Zamislite da sva nova pokolenja utapkavaju stazu svojih predaka.

Na ovo se postavlja retoricko pitanje:

Da li ce ta pokolenja utapkavajuci stazu uopste koracati ka horizontu ili ce hodati u mestu,
kao na pokretnoj traci, u osecaju da napreduju.
I napreduju, jace noge, bolja kondicija.

Ali ovde je rec o arhitekturi – a ona nije licna, ona je socijalna.

Na mladima svet ostaje, kazu.

Zasto ih onda nagovarati da utapkavaju postojecu stazu.
Na mladima je da predlazu, menjaju I formiraju svet.

Svi znamo da su danasnji gradovi neodrzivi.

Glavna pokretacka sila kao I granica su upravo gradjevinske I regulacione linije.
One dolaze od politickih stremljenja.
One regulisu razvoj neodrzivog grada.
Iz toga mi se cini da menjanje regulacije regulise I Slobodan prostor za bolje gradove.
Ti gradovi mogu biti produkt pojedinca, ili grupe ljudi.
To moze biti konkurs, pa nek vecina odluci – princip demokratije.

Moja istrazivanja pokazuju da je moguce efikasnije koristiti zemljiste I cak duplirati njegov
rod pritom prateci progresivni rast covecanstva.
Ako moj rad, kao istrazivacki rad na polju urbanizma nema podrsku naucne institucije poznat
kao univerzitet, koji bi I trebao biti leglo novih ideja koje pokrecu covecanstvo, konkretno na
polju arhitekture I nacina zivljenja, sigurno je nece imati od politicke institucije koja ipak ima
glavnu rec u odlukama nacina zivota, ne racunajuci jedinstvene I licne odluke jedinke.

Institucija kao sto je urbanisticki zavod, gledajmo objektivno, ipak nije skup arhitekata I
urbanista koji plene prostor I zajednicki stvaraju bolji nacin zivota.
Da jeste, vecina danas ne bi bila nezadovoljna nacinom zivota u gradskim metropolama.
Urbanisticki zavod je politicka institucija koja se odnosi na regulaciju gradjenja –
Vrsta donosenja odluka u politickoj konstalaciji, kao smerovi na fakultetima.

Urbanisti I arhitekte u zavodu su samo vrsci velikog drveta koji, ipak sa diplomom samo
sprovode naredbe politicara, u danasnjem slucaju Velimira Ilica koji nema(ju) nikakve veze sa
prostornim planiranjem niti ih to zanima

Ali da bi se presla uzbrdica ide se korak po korak, stepenik po stepenik.

Uglavnom , ljudi bi da prebace krivicu I odgovornost na drugog.
Uvek je neki politicar ``kriv``
Ovde mislim konkretno na fakultet I njegovu sustinu.
A koja je njegova sustina?
Razvoj individualne ideje I razvoj kolektivne ideje, ili mozda lekcija o nemilosrdnosti politike
na koju se buduci ucitelji, navikavaju da zale.
Ovde bih prilozio jedan razuman citat, Doktora Zorana Djindjica na njegovom poslednjem
predavanju – predavanju studentima:
``Znači mora da se prizna činjenica da su u modernim društvima politička struktura, političke
institucije jedini instrument koji može da služi za obavljanje velikih društvenih projekata.
Društvo mora da kontorliše taj instrument i svaki pojedinac mora da bude zainteresovan za
kvalitet tog instrumenta, jer od kvaliteta politike zavisi njegova bezbednost, njegov život i
njegova budućnost. Najbolji način je uključiti se u to, jer je participacija takođe jedan veliki
megatrend od reprezentativne demokratije ka participativnoj demokratiji. Znači od toga da
glasate jednom u četiri godine za nekoga, do toga da svakoga dana ili u svojoj lokalnoj
zajednici ili kroz različite građanske inicijative vi zapravo vršite pritisak i utičete na dnevno
donošenje odluka koje su važne za vas. To je nešto što daje kvalitet jednom društvu. Ne
znam koliko ste vi zainteresovani i motivisani za to, ali ako niste, onda nemojte posle da se
ljutite što će u vaše ime biti donešene odluke koje će biti na vašu štetu.``

Ispostavlja se da ljudi koji su na obodima politicke ingerencije – gradjani,

Samo biraju.
Ali to nije pravi izbor.
Kada izadjemo iz kuce, nije isto da li odlucujemo da idemo mirnom, ne prometnom ulicom, ili
obliznjim autoputem.
Ali je gotovo isto kada se pitamo da li cemo ici levom ili desnom stranom autoputa.
Tako je danas i sa izborima.
Ljudima se nisu svidele odluke politicara za koje su glasali pa glasaju za nekog drugog-
Prelaze sa leve na desnu stranu...i obrnuto...

Ono sto hocu da kazem je, da je potrebno da se stvori krug, grupa ljudi koji jedni drugima
daju podrsku za ono sto vole da rade.
Uostalom, uspeh Pinterest platforme upravo lezi na takvoj teznji I stavu.
I Fakultet je na neki nacin kao ziva replika sajta www.pinterest.com.
To je transparento I podrzavajuce drustvo, svako nadje svoju nishu.

Ne mora to da bude I grupa, moe biti I individualna teznja –

kao I na svim socijalnim mrezama
Meni se licno na primer ne svidja sto se drvece toliko sece u gradovima bez potrebe.
Ali sta ja tu da radim? Ja sam zasadio jabuke, 7 biljcica mi je niklo I za mene je to pozitivnija
teznja nego kritikovanje odluka koje smo sami izabrali.
Ono sto kazem svojim svojim roditeljima je:
``Ne sputavajte recima I regulacijama, podrzavajte delima!!``
I za kraj:
Da li vam ova slika, lici na delo diplomiranog prostornog planera, ili mozda deteta koji je prvi
put uzeo olovku u ruke?
Ili mozda politicara cijem kumu je bilo potrebno da se sagradi ulica koja se prolaziti bas kod
njegovog preduzeca.
Kako god.

Zakljucio bih ovaj tekst konstatacijom da nije neko tamo gore odgovoran za nas.
Sami smo.
Izaberite sta vam se svidja a ja cu takodje shodno tome upravljati buduce postupke.

Sto kazu Indijanci – ili se podcinis ili ojacas, kolicina rada je ista.
VI imate prava da izaberete hocete li slusati odluke Velje Ilica ili precutno podrzati plod
cetvorogodisnjeg istrazivanja na polju stambenog planiranja koje mozda I nije najuspesnije,
I ``ono pravo``, ali je definitivno veceg prosperiteta od odluka koje se donose preko noci bez
jasne ideje gde se taj sistem kanalise, rasulu ,ili globalnim trendovima