INTEGRATIVA

REZILIJENTNOST
Kako biti mentalno otporan?

DEJAN ŽIVKOVIĆ
SADRŽAJ

1. Uvod

2. Posttraumatski stresni rast?

3. Temelji rezilijentnosti

4. Antikrhkost

5. Rezilijentni timovi
O NAMA
Mi smo porodična firma koju vode dva psihologa, Dejan Živković i Biljana
Rašković-Živković.

Za nas psihologija je više nego zanimanje, više od posla. Ona je naša ljubav i
zato želimo da sa svima podelimo korisna i praktična znanja iz psihologije.

Bavimo se:
Držanjem treninga na teme kao što su: psihologija prodaje, emocionalna
inteligencija, liderstvo, psihologija komunikacije...
Psihološkim savetovanjem i psihoterapijom
Objavljivanjem knjiga iz oblasti psihologije
Objavljivanjem besplatnih elektronskih knjiga

Putem ovog linka možete videti katalog naših treninga: Katalog Integrativa.

Za više informacije, posetite naš sajt: www.psiholognovisad.rs

Možete nam i pisati na: office@psiholognovisad.rs ili nas pozvati na:
069 1979 530.
1. Uvod
 05

Rezilijentnost (psihička otpornost) je sposobnost da se sa

preprekama, neuspesima, krizama i bolom (kako emocionalnim

tako i fizičkim) suočimo samopouzdano i hrabro. To je sposobnost

da se brzo oporavimo od iskušenja i tragedija. Rezilijentnost je

unutrašnji kvalitet koji nam pomaže da ne odustanemo, čak i kada

ništa ne ide u skladu sa našim planovima i namerama. Ona je

sposobnost da ostanemo na svom putu i da odolimo iskušenju da

odustanemo kada je teško. Rezilijentni ljudi ne brinu zbog

budućnosti, jer znaju da će se snaći šta god da se desi. Rezilijentni

ljudi ne žive u prošlim kajanjima, tugama i porazima, već se

koncentrišu na sadašnjost i na stvari nad kojima imaju kontrolu.

Rezilijentni ljudi znaju da su oni odgovorni za svoje postupke i ne

očajavaju nad okolnostima koje rade protiv njih. Ne žale se i ne

okrivljuju druge. S druge strane ne okrivljuju ni sebe, već

proaktivno pristupaju svom životu.

Kada pričamo o rezilijentnosti ključna informacija jeste da je u

značajnoj meri rezilijentnost naučena, odnosno naučeni obrazac

osećanja, razmišljanja i ponašanja. Imajući to u vidu, svako od nas

može da nauči da bude rezilijentniji.

 06

Na to koliko smo ili nismo rezilijentni utiču kako naši geni, tako

i naše okruženje. Kristina Bernt, autorka knjige „Jači ste nego

što mislite“ navodi da su naučnici otkrili više gena odgovornih

za rezilijentnost. Jedan od njih je 5-HTT, koji je odgovoran za

transport „hormona sreće“ serotonina u mozgu. Kod nekih

ljudi se može javiti kraća, a kod nekih duža varijanta ovog

gena. Oni koji nose dužu verziju, poseduju više

neurotransmitera koji im omogućava da lakše podnesu

stresne situacije.

Roditelji, prijatelji i ostale bliske osobe sa kojima smo u vezi

mogu biti izvor pozitivnog uticaja i dodatno nas osnažiti.

Pored gena, na izgradnju rezilijentnosti utiče i niz drugih

faktora kao što su prihvatanje krize, optimističan stav prema

njenom ishodu, zahvalnost za činjenicu da je do sada sve išlo

kako treba, kao i kvalitet odnosa sa drugim ljudima.

 07

Kristina Bernt naglašava i inteligenciju kao jedan od faktora

koji nas čine jačim. Inteligentni ljudi lakše pronalaze izlaz iz

nevolje i zato lakše podnose razvod, prekore koji stižu od

nadređenog ili otpuštanje sa posla. Naučnici danas smatraju

da je uticaj gena i okoline podjednak. Osim toga, istraživanja

na polju epigenetike pokazuju da se geni menjaju tokom

života. To znači da, iako u kolevci posedujemo neku vrstu

osnove, naša otpornost tokom života može rasti.

 08

Deca i rezilijentnost?
 09

Zoran Milivojević, naš poznati psihoterapeut, kaže sledeće u

vezi rezilijentnosti dece: ‘’Rezilijentnost je veoma važna kada

su deca u pitanju zato što su ona u procesu formiranja

ličnosti. Malu decu najčešće možemo da zaštitimo od

negativnih aspekata realnosti, ali to nije moguće sa većom

decom. Njima moramo da pomognemo da na ispravan način

pripišu značenje i važnost negativnim događajima. Nakon

takvih događaja treba da kroz razgovor s njima sprečimo da

izvedu pogrešne zaključke koji kasnije u životu mogu da ih

ograničavaju i ometaju.

Najniži stepen mentalne otpornosti na negativne događaje

imaju oni odrasli koje su kao decu roditelji stalno

prezaštićivali. Oni su stalno dobijali poruke da su nesposobni,

a da je svet veoma opasno mesto. Visok stepen

rezilijentnosti imaju ona deca koju su roditelji podsticali da

misle svojom glavom i da budu snalažljiva.

 10

Prva stvar koju roditelji mogu da urade kako bi odgajali

rezilijentnu decu jeste da ih ne prezaštićuju već da im daju

prilike da se susretnu i sa negativnim, odnosno neprijatnim

stranama života. Ako roditelj bije sve bitke umesto deteta,

ako je roditelju ključan cilj da je dete srećno, onda će

verovatno na kraju ’’ odraslu osobu koja će pokleknuti pred

prvih većim neuspehom jer je to nešto sa čime se nikada u

životu nije susretala.

Zatim, provodite kvalitetno vreme sa svojim detetom Bolje je

da provedete sa detetom i 15 minuta, ali da ste na njega

100% fokusirani, nego da vašu pažnju dele dete, TV i mobilni

telefon.

Pričajte otvoreno o emocijama prvo vi o vašim, da biste dete

podstakli da se ono vama otvori. Ključno je da dete ima barem

jednu osobu sa kojom će razviti dubok odnos i da zna da joj se

može obratiti u momentima nevolje

 11

Ono što roditelji još mogu da urade, a što je veliki izazov u našem

dobu, jeste da nauče decu da odlažu zadovoljstvo Kada sam ja bio

dete (tokom davnih osamdesetih :)crtani je bio na TV u jednom

dnevno i to u 19 15 a danas imamo brojne kanale na kojima se

samo puštaju crtani filmovi. Danas imamo internet i u par sekundi

možemo doći do svih potrebnih informacija i do svih potrebnih

ljudi. Zbog svega toga, a i roditeljske sve veće i veće

popustljivosti, deca se navikavaju da dobijaju sve i da dobijaju

odmah, samim tim u sebi ne razvijaju sposobnost odlaganja

zadovoljstva.
2. Posttraumatski stresni rast?
 13

„Ono što me ne ubije, čini me jačim“. Verujem da verovatno nema

niti jedne odrasle osobe koja nije čula ovu poznatu izreku. Pitanje

je samo da li je to tačno?

Ono što jeste tačno je da nedaće, nevolje, pa čak i traume mogu

dovesti do toga da čovek nakon njih postane jači, da razvije svoje

potencijale i da iz tog iskustva izađe mudriji, kao bolja verzija sebe.

S druge strane, prejak stresan događaj, koji se dešavaju tokom

ratova i sličnih ozbiljnih i ekstremnih događaja ne samo da ne

moraju da nas ojačaju već mogu i da nas oslabe i dovedu do trajnih

(negativnih) promena u našoj ličnosti. Najbolji primer toga jeste

PTSP - post traumatski stresni poremećaj.

Ono što je za nas važno jeste da znamo kako nedaće mogu

doprineti našem rastu i razvoju, ali i rastu i razvoju naše dece.

Nasuprot post traumatskom stresnom poremećaju imamo post

traumatski rast.

Nedaće koje nas zadese mogu biti razne, ali dobiti koje možemo

imati nakon uspešnog nošenja sa njima postoje. U knjizi ‘’Hipoteza

sreće’’, psiholog Jonathan Haidt zastupa tezu da postoje tri dobiti

koje se javljaju kao posledica preživljenih nedaća, nevolja i trauma.

 14

Prva dobit je da nas nedaće nateraju da otkrijemo sopstvene

neotkrivene sposobnosti. Niko od nas nije u potpunosti svestan

šta sve može da podnese. Kada shvatimo koliko smo sposobni i

jaki, sve te sposobnosti i snage postaju deo naše ličnosti i sa tom

novom slikom o sebi idemo dalje kroz život.

Jedna od najčešćih lekcija za ljude koji prežive ozbiljne traume

jeste da im nova svesnost o sopstvenim sposobnostima i

snagama daje samopouzdanje za suočavanje sa budućim

izazovima.

Ljudi koji se na ovaj način izbore sa nedaćama, nakon toga kao da

su vakcinisani protiv budućeg stresa, brže se oporavljaju

(rezilijentniji su) od nedaća jer znaju da mogu da ih uspešno

prežive.
 15

Druga dobit je povezana sa našim odnosima sa drugim ljudima.

Nedaće sa jedne strane funkcionišu kao filter koji samo oko nas

ostavi one koji su pravi prijatelji, a sa druge strane osnažuju veze

sa drugima i povećava bliskost i otvorenost.

Mi često razvijemo još dublju ljubav prema onima kojima

pomažemo i (uglavnom) osećamo ljubav i zahvalnost prema onima

koji su nama pružili podršku i pomoć.

Gubitak bliske osobe, kao jedan od najstresnijih događaja, često

dovede do toga da pogođena osoba počne da još više ceni, ali i

toleriše preostale osobe u svom bliskom okruženju.

Jedna ispitanica koja je bila deo istraživanja u vezi posledica

gubitka bliske osobe je izjavila sledeće: „Gubitak je ojačao moje

veze sa drugim ljudima jer sam shvatila da je vreme veoma važno i

da ga ne trebam trošiti na male, nebitne događaje“.

 16

Treća dobit je blisko povezana sa prethodnom. Traume i nedaće

često menjaju prioritete i životnu filozofiju u vezi sadašnjeg

trenutka („Živi svaki dan punim plućima“) i u vezi drugih ljudi.

Naročito ljudi koji se suoče sa sopstvenom smrtnošću (zbog

bolesti ili nesrećnog događaja) dožive promenu u ličnim

vrednostima i načinima gledanja na život. Traumu oni dožive kao

poziv na buđenje, suočavanje sa samim sobom ili čak kao prelomni

momenat u životu.

Mnogi ljudi tada ozbiljno razmišljaju o promeni karijere/posla i trude

se da manje vremena provode na poslu, a više sa svojom

porodicom i bliskim ljudima.

Istina sa kojom se tada suoče se može sumirati u dva postulata:

život je poklon koji su doživljavaju zdravo za gotovo i ljudi su važniji

od novca.
 17

Vežba: Šta sam zbog problema naučio o sebi?

Uputstvo

Setite se nekoliko problema, izazova, nedaća... koje ste

uspešno prevazišli. Kada ih sagledate sa ove distance, šta

možete da zaključite, da naučite o sebi? Šta ste novo o sebi

naučili? Koju novu sopstvenu snagu ste otkrili ili postali više

svesni?
3. Temelji rezilijentnosti
 19

U ovom poglavlju se bavimo različitim ‘’faktorima’’ koji direktno ili

indirektno utiču na našu rezilijentnost. Radi se o:

Osećanju smisla i svrhe

Fizičkom blagostanju

Pozitivnom stavu

Odnosima sa drugim ljudima

Emocionalnom blagostanju

Ovaj model rezilijentnosti je baziran na radu profesora Tal Ben-

Shahar-a i njegovoj knjizi ‘’Happier, No Matter What’’. Za sve

dodatne informacije predlažemo Vam da proučite navedenu knjigu.

Osećanje smisla i svrhe
 21

‘’Ljudsko biće nije stvar kakve su ostale stvari. Stvari determinišu

jedna drugu, a čovek konačno sam sebe determiniše. Šta postigne

čovek, u granicama svojih sposobnosti i svog okruženja, sam je

postigao. U koncentracionim logorima, tim pravim zavodima za

testiranje, posmatrali smo svoje drugove i bili svedoci da se neki

ponašaju kao svinje; drugi opet kao sveci. U čoveku se kriju obe

mogućnosti; šta će neko ostvariti zavisi od njegovih odluka, a ne

od uslova.’’

Viktor Frankl
 22

Verovatno se možemo složiti da je retko koji događaj izazovan i

traumatičan kao iskustvo logoraša u nacističkim logorima smrti.

Okolnosti koje su zadesile te nesrećne ljude su bile vanvremenske

i vanljudske, ali ono što je interesantno jesu reakcije pojedinaca na

to iskustvo.

Viktor Frankl, austrijski psihijatar i neurolog je zabeležio svoja

iskustva iz logora smrti u sada već legendarnoj knjizi „Čovekova

potraga za smislom“ (na srpskom prevedena pod nazivom „Zašto

se niste ubili: traženje smisla življenja“). Frankl je sa suprugom

deportovan u koncentracioni logor Terezin 1941. godine. Svi

članovi njegove porodice, osim sestre koja je emigrirala u

Australiju, su završili u koncentracionim logorima. Od svih njih,

samo je Viktor Frankl preživeo. Proveo je tri godine u ukupno četiri

koncentraciona logora, jedan od njih je bio i Aušvic.

Nekoliko puta je zamalo ubijen, ali je igrom slučaja preživeo.

Održavala ga je misao da mora da ponovo napiše knjigu Doktor i

duša koju je poneo u rukopisu u logor, ali ju je izgubio.

 23

Kada mu je bilo najteže, zamišljao je sebe kako u toploj i dobro

osvetljenoj sali drži predavanje studentima o svojim iskustvima u

logoru, i to distanciranje od svakodnevnih užasa u logoru mu je

pomoglo da preživi. I za kraj, evo izvoda iz Franklovog predgovora

srpskom izdanju knjige: „Život, dakle, ima smisao i zadržava ga do

kraja. Ali od presudnog značaja za život svakog pojedinca je da se

preda tom smislu. Jer pouka koju sam ja dobio u koncentracionim

logorima i koju su, u međuvremenu, potvrdila psihijatrijska

istraživanja na ratnim zarobljenicima je sledeća: šansu da prežive

imali su uglavnom oni koji su bili psihološki usmereni na

budućnost, na neki zadatak koji treba da ispune u budućnosti, na

smisao čije ostvarenje ih je u neku ruku očekivalo, ili na neku

osobu koja ih je čekala s ljubavlju“.

Osećaj smisla i svrhe nam govori o tome koliko je važno naći

smisao i svrhu u životu i poslu, ali i koliko je važno biti prisutan u

sadašnjem trenutku. Smisao se može naći i u svakodnevnim

aktivnostima, a ne samo u jednoj „velikoj’’ stvari.

 24

Priča o tri zidara

Jednoga dana jedan putnik je prolazio zemljom i hodao je danima

dok nije naišao na jedno selo u kojem su se svi bavili istim poslom.

Svi muškarci su bili zidari. Prišao je jednom i pitao ga:

– Šta vi to radite?

– Evo slažem ove cigle, ovo je veoma naporan posao i ne znam

koliko ću dugo još ovo moći da radim – odgovorio je prvi zidar.

Čovek je nastavio da ide dalje po selu i nailazi na drugog zidara i

pita ga isto pitanje.

– Radim ovaj posao jer mi obezbeđuje hranu i omogućava da

prehranim porodicu, nije najzanimljiviji posao, ali mi omogućava

pristojan život.

Nastavlja putnik svoj put po selu i nailazi na trećeg zidara i pita ga:

– Šta, gospodine, to radite?

– Pravim katedralu i trudim se da to radim pažljivo jer tu treba da

dolaze ljudi hiljadama godina i da dovode svoje porodice.

Primećujemo da je prvi zidar u bolu i da je kod njega je odsutna

motivacija. Kod drugog zidara je malo bolja situacija, on iako ne voli

previše svoj posao, zadovoljan je jer njime može da prehrani svoju

porodicu, kod njega vlada eksterna motivacija. Treći zidar deluje

kao da uživa u onome što radi jer veruje da radi za neki viši cilj i kod

njega je dominantna interna motivacija.

 25

Tri pogleda na posao

Kao i tri zidara, tako i svako od nas može imati drugačiji pogled na

posao, ali ključno je koji stav dominira:

Samo posao (ne uživam u njemu, ali ga da radim zbog novca)

Ovo je najosnovniji način doživljavanja posla. Za nas je to

jednostavno način da zaradimo novac i obezbedimo sredstva za

život sebi i svojoj porodici. Ne osećamo se posebno strastveno u

vezi s poslom, ali ga radimo odgovorno i profesionalno.

Karijera (suština je u napredovanju i uspehu)

U ovom slučaju, posao je za nas sredstvo za postizanje naših

životnih ciljeva. Fokusiramo se na napredovanje i sticanje novih

veština i znanja. Želimo biti uspešni i dobro plaćeni, i zbog toga se

trudimo da se istaknemo u svojoj profesiji.

Poziv (volimo svoj posao i smatramo da je smislen)

Ovo znači da doživljavamo posao kao nešto što nas ispunjava i

daje nam smisao u životu. Osećamo strast prema svom poslu,

uživamo u izazovima i učenju. Verujemo da naš radim ima pozitivan

uticaj na svet i da doprinosi nečem većem od nas samih.

 26

Naravno, ovo su samo tri opšta načina doživljavanja posla. U

praksi, ljudi mogu da doživljavaju svoj posao na različite načine,

koji se mogu menjati tokom vremena. Neki ljudi mogu da

kombinuju dva ili tri od ovih načina, dok se drugi mogu fokusirati

samo na jedan.

Važno je da pronađete način doživljavanja posla koji vama

odgovara. Ako ste nezadovoljni u svom poslu, možda biste trebalo

da razmotrite promenu karijere ili pronalaženje načina da ga

učinite ispunjenijim.
 27

Vežba: Svrha mog posla

Uzmite par minuta i odgovorite na sledeća pitanja:

Čemu moj posao doprinosi?

Zbog čega je važno to što radim?

Kako moj posao utiče na druge (klijente, kupce, kolege…)?

Moj posao mi je važan jer…

Pomažem drugima tako što…

Ako ja ne radim dobro moj posao, kako će to uticati na moje

kolege, moj tim, kompaniju, klijente, kupce...?

Ne zaboravite: povezivanje sa našom svrhom pravi razliku između

krhkosti i rezilijentnosti; između pada i osnaživanja, između očaja i

optimizma.
 28

Ocenite sebe ocenom od 1 do 10

1. U kojoj meri doživljavate osećaj smisla i svrhe na svom poslu?

2. U kojoj meri doživljavate osećaj smisla i svrhe u privatnom

životu?

Pitanje: šta možete da uradite da ocene povećate za samo 1

poen?
Fizičko blagostanje
 30

Um i telo su jedno, i kao što um utiče na telo, isto tako i telo utiče

na um. Da bismo doživeli fizičko blagostanje, neophodna je

redovna fizička aktivnost, redovan san, odmor i adekvatna

‘’borba’’ protiv stresa.

Stres nije problem, problem je nedostatak odmora?

Često se dešava da simptome umora i neispavanosti

poistovetimo sa simptomima stresa. Stoga, da biste bili koliko

toliko sigurni da svom telu, ali i umu dajete dovoljno prilike da se

odmori i regeneriše, obratite pažnju na sledeće:

Da li spavate dovoljno?

Da li se odmarate dovoljno?

Da li odmarate dovoljno na dnevnom nivou?

Da li odmarate dovoljno na nedeljnom i mesečnom nivou?

Kada sagledate vašu kompletnu godinu, da li ste dovoljno

vremena proveli odmarajući se?

U nastavku ovog poglavlja, podelićemo sa Vama nekoliko tehnika

koja vam mogu biti od koristi u borbi protiv stresa.

 31

Duboko disanje

Po nalazima vodećih stručnjaka iz oblasti neurologije, ljudi koji žive

u modernom (razvijenom) svetu tokom celog života u organizmu

imaju oko 90 industrijskih hemikalija. Preko 70% otpada, ljudski

organizam izbacuje putem disanja ili putem kože. Krv kada je

potpuno opskrbljena kiseonikom, izbacuje više toksina na

ćelijskom nivou i otežava rast i razvoj virusa i bakterija u našem

telu.

Duboko disanje je veoma moćna tehnika za upravljanje stresom

koja potpomaže jačanje mišića i daje mozgu i telu neophodnu

energiju. Takođe može da doprinese umanjenju stresa i tenzije u

mišićima. Iako je ova tehnika veoma jednostavna, njena vrednost

ne sme biti potcenjena. Ako dišemo plitko, disanjem ne unosimo

dovoljno kiseonika i to samo po sebi može dovesti do stresa i

umora jer se povećava koncentracija ugljen dioksida. Ovakav

neadekvatan način disanja je u većini slučajeva naučen i ponavljan

potpuno nesvesno. Sve dok ne otkriju neku od tehnika svesnog

disanja (kao što je tehnika dubokog disanja), većina ljudi se ne

upozna sa time koliku moć ima disanje.

 32

Uputstvo

Sedite udobno u stolici i obratite pažnju na svoje disanje. Opazite

koji se delovi vašeg tela pomeraju dok dišete; obratite pažnju na

to koliko često udišete i koliko duboko.

A sada raširite Vaše prste preko stomaka, a palčevi neka vam se

nalaze ispod rebara. Prebacite disanje iz grudi u vaš stomak.

Osetite kako se donji deo stomaka širi dok udišete vazduh i kako

se umanjuje i postaje mekši dok izdišete. Sad stegnite trbušne

mišiće i ispraznite preostali vazduh iz vaših pluća. Osetite razliku.

Dišite narednih tri minuta na ovaj način, udahnite dugo kao da

brojite do 4, a izdahnite takođe kao da brojite do 4. Kada se malo

uvežbate, pustite da vam ruke opušteno leže na krilu. Obratite

pažnju šta se dešava sa vašim otkucajima srca. Na koji način su

drugačiji tokom udisaja nego tokom izdisaja. Nakon 3 minuta

vratite se uobičajenom načinu disanja. Obratite pažnju na svoje

misli. Obratite pažnju na to kako se osećate.

Radite ovu vežbu dva-tri puta dnevno posebno kada se osećate

umorno ili uznemireno. Ako želite možete postepeno kako dani

prolaze povećavati dužinu dubokog disanja dok ne dođete do 15 ili

20 minuta. Takođe, možete kao dodatan izazov pokušati da nakon

udaha držite vazduh u plućima dok ne izbrojite do 4, i da nakon što

izdahnete budete praznih pluća dok ne izbrojite do 4, kreirajući na

taj način četvorodelni model disanja.

 33

3-4-5

Jednostavnija tehnika može biti sledeća: 3 sekunde neka vam

traje udah, 4 sekunde držite dah, 5 sekundi neka traje izdah.

Naizmenično disanje

Za veoma brzo smirivanje možete koristiti i ovu tehniku disanja:

1. Zatvorite jednu nosnicu i dišete na drugu barem jedan minut

2. Nakon minuta, dišete na drugu nosnicu (a prvu zatvorite)

 34

Budite fizički aktivni

Ne kaže se uzalud „U zdravom telu, zdrav duh“. Naše telo je naš

hram i tako trebamo i da ga tretiramo, a ne kao kantu za smeće.

Koje god da su okolnosti vi nađite način da budite fizički aktivni u

skladu sa datim okolnostima. Unapred odredite vreme kada ćete

vežbati. Ako imate i društvo za vežbanje tim još bolje.

4 koraka do uspeha u vežbanju

1. Izaberite nešto što vas interesuje

2. Počnite (odmah, ne 1. januara)

3. Budite istrajni (barem 21 dan)

4. Počnite da uživate

Šetnja u prirodi

Ako ceo dan gledate u ekran, uzmite barem pauzu za ručak tokom

koje ćete biti slobodni od tehnologije. Ostavite telefon na 15

minuta i prošetajte se. Istraživanja pokazuju za čak i kratke šetnje

u parku mogu doprineti tome da se bolje osećamo.

Dobiti od šetnje:

Brzo šetanje je vežba koja je dobra i za održavanje fizičkog i

mentalnog zdravlja.

Šetanje utiče na to da se luče hemikalije koje snižavaju nivo

hormona stresa.
 35

Šetanje doprinosi rastu moždanih ćelija, a samim tim i

unapređuje naše raspoloženje.

Kada se radi u društvu daje nam dodatne dobiti.

Redovan san

Ljudi se razlikuju po tome koliko ima sati sna treba da bi optimalno

funkcionisali. Ključno je da ste vi svesni koliko vam je sna

potrebno i da se toga pridržavate. Takođe, radi kvalitetnog

bioritma, važno je da uvek ustajete u isto vreme, čak i ako ne

uspevate da zaspite u isto vreme.

Zagrljaji

“Čoveku su potrebna četiri zagrljaja dnevno da bi preživeo. Osam

zagrljaja dnevno nam treba da bismo se održali, A dvanaest

zagrljaja na dan da bismo napredovali.” (Virdžinija Satir)

Koliko vi zagrljaja na dnevnom nivou dajete i dobijate?

Jutarnja rutina

Umirujuća jutarnja rutina može uticati na to kako će se ceo vaš

dan odvijati. Umesto da se odmah usmerite na telefon, uradite

nešto drugačije. Provedite 15 minuta radeći nešto u čemu

uživate, nešto što u vama izaziva prijatne emocije – lagano

ispijanje kafe ili čaja, čitanje knjige. Možete i vežbati mindfulness

meditaciju ili uraditi jednostavne vežbe istezanja.

 36

Ocenite sebe ocenom od 1 do 10

1. Koliko ste fizički aktivni?

2. Da li u dovoljnoj meri brinete za vaše telo?

3. Da li sebi dajete dovoljno vremena za odmor i oporavak (na

dnevnom, nedeljnom, godišnjem nivou)?

4. Kako se nosite sa stresom?

Pitanje: šta možete da uradite da ocene povećate za samo 1

poen?
Pozitivan stav
 38

Zagonetka: Ko sam ja?

Ja mogu da vas uzdignem ili srušim. Mogu da radim u vašu korist ili

protiv vas. Mogu da učinim da uspete ili da doživite neuspeh.

Ja kontrolišem kako se osećate i kako se ponašate. Mogu da vas

nasmejem...mogu da vas navedem da radite...da volite. Mogu da

učinim da vam srce zaigra od radosti...uzbuđenja...ushićenja. Ili

mogu da učinim da propadnete...da postanete potišteni...smrknuti.

Mogu da učinim da se razbolite...da obamrete.

Mogu da vas sputam...da vas opteretim...da opsedam...da vas

mučim.

Ili mogu da budem poput kristala... razigrana... vedra...

podsmešljiva.. i da iščeznem zauvek ako me zdrobite olovkom ili

svrhom.

Možete da me hranite da narastem tako da budem sjajna, velika i

lepa...zapažena od strane drugih vašim delovanjem.

Nikada ne mogu biti uklonjena...već samo zamenjena.

Ja sam________________________________________.

Zašto me ne upoznate bolje?

Rešenje zagonetke možete naći na kraju ovog poglavlja :)

 39

Naš nivo optimizma i pozitivan stav mogu direktno da utiču na to

kako se nosimo sa promenama, problemima i neuspesima u životu.

Stoga, za početak uradite narednu vežbu.

Vežba: Upitnik o promeni

Pet značajnih promena u mom životu:

1: ___________________________________________

2: ___________________________________________

3: ___________________________________________

4: ___________________________________________

5: ___________________________________________

Pitanja za razmišljanje:

1. Kako ste se nosili sa promenama?

2. Šta je bilo izazovno u vezi tih promena?

3. Da li bi sa ove distance imali drugačiji odnos (ili drugačije

reagovali) prema tome šta vam se desilo?

4. Da li ste imali podršku tokom promene? Na koji način?

5. Da li ste nešto novo naučili o sebi uz pomoć ove vežbe?

 40

Naš odnos prema promenama ?

Prihvatite da su promene neizostavni deo života

Prihvatite da se neki ciljevi (trenutno) ne mogu ostvariti

Prihvatite okolnosti i fokusirajte se na ono što možete

kontrolisati

Mikro kontrola

Možda ne možete kontrolisati situaciju (nekada je to nemoguće),

ali dajte sve od sebe da barem na mikro nivou preuzmete kontrolu.

Koji aspekt svog života možete kontrolisati?

Kako ćete da razmišljate?

Šta ćete danas da radite?

Šta namerno nećete raditi?

Na šta ćete se fokusirati, a šta ćete ignorisati?

 41

Stokdejlov paradoks: moć i nemoć optimizma

Džejms Stokdejl je bio američki vice admiral i pilot koji je tokom

Vijetnamskog rata bio zarobljen od strane snaga Severnog

Vijetnama. U logoru je proveo više od 7 godina i tokom svog tog

vremena je aktivno radio na tome da sačuva svoj moral i moral

svojih ljudi, da prkosi svojim tamničarima i da sačuva zdrav razum.

U knjizi „Od dobrog ka sjajnom“ naveden je deo intervjua sa

Stokdejlom u kome on govori o tome kako se nosio sa velikim

izazovima tokom zarobljeništva: „Nikada nisam izgubio nadu u vezi

toga da li ću izaći iz logora živ. Nikada nisam sumnjao u to da li ću

prevladati i kompletno iskustvo doživeti kao jedan od ključnih

momenata u mom životu.“ Kada su ga pitali ko nije uspeo da

preživi, Stokdejl je rekao: „ Odgovor je lak. Optimisti. Oni su bili ti

koji su govorili da ćemo biti pušteni/oslobođeni do Božića. I zatim

Božić bi došao i prošao. Zatim bi rekli da ćemo biti slobodni do

Uskrsa. I naravno Uskrs bi došao i prošao. Zatim je na redu bio Dan

zahvalnosti, pa onda ponovo Božić. Na kraju su umrli od slomljenog

srca.“ Stokdejl je dodao i sledeće: „Za preživljavanje u teškim

situacijama ključno je da se suočiš sa realnošću, kakva god da je i

koliko god da je teška, ali i da u sebi sačuvaš nadu“.

 42

Šta možemo da naučimo od Stokdejla?

Kada smo u teškoj situaciji važno je da sebi priznamo da je

situacija takva kakva je. Ako nosimo ružičaste naočare i imamo

nerealni optimizam u sebi, onda sam taj optimizam može biti izvor

problema. Priznajmo sebi da je situacija loša i da je pitanje kada će

se promeniti, ali s druge strane nikada ne gubimo nadu da ćemo

ipak na kraju izaći iz te situacija i da će život nastaviti ili po starom

ili da će biti još bolji.

 43

Naučeni optimizam

Naučeni optimizam je definisao i popularizovao u svojoj knjizi

istoimenoj knjizi Marting Selidžmen. U knjizi on navodi sledeće

razlike između optimista i pesimista: optimisti ostvaruju bolje

rezultate, istrajniji su i generalno su zdraviji, dok su pesimisti

skloniji odustajanju i češće pate od depresije (depresija =

pesimizam + neuspeh).

Ključna razlika, koji čini pravu razliku jeste kako se jedni i drugi

nose sa neuspehom, odnosno kako ga doživljavaju i šta sebi kažu

kada se neuspeh desi.

Selidžmen navodi tri razlike u tome kako sebi neuspeh

objašnjavaju optimisti, a kako pesimisti. Te tri razlike su: trajnost

nasuprot privremenosti; unutrašnji uzrok nasuprot spoljašnjeg i

specifično nasuprot univerzalnog.

Trajnost nasuprot privremenosti - optimisti smatraju da je

neuspeh privremen, a pesimisti da je trajan, optimisti se mnogo

brže oporavljaju od neuspeha, dok pesimistima treba duže

vremena – pod uslovom da se uopšte i oporave. S druge strane,

optimisti smatraju da je njihov uspeh trajan i da će nastaviti da

ostvaruju uspeh.
 44

Unutrašnji uzrok nasuprot spoljašnjeg - optimisti smatraju da je

njihov neuspeh plod loših (spoljašnjih) okolnosti, dok pesimisti

uzroke neuspeha traže u sebi. U najgorem slučaju optimista će

sebi reći da se nije dovoljno pripremio, dok će pesimista sebi reći

da je on za sve kriv.

Specifično nasuprot univerzalnog - optimisti smatraju da je

njihov neuspeh vezan samo za jedan aspekt života (tu gde se

neuspeh desio), dok pesimisti proširuju osećanje neuspeha na

kompletan život.

A što se tiče uspeha, optimisti su skloniji da ga objasne

unutrašnjim uzrocima (njima samima) dok pesimisti će češće

uzrok uspeha naći u „srećnim“ okolnostima.

Imajući sve ovo u vidu, kada vam se desi neuspeh obavezno

osvestite vaš tok misli. Na koji način sami sebi pravite problem?

Na koji način razmišljate kao pesimista?

 45

Vežba: Osvestite vaše snage

Koje tri reči vas najbolje opisuju kao osobu?

Šta je to što je jedinstveno u vama što vas čini najsrećnijim i

omogućava vam da pružite najbolje od sebe?

Setite se nekog određenog trenutka – na poslu ili kod kuće –

kada ste se ponašali „prirodno’’ i „ispravno“. Kako to

ponašanje možete da ponovite danas?

Koje su vaše jače strane i kako ih možete iskoristiti?

PS Rešenje zagonetke je ‘’misao’’ :)

 46

Ocenite sebe ocenom od 1 do 10

1.Da li promene prihvatate ili ‘’gurate glavu u pesak’’?

2.Da li se fokusirate na ono što u situaciji možete da promenite?

3.Da li učite na osnovu vaših neuspeha?

4. Da li zadržavate zadovoljavajući nivo optimizma čak i u

izazovnim vremenima/trenucima?

Pitanje: šta možete da uradite da ocene povećate za samo 1

poen?
Kvalitetni odnosi sa drugim ljudima
 48

Broj jedan prediktor sreće (ali i zdravlja) nisu novac ili status, niti

uspeh ili priznanja, već kvantitet i kvalitet vremena koje

provodima sa nama dragim ljudima. U vremenima krize tražite

pomoć, ne budite sami. Ne morate sami da nosite svoje breme.

Kada svoju muku, sav bol koji osećate, podelite sa nekim videćete

da je razgovor stvarno lekovit.

Koliko ljudi imate na raspolaganja – ljudi koji mogu da vam se nađu

kada ste u nevolji, na koje možete da se oslonite? Ako je taj broj

između 12 i 25, onda se može reći da imate solidnu društvenu

mrežu. Skor ispod 12 ukazuje na to da možda trebate da proširite

krug ljudi.
 49

Pomažite drugima

Nekada je najbolji način da pomognemo sebi tako što ćemo

pomagati drugima, onima kojima je pomoć još više potrebna nego

nama. Taj čin pomaganja je pozitivan iz više razloga:

Činite dobro drugoj osobi

Radite nešto konstruktivno u nekonstruktivnim vremenima

Manje razmišljate o sopstvenim problemima, već ste

fokusirani da ublažite patnju duge osobe

I jedan krajnje sebičan, ali u potpunosti ljudski razlog – kada

pomognemo nekome mi sami se osećamo bolje

 50

Ocenite sebe ocenom od 1 do 10

1. Da li provodite na kvalitetan način vreme sa članovima porodice

i prijateljima?

2. Da li ostvarujete duboke veze sa ljudima?

3. Da li ostvarujete kvalitetnu vezu sa vama samima?

4. Da li ste osoba koja rado daje/pomaže drugima?

Pitanje: šta možete da uradite da ocene povećate za samo 1

poen?
 Reklama :)

Moja poslednja knjiga: Psihologija prodaje!

Sve što ste ikada želeli da znate o psihologiji i prodaji sada
možete pročitati u jednoj knjizi.

Ključne informacije o knjizi:

290 stranica.
Više od 290 praktičnih psiholoških tehnika i ideja.
Neke od tema koje knjiga obuhvata: emocionalna
inteligencija u prodaji; psihologija uticaja; psihologija i
ponašanje kupaca; kameleon u prodaji.
Emocionalno blagostanje
 53

Emocije imaju veoma važnu ulogu u našem osećaju sreće. Emocije

utiču na naše misli i ponašanje, ali su i posledica naših misli i našeg

ponašanja. Naše emocionalno blagostanje zavisi, kako od naše

sposobnosti da ‘’negujemo’’ pozitivne (prijatne) emocije, tako i od

naše sposobnosti da se adekvatno nosimo sa negativnim

(neprijatnim) emocijama.

To apsolutno ne znači da samo trebamo ili moramo da osećamo

prijatne emocije. To apsolutno ne znači da i neprijatne emocije

nemaju svoju svrhu. Svaka emocija, bilo da je prijatna ili neprijatna

ima svoju svrhu.

Profesor Tal Ben Shahar kaže sledeće: ‘’Zapravo, postoje samo

dve vrste ljudi koji ne osećaju bolne emocije poput tuge, besa,

frustracije, zavisti ili anksioznosti. Prva vrsta su psihopate.

Psihopate ne osećaju puni spektar ljudskih emocija; to je njihovo

ograničenje. Druga grupa ljudi koja ne oseća bolne emocije su

mrtvi. Dakle, ako osećate bolne emocije, to je dobar znak. To samo

znači da: 1) niste psihopata i 2) živi ste .’’

U nastavku ovog poglavlja možete naći vežbe koje vam mogu

pomoći, kako da ćešće osećate prijatne emocije, tako i da se

lakše nosite sa negativnima. Za dodatne informacije o temi

emocionalne inteligencije predlažemo naš ebook: EI u poslu.

 54

Vežba: Kako emocije utiču na vaš život?

Koje emocije bih želeo da osećam u manjoj meri (nego što ih u

poslednje vreme osećam)?

Koje emocije bih želeo da osećam u manjoj većoj meri?

Šta me moje emocije sprečavaju da uradim?

Šta radim previše zbog negativnog uticaja mojih emocija?

Gde u telu najjače osećam emocije?

Šta mi je stvarno važno? (Koji su moji ciljevi? Koje su moje

vrednosti?)

Kada bih živeo svoj život baš onako kako želim, šta bih više

radio?
 55

Dnevnik zahvalnosti

1. Voditi ga na dnevnom ili nedeljnom nivou.

2. Na čemu ste u životu zahvalni i zbog čega? Napišite barem tri

‘’stvari.’’

3. Kakav bio vam život bio bez tih „stvari“?

Efekti redovnog vođenja dnevnika zahvalnosti:

Utiče na nivo optimizma i sreće

Povećava šansu da ostvarimo naše ciljeve

Utiče na to da budemo ljubazniji i darežljiviji prema drugim

ljudima

Pozitivno utiče na naše zdravlje

 56

Pismo zahvalnosti

Cilj ove vežbe jeste da napišete pismo zahvalnosti nekoj osobi

koja je ostvarila veoma pozitivan uticaj na vas. Sledeća dva

pitanja vam mogu biti inspiracija za tekst pisma:

1. Zbog čega ste im zahvalni?

2. Zbog čega ih cenite?

Idealno je da pismo pročitate toj osobi (uživo, ako je izvodljivo)

Radite ovu vežbu na svakih par meseci

Možete je raditi i na poslu – da biste iskazali zahvalnost koju

osećate prema vašim kolegama

Pre čitanja pisma, obavezno osobi napomenite da je sve ok sa

vama, da nigde ne idete, da niste smrtno bolesni, već da samo

želite da joj izrazite zahvalnost za sve što je za vas uradila.

 57

Vežba: Pozitivna očekivanja

Ujutro, pre nego što krenete na posao, zapišite sledeće - šta

je ono čemu se radujete u ovom danu (barem tri stvari)?

Raditi ovu vežbu barem mese dana.

Istraživanja pokazuju da ova vežba utiče na smanjivanje nivoa:

pesimizma, negativnih emocija i emocionalne iscrpljenosti.

 58

Postavljanje ciljeva

Postavljanje ciljeva ima svoju svrhu u svakom momentu u životu, a

naročito u momentima krize. Odredite koji je vaš cilj u vezi nevolje

koja vas je snašla. Koji je vaš ključni cilj za momenat kada sve ovo

prođe. Prebacite deo vašeg fokusa na budućnost, kreirajte viziju

vašeg života/posla nakon razrešenja problema. Zamislite i zatim

zapišite šta ćete raditi, šta ćete postići, kako ćete se osećati,

kako ćete sve to ostvariti.

 59

Terapija pisanjem - uputstvo

Potrebno je da se piše 4 dana za redom

Barem 20 minuta i to bez prekida

Za temu odaberete traumu/najveći stresni događaj/problem

koji niste razrešili/problem koji vam ne dozvoljava da zaspite

Pišete bez cenzure, tekst je samo za vaše oči

Napomena: Za očekivati je da ćete možda osećati tugu nakon

prvog dana pisanja, ali ako dok pišete osećate da je

suočavanje sa temom ’’previše za vas’’ onda nemojte raditi

ovu vežbu

Prvog i drugog dana pišite o tome:

1. Šta se desilo i kako je to uticalo na vas

2. Kako ste se tada osećali i kako se osećate sada u vezi toga

Trećeg dana pišite o tom događaju, ali se potrudite da pišete iz

drugačijeg ugla i na to kako događaj danas utiče na vas. Napišite

kako se sada osećate i šta razmišljate u vezi tog događaja. Kako je

on uticao na vas kao osobu?

Četvrtog dana pokušajte da sve povežete u smislenu priču. Kako

se sada osećate u vezi tog događaja? Šta ste naučili, izgubili i

dobili kao posledica tog događaja? Kako će vas prošli događaji

voditi kroz budućnost?

 60

Efekti terapije pisanjem:

Unapređuje naš opšti osećaj sreće i zadovoljstva

Smanjuje stres

Pomaže da zacele ‘’emocionalne rane’’

Smanjuje stres

Unapređuje međuljudske odnose

Unapređuje imuni sistem

 61

Vežba relaksacije

Na početku, fiksirajte pogled u jednu tačku i sugerišite sebi da su

vam očni kapci teški…

Potom zatvorite oči i zamislite da se nalazite na moru; da plutate

na vodi; osetite blage talase; osetite toplinu sunca koje vas greje.

Koncentrišite energiju u stomaku i zatim je pustite da prostruji

kroz vašu jednu nogu, koja postaje teška i topla, a zatim kroz

drugu, a potom kroz jednu pa drugu ruku.

Osetite kako je vaše celo telo toplo, sem glave koja ostaje bistra i

hladna. Osetite kako se sunce spušta u vaše ruke i kako vam se

telo pretvara u teški kameni kip, veoma težak i topao.

Počinjete polako da tonete; tonete i brojite do 10, sa svakim

brojem osećate se teže, toplije i relaksiranije.

Spuštate se lagano na dno. Na dnu ugledate crna vrata koja

otvarate i puštate da napolje izađe sav nagomilani stres u vidu

talasa ili dima ili mrlje tamne boje. U prostor iz koga je izašao

nagomilani stres ubacite sliku sebe na kojoj ste opušteni i smireni.

Zatim zatvarate vrata i počinjete polako da se penjete prema

površini. Brojite do 10, a kada dođete do 5 više ne osećate da vam

je toplo i da ste teški kao kip.

Kada dođete na površinu izbrojte do 3 i otvorite oči.

Napomena – ukoliko vežbu radite pre spavanja, samo ostanite na

dnu i nemojte se vraćati na površinu.

 62

Ocenite sebe ocenom od 1 do 10

1. Da li dovoljno često doživljavate prijatne emocije?

2. Da li prihvatate neprijatne emocije?

3. Da li puno toga što imate doživljavate zdravo za gotovo?

4. Da li dovoljno cenite to što imate?

Pitanje: šta možete da uradite da ocene povećate za samo 1

poen?
4. Antikrhkost
 64

U svojoj knjizi Antikrhkost, Nassim Nicholas Taleb, iznosi veoma

zanimljiv koncept. On naglašava da problemi, izazovi i sve ono što

nas gura izvan zone komfora nisu prijatni, ali su neophodni. Jedino

tako jačamo, menjamo se. Jedino tako imamo šanse da

postanemo rezilijentni, a možda i antikrhki.

Taleb u svojoj knjizi tvrdi sledeće:

Kompanije, države, sistemi, pojedinci… mogu biti:

1. Krhki

2. Rezilijentni (otporni)

3. Antikrhki

Krhko je ono što se u nevoljama slomi/razbije.

Rezilijentno je ono što poteškoće/stres preživi i vrati se na staro

(nevolje ga ne slome).

Antikrhko je ono što kroz poteškoće ojača i napreduje.

Nevolje i problemi nikada nisu poželjni, ali su sa druge strane

neophodni jer tada izlazimo van naše zone komfora i rastemo,

razvijamo se i postajemo jači.

 65

Kako postati antikrhk?

Svaki negativni događaj doživite kao priliku da vežbate neku

od vaših snaga i vrlina.

Razmišljajte kao stoici - umesto da se pitate: ‘’Kako da

preživim ovo?’’, pitajte sebe: ‘’Kako da prosperiram u ovoj

situaciji?’’

Racionalno gledajte na svet i onda vas loši događaji neće

iznenađivati. ‘’Očekivati da loši ljudi ne rade loše stvari je

ludost, jer to znači želeti nemoguće.’’ (Marko Aurelije)

Praktičan savet: Kada planirate vaše vreme, nikada ga

nemojte isplanirati u potpunosti jer će uvek nešto da iskrsne.

Kombinujte sigurnost i rizikovanje.

Uvek imajte rezervni plan i ne vezujte se previše za

materijalno.

Eliminišite iz života stvari koje vas čine krhkima (loše navike,

nezdrava hrana, fizička neaktivnost, toksični ljudi…).

Namerno se izlažite novim i neizvesnim situacijama. Radite

ono čega se plašite, ono što vam je neprijatno.

5. Rezilijentni timovi
 67

Isto kao što pojedinci mogu biti manje ili više rezilijentni (pa čak i

antikrhki), tako i timovi mogu biti manje ili više rezilijentni.

Definicija timske rezilijentnosti?

“Sposobnost tima da se oporavi nakon nekog nepovoljnog

događaja.”

Timovi se razlikuju u odnosu na to kako reaguju i kako se nose sa:

Promenama

Stresnim događajima

Preprekama na putu ka ostvarivanju očekivanih rezultata

Neuspehom (50-60% svih timova ne uspe da ostvari

postavljenje ciljeve) koji može negativno uticati na

samopouzdanje i radni učinak tima

Rezilijentni članovi tima nisu garancija da ćete imati rezilijentan

tim. Rezilijentnost zahteva određen nivo samosvesnosti i

empatije koji možda nisu prisutni kod svih članova tima. Kvalitet

odnosa između članova tima direktno utiče na rezilijentnost

samog tima, kao i na njihovu spremnost da dele informacije,

zajedno stiču nove znanja i zajedno smišljaju rešenja za probleme.

 68

Šta su istraživanja otkrila o rezilijentnosti timova?

Istraživanja o izvorima rezilijentnosti u vatrogasnim i spasilačkim

timovima ukazuju na sledeće faktore:

1.Grupna povezanost

2.Podrška od strane kolega i okoline

3.Zajedničko suočavanje sa izazovima, neuspesima, teškoćama…

Istraživanja su pokazala i da sloboda da se na poslu na

konstruktivan način izražavaju i pozitivne, ali i negativne emocije,

direktno utiče na nivo rezilijentnosti tima.

Rezilijentni timovi su i glavni alat u prevenciji sagorevanja na poslu!

Takve timove karakteriše:

Slobodno traženje pomoći

Otvoreno pričanje o greškama

Međusobna podrška

Deljenje informacija
 69

Izvori timske rezilijentnosti?

1. Samopouzdanje i mudrost tima

2. Razumevanje svojih i tuđih uloga

3. Psihološka sigurnost članova tima

4. Fleksibilnost i improvizacija
 70

Samopouzdanje i mudrost tima

To je stav članova tima da mogu da uspešno obave svaki

zadatak i ispune svaki zahtev.

Takvi timovi su istrajniji kada se suočavaju sa teškoćama, ali

nisu nerealno samopouzdani, već u sebi imaju zdrav balans

između samopouzdanja i opreznosti.

Razumevanje svojih i tuđih uloga

Svaki član tima zna koje su njegove obaveze i odgovornosti, ali

i obaveze i odgovornosti drugih članova tima.

Na taj način, kada se kriza desi, članovi tima mogu da jedni

drugima pomognu, preuzmu deo zaduženja ili zajedno dođu do

novih rešenja.
 71

Psihološka sigurnost članova tima

Ovakva sigurnost je prisutna kada članovi tima otvoreno

iznose svoje mišljenje i ideje, ali i otvoreno priznaju svoje

greške.

Empatija, saosećanje, poverenje, međusobna briga i podrška

su ključni za stvaranje psihološke sigurnosti.

Fleksibilnost i improvizacija

Fleksibilnost je ključna za snalaženje u izmenjenim

okolnostima kada stara rešenja ne donose rezultat.

Za efikasnu improvizaciju su ključni korišćenje starih znanja u

kombinaciji sa novim idejama.

 72

Šta lider tima može da uradi da bi unapredio rezilijentnost

svoga tima?

Lideru treba da bude jasno da je jedna od njegovih ključnih

obaveza to da pomogne svom timu da bude uspešan.

Lider nije ispred tima, tim je ispred lidera.

Lider svojim primerom treba da pokaže koliko su empatija,

saosećanje, podrška… važni za uspešan tim.

Lider treba da svojim primerom pošalje poruku da je poželjno

da se bude otvoren u vezi sopstvenih greški (i da se iz njih uči).

Zaposleni trebaju da se osećaju dovoljno sigurno da mogu da

priznaju svoju grešku, a bez liderovog primera to je nemoguće.

Lider treba da podstakne članove tima da otvoreno pričaju

o svojim emocijama (naročito u momentima krize).

Reference
Ben Sharar, T. (2021). Happier, No Matter What: Cultivating Hope,

Resilience, and Purpose in Hard Times

Berndt, K (2019). Jači ste nego što mislite

Frankl, V. (2019). Zašto se niste ubili

Hajt, Dž. (2021). Hipoteza sreće

Kolins, Dž. (2009). Kako stići od dobrog do sjajnog

Maksvel, Dž. ( 2010). Korak ispred svih

Pennebaker, J. (2016). Opening Up by Writing It Down: How

Expressive Writing Improves Health and Eases Emotional Pain

Selidžmen, M. (2008). Naučeni optimizam

Seligman, M. (2012). Flourish: A Visionary New Understanding of

Happiness and Well-being

https://ilovezrenjanin.com/vesti-zrenjanin/mindfulness-tehnika-

pune-svesnosti/

https://www.researchgate.net/publication/351559548_A_Resourc

e_Model_of_Team_Resilience_Capacity_and_Learning?

enrichId=rgreq-83502d4f60fc262ed0bb29752b3a0075-

XXX&enrichSource=Y292ZXJQYWdlOzM1MTU1OTU0ODtBUzoxM

DIzMDExMDU0NDI0MDY0QDE2MjA5MTYyNTAyMjY%3D&el=1_x_2

&_esc=publicationCoverPdf

https://www.researchgate.net/publication/291375078_Team_Resi

lience_A_Theoretical_Model_Of_Teams_That_Bounce_Back_from_Adv

erse_Events
https://www.researchgate.net/publication/259780597_Relationsh

ip_Quality_and_Virtuousness_Emotional_Carrying_Capacity_as_a_Sou

rce_of_Individual_and_Team_Resilience?enrichId=rgreq-

5d55af03235634e41284f2615972ecef-

XXX&enrichSource=Y292ZXJQYWdlOzI1OTc4MDU5NztBUzo5ODg

1NjAwODE1OTIzNkAxNDAwNTgwNTE3Mjc3&el=1_x_2&_esc=publi

cationCoverPdf

https://www.anecdote.com/2008/07/the-stonecutters-cathedral-

builder/

https://www.apa.org/topics/resilience

https://www.artofmanliness.com/character/behavior/building-

your-resiliency-part-1-an-introduction/

https://www.politika.rs/sr/clanak/354517/Spektar/Zivot-i-

stil/Mentalna-otpornost
BESPLATNE E-KNJIGE
BESPLATNE E-KNJIGE
BESPLATNE E-KNJIGE