Ниво студија: Mастер струковне студије

Модул: Компјутерски машински системи

Година / Семестар: Прва / Други
Број ЕСПБ: 9

Предмет: Транспортни и складишни

системи
ПРОЈЕКТОВАЊЕ СЕЛЕКТИВНИХ ПАЛЕТНИХ РЕГАЛА

Наставник:
Марко Милошевић, асистент

1
 Пројектовање селективних палетних регала

• Полазне претпоставке
– Пројектни задатак
• Складишна јединица
• Складишни простор
• Транспортно-манипулативно средство
• Толеранције, деформације и зазори конструкције
регала
• Избор елемената регала
• Основни принципи планирања распореда регала

2
 Толеранције, деформације и зазори конструкције регала

FEM 10.2.03 - Guidelines for the safe provision of static steel racking and shelving, specifiers guidelines
This code was used as the base document for the development of EN 15629 (November 2008).
FEM 10.2.04 - Guidelines for safe use of static steel racking and shelving, Users guide
This code was used as the base document for the development of EN 15635 (November 2008).
FEM 10.3.01 - Part 1 Tolerances, Deformations and Clearances in the Storage System

• Под толеранцијама се подразумевају максимална дозвољена одступања од номиналних мера која настају у току
израде, монтаже и експлоатације опреме за руковање и складиштење или су резултат других аспеката њеног окружења,
а које могу утицати на елементе система, као што су сам објекат, складишна јединица или бетонска подлога.
• Деформације су померања опреме за руковање, палета, регала, и подлоге под дејством статичког или динамичког
оптерећења из теоретског неоптерећеног положаја. Оне подразумевају померања виљушки, јарбола, греда, подлоге,
итд.,…
• Зазори су потребни називни размаци између непокретних и покретних елемената система чија је величина таква да,
узимајући у обзир све толеранције и деформације, и у најгорем случају спречавају сударе.
• На основу горе поменутих дефиниција јасно је да као последица великих толеранција може доћи до смањења зазора па
самим тим и до угрожавања функционалне сигурности. Са друге стране, ако су зазори превелики губи се на
искоришћењу запремине складишта.
• Препоруке зазора, деформације и толеранција се односе на нормално опслуживање регала ТМ средствима, док исте не
покривају специјалне услове манипулисања складишном јединицом.
• Специфичне ситуације које захтевају додатна разматрања могу настати услед потребе манипулисања са складишном
јединицом у подигнутом положају, или пак услед избора неадекватног ТМ средства. Тада могу настати следеће
последице:
1) Ако ТМ средства и регали нису конструисани за специјалне услове манипулисања, постоји ризик да виљушкар
постане нестабилан и да се преврне,
2) Постоји повећан ризик од ударног оштећења конструкције приликом одлагања и преузимања складишне јединице,
3) Били би потребни већи зазори око складишних јединица,
4) Постоји повећан ризик при кретању ТМ средства на неравном поду, као и удара у регал или складишне јединице
када се зазори ходника смање испод прописаних граница.

3
 Уравњеност подлоге

• Класични палети регали нивелишу се само на местима

стубова!
• Толеранције пода утичу на толеранције греда и рамова!

Плоче за нивелацију 3 mm

Нивелисање регала бетоном 1215 mm Однос између уравњености пода и статичког нагиба

4
 Деформације

• Складишне јединице најчешће у виду палетног терета смештене у регалним преграцима изазивају савијање
греда и компресију стубова, што очигледно доводи до померања надоле у Y - правцу структуре регала.
• Да би се дефинисали потребни зазори регалне конструкције, неопходно је прво размотрити деформације и
њихове граничне вредности, које на њих директно утичу, а које могу настати првенствено услед дејства
корисног оптерећења, али и услед спољашњих утицаја. Зазори X1, X2, X3, Y1, Y2,Y3,Y4 и Y5 приказани на
сликама зависе, како од деформација греда изазваних различитим оптерећењима, тако и од типа греде. Код
класичних селективних регала, ефекти деформација се могу проценти разматрањем просте греде. Међутим,
ако се распони греда ефективно непрекидно простиру преко два или три поља, тј. прегратка, у обзир се морају
узети савојне деформације греде надоле (мод c ) и нагоре (мод d).

Зазори у прегратку регала Зазори за улаз виљушки

5
 Зазори у правцу ходника

Зазори чеоних виљушкара са тежиштем у бази виљушкара: а) складишна јединица је ужа од носача точкова,
б) складишна јединица је шира од носача точкова

6
 Зазори у правцу ходника код транслатора

Код транслатора класе 100 и 200 вредности зазора се одређују контролним прорачуном, којим се проверава да
ли су одређени зазори једнаки или већи од збира толеранција које утичу на смањење тих зазора!

7
Зазори у правцу попречном на ходник

8
 Зазори у правцу попречном на ходник

Неповољно постављање палете

Саонице паралелно са носачем

Постављање додатних ослонаца испод палета

9
 Зазори у правцу попречном на ходник

Код транслатора класе 100 и 200 вредности зазора се одређују контролним прорачуном!

10
 Димензије ширине ходника
Ширина ходника виљушкара I категорије
Димензија D је дијагонала која обухвата виљушкар и терет,
укључујући и све препусте терета ван палете, уколико
постоје. Величину D дефинише произвођач виљушкара за
палете 800 mm x 1200 mm и 1000 mm x 1200 mm са
опцијама да ли се по ужој или широј страни палета
наслања на лице виљушки
Ширина ходника виљушкара II категорије
R - спољашњи радијус окретања,
G - зазор од краја оптерећења,
L - укупна дужина палете или оптерећења са
индексима 1, 2 и 3 за одговарајуће
димензије палета 800 mm, 1000 mm и
1200 mm.
11
 Димензије ширине ходника

Ширина ходника виљушкара III категорије Ширина ходника виљушкара IV категорије

Димензија D је дијагонала која обухвата Код ове категорије, ширина ходника се одређује на исти
виљушкар и терет, укључујући и све препусте начин као код виљушкара категорије I и III
терета ван палете, уколико постоје. Величину D
дефинише произвођач виљушкара за палете
800 mm x 1200 mm и 1000 mm x 1200 mm са
опцијама да ли се по ужој или широј страни
палета наслања на лице виљушки

12
 Димензије ширине ходника

Ширина ходника виљушкара V категорије

Код ове категорије, ширина ходника се одређује на исти начин као код виљушкара категорије I, III и IV.

13
Критеријуми ефикасног планирања распореда регала

Код пројектовања распореда палетних регала полази се

од следећа три услова који се морају испоштовати ради
достизања циљева пројектовања:
• дефинисана складишна јединица,
• дефинисан начин руковања складишном јединицом,
односно ТМС и
• дефинисан складишни простор
Циљеви складиштења терета, поред основног да се у
што мањем простору ускладишти што већа количина
терета са минималним трошковима, могу бити и у
погледу специјалних климатских услова (хладњаче,
складишта прехрамбене робе...), захтева брзине протока
робе (системи снабдевања, дистрибутивни центри)...
Дакле, циљеви пројектовања су разноврсни и дефинишу
се према потребама корисника.
За планирање изградње или проширења складишног
простора са одговарајућом опремом нема директног
обрасца и метода који води ка успешном решењу, већ се
морају применити критеријуми анализе тренутног стања
и потреба као и предвиђање потреба у будућности.

14
Избор елемената регала - начин улагања складишне јединице

Уздужно Попречно
Димензије палете у
основи
800 x 1200 mm EUR-o
1000 x 1200 mm

a – ширина
b – дужина
h - висина

15
 Избор елемената регала – дужина и геометрија греде

Попречни пресеци елемената конструкције регала

Тежина складишне јединице и њихов број у

прегратку дефинише геометрију носача
складишних јединица као и стубова рамова, тј.
облик и димензије попречних пресека појединих
елемената
Одређивање дужине носача складишних јединица

16
 Одређивање дубине рама
Уздужно Попречно

Складишне јединице се могу улагати у регале уздужно

или попречно. Пошто је у овом разматрању реч о
стандардној еуро палети, она се у регал због
стабилности и једноставности манипулисања
најчешће улаже по дужој страници, дакле уздужно.
Ширина, односно дубина вертикалног рама зависи од
начина улагања складишне јединице, њених
димензија, као и прописаних зазора.

17
Одређивање корака спрата и висине рама

• Корак спрата регала је одређен висином складишне

јединице, потребним вертикалним зазорима, висином
носача складишне јединице, као и кораком
перфорације стуба вертикалног рама (корак спрата
мора бити дељив са кораком перфорације стуба
вертикалног рама). У зависности од терета који се
одлаже као и ТМС, први ниво може бити на поду или
подигнут за неку висину.
• Висина вертикалног рама зависи од висине
складишног простора, корака спрата и могућности
безбедног манипулисања складишном јединицом.

18
 Димензионисање рама

Димензионисање вертикалног рама (попречни пресек стуба рама и испуне рама) зависи од
укупног броја складишних јединица у одељку регала, односно броја преградака - спратова на
хоризонталним носачима складишних јединица.

19
Фазе у избору елемената регала

Складиштење стандардне еуро палете 800 mm x 1200 mm

Дужина носача палета:
Број палета x видљива димензија палете из ходника + сума
свих зазора између палета (50 mm  100 mm) + сума зазора
између палета и вертикалних рамова (50 mm  100 mm)

Носивост носача палете:

 Број палета на пару носача (1, 2, 3 или 4) x q палете.
Корак спрата:
Висина складишне јединице + зазор између палете и носача
(50 mm  100 mm) + висина носача палета / корак перфорације
стуба
Висина вертикалног рама:
Корак спрата x (број спратова - 1) + (300 mm  500 mm)
Број спратова + зазор минимално 100 mm  висина
расположивог простора

Дубина вертикалног рама:

Зависи од начина улагања палета
Носивост вертикалног рама:
 тежина терета спрата на носачима x број спратова

20
 Капацитет складишних јединица

Укупни капацитет складишта одређује се према изразу:

Qu= Ns x Np x Nn x Nr

где су:

Ns – број складишних јединица у прегратку,

Np – број истих преградака,
Nk – број спратова укључујући и подни ниво и
Nr – број непрекидних идентичних низова регала.

21
 Основни принципи правилног пројектовања

1. Регале увек треба постављати по дужој страни предвиђеног складишног

простора. Тиме се постиже да ходници буду дужи а да их буде мање. На
тај начин скраћују се транспортни путеви чиме је економска оправданост
регала већа.
2. Једноредни регал треба постављати уз зид складишног простора.
3. Треба избегавати постављање регала на истом простору у два различита
правца јер се тиме укрштају транспортни путеви и губи доста простора за
манипулацију.
4. Ходнике не треба постављати по обиму уз зидове простора..

ПРАВИЛНО НЕПРАВИЛНО

22
 Основни принципи правилног пројектовања

У већини случајева, у већ постојећем објекту тражи се оптимално решење складиштења. Овакав
почетни услов представља знатно сложенији задатак за пројектанте него у случају када се
планира изградња новог објекта према потребама складиштења. Искуствено правило за
пројектовање плана регала у таквим ситуацијама било би:
(1) планирање ,,идеалног” распореда регала у потпуно празном објекту не узимајући у обзир
постојеће препреке (стубови, инсталације, врата, ...),
(2) након добијања ,,идеалног” распореда регала, унети све постојеће препреке и изменити
постојећи план са што је мање могуће корекција како би се прилагодио реалном
стању.
Без претходних консултација са пројектантима складишта, не би требало планирати изградњу
објеката који ће имати намену складишта, јер се једино тада добија оптимално решење

23
 Основни принципи правилног пројектовања

Што се тиче препрека у виду инсталација као што су

грејање, вентилација, осветљење, водоводне цеви и
слично, потребно је прилагодити им се уз што мање
корекције идеалног плана. Те корекције најчешће
подразумевају измештање поља регала, померања
конструкције регала, скраћивање конструкције
регала уколико је реч о вертикалним препрекама
(висеће светиљке), итд.

Положај стуба (1) у ходнику између регала на слици представља препреку која онемогућава
коришћење ТМ средстава специјалне намене, који захтевају проходност ходника по целој ширини.
У случају коришћења чеоних виљушкара њихов пролаз би био могућ, али је спречено одлагање
палета помоћу виљушкара у прегратке регала који се налазе у правцу стуба. Уколико је стуб (2)
постављен тако да се налази на средини ходника, онемогућен је пролаз било ког ТМ средства
кроз ходник, а могућа је манипулација до стуба са обе стране. Уколико стуб (3) пролази кроз
прегратке регала, његово присуство смањује капацитет једног одељка регала. Уколико стуб (4)
спречава монтажу вертикалног рама јер се налази на његовом месту, потребно је извршити
монтажу регала до стуба и затим започети монтажу новог регала од стуба.

24