sОБРАЗАЦ 1

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

Медицински факултет
Мастер академске студије здравствене неге

ПРИЈАВА ЗАВРШНОГ РАДА МАСТЕР АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА

- обавезна садржина -

1. Име, презиме, адреса, број телефона, e-mail адреса кандидата:

Ивана Мицић, Бранка Радичевића 49. Лаћарак, 0631215054, 600133@mf.uns.ac.rs
Саша Лакић, Народног фронта 2, Суботица, 0600768072 600136@mf.uns.ac.rs
2. Предлог назива теме завршног рада:
Процена перцепције нежељених ефеката терапије од стране пацијената оболелих од
карцинома дојке
3. Научна област, ужа научна област, дисциплина којој припада тема:
Медицина, здравствена нега
4. Предлог ментора са којим је кандидат сарађивао код избора и образложења теме:
име и презиме, звање, ужа научна област за коју је наставник изабран у звање и
датум избора:
5. Образложење теме завршног рада (до две странице куцаног текста):
Карцином дојке је најчешће малигно обољење код жена. Такође је водећи узрок смрти
одраслих онколошких пацијената [1]. Представља 25% свих малигнитета у свету и 20%
узрока смрти женске популације. Око 45000 новооболелих и око 18000 смртних случајева
годишње је повезано са овим обољењем у земљама југоисточне Европе [2]. Иако не
толико учестало, може се јавити и код мушке популације. [3].
С обзиром на доступне различите облике терапије (хемиотерапија, радиотерапија,
хормонска терапија, хируршка терапија), који се често комбинују, а сваки од њих са собом
носи одређене последице, долази до појаве бројних нежељених ефеката, који се
испољавају како у виду физичких, тако и психичких промена код пацијената. Може бити
тешко за пацијенте да искажу своју перцепцију третмана здравственим радницима,
поготово када се јаве нежељена дејства. Такође примећене су значајне разлике у
стиловима комуникације здравствених радника, који могу позитивно или негативно
утицати на пацијенте, подстичући или спутавајући их да поделе своје искуство [4].
Хемиотерапија је повезана са погоршањем стања пацијената, како овај облик терапије
изазива бројне нежељене ефекте [1]. Иако клиничка истраживања показују ретку појаву
нежељених ефеката код примене ендокрине терапије код пацијената оболелих од хормон-
рецептор позитивног карцинома дојке, њихова појава у одређеним случајевима ипак
доводи до одустајања пацијената од овог вида терапије [5].
Подизањем свести медицинских сестара о постојању и значају различитих нежељених
ефеката, у којој мери они утичу на животе пацијената, као и о њиховој превенцији и
контроли, сматра се да се здравствена нега онколошких пацијената може подићи на виши
ниво. Желимо да спроведемо истраживање у ком ће учествовати пацијенти оболели од
карцинома дојке, којим очекујемо да сазнамо која нежељена дејства их највише брину и
на која од њих ми као медицинске сестре можемо да утичемо.
 5.1. Дефинисање и опис предмета (проблема) истраживања:
Током спровођења терапијских поступака, који за циљ имају побољшање стања
пацијената и излечење, може доћи до појаве бројних нежељених ефеката. Да ли ће доћи до
испољавања ових проблема, која нежељена дејства ће се испољити и у којој мери, зависи
како од стадијума основне болести која се третира, тако и од општег здравственог стања
пацијената, година старости, присутних коморбидитета, психичког стања пацијената и
других фактора.
Нежељена дејства терапије онколошких пацијената испољавају се у виду физичких и
психичких промена. Од физичких промена које настају, најчешће су бол, као водећи
симптом, затим мучнина, повраћање, губитак укуса, губитак апетита, вртоглавица,
повишена телесна температура, појава едема, губитак косе, проблеми у вези са косом и
ноктима. Психолошке промене које се могу јавити су поремећај сна, страх од смрти, страх
од метастаза и повратка болести, промене расположења, промењен лични доживљај,
потешкоће у спровођењу личне неге, промена односа са породицом и пријатељима.
5.2. Преглед владајућих ставова и схватања у литератури у подручју истраживања
са наводом литературе која је консултована:
Прегледом доступне литературе, долазимо до закључка да су сазнања о овој теми
инсуфицијентна. У прилогу достављамо резултате истраживања која су на ову тему
спроведена у претходних пет година.
2018. године у Јапану је спроведено истраживање у ком су учествовали пацијенти оболели
од карцинома дојке, медицинске сестре и лекари који су били задужени за њихов третман.
Резултати овог истраживања показали су да мучнина и повраћање представљају нежељено
дејство терапије које највише брине пацијенте.
Од јуна до септембра 2015. године спроведено је истраживање у ком је учествовало 200
пацијенткиња оболелих од карцинома дојке које су лечене у установама у Црној Гори.
Истраживање се бавило проценом разлика у квалитету живота након различитих облика
терапије. Резултати су показали најниже скорове код пацијенткиња старосне групе 60-64
године, као и код пацијенткиња које су током истраживања примале последњи циклус
радиотерапије. На квалитет живота пацијенткиња нису утицале претходне хируршке ни
хемиотерапије.
Спроведена је квалитативна студија на приватној клиници за хемиотерапију у Рио де
Женеиру, која је за циљ имала процену перцепције хемиотерапије од стране пацијенткиња
оболелих од карцинома дојке. Студија је показала да се перцепција искуства
хемиотерапије заснива на променама, које се не односе само на физичке промене на телу,
већ и на промену њиховог идентитета. Као најзначајније промене, пацијенткиње су навеле
алопецију (промена личног утиска о свом изгледу и идентитету), мучнину и промене у
вези са духовношћу.
5.3. Образложење о потребама истраживања:
Проблем перцепције нежељених ефеката терапије од стране пацијената није довољно
истражен. Нисмо пронашли ниједно истраживање објављено на територији Републике
Србије у претходних пет година које се бави овим проблемом. Због тога сматрамо да су
сазнања о овом проблему на територији наше земље инсуфицијентна и да би резултати
нашег истраживања могли допринети значајном унапређењу нивоа квалитета здравствене
неге која се пружа онколошким пацијентима.
5.4. Циљ истраживања са нагласком на резултате које се очекују:
Циљ 1: процена перцепције физичких нежељених ефеката терапије од стране пацијената
оболелих од карцинома дојке
Циљ 2: процена перцепције психолошких нежељених ефеката терапије од стране
пацијената оболелих од карцинома дојке
Циљ 3: процена перцепције нежељених ефеката терапије у вези са функционалности
пацијената оболелих од карцинома дојке
Хипотеза:
1. Код већине пацијената ће физички нежељени ефекти бити учестало испољени.
2. Већина испитаних пацијената ће психолошке нежељене ефекте пријавити као ретко
испољене.
3. Већина испитаних пацијената ће одговорити позитивно на питања из сегмента који се
односи на функционалност
5.5. План рада:
Прва фаза: преглед и анализа литературе, на темељу које ће се дефинисати проблем,
циљеви и хипотезе, конципирати план и протокол истраживања, као и формирати узорак
на коме ће се спровести истраживање.
Друга фаза: преглед постојећих инструмената процене и одабир упитника који ће се
користити за истраживање
Трећа фаза: спровођење истраживања анкетирањем испитаника, прикупљање резултата,
формирање базе података и уношење добијених података, како би се извршила њихова
статистичка обрада и анализа.
Четврта фаза: тумачење добијених резултата на основу ког се даље врши писање рада и
доношење закључка.
Пета фаза: презентација резултата истраживања и одбрана мастер рада.
5.6. Методологија рада (методе истраживања, опис узорка и др.):
Истраживање ће бити спроведено као студија пресека у периоду од 1. јула до 1. октобра
2024. године на Институту за онкологију Војводине у Сремској Каменици. Користећи базу
података Института, биће идентификовани пацијенти који испуњавају услове за укључење
у истраживање.
Узорак ће чинити пацијенти који су од децембра 2023. до јуна 2024. године лечени од
карцинома дојке на Институту за онкологију Војводине у Сремској Каменици. Из
истраживања ће бити искључени пацијенти који су емигрирали, преминули и код којих су
присутни други малигнитети.
За спровођење истраживања биће коришћен упитник: Assesment of Cancer Therapy: FACT-
B, верзија 4. Упитник се састоји од 5 сегмената са укупно 37 питања. На сва питања се
одговара на Ликертовој скали од пет тачака (0, никада - 4, често). Скор упитника може
износити од 0 до 148, тако да већи скор показује ређе присуство нежељених ефеката. За
коришћење овог инструмента, биће потребно да добијемо сагласност аутора упитника.
Сви испитаници који ће бити укључени у истраживање, биће потребно да потпишу
формулар информисаног пристанка, као и сагласност за укључивање у студију.
5.7. Место експерименталног истраживања: Институт за онкологију Војводине
Сремска Каменица
5.8. Остали релеванти подаци: основне методе статистичке обраде података, место
 и време експерименталне провере резултата истраживања ако је таква провера
планирана, веза на шире истраживачке пројекте ако су истраживања у оквиру
завршног рада њихов део и сл.
5.9. Литература и друга грађа која ће се користити:

1. Medeiros MB, Silva RMCRA, Pereira ER, Melo SHDS, Joaquim FL, Santos BMD,
et al. Perception of women with breast cancer undergoing chemotherapy: a
comprehensive analysis. Rev Bras Enferm. 2019;72(suppl 3):103-10.
2. Saveljić M, Peličić D, Vukčević B, Kalač T, Miljanović G. Kvalitet života žena
operisanih od karcinoma dojke u Crnoj Gori. Acta Med Medianae. 2021;60(suppl
2):57-63.
3. Sakai H, Umeda M, Okuyama H, Nakamura S. Differences in perception of breast
cancer treatment between patients, physicians, and nurses and unmet information
needs in Japan. Support Care Cancer. 2020;28:2331-8.
4. Russo S, Cinausero M, Gerratana L, Bozza C, Iacono D, Driol P, et al. Factors
affecting patient's perception of anticancer treatments side-effects: an observational
study. Expert Opinion on Drug Safety. 2014;13(suppl 2):139-50.
5. Ferreira A, Di Meglio A, Pistilli B, Gbenou A, El-Mouhebb M, Dauchy S, et al.
Differential impact of endocrine therapy and chemotherapy on quality of life of breast
cancer survivors: a prospective patient-reported outcomes analysis. Ann Oncol.
2019;30(suppl 11):1784-95.
6. Tevis SE, James TA, Kuerer HM, Pusic AL, Yao KA, Merlino J, et al. Patient-
reported outcomes for breast cancer. Ann Surg Oncol. 2018;25:2839-45.
ПОТПИС КАНДИДАТА

НАПОМЕНА: Поред пријаве теме завршног рада, кандидат прилаже

1. Диплому о стеченом високом образовању

2. Уверење о положеним испитима и просечној оцени
3. Биографију са тежиштем на ток образовања и усавршавања
4. Библиографију научних и стручних радова као и саме радове
5. Личне податке за службену евиденцију, образац број 2 (у прилогу)
6. Сагласност ментора образац број 3 (у прилогу)