Пре око 3,5 милијарди година,

док су еукариоти усвојили

Када се јавља фотосинтеза
касаније пре око 1,2 милијарде
први пут? година ендобиозом
хлоропласта.

Организми са хлорофилом који Алге - оне имају примитивно

су брзо развили вишећелијско стабло и ризоме - примитивне
тело? структуре којима се причвршћују за
подлогу, живе иу сланим и слатким
водама.

Предности живота у води и Алге су прилагођене животу у

мало о алгама води, вода је гушћа од
ваздуха због чега у њој алге
плутају, па им за усправно
тело НЕ треба ослонац
(механичко ткиво за потпору
делова тела).

Немају прави корен, јер им у

води он ни не треба вода је
свугде у окружењу, док живе
у води немају проблема ни са
губитком воде -
исушивањем.

Вода је неопходна за
преживљавање и
распрострањење полних
ћелија - гамета и спора које
такође нису угрожене
исушивањем а кроз воду
 несметано пливају .
Од исушиванја није угрожен
ни зигот који настаје
оплодњом.

Копно у прошлости Пре око 500милиона година, копно

је било пусто, чиниле су га
пешчане и камените пустиње.
Интензивно космичко и УВ
зрачење, недовољно кисеоника
у атмосфери.

Стварањем озонског омотача,

 захваљујући кисеонику пореклом
од фотосинтезе алги, пре око 475
- 425 милиона година појавиле
су се прве копнене биљке.

Преци копнених биљака, заједно

са пршљенчицама, настањују
копно пре око 475 000 000 година,
Настањивање копна потичу од заједничког претка из
групе зелених алги.

1- Орган за причвршћивање и
набавку ,, стално,, присутног
извора воде – КОРЕН
Шта је потребно биљкама 2- Орган за раст у висину –
да би опстале у сувоземним СТАБЛО
условим аживота на копну? 3- Ткиво за ослонац –
МЕХАНИЧКО ТКИВО
4- Већа је енергетска потрошња за
животне процесе па је потребна и
интензивнија фотосинтеза –
РАЗВОЈ ВЕЋЕ ПОВРШИНЕ ЗА
ФОТОСИНТЕЗУ – орган ЛИСТ
5- Проблем исушивања- заштита
на епидермису и у саставу
ћелијског зида у виду НОВИХ
ПОЛИМЕРА: СПОРОПОЛЕНИН,
КУТИН, ЛИГНИН, СУБЕРИН.
6- Брзи промет материја: воде са
неорганским и органским
материјама- ПОЈАВА
СПРОВОДНИХ СУДОВА:
КСИЛЕМА ( ВОДА СА
МИНЕРАЛИМА НАВИШЕ),
ФЛОЕМА ( ВОДА СА ОРГАНСКИМ
МАТЕРИЈАМА ОД
ФОТОСИНТЕТИЧКИХ ОРГАНА НА
ВРХУ ПА НИСХОДНО).
7- Размножавање – животни
циклус биљака, укључује смену
животних фаза – ГЕНЕРАЦИЈА:
ДИПЛОИДНИ СПОРОФИТ и
ХАПЛОИДНИ ГАМЕТОФИТ. У
води је безбедно окружење па
доминира ГАМЕТОФИТ
генерација – носи полне органе,
гаметангије и у њима гамети.
Приближавање копну и опасност
исушивања доводи до тога да
селекција ,, оставља,,облике алги
које су имале адаптације против
исушивања па тиме и заштиту и
полних органа и гамета од
исушивања. Због овога код
копнених биљака већи
(доминантни) део животног
циклуса чини СПОРОФИТ
ГЕНЕРАЦИЈА која обавља
животне, вегетативне процесе.
8- Прва копнена ,, грана ,,биљака
биле су маховине БЕЗ
спроводних судова, зависне од
воде коју узимају целом
површином тела (не из подлоге,
осим оне са микоризама, симбиоза
са гљивама које им добављају
воду са солима) Нарочито су
зависне од воде у процесу
оплођења јер сперматична ћелија
мора да ,,доплива,, до женске
гаметангије где је ,,чека,, јајна
ћелија.
9- Паралелно су, касније , настале
биљке са примитивним кореном и
спроводним судовима које су
еволуирале у разноврсну и све
савршенију групу васкуларних
бињака ( са спроводним судовима)

Карактеристике које су прве
биљке морале да развију да
би опстале на новом
станишту
Спорофит и гаметофит
1. Орган којим су везане за подлогу
која је извор воде и минерала –
ризоиди или коренов систем
2. развити чврсто стабло -
биљкама је потребан ослонац
који ће их задржати на једном
месту и омогућити усправан раст
3. за раст у висину биљкама је
потребно пуно енергије, а то су
постигле повећањем површине
на којој се одвија фотосинтеза,
употребом првих листова.
4. биљке су развиле проводне
судове
5. проблем исушивања су делом
решиле развојем кутикуле
6. развиле су омотач око спора
који је довео отпорност на
исушивање и омогућио
преживљавање заметка до
погодних услова за клијање.
7. истакнута заједничка особина
свих копн биљака - смена
генерација са вишећелијским
спорофитом и гаметофитом
- Спорофит - диплоидна
генерација (све етапе у тој
генерацији имају 2n хромозома)
- Гаметофит - хаплоидна
генерација (све етапе имају n )
 Ако зигот настаје спајањем
гамета, он је диплоидан , 2n

Како се смењују Из зигота настаје спорофит који

спорофитна и гаметофитна има диплоидан бр. хромозома, а
генерација на спорофиту настају творевине
које се називају спорангије

Зигот, спорофит и спорангије =

СПОРОФИТ генерација.

У спорангијама се мејозом
стварају споре

Споре су хаплоидне и из споре се

развијају гаметофит генерације
која је хаплоидна.

На гаметофиту се развијају
полни органи – гаметангије , а у
њима полне ћелије - гамети.

Споре, гаметангије, полне ћелије

= ГАМЕТОФИТ генерације.
 Неваскуларне биљке –
маховине, немају спроводне
судове.

Обухватају 3 класе:
Шта се појавило после
пршљенчица? 1) jетрењаче

2) праве листе маховине –

бусењаче

3) тресетњаче

Живе на влажном земљишту и не

сматрају се правим копненим
Нешто о маховинама _ биљкама, јер немају прави корен,
него ризоиде, воду могу да
упијају читавим телом.

Заједничке особине копнених

биљака и маховина ( нижих
копнених биљака ):
1. оплођење зависно ос воде,
вишећелијски заштићени
ембрион
2. вршни меристем - ткиво за
раст
3. кутикула
4. стоме
5. нема права ткива ни биљне
органе

Типичан представник прве Бадра – маховина листоликог

облика и лежи на подлози,
класе
разликују се горњи и доњи
 епидермис, између њих се налази
безбојно вишеслојно ткиво у чијим
коморама се налази ткиво за
фотосинтезу.

Бадра је причвршћена ризоидима

и размножава се фрагментацијом
( бесполно ), део се откине па из
тог дела израсте нова бадра, и
помоћу гема ( полно ) - лоптаста
структура на површини маховине,
на структурама тањирастог облика.

Мушке биљке носе антеридије,

Мушке и женске бадре а женске архегоније

Антеридије - органини у којима се

 развијају стварају сперматозоиди

Архегоније – органини у којима се

развијају јајне ћелије

Помоћу воде, покретни

сперматозоиди долазе до јајних
ћелија и спајањем настаје зигот из
којег настаје спорогон.

То је бесполна генерација у чијем

се у спорогону редукционом
Спорогон
деобом стварају споре које су
хаплоидне и из њих се развија
млада биљка.

Представник друге групе Власак - 20цм висока, гради густе

Маховина тепихе, разликујемо муш и жен
биљке
Исто као и пре само се развија
спорогон на женској биљци који
има диплоидан бр хромозома иу
њему се редукционом деобом
стварају споре. Из спора се
развија протонема која по изгледу
подсећа на зелене алге.

На протонеми се развијају
пупољци из којих ће се развити
младе биљке
Спорофит генерација : спорогон
Гаметофит генерација : спора,
протонема и сама биљка
 Једна група сматра да воде
порекло од првих копнених
Шта биолози сматрају о васкуларних биљака - ринија, јер
маховинама једино оне имају стомине ћелије
као риније, док друга група мисли
да су се развиле од зелених алги

Микориза Маховине могу да праве

микоризу са гљивама. То је
симбиоза између њих, биљка
обезбеђује храну, фотосинтезу,
док гљиве до корена биљке
допремају воду и минералне
материје, такође гљиве луче
хормона који подстичу раст
биљака
Риније Сматрају се најстаријим копненим
биљкама, директним прецима
свих копнених биљака осим
маховина ( ниже копнене биљке).
Живеле су у влажним , мочварним
пределима.
Имале су ниско усправно стабло
које се вршно дихотомо
гранало(на 2 гране), нису имале
лист као орган, стабло је у средини
имало примитивно проводно
ткиво , а око њега
фотосинтетичко ткиво, а изнад
њега епидермис са стомама и
кутикулу. Нису имале ни корен
већ подземно хоризонтално стабло
– ризом од којег су полазили
цевасти ризоиди. Градили су
симбиозу са гљивама – микоризу
 које су им набављале воду и соли ,
а од ринија су добијале органску
храну. Размножавале су се
хаплоидним спорама из којих су се
развијале мушке и женске полне
форме – гаметофити и у нјима
гамети. За спајање гамета је
требала вода, а из зигота се
развијала описана форма
диплоидне биљке на врху чијих
грана би се развијале спорангије,
а у нјима мејозом споре, па је та
форма (генерација у животном
циклусу) названа спорофит.
Изумрле су пре око 360 000 000
година, оставиле су фосиле целог
тела.

Биљке које не образују сема Овде се убрајају пречице,

раставићи и папратњаче. Време
њихове појаве је пре око 425 000
000 година, заједно су током
карбона имале огромне, дрвенасте
многобројне форме у клими
оптималне температуре, велике
влаге правећи мочварне шуме од
чих остатака потиче данашњи
камени угаљ.
Код пречица се јављају игличасти
листолики изданци на стаблу
које се вршно дихотомо
грана( слично ринијама) као и
 прави корен . Имају примитивне
спроводне судове. Данашње
преживеле форме су све зељасте
и због размножавања су зависне
од присуства воде.

Папратњаче су се појавиле пре

око 360 000 000, први пут се јавља
вршни раст, главни изданак
предводи раст , а бочни се
одвајају од њега, први пут се
јављају прави листови са
разгранатим проводним
судовима( нерватура листа).
пречице
Из зигита се развија биљка са
правим кореном, стаблом и
листовима – диплоидни
спорофит. На наличју листа
папрати налазе се спорангије у
којима се мејозом формирају
споре.
Расејавањем спора развија се
једна срцолика, листолика
форма –. Ово је гаметофит.
На страни проталијума окренутој
ка земљишту су ризоиди, а на тој
страни су и архегоније и
антеридије. Вода која се ту
задржава посредује у преносу
Папрат сперматозоида до јајне ћелије и
настаје диплоидни зигот –
спотофит. Из њега се развија
биљка са свим својим деловима.
Оно што доминира као животна
фаза је диплоидни спорофит,
гаметофит се све више скраћује
као фаза у животном циклусу
штедећи гамете од спољних
утицаја.
Овој групи припадају и раставићи
који су доминирали у мочварним
шумама карбона са својим
дрвенастим формама. Данас су из
ове групе доминантне праве
папрати.

Раставић