Срби на Аљасци

Присутност српске дијаспоре на удаљеној и забаченој Аљасци представља

јединствен феномен који је обликован историским догађајима и миграцијским
токовима.

Историја и Култура
Присуство Срба на Аљасци започело је још у 19. веку. Многи Срби су се, желећи
пронаћи боље животне услове, придружили "златној грозници" која је захватила
регију током средине 19. века. У том раздобљу, Аљаска је привукла на хиљаде
авантуриста из разних крајева света, укључујући и Србе. А они су се придружили
осталим златарима у потрази за срећом и материјалним богатством.
Након првог миграцијског таласа, Срби су и даље стизали на Аљаску током 20. века.
Многи су емигрирали из Европе због политичких нестабилности и економских
прилика. Након што су прошли кроз Сједињене Америчке Државе, неки од њих су
се одлучили населити на Аљасци. Њихова миграција на Аљаску била је охрабрена
обећањем бољих радних прилика, природним лепотама и приликама за
напредовање.
Срби на Аљасци су се углавном бавили физичким радом, попут рударства, градње
железница и нафтне индустрије. Одржавајући традиционалне вредности храбрости
и издржљивости, Срби су се успешно прилагодили суровим условима арктичког
окружења и изградили успешне животе на Аљасци. Неки од њих су постали
познати предузетници, отварајући сопствене трговине и компаније. Док су други
допринели аљашкој економији као квалификовани радници, градећи
инфраструктуру и учествујући у развоју индустријских сектора.
Културни допринос Срба на Аљасци такође је значајан. Иако су удаљени од
матичне земље, српска дијаспора на Аљасци је успела дас очува своју културу и
традицију.
Организирају се разни културни догађаји, плесови, фестивали хране и други
облици окупљања који промовирају српско насљеђе. Ове манифестације
омогућавају одржавање веза с коријенима и преношење традиција на млађе
генерације, чиме се осигурава континуитет српске културе на Аљасци.
 Српске манифестације на Аљасци
"Српска слава - Свети Никола": Ова манифестација се традиционално одржава
сваке године 19. децембра у Енкориџу, у Храму Свете Тројице. Током догађаја,
верници се окупљају да прославе и обележе Светог Николу. Обавља се верски
обред,а након тога, следи свечана трпеза где се служе традиционална српска јела и
пића, а присутни се друже и уживају у заједничком слављу.
"Српска културна ноћ": Ова манифестација се организује једном годишње, обично
у пролеће, и пружа прилику српској заједници на Аљасци да покаже своју културу и
уметност. Место одржавања варира из године у годину, али често се организује у
већим градовима као што су Енкориџ, Фербанкс или Џуно. Током културне вечери,
посетиоци могу уживати у разноврсном програму који укључује наступе
фолклорних група, музичких ансамбала, рецитација, изложби српске уметности и
књижевности. Такође, често се организује и презентација српске традиционалне
хране и пића.
"Српска спортска игра": Ова спортска манифестација се одржава једном годишње у
Енкориџу. Учесници, како деца тако и одрасли, имају прилику да се такмиче у
различитим спортовима као што су фудбал, кошарка, одбојка, стони тенис, шах итд.
"Српско кулинарско вече": Ова манифестација се често организује једном месечно
у ресторанима или дворанама у Енкориџу или Фербанксу. На овој кулинарској
вечери, посетиоци имају прилику да уживају у аутентичним српским јелима и
специјалитетима. Организатори често припремају разнолик мени који укључује
чувене српске специјалитете као што су чевапи, пљескавице, сарме, пите и
традиционални колачи.
"Дани Светог Саве": Овај догађај се организује у јануару сваке године у част Светог
Саве, првог српског архиепископа и просветитеља. Обично се одржава у црквама
или просторијама српске заједнице на Аљасци. Током Дана Светог Саве, организују
се културни програми, предавања о историји и значају Светог Саве, као и
приказивање традиционалних српских обичаја и обреда. Такође, посетиоци могу
уживати у традиционалним српским јелима која се служе након свечане литургије.
"Српски филмски-викенд": Ова манифестација је посвећена српском филмском
стваралаштву и обично се одржава током неког викенда. Организује се у
биоскопима, културним центрима или просторијама српске заједнице на Аљасци.
Током викенда приказују се српски филмови различитих жанрова, од класика до
савремених остварења. Посетиоци имају прилику да се упознају са богатом
српском кинематографијом и да уживају у пројекцијама филмова.
"Српска изложба рукотворина": Ова изложба се организује са циљем промовисања
српске традиционалне и савремене уметности и ручних радова. На изложби се
могу видети слике, скулптуре, керамика, текстилни радови, народни вез, накит и
други ручно израђени предмети. Изложба се обично одржава у галеријама,
музејима или просторијама српске заједнице, пружајући уметницима прилику да
изложе своје радове и посетиоцима да уживају у српској уметности.
"Српска баждара": Ова манифестација се организује поводом обележавања српске
Нове године, која се традиционално слави 14. јануара. Баждарење је стара српска
традиција која симболично означава почетак нове године. Током овог догађаја,
организују се културни програми, концерти, такмичења, дегустација
традиционалних јела и пића, као и плесна забава. Баждарење је прилика за
заједничко прослављање српске Нове године, одржавање традиције и дружење
чланова српске заједнице.

Познати Срби
На Аљасци су живели и живе многи познати Срби, који су оставили свој траг и
допринели заједници на различите начине. Ево неколико познатих Срба са Аљаске:
Михаило Петровић Аљаска (1854-1943): Михаило Петровић је био српски
математичар, физичар и инжењер који је провео велики део свог живота на
Аљасци. Био је један од првих Срба који су емигрирали у Америку. Петровић је био
познат по свом раду у области математике, посебно диференцијалних једначина.
Оставио је значајан утицај на научну заједницу својим радом и био је цењен међу
колегама.
Вукота Брајовић (1895-1978): Вукота Брајовић био је угледни Србин на Аљасци који
је постао познат као успешан предузетник. Он је основао и водио компанију за
трговину и бродоградњу, која је била једна од највећих у региону. Брајовић је био
активан у српској заједници, подржавао је различите културне и верске активности
и био је познат по својој филантропији.
Радован Самарџија: Радован Самарџија је признати архитекта српског порекла
који је остварио значајан допринос архитектури на Аљасци. Његови радови су
препознатљиви по споју модерних и традиционалних елемената, са нагласком на
одрживим и еколошким принципима. Самарџија је пројектовао и наџирао
изградњу бројних стамбених и комерцијалних објеката на Аљасци, доприносећи
развоју архитектуре и урбаног простора.
Зорана Боснић: Зорана Боснић је позната српска уметница која је свој уметнички
рад развила на Аљасци. Она је специјализована за сликање пејзажа инспирисаних
прелепим природним пејзажима Аљаске. Њена дела су излагана на бројним
уметничким изложбама, а њене слике су признате и цењене због своје
аутентичности и лепоте. Боснић је постала позната по свом уметничком
изражавању и инспирацији коју проналази у предивној природи Аљаске.

У закључку, Срби на Аљасци представљају значајну дијаспору која је обликована у

историским догађајима и миграциским токовима. Њихов долазак на Аљаску током
"златне грознице" и каснијих миграција донео је радну снагу и културну
разноликост регији. Српска дијаспора на Аљасци има важну улогу у очувању
српског насљеђа и промовисању међукултурне размјене, чиме доприносе
богатству аљашког друштва.

Никола Живковић III-1