na svetloj
osnovi

MELANINSKI
KANARINCI-
KANARINCI-
kanarinci na tamnoj
osnovi
BOJI

KATEGORIJI

R -FAKTORU
Sve kanarince (melaninske i lipohromne)
po boji svrstavamo u : recesivno
bele(englesko bele), dominantno
bele(bele(engleskodominabele(
nema ko bele), žute, crvene, lipohrombele),
pastel bele, lipohrom pastel žute i
lipohrom pastel crvene.
*Recesivno beli kakanrinac je
potpuno beli kanarinac, na
rožrožnatim delovima
(kljun,noge i nokti) se vidi
plavo ljubi asta boja zbog
krvnih sudova koji daju takav
izgled.

*Dominantno beli kanarinac je

beli kanarinac sa žutom do
crvenom masnom
lipohromnom bojom na
krilima, on nema mogu nost
prebojavanja
žutom(crvenom) masnomutom(crvenom)
bojom po celom telu ve
samo na letnim perima.
Lipohrom žuti
kanarinac je potpuno
oboobojen masnom žutom
jakom lipohrom bojom
po itavom telu, boja
poti e od luteina.

Lipohrom crveni
kanakanarinac je potpuno
obojen jarko crvenom
bojom po itavom telu, ta
boja poti e od
karotinoida
Lipohrom pastel žuti
kanarinac je prebojen
žutom pastelnom bojombojo
koja je od normalne
lipohromne boje svetlija
tj razredjenija.razredjenija.

Lipohrom pastel crveni

kanarinac je prebojen
crvenom lipohrom pastel
bojom koja je svetlija od
normal lipohrom crvene
boje.
 !" "" #
" $%&"
%&'

PO KATEGORIJI MOGU BITI :

INTENZIVNI-
AINTENZIVNI-
NEINTENZIVNI-
BNEINTENZIVNI-
MOZAIK-MOZAIK- C

Kategorija predstavlja raspored strukture pera

kod ptica.
()
()
INTENZIVNI-INTENZIVNI- po
konsituciji intenzivni
kanrinci odaju utisak
sitnijih ptica zbog toga
sto je na njima perje lepo
prileglo, manje je po
kontituciji, tvrdo je i do
vrha ispunjeno
lipohromnom bojom i
samom tim daje
karakteristi an manji
izgled ptice.Kod pravihptice.Kod
selekcija ptica to se ne
prime uje.
()
NEINTENZIVNI-
NEINTENZIVNI-perje
kod ove ptice je po
kontituciji duže, ve e ,duž
mekšmekše i nije do vrha
ispunjeno lipohromnom
bojom što podse a na
inje i druga ije se ove
ptice nazivaju injastim
pticama. Ove ptice
odaju utisak krupnije
ptice zbog same
konstitucije tj,strukture
perja.
()
MOZAIK TIP II- mužijakII- muž
sa karakteristi nom
maskom koja je ve a na
glavi, ramenima,
grudima, iznad trtice

MOZAIK Tip I- ženka saI-

karakteristi nom
maskom koja je iznad
oka u vidu crtice, na
ramenima, na tritci I
malim nahukom na
grudima
$ &! & # !

Zone lipohromne
obojenosti mozaika :

Maska na glavi
Grudi
Rub krila
Zona iznad trtice

Ostali delovi su beli poput

krede
* %

+"
+",%
+,
) ( -
Kod lipohromnih kanarinaca boja se
nasle uje slobodno, intermedijalno,slobodno,
intermedijalno,
dominantno, recesivno i polno
vezanodominantno,vezano
( vezano za pol).
" # $"&# . &
To je nasledjivanje kod koga X hromozom koji
je aktivan ne igra nikakvu ulogu i ne možemož
se takvo nasle ivanje kontolisati.

Primeri: ako parimo lipohrom žutog mužijaka imuž

lipohrom žutu ženku boja se u tom slu aju
nase uje slobodno, i naravno ovde u ovom
parenju emo dobiti samo lipohrom žute
kanarince oba pola. Isto tako je i sa crvenim
kanarincima, dobijamo crvene kanrince oba
pola.
)
(

Izraz nastao od latinske re i inter-izmedu,inter-

media-sredina.media-
Ako se neke osobine ponasaju intermedijalno
znaci da ne mogu biti ni dominantne ni
recesivne nego su te osobine na neki nacin
jednako jake i stvaraju novu osobinu,osobinu,
mešavinu te dve osobine.
Parenjem žute (oba gena za žuto) i crvene
(oba gena za crveno) dobijemo narandžastu
pticu. Ovo parenje se ne preporu uje jer se
narandzaste ptice ne ocenjuju.
( )
 (

Dominantna osobina je preovladavaju a osobina,

koja se pojavljuje kod alternativnog nasledivanja ipojavljuje
koja recesivnu osobinu potpuno prekriva. Kako to u
stvari izgleda? Imamo par gena koje je ptica nasledila
po jedan od svakog roditelja. Primer:
Od jednog roditelja je nasledila gen da bude Nema ko
bela ( dominantno bela) a od drugog da bude žuta.
Takva ptica je po genima pola bela a pola žuta ali e
na perju uvjek pokazati belu boju, jel je Nema ko belo
uvek dominantno belo i uvjek kada je u kombinaciji
ovaj gen sa genom bilo koje druge boje, on ga prekriva
i na perju se uvek vidi belo.
# % &" / !,%
Ovde kod ovog primera parenjem
dominatno belog mužijaka sa žutommuž
ženkom ( i obrnuto) dobijamo 50%
žutih, 50 % dominantno belih kanarinacakana
oba pola.
% &" 0 " !,%
 % &" /
& &$ . &"

Ovde u ovom parenju dobijamo 50% ŽUTE

kanarince nosioce recesivno belog i 50%
DOMINANTNO BELE nosioce recesivno belog.belog.

U ovom primeru se najbolje vidi dominantna

osobina u odnosu na recesivnu koja je u oba
slu aja prekrivena dominantnom osobinom. U
teoriji se pominje da recesivna osobina možemož
da nosi i dominantnu ali u praksi se mnogi ne
slažslažu sa ovom predpostavkom.
% &" 0 & &$ . &"
( * (
(

Kod parenja dva dominantno bela

kanarinca dobijamo 50% dominantno
belih kanarinaca, 25% žutih i 25% letala
( smrtnog faktora) jer ne može do i domož
masne obojenosti ptice i takav pti
umire jos u zigotu- oplo enoj jajnojzigotu-jaj
eliji.
% &" 0 # % &"
Recesivno je odstupaju e, prikriveno.prikriveno.
Prikrivena (žuta boja u predhodnom
primeru) a pojavljuje se samo kodpojavljuje
homozigotnih ptica. Kod heterozigotnih
ptica ova osobina je uvek prikrivena.
Kako bi to izgledalo povezano sa
predhodnim primerom:
& &$ . $"&# . &
Parimo jednu dominantno belu pticu (kako se
vidi iz predhodnog primera ima jedan gen za
žuto a jedan za belo) i jednu žutu pticu. Odpticu.
žutog roditelja mladi može dobiti samo gen za
žutu boju a ako isti takav dobije i od belog
roditelja onda ce njegov par gena od oba
roditelja biti za zuto i ta ptica moze biti
naravno samo žUTA. Znaci samo tako jedna
recesivna osobina moze da se ispolji kod
duplog homozigotnog pojavljivanja u
genima.
1,% / & &$ . &"

I ovde u ovom primeru dolazi do

pokazivanje recesvine osobine, ovde je
recesivno belo prikrivena osobina u
odnosu na žutu jer e SVE ptice biti
ŽUTE u fenotipu ali u genotipu e nositi I
recesivno belu boju., zna i dobijaju seboju.,
100% žuti nosioci recesivno belog.
!,% 0 & &$ . &"
" .&!
$"&# . &
To je naslje ivanje kod kojeg osobina
koja se nasle uje leži u X (polnom)nasle(polnom)
kromozomu. Kod kanarinaca mužjacikromozomu.
kao obelezje polnog para hromozomaobelezje po
imaju XX a ženke XY. Osnovna odlika je
u tome što Y hromozom ne može biti
zauzet naslednim osobinama i ne može
ih prenositi. Zna i, ženke ne mogu biti
nosioci polno vezanih osobina.
" .&!
$"&# . &
One ako tu osobinu imaju u X kromozomu
odmah je pokazuju u fenotipu jel Y kromozompokazuju
ne moze biti zauzet bilo kojom osobinom koja
bi bila dominantna i prekrivala je u fenotipu.
Znaci, ženke su u ovom nasledivanju uvek
homozigotne. Mužjak ovu osobinu prenosi na
sve k eri ve u F1 generaciji, koje e je nositi i
genotipski i fenotipski.
Ovakvo nasljedivanje se sre e kod lipokrom
pastel, crvenog oka kao i kod melaninskih
mutacija kanarinaca boje.
 Lipohrom pastel žuti x žuta zenka
u ovoj kombinacji emo dobiti MUŽIJAKEMUŽ
žute nosioce lipohrom pastele a ŽENKE
e biti lipohrom pastel žute.ute.
$% !,% 0 "&" !,%
žuti lipohrom pastel x dominantno bela zenka

( u ovom primeru imamo dva tipa nasledjivanja

dominantno I polno vezano)
Ovde dobijamo:
Mužijake: Dominant.bele / lipokrom pastel
Žute / lipokrom pastel
Ženke: Lipokrom pastel
Dominantno bele.
$% !,% 0 #&" % &"
 Lipohrom pastel žuti x recesivno bela ženka

Ovde dobijamo:

Mužijake : Žute / lipokrom pastel i recesivno

belo

Ženke : Lipokrom pastel / recesivno belog.

$% 1,% / & &$ .&" &"
$" 2 .&2& &
Crveno oko se nasle uje polno
vezano što zna i da je vezano za X
hromozom i da ga prenosi mužijak…muž

Beli kanarinac sa crvenim okom se zove

ALBINO, žuti LUTINO, crveni RUBINO…
PARENJEM DVA LIPOHROM CRVENA
MOZAIKA ( koji nemaju crveno oko )
ODGAJIVA U GNEZDU DOBIJA 3
PILETA OD 4 SA CRVENIM
OCIMA………

šta tu moze biti o emu se radi kada

roditelji nemaju crvene o i……????
Ovde u ovom primeru MUŽIJAK jeMUŽ
nosioc crvenog oka jer smo naveli da se
crveno oko prenosi polno vezano i da ja
mužmužijak nosioc, ti mladi sa crvenim ocima
su ženke.
.&
žuti mužijak sa CRVENIM O IMA (muž
LUTINO) X žuta ženka

U ovom primeru emo dobiti MUŽIJAKEMUŽ

lipohrom žute NOSIOCE crvenog oka a
ŽENKE e biti crvenooke tj LUTINO.LUTINO.
,% 0 " 1,% 1&
žuti mužijak X ženka LUTINOmuž

Dobijamo MUŽIJAKE ………XX………….MUŽ

Dobijamo ŽENKE……………XY……….
 )

Dobijamo MUŽIJAKE žute lipohromeMUŽ

nosioce crvenog oka

Dobijamo ŽENKE žute lipohrom

1,% 0 ",%
 ( 3( (

Kod parenja, jedino preporucljivo i

ispravno parenje po intenzitetu je :
intenzivno x neintenzivno parenje

Kod ovog parenja nece doci do pojave

“nepravilnog parenja” tj. pojave
deformiteta prilikom formiranja zigota.
% !%&&% & &
& % !.& / % !.&
% !%&&% & &
& % !.& / & % !.&
% !%&&% & &
& % !.& / & % !.&

Ovo parenje nazivamo

nepravilnim parenjem,
ovde u ovom primeru ce
doci do pojave viska
perja, ptica ce izgledati
krupnije , postoji
mogucnost pojave
deformiteta tj. pojave
viska perja i nastati cista
– lumps.
 % !%&&% & &
% !.& / % !.&

Kod ovog parenja, prilikom sparivanja gena

doci ce do pojave letalnog faktora u tacno
odredjenom postotku od 25 %, gde ce takav
ptic uginuti jos u zigotu ( oplodjenoj jajnoj
celiji) .
To je takav gen ( letalni) koji kod dvostrukog
(homozigotnog) pojavljivanja onemoguciva
razvoj i dovodi do smrti vec u embrionalnom
razvoju.
% !%&&% & &
% !.& / % !.&
3
3
Naveli smo na po etku
da postoje dva tipa
moziaka u standardu :
tip I zenka i tip II
mužmužijak.
Osim mozika u
standardu ima I
takozvanih me u tipova
mozaika koji nisu
izložizložbeni primerci ali su
kod odgajiva a vrlo
zastupljene ptice jer su
to dobre radne ptice.
 3
,$ " !&
Ovo su tipovi ženki sa
maskom mužijaka i zatomuž
se zovu muški tip ilimuš
mušmuška linija zenki.
Ove ženke nisu dobre za
izložizložbe ali su dobre za
parenje i tako se
sklapaju pravi parovi kod
mozaika jer parenjam
moziaka u tipu ( dva
vrhunksa mozaika) ne e
se izvu i vrhunskeizvu
ptice…..
 3
1& $ " ,1,1
Pored muske linije zenki
postoje i ženske linije
mužmužijaka sa manjim
mozai nim zonima
maska, rub krila i
grudima i trtici. Ove ptice
nisu izložbene ali suizlož
dobre radne ptice od njih
se dobijaju dobre
izložizložbene ženke.
 !# .!
&&

Parenjem ova dva vrhunska mozaika u tipu I

standardu necemo dobiti dobre i vrhunske
izložizložbene ptice u leglu ve prose ne.

????????????????????????????????
 !# .!
&&

Parenje kod mozaika ide u dva smera u

zavisnosti da li odgajiva zeli dobiti izložbeneizlož
mužmužijake ili ženke, jer od jednog dobrog
pravilno odabranog para ne e ispasti i mužijacimuž
i ženke dobre izložbene ptice vec samo jednoizlož
od ta dva.
Prema tome, kod mozaika imamo dva tipatome,
pravilnog parenja : muška i ženska linija.muš
.!! . , $ &
,4,4"% &," ,&'"

Parenjem ovog para mozaika dobi e se dobri

izložizložbeni primerci mozaik mužijaka a ženke u leglumuž
ce biti skart za izložbe (muška linija) sa velikomizlož (muš
maskom i ne e bitu u standardu ali te ženke e biti
dobre radne ptice za dalji rad, one e sa dobrim
mužmužijakom u tipu dati odli ne mužijake u leglu.muž
 "# ! ," ,&'"
!" ! & #
MužMužijaci su dobre
izložizložbene ptice u tipu I
standardu.

Ženke su loši izložbeniloš izlož

primerci (muška linija) ali(muš
su dobri radni
materijal, od njih e sematerijal,
sa dobrim mužijakommuž
dobiti dobri izložbeniizlož
mužmužijaci mozika.
 .!! . , $ &
% & , " , 1& $&'""

Parenjem ovog para mozaika dobi e se odli ne

izložizložbene ženke u tipu I standardu, a mužijaci e bitimuž
loš izložloši izložbeni ( ženska linija) primerci ali dobri radni koji
ce sa pravom ženkom u tipu dati dobre izložbeneizlož
ženke u leglu.
 3
(
"# *
! -
," ,&'"
!" 1 & #
Ženke e biti dobre
izložbene ptice u tipu Iizlož
standardu sa dobrim
mozai nim zonama mala
crtica iznad oka, mali nahuk
na grudima,na trtici, i na
krilima.

MužMužijaci ce biti loši izložbeniloš izlož

primerci sa malom maskom i
manjim lipohromnim zonama
koji nisu u standardu ali e biti
dobre radne ptice, od njih saptice,
dobrom ženkom u tipu dobiti
odli ne izložbene ženke.izlož