ТКИВА, ГРАЂА И ПОДЕЛА

Ткиво представља скуп више ћелија исте или сличне грађе и функције и међућелијске супстанције
(течности) која окружује ћелије.
Постоји 4 основне врсте ткива:
1. Епително
2. Потпорно
3. Мишићно
4. Нервно
ЕПИТЕЛНО ТКИВО (ЕПИТЕЛ)

Граде га густо збијене, чврсто везане епителне ћелије које почивају на структури која се
назива базална мембрана и минимална количина међућелијске супстанције. Нема крвне судове па се
неопходним материјама снабдева из исподлежећег везивног ткива. Улоге су му:
 Облаже унутрашњу и спољашњу површину тела
 Гради највећи део жлезда.
Према улози (функцији) коју има епително ткиво дели се на:
1. Покровни епител-
Улоге су му:
 покрива људско тело и има заштитну улогу (кожа);
 облаже унутрашњост шупљих органа (слузокожа)- нпр. желудац, црева, бешику;
 облаже телесне дупље и својом влажношћу смањује трење - нпр.плућна и трбушна
марамица;
 ендотел је посебан епител који облаже унутрашњост срца и крвних судова;
Према броју слојева епител може бити једнослојни и вишеслојни, а према облику ћелија које
га граде плочасти (љуспасти), коцкасти, цилиндрични и прелазни епител.
2. Жлездани епител- изграђује жлезде које могу бити:
 Егзокрине жлезде-жлезде са спољашњим лучењем које имају изводне канале путем
којих продукте своје секреције излучују у спољашњу средину или у телесне
шупљине/у шупље органе. Нпр. знојне, лојне, пљувачне, сузне, млечне жлезде,
егзокрини панкреас.
 Ендокрине жлезде-жлезде са унутрашњим лучењем које немају изводне канале већ
своје продукте-хормоне излучују у крвоток. Нпр. Ендокрини панкреас (инсулин),
штитна жлезда (тироксин), хипофиза (хормон раста).
 ПОТПОРНО ТКИВО

Потпорно ткиво је назив за сва ткива која имају механичку улогу.

Потпорно ткиво чине ћелије потпорног ткива и обилна међућелијска супстанција у којој су
потопљени влакнасти елементи. Од односа количине ћелија/међућелијска супстанца зависиће и
карактер потпорног ткива.

Врсте потпорног ткива:

1. Везивно ткиво-
Граде га ћелије- фиброцити (зреле ћелије) и фибробласти (младе ћелије које производе
састојке међућелијске супстанције и влакнасте елементе) и међућелијска супстанција у којој
се налазе везивноткивна влакна-колагена и/или еластична.
У зависности од односа ћелија, течног дела и влакана може бити растресито или чврсто.
Улоге везивног ткива:
 гради омотаче органа (фасције, капсуле), пружа потпору органима - обликује органе
дајући им чврстину и задире у органе градећи везивноткивне преграде преко којих у
орган стижу крвни, лимфни судови и нерви,
 гради зглобне везе (лигаменте), тетиве којима се мишићи причвршћују за кост,
 учествује у процесима репарације (обнављања) оштећених ткива и стварању ожиљка.
Ретикуларно ткиво-посебна врста везивног ткива изграђеног од ретикуларних ћелија и
ретикуларних влакана која граде мрежу. Налази се у лимфним жлездама и коштаној сржи.
Масно ткиво је врста везивног ткива састављеног од масних ћелија-адипоцита распоређених
у групицама (режњићима) између којих су везивноткивне преграде. Налази се нпр. у
хиподерму-поткожно масно ткиво. Улоге су му амортизовање-чување ткива од оштећења,
ублажавање потреса и термоизолација-чување топлоте.

2. Хрскавичаво ткиво-
Граде га ћелије- хондроцити (зреле ћелије) и хондробласти (младе ћелије које производе
састојке међућелијске супстанције и влакнасте елементе) и међућелијска супстанција у којој
се налазе везивноткивна влакна-колагена и/или еластична.
Хрскавичаво ткиво нема крвне судове, а неопходне материје добија из танког слоја који
облаже површину хрскавичавог ткива и назива се перихондријум.
Улоге хрскавичавог ткива су:
 облаже зглобне површине костију (зглобна хрскавица),
 одржава проходност неких органа (нпр. гркљана, душника, бронхија),
 гради скелет неких органа (ушна шкољка, спољашњи нос).
3. Коштано ткиво
Граде га ћелије- остеоцити (зреле ћелије), остеобласти (младе ћелије које изграђују кост-
производе састојке међућелијске супстанције и влакнасте елементе), остеокласти (ћелије које
разграђују кост) и међућелијска супстанција која садржи органски део (колагена влакна) и
неоргански део (калцијум и фосфор, минерали, со калцијумхидроксиапатит).
Коштано ткиво изграђује кости. На површини коштаног ткива налази се танак беличасти слој
од везивног ткива који се назива покосница.
Улоге коштаног ткива:
 Изграђује скелет
 Метаболичка улога-промет калцијума и фосфора због тога што се кости свакодневно
разграђују и обнављају.
 МИШИЋНО ТКИВО

Мишићно ткиво граде мишићне ћелије-мишићна влакна. Мишићна влакна имају способност
грчења (контракције) и опуштања (релаксације). Мишићна влакна се грче захваљујући томе што у
себи имају мишићна влаканца-миофибриле која су изграђена од актина и миозина.
Више мишићних влакана гради мишићни сноп. Више мишићних снопова гради мишић. Ендомизијум
је слој везивног ткива који оивичава поједниначна мишићна влакна. Перимизијум је слој везивног
ткива који облаже мишићне снопове.
Према грађи, начину оживчавања и врсти контракције разликујемо 3 врсте мишићног ткива:
1. Попречно-пругасто (скелетно) мишићно ткиво
2. Глатко мишићно ткиво
3. Срчано мишићно ткиво

Особине Попречно-пругасто Глатко мишићно ткиво Срчано мишићно ткиво

мишићно ткиво

Цилиндрична, Вретенастог облика, Срчане мишићне ћелије

вишеједарна, једра уз једноједарна, једро у по грађи личе на
ћелијску мембрану центру ћелије, миофибрили попречно-пругасте, али
(сарколема), миофибрили немају правилан распоред, имају једно једро у
паралелни са уздужном нема феномена попречне центру ћелије, постоји
осовином ћелије, испруганости под феномен попречне
Изглед мишићне
правилан распоред актина микроскопом па се зато испруганости под
ћелије
и миозина у зову глатке мишићне микроскопом. По
миофибрилима који се ћелије. функцији су ћелије
преклапају што даје сличне глатким
попречну испруганост мишићним ћелијама.
мишићној ћелији под
микроскопом.
Скелетни мишићи- Мишићи дигестивног Средишњи слој срчаног
мишићи главе, врата, тракта од доње половине зида -миокардијум.
Локализација у трупа и удова (руку и једњака па наниже, зидови
организму ногу), мишићи почетног јајовода, материце, вагине,
(где се налази) дела дигестивног тракта зидови крвних и лимфних
до горње половине судова,унутрашњи мишићи
једњака. ока, мишићи длаке
Нервна влакна Влакна кичмених и Влакна аутономног нервног Влакна аутономног
којима је можданих нерава система симпатикуса и нервног система
снабдевено парасимпатикуса симпатикуса и
(оживчавање) парасимпатикуса
Врста Контрахује се под Не контрахује се под Не контрахује се под
контракције утицајем наше воље и утицајем наше воље и утицајем наше воље и
Вољна/невољна; свсти, Вољно мишићно свсти, Невољно мишићно свсти, Невољно
Свесна/несвесна ткиво. ткиво. мишићно ткиво.
 НЕРВНО ТКИВО

Изграђено је од нервних ћелија-неурона и потпорних-глијалних ћелија. Неурон је основна

морфолошка и функционална јединица нервног система. Неурон је високо диферентована ћелија и
нема способност умножавања.
Битне особине нервне ћелије су:
 надражљивост
 способност преношења надражаја на друге ћелије (нервне, мишићне, жлездане)
Делови неурона:
 тело нервне ћелије (soma)
 цитоплазма- перикарион са ћелијским органелама
 једро (nucleus)
 једарце (nucleolus)
 продужеци
a. краћи продужеци (дендрити)-преносе импулсе ка телу нервне ћелије (има их више)
b. дугачки продужеци (аксони, неурити)- преносе надражај од тела нервне ћелије (обично
један, а може их бити више)
Спој између 2 нервне ћелије назива се синапса.