споменик посвећен погинулим официрима и војницима у Балканским и Првом светском рату 1912 – 1918. године. Изграђен је 1934. године, по узору на Спомен-Костурницу бранилаца Београда,подигнуту годину дана раније на Новом гробљу у Београду. Споменик је 1960. измештен на бојничко гробље, 1982. је враћен на првобитну локацију. Популарни назив Милутин је добио по књизи Књига о Милутину, Данка Поповића. Аутори споменика су архитекта и скулптор Руски емигрант Роман Верховски док су аутори скулптуре Верховски и вајари Живојин Лукић и Владимир Павловић Загородњук. Споменик сачињава фигура српског војника у опанцима, са шајкачом на глави, који испруженом десном руком држи пушку, а другом грли заставу. Фигура војника висока је 4,1 метар, а налази се на постаменту високом 10,5 метара. Укупна висина споменика од пода до врха копља заставе износи 16,5 метара, док је основа постоља димензија 11,3 х 11,4 метра. Постамент споменика је камена монолитна стена, која представља снагу земље и народа, док подножје представља камене морске таласе, који се разбијају о постамент. Таласи симболично подсећају на морске дубине (плава гробница) где су сахрањивани српски ратници око острва Вида и Крфа. Фигура војника и државни грб окренути су ка северу, одакле је дошао непријатељ, а став и силуета бронзане фигуре направљени су у облику крста, што симболизује распеће и страдање српског народа. На постаменту се налази натпис — „Српским ратницима палим за слободу отаџбине 1912—1918” и потпис „Ратни другови и захвалан народ”, 1934. У некадашње нише са три стране споменика, уместо табли са именима палих и умрлих ратника, чији су спискови нестали за време Другог светског рата, уграђене су, по идеји сликара Миодрага Протића и Николе Бугарчића, бронзане табле са именима битака у којима су од 1912. до 1918. изгинули српски војници, као и местима у којима су лечени српски ратници. Одлуком Скупштине општине Краљево 29. јуна 1990. Споменик је заједно са Тргом српских ратника и делом старе чаршије, стављен под заштиту државе. Линкови: