Сида је болест која представља последњи стадијум инфекције организма вирусом хумане

имунодефицијенције (ХИВ), а карактерише је прогресивно слабљење имунског система

што појединце чини подложним широком спректру инфекција и тумора.

Постоји разлика између појмова ХИВ позитивна особа и особа оболела од сиде. То су две
повезане али различите ствари, које се често погрешно поистовећују. ХИВ позитивна
особа је заражена вирусом (ХИВ-ом), али то још увек не значи да има сиду. До појаве
болести може да прође временски период од две до десет година. ХИВ позитивна особа
може да изгледа потпуно здраво, способна је за рад или било коју другу активност, попут
здравих појединаца.

Према подацима програма Уједињених нација и Светске здравствене организације о ХИВ

вирусу и сиди (УНАИДС), од појаве овог обољења па закључно са 2008. годином у свету
је било заражено укупно око 60 милиона људи, а од компликација повезаних са сидом је
до тог тренутка умрло око 25 милиона људи. Крајем 2008. вирусом је било заражено око
31,3 милиона одраслих појединаца и 2,1 милион деце.

Група научника предвођена Мајклом Воробијем, професором екологије и еволуционе

биологије са Универзитета Аризона, спровела је истраживање које је показало да се
првобитни облик ХИВ вируса појавио у Африци у периоду између 1884. и 1924. године.
Анализирајући измет шимпанзи, закључено је да је вирус са њих прешао на човека у
југоисточном делу државе Камерун, приближно око 1908. године. Теорију да је вирус
пренет са мајмуна на људе су потврдила и истраживања научника са универзитета
Нотингем, Монпелије и Алабама. Вирус се ширио међу локалним становништвом, а
инфекција је попримила веће размере када је стигла до Киншасе.

Постоје два типа вируса: ХИВ-1 и ХИВ-2. Оба типа воде порекло од вируса мајмунске
имунодефицијенције (енгл. Simian Immunodeficiency Virus).[

Начини преношења
Према извештају Уједињених нација за 2008. годину, приближно 2/3 нових случајева
заразе се догоди током хетеросексуалних односа, око 11% преношењем вируса са мајке на
дете, око 10% случајева код интравенских наркомана који користе употребљену иглу за
убризгавање дроге, 5-10% случајева заразе је регистровано код хомосексуалаца и остатак
током разних медицинских процедура (трансфузија крви и сл).[28]

ХИВ се не може пренети руковањем, грљењем, љубљењем и другим уобичајеним

социјалним контактима, конзумирањем хране коју је спремила заражена особа, боравком у
истој просторији са таквом особом и сл. Животиње и инсекти (попут комараца) не могу
пренети ХИВ или сиду нити оболети од ње, јер се само у крви човека налазе лимфоцити са
CD4 (енгл. cluster of differentiation) молекулима за које се вирус везује.
 У циљу превенције, у многим земљама се спроводе различите активности са сврхом
едукације људи о начину преношења вируса и мерама које се могу предузети како до
инфекције не би дошло. За сада не постоји ефикасан лек или вакцина, који гарантују
излечење. Ипак, антиретровирални лекови могу да продуже период трајања инфекције и
одложе улазак у фазу сиде.

Епидемиолошки подаци
На глобалном плану, ширење вируса поприма облике пандемије.[29] Од приближно 33,4
милиона људи који су били ХИВ позитивни или су имали сиду крајем 2008. године, у
подсахарској Африци је живело 22,4 милиона (67%) иако становништво те регије чини
само 10% укупне светске популације.[30] Од појаве епидемије, преко 83% смртних
случајева је регистровано у Африци. У најтеже погођеној области, подсахарској Африци,
у урбаним срединама је сваки четврти становник инфициран, а 70% новоинфицираних
особа годишње потиче из ове регије.

Инфекција је присутна и у осталим деловима света, иако слабије у поређењу са Африком.

Током 2008. на глобалном плану је забележено 2,7 милиона новоинфицираних (од чега
430.000 деце) и око 2 милиона смртних случајева (280.000 деце).

Стадијуми инфекције
4. Сида - Сида је последња фаза напада ХИВ вируса и уједно је и најтежа фаза. Светска
здравствена организација је 1990. направила списак симптома које је груписала и које сада
лекари широм света користе како би се јасно дефинисале фазе развоја инфекције. Овај
списак је обновљен 2005.

• Фаза I: ХИВ вирус се не може идентификовати и није категорисан као узрочник

сиде;
• Фаза II: појављују се минималне манифестације инфекција респираторног тракта;
• Фаза III: долази до појаве напрасних и необјашњивих симптома попут дијареје,
(која обично траје дуже од месец дана, што доводи до наглог губитка телесне
тежине), тешке бактеријске инфекције и/или плућне туберкулозе;
• Фаза IV: јавља се токсоплазма мозга, гљивичне инфекције респираторног тракта и
једњака (кандидијаза), Капошијев сарком итд.