ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA CNS-

MEDJUMOZAK

ICEPS, 2018.godina
Dr Vladimir Krstić
ORGANIZACIJA NERVNOG SISTEMA
MEDJUMOZAK- DIENCEPHALON

Međumozak (diencephalon) je dobio ime po

svojoj poziciji između dve hemisfere i može se
smatrati nastavkom moždanog stabla

- čine ga: talamus, hipotalamus, subtalamus,

epitalamus i III moždana komora

- za razliku od hipotalamusa koji podešava

visceromotorne (autonomne) funkcije (TA, temp.),
talamus posreduje svesne senzacije i voljnu
motornu kontrolu
MEDJUMOZAK- DIENCEPHALON
MEDJUMOZAK- DIENCEPHALON
TALAMUS
• Talamus se sastoji iz sive (talamusna jedra) i bele mase (projekcioni,
asocijativni i komisuralni putevi)

• talamusni neuroni se projektuju ka korteksu velikog mozga i vrlo malo

informacija stiže do korteksa, a da se prethodno ne obradi u talamusu -
"funkcionalna kapija korteksa"

• skoro svi regioni korteksa daju recipročne projekcije za delove talamusa od

kojih primaju ulaze

• Talamus nije samo jednostavan prenosilac informacije, već on obrađuje i

delimično tumači i dešifruje nervne signale koji stižu iz perifernih receptora
TALAMUS
• Talamus prenosi motorne signale između malog mozga, kore velikog mozga i
bazalnih ganglija kao i senzorne signale iz svih čula sem čula mirisa do određenih
delova korteksa i vrši odabir informacija kojih ćemo biti svesni
• relejna stanica za senzorne impulse- prenosi impulse do odgovarajućeg dela kore
da bi bili lokalizovani i interpretirani

• Prema funkciji jedra talamusa mogu biti:

specifična jedra
- relejna (limbička, senzitivna, motorna)
- asocijativna
nespecifična jedra
TALAMUS- senzorni sistem
• svi senzorni impulsi sa izuzetkom olfaktivnih sustiču se u jedrima talamusa, odakle
se talamokortikalnim vlaknima (projekcijski putevi) odašilju u specifične regione
korteksa - talamus predstavlja glavni integrativni centar CNS-a

• senzitivne informacije sa periferije donose dva puta - spinotalamički put (osećaj za

grub dodir, pritisak, bol, temperaturu i seksualne senzacije) i sistem medijalnog
lemniskusa (senzitivne draži za lak dodir, taktilnu diskriminaciju, vibracije i duboki
položajni senzibilitet)

• u talamusu se održava "prostorna organizacija" u odnosu na delove tela iz kojih se

primaju informacije, uz to zbog ukrštanja u produženoj moždini, leva strana tela je
predstavljena u desnoj strani talamusa i obrnuto
TALAMUS- motorni sistem
• funkcije motornog korteksa uglavnom kontrolišu nervni signali iz somatosenzornog
sistema

• kada se senzorna informacija primi iz ovih izvora motorni korteks analizira

informaciju zajedno sa bazalnim ganglijama i malim mozgom

• najznačajnija vlakna koja ulaze u motorni korteks su pored subkortikalnih vlakana i

ona iz susednih regiona korteksa, malog mozga i vlakna koja kroz korpus kalozum
dolaze iz suprotne hemisfere i vlakna iz jedara talamusa

• talamus je značajna usputna stanica za recipročnu vezu između malog mozga i kore
prednjeg mozga, ali i za kružni sistem veza između bazalnih ganglija i prednjeg
mozga
TALAMUS I HIPOTALAMUS
HIPOTALAMUS
HIPOTALAMUS
• kao i talamus sastavljen je od mnogobrojnih jedara i u vezi je primarno sa
velikim mozgom, moždanim stablom i kičmenom moždinom

• uključen je u kontrolu visceromotornih (autonomnih funkcija – TA,

temperatura...)

• za razliku od talamusa koji je primarno u vezi sa somatskim funkcijama,

hipotalamus je uglavnom uključen u visceromotorne, viscerosenzorne i
endokrine aktivnosti

• hipotalamus utiče i na “nervne krugove” (preko limbičkog sistema) koji

modifikuju afektivno i emotivno ponašanje
HIPOTALAMUS
• Hipotalamus održava homeostazu kontrolom endokrine i autonomne funkcije i
interreakcijom sa limbičkim sistemom

• Hipotalamus predstavlja glavni modulator funkcija ANS-a

• viscerosenzorni provodnik - sadržni neurone sa specijalizovanim receptorima koji

odgovaraju na promene temperature, osmolarnosti ili nivo odgovarajućeg hormona
u krvi

• reguliše aktivnost adenohipofize (realising hormoni)

• ima endokrinu funkciju (oksitocin, ADH)

HIPOTALAMUS- endokrina funkcija
HIPOTALAMUS- endokrina funkcija
EPITALAMUS

• formira krov treće moždane komore

• u njemu se nalazi pinealna žlezda –
epifiza (endokrina žlezda)

• uključuje horiodni pleksus (plexus

choroideus) – luči cerebrospinalnu
tečnost (likvor)
EPITALAMUS
• Glavne komponente epitalamusa su:
- epifiza (pinealna žlezda)
- habenularna jedra
- stria medularis

Epifiza
- sastoji se od bogato vaskularizovanog vezivnog tkiva koje ne sadrži prave neurone već ćelije
glije i pinealocite, ćelije koje su kod čoveka indirektno preko neuronskih krugova osetljive na
svetlost

- pinealociti sintetišu melatonin iz serotonina preko enzima koji su osetljivi na dnevne fluktuacije
svetlosti – tako se sinteza melatonina povećava tokom noći, odnosno ona je ritmička i određena
je dnevno-noćnim ciklusom – cirkadijlni ritam

- sekretorni produkti epifize ispoljavaju inhibitorni uticaj na gonadnu funkciju

HVALA NA PAŽNJI!