ГРАМАТИКА 3

1. Дериватологија
1.2. Сложенице
Појам слагања. Слагање речи (= композиција) представља творбу нових речи, тзв.
сложеница (= композита), срастањем двеју или више посебних речи (творбених основа) у
једну реч. Слагање по сасатаву може бити 1) слагање са спојним вокалом (= везивни вокал,
инфикс, спојник, спојница, спојни формант) и 2) просто срастање. У слагању са спојним во-
калом користе се 1) вокал о (југ– + –о– + запад– → југозапад, рук– + –о– + пис[ати] + –Ø
→ рукопис), 2) вокал е (краљеубица, нижеразредни, оцеубица, очевидац) и 3) сасвим ретко
вокал и (цепидлака, Цариград и Цариброд). Простим срастањем настају сливенице, а то су
све сложенице без спојног вокала. Сливенице могу бити 1) без икаквог вокала (благдан,
дангубити, стармали), 2) вокал је везник (даниноћ), 3) вокал је падежни наставак (ДАТИВ
богумил, братучед, АКУЗАТИВ хиљадугодишњи, ВОКАТИВ Оченаш), 4) вокал је глаголски
наставак (ИМПЕРАТИВ распикућа, вртиреп), 5) вокал је завршетак 1. основе (такозвани).
Две речи које задржавају своје акценте, а спојене су цртицом називају се полусложенице
(ремек-дело, див-јунак, више-мање, рекла-казала). Сложенице често настају калкирањем –
то је процес формирања нове речи или синтагме (калка) тако што се посуђена реч или син-
тагма преводи дословно део по део (морфема по морфема): водоинсталатер ← нем. Wasser-
installateur, носорог ← нем. Nashorn.
Врсте сложеница. Према синтаксичком односу саставних делова, сложенице се деле на
1) напоредне (= координативне) чији су делови у равноправном односу (даниноћ, разно-
разни, стармали, каткад, штошта) и 2) зависне (= субординативне) чији су делови у
неравноправном односу (АТРИБУТ голобрад, злосрећан, АТРИБУТИВ бубамара, ОБЈЕКАТ дрво-
деља; ПРИЛОШКА ОДРЕДБА брзоплет).
Према семантичком (= значењском) односу делова и целине, сложенице се деле на 1) ен-
доцентричне и 2) егзоцентричне. Ендоцентричне сложенице задржавају значење саставних
делова – ако је сложеница напоредна, сваки део носи половину значења (глувонем ‘онај ко је
и глув и нем’), ако је сложеница зависна, један члан ближе одређује (сужава) значење другог
члана (пароброд ‘само једна врста брода, који покреће пара’). Егзоцентричне сложенице не
задржавају значење саставних делова (цепидлака није онај ко цепа длаке него ситничав чо-
век који инсистира на небитним детаљима).
Према морфолошком критеријуму, сложенице се деле на 1) именичке (престолонаслед-
ник), 2) придевске (бледожут), 3) глаголске (руководити) итд. Други део одређује којој вр-
сти речи сложеница припада.
Врсте сложеница према структури. Према структури, односно врсти основа сложени-
це могу садржати 1) именичку основу Ио, 2) глаголску основу Го, 3) придевску основу По, 4)
заменичку основу Зо (свеприсутан), 5) основу основног броја Ко (дворепи), 6) основу ред-
ног броја Ро (другопласирани).
Иос + И (именичка основа са спојним вокалом + именица) вероисповест, верозакон, веронау-
ка, гороцвет, горобиље, коњореп, рунолист, козорог, косторог, мравозуб, крстокљун, сви-
лобуба, виноград, хвалоспев, горостас, крајолик, богобојазан, пољопривреда, земљорад-
ник, бродовласник, робовласник, пароброд, дрворед, плодоред, славолук, пушкомитра-
љез, земљопосед, земљопоседник, градоначелник, вероучитељ, престолонаследник, лово-
чувар, дрворезбар, водокотлић, парочистач.