SEMINARSKI RAD IZ METODIKE NASTAVE GEOMATRIJE

TRIGONOMETRIJA

TRIGONOMETRIJA ARAPSKIH MATEMATIARA TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE

STUDENT : TANJA MEGLI BROJ INDEKSA : 9/92

U Haranu i Raki arapskim gradovima veoma je prouavano Ptolomejevo delo Megiste sintaskisis,ali poto Arapi vole da njihov jezik postane toliko irok da u sebe primi sva znanja to delo na arpaskom nosi naziv Almagest . Za ovo delo znao je i Abu Abdalah Muhamed Ibn Dabir Ibn Sinan Al-Batani As Sabi. Njega spominjemo jer je jedan od arapskih matematiara koji se bavio trigonometrijskim odnosima. On kae : Prenik EC, koji na dva jednaka luka deli luk AB deli slino tetivu AB na dva jednaka dela, AD i DB , koji su polu tetive dvostrukog luka AB. No tetiva je sa dijametrom kao polutetiva sa poluprenikom u odnosu. Tako kad se ima jedan luk AB,umesto da se udvaja da bi mu se trila tetiva AB moe se prihvatiti jednostavni luk i posmatrati polutetiva AD i DB koje su s jedne ili s druge strane prenika. Te polutetive uvodimo da nam slue u naem raunu , gde je zaista nepotrebno da se udvostruava luk. Ptolomej se sluio celom tetivom samo u cilju olakanja dokazivanja, ali mi smo ve uzeli te polutetive dvostrukih lukova u celoj irini etvrtog dela kruga i ve smo pisali te polutetive direktno pored svkog od lukova od 00 do 900 . U svom izlaganju trigonometrijskih odnosa al-Batani je na lep nain opisao sloene pojmove odnosa poluprenika i tetive , sa odgovarajuim uglovima. On je za sinus koristio re vatar , to znai tetiva . Pre njega al-Horezmi je koristio naziv daib, to je iskavareno itanje indijske rei diva, koja oznaava tetivu luka a znai luk ili nabor(dep). Kod Arapa, pojam daib koji je Englez , Robert od estera, preveo oko 1145. godine u paniji , verovatno u Toledu, na latinski sinus, to znai isto , naroito kad su u pitanju nabori na odei, depovi na togi recimo.U osnovi kod Indijaca postojao je termin ardhadiva , to znai polovina tetive , ali se re ardha izgubio iz upotrebe i ostao je samo drugi deo rei diva. Kosinus su Indijci nazivali kotidiva, to znai sinus ostatak (dopuna do 900), ili skraeno koti, to je prevedeno na arapski kao daib-al-tamam, ili kod alBatanija , kao chorda residui. Al-Batani je najznaajnije znanje dao iz oblasti trigonometrije.Znaaj trigonometrije za muslimanski svet,ogledao se i pored otalog , i u odreivanju poloaja Meke u odnosu na mesto gde se nalazi damija. Ritualni razlozi nalagali su i nalau svkom muslimanu da svoju molitvu usmeri prema Meki , to se u damijama odruje pomou nie,nazvane kibla, a na sunanom asovniku odreeno je normalnom crtom preko cele povrine gnomona. Upravo ovi razlozi navodili su mnoge vlastodrce islamskog sveta da visko cene usluge matematiara i astronoma. Ako se ovom doda izuzetan znaaj astrologije u njihovom ivotu - onda je jasno da je jedan astronom ili astrolog poput Abun Maara bio ovek halifove svite. Na koji se nain postavlja pitanje odreivanja geografske irine i duine nekoga mesta? Neka krunica predstavlja nulti meridijan zemlje. Mesto A ima u odnosu na meridijan irinu i duinu 1 i 1 a Meka , taka M, 2 i 2. Ako ove take spojimo sa severnim polom koji smo oznsili sa P , dobili smo sferni trougao AMP. Stranice ovog trougla su AP = 900 - 1 i MP = 900 -2 , dok je ugao izmeu te dve strane poznat. Treba dakle prema tim elementima odrediti torugao MAP. Reavanjem dobijamo stranu AM, to jest rastojanje izmeu taaka A i M u stepenima, ili ako je poloaj mesta poznat u dunim jedinicama. Ovaj problem bio je meu temeljnim problemima onog vremena i kljuni zadatak svkog matematiara.

Pre al- Batanija trigonometrija je u islamskim zemljama doivela znaajan uspon. Posle prevoenja kljunog trigonometrijskog dela Almagest , upoznavanja sa indijskom trigonometrijskom tradicijom, koja je ve nekoliko vekova postojala u Iranu , vie matematiara posvetilo se iskljuivo razraivanju pojedinih praktinih trigonometrijskih zadataka. Istorija tablica zid pokazuje znaaj pojedinih matematiara u nijhovom vremenu, a to su al-Fazari, Hada ibn Matar,Ibn Kora, al-Horezmi koji su se pojavili kao prevodioci -preraivai(komentatori) Almagesta. Tablice zid zahtevale su uvek vie, da se vrednosti sinusa i kosinusa odrede uvek tanije i bolje.,kako bi se odnosile na mesto gde se nalazi matematiar(odnosno vladar). Al-Batani je jedan od vrhunaca tog posla ,kao tvorac uvenih Zid as-Sabi (Sabejske tablice) , i kao ovek koji je prvi podigao trigonometriju do samostalne matematike discipline. Znaaj Klaudija Ptolomeja , tvorca geocentrinog pogleda na svet (naravno Ptolomej mu je dao najbolje matematiko objanjenje i podrku ,dok su drugi to smisli), ogledao se u encikoopedijskom razvrstavanju matematiko-astronomskih dostignua tog vremena. Dela Ptolomeja prouavala su se vie od deset vekova. U trigonometriji njegovi su radovi temeljni. Ptolomej je poznavao jednu trigonometrijsku veliinu - tetivu luka. Njegova teorema ekvivalentna sinusu zbira dva ugla , predstavljala je , uz teoremu o tetivi poluluka ,osnovu grke tablice tetiva. Menelajeva teorema sluila je za reavanje nekih sluajeva sferne trigonometrije. Indijci su sinus zamenjivali tetivom, dodajui liniju kosinusa i obrnutog sinusa, sinus versus (x = 1 - cos x) , ustanovljavajui malu tabelu sinusa. Islamski matematiari su od njih pozajmili te nove trigonometrijske veliine, izuavali im karakteristike i pronalazli reenja za sve sluajeve ravnih i sfernih trouglova. Tako su on progresivno podigli trigonometriju do poloaja zasebne nauke. Sama re trigonometrija njima nije bila poznata uveo ju je 1595.godine Bartolomeus Pitiskus. Al- Horezmiju pripada jedno od prvih trigonometrijskih dela sastavljenih u Bagdadu.Tabele tangensa su kasnije dodate. Pojmovi tangens i kotangens bili su sigurno poznati i smatra se da ih je znao Ahmed ibn Abdulah al-Marvazi ,prozvan u Egiptu Haba al- Hasib, to znai raundija. Tangens i kotangens nisu u poetku bili vezani za krug , ali u gnomici(teoriji sunanih satova) korieni su za uporeivanje strana pravouglog trougla.

Navodim primer kako se moe odrediti geografska irina nekog mesta. Neka tap ima visinu h , i neka je ta visina stalna. Predpostavimo da on baca senku zavisno od poloaja Sunca i da ta senka t, varira zavisno od visine sunca . Haba al-Hasib stavlja za visinu h=60 =1 i rauna tabelu vrednosti senke t za

 =10,20,30, dajui je sa preciznou od jednog sekunda,(sekund je 360-ti deo uzet od jedinice h). Ta tabela ,to jest tabela vrednosti kotangensa t = h ctg = ctg,doputa da se odredi visina Sunca polazei od duine senke i obrnute duine senke u zavisnosti od Sunca. U sluaju horizontanog gnomona uvrenog normalno na vertikalnom zidu , Haba al-Hasib pie tabelu invrznih senki, to jest vrednosti tangensa =h tg=tg (h=1). Kasnije e ove dve trigonometrijske funkcije dobiti drugaije znaenje,kao odnos sinusa i kosinusa. Sam Haba al-Hasib ne ograniava upotrebu ovih trigonometrijskih funkcija samo na sunanik. On je na taj nain davao odnos izmeu sunca ,deklinacije , i inklinacije koristei formulu : sin = tg ctg . Iz stila Habaijevog pisanja uoljiv je utisak Indijske matematike na njega, jer se kod indijaca nalaze rauni uraeni pomou senke. Pojmovi zil (senka) i zil makus (obrnuta senka) su prevodi sa sanskrta. Latinski prevodioci su ih preveli bukvalno pa imamo umbra recta(prava senka) i ubra versa(obrnuta senka). Pojam tangens dao je Fink , a termin kotnagens dao je Gunter. Takoe u primeru vertikalnog sunanika Haba primenjuje pojam kosekans,uzimajue prenik senke datu visinu Sunca , to jest ,deo tablicu kosekansa za razliite intervale od stepena do stepena. Korienje sekansa i kosekansa u vreme dok jo nisu logaritmi olakavali zadatak matematiarima praktiarima bilo je veoma znaajno pretvoriti delenje pretvoriti u mnoenje. Posle al-Horezmija i Habaa , dugo vremena su islamski matematiari koristili pojam sinusa istovremeno sa tetivom. U delu Revizija Almagesta al-Batani sistematski primenjuje trigonometrijske funkcije sinus i obrnuti sinus , za uglove od 00-900. Poto negativni brojevi nisu postojali , obrnuti sinus jednog ugla drugog kvadrata je definisan pomou zbira umesto razlike, r + rsin( - 900). Al- Batani je razradio brojne relacije meu osnovnim trigonometrijskim funkcijama. Primer : ctg = cos r sin sin = tg r sec

Meu praktine zadatke matematiara islamskih zemalja postavljao se i problem reavanja pravouglih trouglova.Tu nije uinjen pomak u odnosu na helensku matematiku. Daleko sloeniji problemi sferne trigonometrije mnogo su bolje razvijeni od onih u ravni. Astronomska posmatranja diktirala su taj napredak. Ve je Ptolomej reio etiri sluaja pravouglog trougla,redom: a) kad se znaju dve strane pravog ugla

b) kad se poznaju jedna strana pravog ugla i hipotenuza c) kad se poznaje hipotenuza i pridrueni ugao d) kad se poznaje jedna strana pravog ugla i naspramni ugao Za reavanje ovih sluajeva Ptolomej koristi odgovarajue trouglove i Menelajevu teoremu o potpunom etvorouglu, to jest o liku dobijenom od trougla ABE i luka velikog kruga DEC ( u ravni to je du) koji see strane AB,BE,EA ili njihove produetke u takama D,F,C. Prema teoremi sledi: sin AE sinCD sinBF = sinAC sinDF sinBE Menelajevu teoremu matematiari islama nazivaju pravilom o est veliina. Islamski matematiari razmatrali su prvo iste sluajeve pravouglih trouglova. Ali ve Sabit ibn Kora i al-Batani ili su dalje u eksplicitnom formulisanju sinusne teoreme u specijalnom sluaju jednog pravouglog trougla : sin A = sinb:sin B Ova trvrdnja se izvodi neposredno iz dve relacije koje povezuju sinus strana i hipotenuze, ali potrebno je da se ta relacija podigne na rang nezavisne tvrdnje. Al-Batani dobija relaciju koja se samo oblikom razlikuje od jedne veoma znaajne teoreme sferne trigonometrije , kosinusne teoreme: cos a = cosb cosc + sinc cosA. Pomou ove formule mogue je raunati ugao trougla kod koga se znaju tri strane ili jedna strana kada se poznaju dve druge i ugao meu njima. Problem koji je reio al-Batani sadri prvi sluaj - radilo se o odreivanju azimuta Sunca polazee od njegove deklinacije i njegove visine kao da se polazi od visine oba pola. Ibn Junis na isti nain pronaao je slinu relaciju poput ove koju je otkrio al-Batani. Matematiari islamskih zermalja nisu im ipak pridavali neki znaaj. Prvi je Regiomotaunus izvukao ovo iz dela al-Batanija i ukazao na njegov stvarni znaaj. U mnogi msluajevima , a nain izlaganja i kod Arapa podrazumevao je da se ide od sluaja do sluaja ,iako se kod njioh ve javljaju mnogo vee generalizacije nego kod Indijaca, dakle, u mnogim sluajevima al-Batani je pojednostavio postupke reavanja trougla ,to je imalo veoma znajno mesto u primeni trigonometrije u graevinarstvu i primenjenoj umetnosti.

Al -Batani je u svojim tablicama poboljao mnoge rezultate svojih predhodnika. Tako je utvrdio preik apogeja meseca na 29 30 i pokazao da ovaj moe da sakrije celo Sunce. Ovo zapaanje je znaajno za teoriju Sunevih pomraenja. Jo jedan znaajan arapski matematiar znaajan za razvoj trigonometrije bio je ibn Junis. Koristei se novim instrumentima , prstenastom loptom i azimutnim krugom,on je daleko tanije odredio poloaj planeta u ptolomejskom sistemu deferenata i epicikla. U trigonometriji , koja je ipak osnov takvih tablica ,on je ispoljio izuzetnu vetinu izraunavanja odnosa izmeu sinusa i kosinusa.

Pomou ortogonalne projekcije stvorio je formulu koju danas poznaje svaki srednjokolac : coscos = (1/2)(cos( + ) + cos( - ) ) Ovaj obrazac koristio je u XVI veku Tiho Brahe ,a i mnogi drugi koji su na taj nain mnoenje velikih brojeva zamenjivali sabiranjem. Kasnije e ova formula posluiti mnogim matematiarima da u obliku logaritama prikau zbir dva sinusa i dva kosinusa .

TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE
1.UVOD Trigonometrija je matematika disciplina koja se bavi trigonometrijskim funkcijama i njihovim primenama. Korene trigonometrije sreemo jo u starom veku u Egiptu i Vavilonu. Re trigonometrija vodi poreklo od dve grke rei trigonon to znai trougao i metron to znai mera, to nam ukazuje da se ova disciplina u poetku bavila iskljuivo problemom merenja trouglova tj. merenjem njegovih stranica i uglova. Savremena trigonometrija se bavi trigonometrijskim funkcijama brojeva a manje trigonometrijskim funkcijama uglova. 2.JEDININI KRUG

U ravni je izabran pravougli koordinatni sistem sa koordinatnim poetkom u O i jedininim vektorima i = OI i j = OJ i koordinatnih osa Ox i Oy . Taka M ija je apcisa x a ordinata y obeleiemo sa M(x,y) ili samo sa (x,y). Oznaiemo krug k u koordinatnoj ravni Oxy jedininog poluprenika, iji je centar koordinatni poetak O. Njega emo zvati jedinini krug. Teorema : k = (x,y) x2 + y2 = 1 (1) Dokaz: Za presene take kruga k i koordinatnih osa ovo je oigledno tano. Za bilo koju drugu taku M(x,y) kruga k vai sledee : poluprenik OM je dijagonala pravougaonika ija su ostala dva temena take (x,0) i (0,y). Stranice ovog pravougaonika imaju duine x i y . Na osnovu Pitagorine teoreme imamo sledee : x 2 +y 2 =OM2 , pa je x2 + y2 = 1 (slika 1) . y y J(1,0) M(x,y) (x,0) x -AB (slika 1) (slika 2) (0,y)
O(0,0)

AB B I (1,0) x

J A
O(0,0) I

Ako su A i B dve razliite take kruga k, na njemu moemo uoiti dva razliito orijentisana luka iji je poetak A a kraj B (slika 2) . Pri rotaciji ravni oko koordinatnog poetka, koja taku A preslikava u taku I(1,0), tano jedan od njih prelazi u luk koji ima sledee svojstvo : ili sadri krai od lukova s krajevima I(1,0) i J(0,1) ili je u ovom luku sadran. Ovaj luk zovemo pozitivno orijentisanim (u odnosu na izabrani koordinatni sistem) , i oznaavamo sa +AB, dok drugi zovemo negativno orijentisanim i oznaavamo -AB. Za dva orijentisana luka kruga k kaemo da su jednaka, ako i samo ako imaju istu duinu i istu orijentaciju . Dva isto orijentisana luka se nadovezuju ako se kraj prvog i poetak drugog luka poklapaju. Nadovezivanjem vie pozitivno (negativno) orijentisanih lukova nastaju pozitivno (negativno) orijentisane putanje na krugu k. Putanja je potpuno odreena ako je poznata njena poetna taka, duina i orijentacija, te ne zavisi od naina na koji je sastavljena. 3.PRESLIKAVANJE Rk . TRIGONOMETRIJSKI KRUG Svakom realnom broju t 0, pridruujemo na jedininom krugu k putanju, i to za t>0 putanju pozitivne orijentacije i za t <0 putanju negativne orijentacije, kojoj je poetna taka I(1,0) a duina t. Krajnju taku te putanje oznaiemo sa E(t). Ukoliko stavimo da je E(0) = I(1,0) imaemo korektno definisano preslikavanje E: Rk . Geometrijski govorei ovo preslikavanje nastaje obavijanjem brojevne prave oko kruga i to bez istezanja i skupljanja tako da imamo da je : E() = J(0,1) , E() = K(-1,0) , E(3) = L(0,1) , E(2) = I(1,0) 2 2
7

E(-) = L(0,-1) , E(-) = K(-1,0) , E(-3) = K(-1,0) 2 2 y t 2

2

1 K O I x -1 -2 (slika 3)

Na osnovu predhodno navedenog nasluuje se preslikavanje E ima sldee osobine: 1.) Za svaki realan broj t je E(t + 2) = E(t) (2) dokaz: Za t 0 tvrenje sledi iz definicije preslikavanja E i injenice da je obim kruga k jednak 2 . Za t -2 , postoje prirodan broj k i t0 (0, 2 ), takvi da je t = -2k- t0. Na osnovu definicije preslikavanja E bie E(t) = E(-t0). Slino, E(t +2 ) = E( -2(k-1) - t0) = E(-t0). Otuda je E(t +2 ) = E(-t0). 2.) Za svaki realan broj t, take E(t) i E(-t) su simetrine u odnosu na x-osu (*) dokaz : Ne umanjujui optost predpostavimo da je t 0, i napiimo ga u obliku t = 2k + t0 k 0,1,2,3,... , t0(0,2). Po definiciji preslikavanje E bie E(t)=E(t0). Slino E(-t) = E(-2k - t0) = E(- t0). kako su take E(t) i E(- t0), zbog naina definisanja simetrine u odnosu na x-osu, tvrenje je dokazano. Funkcija E preslikava realne brojeve na krug k. Krug k na koga su posredstvom preslikavanja E naneseni realni brojevi zovemo trigonometrijski krug. 4. DEFINICIJA TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA y E(t)
cos t sin t O(0,0)

x (slika 4) Definicija: Neka je t realan broj. Apcisa take E(t) zove se kosinus broja t i oznaava cos t . Ordinata take E(t) zove se sinus broja t i oznaava se sa sin t .

Funkcije t sin t i t cos t iz R R, zovemo kosinus i sinus. Pored njih u upotrebi su i funkcije t tg t (tangens) i t ctg t (kotangens) koje definiemo na sledei nain : (3) tg t = sin t , pod uslovom da je cos t 0 cos t ctg t = cos t , pod uslovom da je sin t 0 sin t Taka E(sin t,cos t) pripada krugu k pa poto za svaku taku kruga vai x2+y2=1,odatle sledi da je sin2 t + cos2 t = 1 (4) Iz ove trigonometrijske identinosti sin2 t + cos2 t = 1 neposredno sledi ogranienost kosinusa i sinusa : -1 cos t 1 i -1 sin t 1. Iz definicije tangensa i kotangensa vidimo da vai : tg t ctg t = 1 (5) kad su tg t i ctg t definisani. 5. OSNOVNA SVOJSTVA KOSINUSA I SINUSA 5.1)Periodinost kosinusa i sinusa Definicija: Za realnu funkciju f kaemo da je periodina na domenu D R ako postoji broj T 0 takav da za sve t D vai : t + T D , t - T D , f(t + T) = f(t - T) =f(t) . Broj t se zove period funkcije f , a najmanji pozitivan period (ukoliko postoji) zove se osnovni period. Teorema: Broj 2 je osnovni period kosinusa i sinusa. 1.) Dokaz: Prema jednoj od predhodno navedenih teorema (2) vai sledee : E(t + 2) = E(t-2) = E(t) i odatle sledi da je 2 period kosinusa i sinusa. Vai i vie od toga jer je 2 i osnovni period kosinusa i sinusa. predpostavimo da je T 2 osnovni period kosinusa i sinusa imamo sledee: sin T = sin(0 + T) = sin 0 =0 sin2 T + cos2 T = 1 , pa e biti cos T -1,1 , i otuda je E(t) (1,0),(0,1), a jedina vrednost za koju ja ovo mogue je T=. poto je sin = 1 i sin3 = -1 , T ne 2 2 moe biti . Sledi da T(0,2 ), pa je 2 osnovni period sinusa i kosinusa. 5.2)Parnost kosinusa i neparnost sinusa Definicija: Za funkciju f : D R , D R kaemo da je parna ako za svako t D vai -t D i f(-t) = f(t), a kaemo da je neparna ako za svako t D vai f(-t) = -f(t). Teorema: Kosinus je parna funkcija a sinus je neparna funkcija. Dokaz: Prema dokazanom (*) take E(-t) i E(t) su simetrine u odnosu na x-osu. 5.3Nule kosinusa i sinusa J(0,1) (slika br. 5 ) K I

L(0,-1) Nule kosinusa su reenje jednaine cos t = 0 (6) , a nule sinusa su reenje jednaine sin t = 0 (7). Najpre reimo (6), tako to emo na trigonometrijskom krugu odrediti sve take ija je apcisa nula. To su oigledno take J(0,1) i L(0,-1) .Sa obzirom na definiciju kosinusa ova jednaina (6) je ekvivalentna sa sa E(t) J,L. Kako je J = E() i L = E(3) sva reenja dobijamo kao uniju skupova reenja 2 2 jednaina E(t) = E() i E(t) = E(3) 2 2 Problem se sveo na jednaine oblika E(t) = E(a) , a [0,2). Pokazaemo da su reenja ove jednaine t a + 2Z . Kako je za n Z ,E(a + 2n) = E(a), tada je svaki elemenat skupa a + 2Z je reenje poslednje jednaine. Neka je t bilo koje reenje ove jednaine. Tada je za tano odreeno n Z i t0 [0,2) , t = t0 + 2n. Zato je E(t) = E(t0) pa je E(t0) = E(a). Kako su t0 ,a iz intervala [0,2) , mora biti t0 = a . Dakle t pripada navedenom skupu,ime je tvrenje dokazano. Iz navedenog skup nula kosinusa nalazimo kao ( + 2Z) (3+2Z) (8) 2 2 Nule sinusa nalazimo na slian nain : sin t = 0 E(t) = E(0) ija su reenja x 2n (9).

5.4

Adicione formule

Trigonometrijske funkcije od s+t mogu se izraziti preko trigonometrijskih funkcija s i t. Odgovarajue formule se zovu adicione formule. Za njihovo izvoenje korisiti se sledea teorema : Teorema: Neka su s i t proizvoljni realni brojevi. Tada su orijentisani lukovi +E(t)E(s) i +E(0)E(s-t) jednaki. Dokaz: Brojeve s i t mogue je predstaviti na jedinstven nain i to u obliku : s = 2m + s0 , m Z , s0 [0,2) t = 2n + t0 , n Z , t0 [0,2) Na osnovu preslikavanja E, bie E(s) = E(s0) , E(t) = E(t0) i E(s-t)=E[2(m-n)+ s0-t0] = E(s0- t0) , pa treba dokazati da je +E(t0)E(s0) = +E(0)E(s0- t0). Razlikujemo dva sluaja : 1.) s0 t0 i 2.) s0 < t0 U prvom sluaju duina luka +E(t0)E(s0) je s0- t0 , kolika je i duina luka +E(0)E(s0- t0) , pa su oni jednaki. U drugom sluaju duina oba luka je 2-( t0- s0) pa su oni opet jednaki. Time je teorema dokazana. Teorema(adiciona teorema za kosinus): Za proizvoljne realne brojeve s i t vai: cos(s + t) = cos s cos t - sin s sin t (9)

10

Dokaz: Ako u iskazu predhodno navedene teoreme zamenimo t sa -t dobijamo da su lukovi +E(-t)E(s) i +E(0)E(s+t) jednaki. Stoga su i njima pripadane tetive E(-t)E(s) i E(0)E(s+t) jednake. Stavimo li da je E(s)=(a,b), E(t)=(c,d) i E(s+t)=(x,y) bie E(-t)=(c,-d), pa koristei formulu za rastojanje taaka u koordinatnoj ravni ,iz E(-t)E(s)=E(0)E(s+t) dobijamo: ( a - c )2 + ( c - d )2 = ( x -1)2 + y2 Odavde je a2 -2ac + b2 + c2 - 2cd + d2 = x2 - 2x + 1 +y2 a zbog a2 + b2 = x2 +y2 = 1 odavde sledi x = ac-bd. Pa prema definiciji sinusa i kosinusa izvedena formula je upravo adiciona formula za kosinus . Teorema: Za proizvoljne realne brojeve s i t vai: sin(s + t) = sin s cos t + cos s sin t (10) Dokaz: sin( s+t) = cos( s+t -) = cos( (s-) +t) =cos(s-) cos t - sin(s-) sin t 2 2 2 2 = sin s cost +cos((s-) +) sin t 2 2 = sin s os t +cos s sint Na osnovu predhodnog lako se dobijaju formule za sinus i kosinus razlike: sin(s-t) = sin s cos t - cos s sin t (11) cos(s-t) = cos s cos t + sin s sin t (12) 6. FUNKCIJE TANGENS I KOTANGENS Saglasno definiciji funkcija tangens definisana je za sve realne vrednosti osim za one gde je cos t = 0. Zato je njen domen R \ (+Z) 2 Slino domen kotangensa je R \ (Z). Teorema: Neka je t R \ (+Z). 2 Tada presena taka prave OE(t) i tangente trigonometrijskog kruga u taki I(1,0) ima ordinatu jednaku tg t . y J(0,1) A(1,tg t) E(t) O (slika br.6) I(1,0) x

Dokaz: Za ovakve t, E(t) (0,1),(0,-1), pa tangenta trigonometrijskog kruga u taki I(1,0) see pravu OE(t) . Neka je A njihova presena taka. Apcisa take A je 1 a ordinata je neko a R . Prava OA ima jednainu y = ax, pa kako sadri taku E(t) = (cos t,sin t), mora biti sin t = a cos t . Otuda, a = tg t. Teorema: Neka je t R \ (Z). Tada presena taka prave OE(t) i tangente trigonometrijskog kruga u taki J(0,1) ima apcisu jednaku ctg t. Dokaz: Dokaz je analogan dokazu predhodne teoreme.

11

y J(0,1) (ctg t,1) E(t) (slika br.7) O x

Teorema: Tangens i kotangens su neparne funkcije. Dokaz: Brojevi t i -t istovremeno pripadaju domenu tangensa. Pri tom je : tg(-t) = sin(-t) = -sin t = -tg(t) cos(-t) cos t ctg(-t) = cos(-t) = cos t =-ctg t sin(-t) -sin t Teorema: Osnovni period funkcija tg t i ctg t je . Dokaz: Prvo pokazujemo da je period tangensa. Neka je t bilo koja taka iz domena tangensa. Tada je cos t 0, pa je cos ( + t) = cos(t-) = -cos t 0. Stoga su t+ i t- u domenu tangensa. Pri tom jetg(t + ) = sin( t + ) = -sin t = tg t cos( t + ) -cos t dakle je period tangensa. Pokazujemo da nijedan period T tangensa nije u intervalu (0, ). tg T = tg(0+T) = tg0 = 0, bie sin T= 0, T R \ (Z) i otuda T(0, ). Teorema(Adicione formule za tangens i kotangens): Ako su s, t , s+t u domenu tangensa i kotangensa onda imamo : tg( s + t ) = tg s + tg t 1-tg s tg t ctg (s + t) = ctg s ctg t - 1 ctg s + ctg t Dokaz: tg( s + t) = sin ( s + t) = (sin s cos t + cos s sin t) : (cos s cos t) cos (s + t )= (cos s cos t - sin s sin t): (cos s cos t) Analogno za kotangens. 7. TRANSFORMACIJE TRIGONOMETRIJSKIH IZRAZA 7.1 Trigonometrijske funkcije dvostrukog argumenta

sin 2t = 2sint cost cos 2t = cos2 t - sin2 t tg 2t = 2tg t 1 - tg2 t ctg t = ctg2 - 1 2 ctg t

12

Dokaz navedenih formula sledi direktno iz adicionih formula. 7.2 Trigonometrijske funkcije polovine argumenta

Teorema: Za svako t R vai : sin2 t = 1 - cos t 2 2 cos2 t = 1 + cos t 2 2 Dokaz: 1- cos t = ( cos2 t + sin2 t - cos2 t + sin2 t ) / 2 = sin2 t 2 2 2 2 2 2 1 + cos t = (cos2 t + sin2 t + cos2 t - sin2 t ) / 2 = cos2 t 2 2 2 2 2 2

7.3

Transformacije proizvoda

Za proizvoljno x,y iz R vai: sin x sin y = 1 [ cos (x - y) - cos ( x + y) ] 2 cos x cos y = 1 [ cos(x + y) + cos ( x - y )] 2 sin x cos y =1 [ sin ( x + y) + sin (x - y) ] 2 7.4 Transformacije u proizvod

Za proizvoljno x,y iz R vai: cos x + cos y = 2cos x + y cos x - y 2 2 cos x - cos y = -2sin x + y sin x - y 2 2 sin x + sin y = 2 sin x + y cos x - y 2 2 sin x - sin y = 2 sin x - y cos x + y 2 2 8. TRIGONOMETRIJSKI OBLIK KOMPLEKSOG BROJA Komlpeksan broj z je definisan kao ureeni par realnih brojeva z = (a,b) pri emu su jednakosti za sabiranje i mnoenje kompleksnih brojeva definisane pravilima: (a,b)=(c,d) (a = c b = d) (a,b)+(c,d) = (a + c , b + d) (a,b) (c,d) = (ac-bd , ad+bc) Saglasno uvedenim operacijama mogli bi smo da piemo : z = (a,b) = (a,0) + (0,b) (0,1) z = a+bi , gde je i = (0,1) , i se zove imaginarana jedinica

13

Kompleksan broj z = (a,b) predstavljamo takom u kompleksnoj ravni kojoj je x-osa realna osa, a y-osa imaginarana osa. Rastojanje take z od koordinatnog poetka zovamo apsolutan vrednost kompleksnog broja i oznaavamo sa r = z.Oigledno je r = a2 + b2 Ukoliko je r 0, taka (a , b ) pripada trigonometrijskom krugu. Stoga postoji r r jedinstveni broj [0,2) takav da je (a , b ) = (cos,sin ). r r Broj se zove argument kompleksnog broja z i oznaava se arg z . Sa obzirom da je a = rcos , i b = rsin imamo da je z = a+ib = rcos + irsin ; z = r( cos + isin ) poslednji izraz nazivamo trigonometrijski oblik kompleksnog broja . Teorema(Moavrova formula): Za svaki prirodan broj n i svako iz R vai: ( cos + isin )n = cos n + isin n Dokaz: Dokaz ide matematikom indukcijom po n . Teorema: Neka je z= r(cos + isin ) proizvoljan kompleksan broj razliit od nule. Tada postoji tano n razliitih kompleksnih brojeva iji je n-ti stepen jednak z. To su brojevi : r( cos + 2k +isin + 2k ) , k = 0,1,2,, n-1 n n Dokaz: Svaki broj w takav da je wn = z , zvaemo n-ti koren iz z. Ako takav w postoji, moe se predstaviti u obliku w = s(cos +isin ) i na osnovu Moavrove formule bie wn = sn(cos n + isin n) = z = r( cos + isin ). Odavde sledi sn = r , pa je s= r Iz iste jednakosti sledi i : cosn = cos i sin n = sin Stoga je n = +2k , kZ . Odavde je = + 2k , k Z. n 9. GRAFICI TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA Definicija: Pod grafikom funkcije podrazumevamo f : D R , D R podrazumevali skup G = ( x , f(x) ) x D . Napomena: Da bi se nacrtao grafik periodine funkcije f : D R, iji je osnovni period T , dovoljno je poznavati deo grafika koji odgovara vrednostima argumenta iz preseka domena i bilo kojeg zatvorenog intervala duine T. Translacijom ovog dela du x-ose za vektore duine kT, k=1,2,3,.. dobija se ceo grafik. 9.1 Grafik kosinusa(kosinusoida)

1.Definisanost funkcije: Funkcija kosinus je definisana za sve realne vrednosti argumenta. Kako je ona periodina sa osnovnim periodom 2 , dovoljno je skicirati njen grafik na intervalu duine 2 npr. na [- , ] , a zbog njene parnosti na [0, ]. 2. Nule funkcije : Nula kosinusa na [0, ] je .

14

2 3. Znak i rast (opadanje) funkcije: Na intervalu (0, ) kosinus ima pozitivne 2 vrednosti, a na intervalu ( , ) kosinus ima negativne vrednosti. 2 +

Na intervalu [0, ] kosinus strogo opada , jer za bilo koje x1,x2 [0, ] x1 < x2 cos x1 > cos x2 . cos x1 - cos x2 = - sin x1 - x2 sin x1 + x2 > 0 , 2 2 < x1 - x2 < 0 , 0 < x1 + x2 < pa je 2 2 2 2 sin x1 - x2 < 0 i sin x1 + x2 > 0 . 2 2 4. Ogranienost funkcije: Pri tom je jasno da kosinus uzima vrednosti od -1 do 1, je r sa svako a [-1,1] ,prava x=a preseca gornji polukrug trigonometrijskog kruga tano u odreenoj taki E(x), x[0,] ija je apcisa cos x jednaka a . Drugaije reeno , jednaina cos x = a ima za a [-1,1] na intervalu [0,] tano jedno reenje. To reenje se zove arkus kosinus. 5. Parnost funkcije: kosinus je parna funkcija jer vai cos(-x) = cos x i grafik joj je simatrian u odnosu n y-osu .
y = sinx 1 y = cos x

- O (slika br.9) 2 -1

3 2

( slika br. 8)

9.2

Grafik sinusa(sinusoida)

Poto je sin x = cos (x - ) , sinusoida se dobija iz kosinusoide pomeranjem u smeru x 2 ose za duinu . 2 9.3 Grafik tangensa 1.Definisanost funkcije tg x: tangens je definisan na R \ ( + Z) 2 2.Periodinost funkcije tg x: tangens je periodina funkcija sa osnovnim periodom . 3.Parnost funkcije tg x: Tangens je neparna funkcija tg(-x) = -tg(x). dovoljno je skicirati njegov grafik na [0, ) .

15

2 4. Rast i znak funkcije tg x: x1 < x2 tg x1 < tg x2 (x1, x2 [0, ) . 2 Pri tom vrednosti tangensa postaju vee od svskog zadanog broja M im je argument dovoljno blizu broja i manji od njega . 2 To , geometrijski gledano, znai da se grafik tangensa na (- , ) 2 2 pribliava vertikalnoj pravoj x = koju zovemo verikalna asimptota . 2 Na intervalu [0, ) tangens ima ne negativne vrednosti . Nula je x = 0. 2

(slika br.10)

(slika br.11)

Tangens na intervalu (- , )je strogo rastui i da za svako a R postoji tano jedno 2 2 x(- , ) takvo da je tg x = a. Njega zovemo arkus tangens i obeleavamo arctg x. 2 2 Dakle, arctg a je broj izmeu - i , iji je tangens a . 2 2 9.4 Grafik kotangensa Kotangens je definisna na R \ (Z), periodian je sa osnovnim periodom ,neparan je jer vai ctg(-x) = ctg x . Kako je ctg x = tg(x -) . Grafik kotangensa se dobija u dva 2 koraka (slika 11) .Najpre se izvri translacija za udesno,a potom se dobijeni grafik 2 simetrino preslika u odnosu na x-osu . 10. REAVANJE KOSOUGLOG TORUGLA C hb A ha hc B

110.1 Sinusna teorema: Strane trougla odnose se kao sinusi naspramnih uglova. hc = bsin , hc = asin ,
16

b sin = a sin , a : b = sin : sin na kraju dobijamo a : b : c = sin : sin : sin i vai sledee a = b = c = 2R sin sin sin a = sin , b = sin , c =sin i odavde sledi predhodno navedeno. 2R 2R 2R 10.2 Tangensna teorema: Razmera zbira i razlika dveju strana trougla jednaka je razmeri tangensa poluzbira i tangensa polurazlike naspramnih uglova. Dokaz: a = 2Rsin b =2Rsin a+b = 2R(sin +sin) a-b = 2R(sin + sin) a+b = sin + sin = ( 2sin + cos - ) / (2cos + sin - )=tg(+) / tg(-) a - b sin - sin 2 2 2 2 2 2 a+c = tg + / tg - , b+c = tg + / tg - a -c 2 2 b-c 2 2 10.3 Kosinusna teorema: Kvadrat jedne trouglove strane jednak je zbiru kvadrata drugih dveju strana umanjenom za dvostruki proizvod tih strana i kosinusa zahvaenog ugla. a2 = b2 + c2 -2bc cos Dokaz : hc2 = b2 - x2 hc2 = a2 - ( c2 - x2 ) b2 - x2 = a2 - ( c2 - x2) x = bcos a2 = b2 + c2 -2bccos b2 = a2 + c2 -2accos 10.4 Obrazci za izraunavanje povrine trougla

10.4.1 Poznate su dve strane i ugao zahvaen njima Neka je poznato a,b, P = aha = absin, analogno se radi ako su 2 2 pozanate dve druge stranice i ugao zahvaen njima. 10.4.2 Poznata je jedna strana i dva ugla ,, P = absin , a : b = sin sin , b = asin 2 sin P = a2sinsin 2 sin 10.4.3(Heronov obrazac) Poznate su sve tri strane a,b,c. P = s(s - a)(s - b)(s -c) 10.4.4 Poznati su svi uglovi i poluprenik opisanog kruga

17

P =absin , a = 2Rsin , b = 2Rsin imamo P = 2R sin sin sin 2 2 P = 2R2sin sin sin 10.5.5 Poznati su uglovi i poluprenik upisanog kruga r. a+b+c = 2s (s - a)(s - b)(s - c) = P = r3ctgctgctg 2 2 2 P = rs P= r2s ctgctgctg 10.5.5 Poznat je obim i svi uglovi. Iz poslednje formule imamo P = ctg ctgctg r2 2 2 2 2 2 2 r = P = s tgtgtg bisektrise unutranjih uglova su s1,s2,s3 s2 2 2 2 s1 = bcsin , s2 = acsin , s3 = absin , (b+c)sin ( a+c)sin (a+b)sin 2 2 2 11. IZRAUNAVANJE KOD ETVOROUGLA r3 tg tg tg 2 2 2

11.1 Paralelogram : Poznate su strane a,b i ugao izraunati njegovu povrinu. P = aha ha = b sin P = absin 11.2 Bilo koji etvorougao : poznate su dve dijagonale d1 i d2 ugaoizmeu njih , nai povrinu. P = hn sin + nq sin(1800 -) + (1800 - ) 2 2 P = sin (nh + nq + qm +mh) =1 sin[ p(m+n) + q(m+n)] = 1 sin(m+n)(h+q) ; 2 2 2 P =d1d2 sin = 900 P = d1d2 2 2 h m n q

18

12. KONSTRUKCIJA UGLA AKO JE DATA NEKA OD TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA Opiimo oko koordinatnog poetka O polukrunicu ABC proizvoljnog poluprenika OA = R, pa povucimo pravu p | | x tako da ova prava see polukrunicu u takama M i M1 . Radijus vektore OM i O M1 obrazuju sa poluosom Ox uglove i 1 . Kako su trouglovi ONM i ON1M1 podudarni i pravougli , to su uglovi i 1 suplementni, pa je , prema obrascima sin(1800 - ) = sin , cos(1800 - ) = - cos, imamo da je sin1 = sin i cos1 = - cos , tg1= - tg, ctg1 = -ctg . Ako se ograniimo na uglove od 00 do 1800 poslednje identinosti nam pokazuju kako se konstruie ugao ako je data bilo koja od trigonometrijskih funkcija. Uputstvo: Treba prvo konstruisati pravougli trougao ONM. 1.)Ako je dat sin,onda je brojilac datog razlomka kateta MN,imenilac hipotenuza OM ovoga trougla. 2.)Ako je dat cos onda je brojilac datog razlomka kateta ON a imenilac hipotenuza OM. 3.)Ako je dat tg onda je brojilac razlomka kateta MN a imenilac kateta ON; 4.)Ako je dat ctg onda je brojilac razlomka kateta ON a imenilac kateta MN. Posle konstrukcije trougla OMN treba oko koordinatnog poetka O opisati polukrunicu ABC poluprenika OM=R , pa povui pravu p | | xkoja e sei ovu krunicu u takama M i M1 . Na ovaj nain dobijamo suplementne uglove ugao AOM1 = 1 i ugao AOM=. Za datu pozitivnu vrednost sin oba ugla su reenja zadatka.; za zadatu pozitivnu vrednost cos reenje zadatka je samo otar ugao, a za zadatu negativnu vrednost cos reenje zadatka je samo tup ugao. Za zadate vrednosti tg i ctg vai isto to je i reeno za cos .

KORIENA LITERATURA:
19

1.

Depni matematiki prirunik Trigonometrija

Autor i izdava:dr. ore Dugoija,dr. Lazar Milin, ivorad Ivanovi, Nauna knjiga,1989

Autori i izdava:Borivoje Ekmedi , Tehnika knjiga ,Beograd 1962 godina 2.

3.

Matematika sa zbirkom zadataka

Autor i izdava:Jovan D. Keki , Nauna knjiga ,1989

4.Geometrija za II razred gimnazije prirodnomatematikog smera

Autor izdava:nema korice zbog ega je autor nepoznat,stara knjiga!

5.Slavni arapski matematiari

Autor i izdava: Ranko Risojevi , NOLIT,Beograd,1988. godina

TRIGONOMETRIJA ARAPSKIH MATEMATIARA

20