КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ

Вријеме је тренутно стање атмосферских појава

Клима је вишегодишње стање времена у неком мјесту или области (најмање 10 година)

Климатски елементи:

- Температура
- Ваздушни притисак
- Вјетрови
- Сијање Сунца
- Влажност ваздуха
- Облачност
- Падавине

1. Температура ваздуха

инструмент: термометар
јединица: степени Целзијусове скале (С°)
израчунава се: средња дневна, средња мјесечна и средња годишња температура

2. Ваздушни притисак
инструмент: барометар
јединица: милибар (mb)

Ваздушни притисак је притисак (тежина) атмосфере на површину Земљњ

нормалан ваздушни притисак износи 1013 mb
ваздушна маса са ниским ваздушним притиском назива се ЦИКЛОН (С) – доноси
вријеме са падавинама
ваздушна маса са високим ваздушним притиском назива се АНТИЦИКЛОН (А) – доноси
ведро вријеме

3. Вјетрови
Вјетар представља хоризонтално кретање ваздуха. Мјере се правац и брзина вјетра
Правац се мјери вјетроказом и одређује у односу на стране свијета
Брзина се мјери анемометром и изражава у km/h или m/sec

Вјетрови се дијеле на:

1) Сталне или планетарне. Стални вјетрови у жарком појасу се зову ПАСАТИ, у
умјереним појасевима ЗАПАДНИ ВЈЕТРОВИ, а у хладним топлотним појасевима
ИСТОЧНИ ВЈЕТРОВИ.
2) Периодичне – вјетрови МОНСУНИ дувају у Азији – 6 мјесеци са копна на море и
доносе суво вријеме, и 6 мјесеци са мора према копну и тада доносе кишу.
3) Локалне – вјетрови који дувају на неком мањем простору (бура и југо на мору)
 4. Сијање Сунца

инструмент: Хелиограф, изражава се у сатима годишње

5. Влажност ваздуха - означава количину водене паре у ваздуху

инструмент: Хигрометар, изражава се у процентима (℅)

6. Облачност
Облаци су згуснута водена пара на висини. Не постоји инструмент за мјерење, већ
метеоролози, од ока, процјењују покривеност неба облацима а изражавају у десетинама (0/10
– нема облака; 10/10 небо потпуно прекривено облацима)

Врсте облака:

1) Цируси или праменасти

2) Стратуси или слојевити
3) Кумулуси или гомиласти

Кумулонимбуси су тамни облаци који доносе олујно невреме и град.

7. Падавине

инструмент: кишомјер, количина се изражава у mm воденог стуба или L/m²

израчунава се укупна мјесечна и годишња количина падавина и представља се
дијаграмом са стубићима

Падавине се дијеле на:

1) Ниске – роса, слана, иње и поледица
2) Високе – киша, снијег и град

Испаравање је прелажење воде из течног у гасовито стање.

Кондензација је прелажење воде из гасовитог у течно стање. Овако настају: роса и киша.

Сублимација је прелжење воде из гасовитог у чврсто стање. Овако настају: слана, иње,
поледица, снијег и град.

Временски подаци се прикупљају наметеоролшким станицама на Земљи и метеоролошким

сателитима.

Синоптичке карте су тематске карте на којима се представљају вриједности климатских

елемената.
ИНСТРУМЕНТИ:

1. ТЕРМОМЕТАР 2. БАРОМЕТАР

3.ВЈЕТРОКАЗ 4. АНЕМОМЕТАР

5. ХЕЛИОГРАФ 6. ХИГРОМЕТАР
8. КИШОМЈЕР