Univerzitet u Novom Sadu

Medicinski fakultet

Master akademske studije zdravstvene nege

BEZBEDNOST PACIJENATA U JEDINICI INTENZIVNOG

LEČENJA
- Seminarski rad -

Student: Saša Lakić Mentor: prof. dr sci. med. Branislava Brestovački Svitlica

Novi Sad, april 2024.

 Definisanje bezbednosti pacijenata

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše bezbednost pacijenata kao „smanjenje i

ublažavanje nebezbednih radnji u sistemu zdravstvene zaštite, kao i korišćenjem najboljih praksi
koje su pokazale da dovode do optimalnih ishoda za pacijente“. Da bismo dodatno objasnili i
proširili razumevanje bezbednosti pacijenata, uvodimo sledeću definiciju incidenata: incidenti
koji uključuju štetu, takođe poznati kao neželjeni događaji su oni koji ne proizilaze iz prirodne
evolucije osnovne bolesti, mogu biti onesposobljavajući, dovode do produženja vremena i
troškova hospitalizacije, kao i do mortaliteta. Pored incidenata sa štetom, SZO takođe definiše
incidente bez štete, kao one koji ne dovode do merljivih lezija ili produžene hospitalizacije.

Bolnička jedinica u kojoj se zbrinjava većina teško bolesnih pacijenata, odnosno Jedinica
intenzivnog lečenja (JIL), je mesto gde se dešava većina neželjenih događaja/incidenata. To je
zato što takvi pacijenti zahtevaju kompleksnu i intenzivnu negu, i podložniji su greškama u nezi.
Literatura u ovoj oblasti je pokazala nekoliko faktora sestrinske nege koji mogu doprineti pojavi
AE. Među njima su opterećenje sestrinstva, stres, sagorevanje, nivo profesionalnog zadovoljstva,
karakteristike okruženja sestrinske prakse i bezbednosna kultura dotične institucije (1).

Prijavljeno je da nebezbedna nega rezultira gubitkom od 64 miliona godina života prilagođenih

invaliditetu svake godine širom sveta. Povrede pacijenata tokom pružanja zdravstvene zaštite
prepoznate su kao jedan od 10 najznačajnijih uzroka invaliditeta i smrti u svetu (2).

Postoji sve veća potražnja za unapređenjem bezbednosti u zdravstvenoj zaštiti od strane

pacijenata, pružalaca usluga, osiguravača, regulatora, akreditatora i kupaca. Ovaj zahtev se čini
opravdanim. Dokazi ukazuju da se bezbednost i kvalitet nege u bolnicama mogu poboljšati.
Izgleda da su pacijenti u jedinicama intenzivnog lečenja (JIL) posebno izloženi velikom riziku
(3).

1999. godine, Institut za medicinu (engl. Institute of Medicine) objavio je značajnu publikaciju
pod nazivom „Ljudski je grešiti“ (engl. To Err Is Human) koja je predstavljala buđenje u pogledu
kvaliteta nege i bezbednosti pacijenata u Sjedinjenim Državama. U ovom izveštaju obrađeno je
sedam ključnih momenata u kontekstu bezbednosti pacijenata. U tom izveštaju, IOM je procenio
da čak 100.000 pacijenata umre godišnje u SAD zbog grešaka u proviziji, sa troškovima preko
50 milijardi dolara godišnje. U početku su ovi brojevi bili osporavani; međutim, tokom vremena,
slične stope po glavi stanovnika prijavljene su i u drugim zemljama, što dodaje verodostojnosti
ovim brojkama i ističe činjenicu da nedostatak kvaliteta i bezbednosti pacijenata predstavlja
globalni problem (4, 5).

Pitanje bezbednosti pacijenata obuhvata svaki proces, akt propusta ili postupak koji može dovesti
do opasnih uslova zdravstvene nege ili nenamernog nanošenja štete pacijentima. Unapređenje
bezbednosti pacijenata je ključno za zdravstvene sisteme, posebno kroz razvijanje kulture
bezbednosti među medicinskim sestrama. Istraživanja su pokazala da nedostatak ove kulture
može dovesti do ozbiljne štete pacijentima i otežati zadržavanje medicinskog osoblja (6).

Literaturni podaci upućuju na činjenicu da pacijenti trpe posledice neželjenih događaja koji
rezultiraju prolongiranom hospitalizacijom, privremenim ili trajnim povredama i smrtnim
ishodom. Savremena zdravstvena zaštita je složena i zahteva saradnju i komunikaciju između
zdravstvenih radnika, odeljenja i programa. Složenost u sistemu zdravstvene zaštite, rastući broj
pacijenata sa složenim medicinskim stanjima i stalno napredovanje medicinske tehnologije čine
izazovom osiguravanje bezbednosti pacijenata.

Mnoge globalne organizacije, nacionalne vladine agencije i pojedinačni istraživači usredsređuju

svoje napore na postizanje visokog kvaliteta zdravstvene zaštite. Međutim, ovi napori neće biti
efikasni ako se prvo ne pozabave bezbednošću pacijenata. Način na koji industrija shvata
bezbednost utiče na način na koji pristupamo razumevanju bezbednosti u zdravstvu. Posmatranje
bezbednosti pacijenata u medicini počinje proučavanjem neželjenih događaja. Ovo promoviše
razumevanje bezbednosti pacijenata ne kao individualnih grešaka i kulture krivice, već kao
grešaka u zdravstvenom sistemu, sistemskog razmišljanja i timskog rada (7, 8).
 Bezbednost pacijenata u Jedinicama intenzivnog lečenja (JIL)

Jedinica intenzivnog lečenja (JIL) se smatra jednim od najkompleksnijih i

najdinamičnijih okruženja u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi. U JIL se leče kritično oboleli
pacijenti, koji imaju potrebu za naprednim tretmanom.

Upravljanje teško obolelim pacijentima u JIL iziskuje hrabrost intenzivista koji se suočavaju sa
složenim kliničkim situacijama, zahtevajući brzo donošenje odluka. Dugo radno vreme,
nedostatak osoblja i sindrom sagorevanja kod zaposlenih doprinose visokim stopama grešaka, što
može biti katastrofalno za pacijente. Svaka JIL ima svoje specifične potrebe, što otežava razvoj
univerzalnih smernica. Važno je uzeti u obzir lokalne i kulturne karakteristike radi
prilagođavanja smernica bezbednosti. Prvi korak u poboljšanju bezbednosti pacijenata je
prepoznavanje mogućnosti grešaka i aktivno uključivanje vođstva. Dodeljivanje zagovornika
bezbednosti pacijenata može biti početni korak u promovisanju kulture bezbednosti. Većina
indijskih JIL-ova su otvoreni, ali istraživanja pokazuju da zatvorena struktura može biti
efikasnija. Hibridni model, koji kombinuje strukture, može biti koristan u postavkama sa
ograničenim resursima. Zapošljavanje specijalizovanih medicinskih sestara ključno je za
postizanje boljih ishoda. Iako je idealno obezbediti negu 1:1, ograničenja resursa zahtevaju
prilagođavanje. Poboljšanje nadzora može smanjiti greške i negativne posledice (9).

Lekarske greške se javljaju u 5-15% svih bolničkih prijema širom sveta. Neželjeni događaji i
ozbiljne greške koje uključuju kritično bolesne pacijente su česte i mogu biti potencijalno opasne
po život. Složenost procesa i medicinskih stanja kojima se bave u jedinicama intenzivne nege
čini sistem ranjivim i sklonim greškama. Verovatnoća pojave neželjenih događaja povećava se
svakog dana tokom boravka pacijenta u odeljenju intenzivne nege i kreće se između 8% i 26%,
prema istraživanjima (10).

Greške koje se mogu sprečiti, kako ljudske tako i sistemske, čine do 10% svih uzroka smrtnih
ishoda kod pacijenata sa povredama koje se u drugim okolnostima mogu preživeti i lečene su u
traumatskim centrima nivoa I. To znači čak 15.000 izgubljenih života godišnje u SAD, što je
ekvivalentno dva izgubljena života na svakih sat vremena. Stopa smrtnosti usled grešaka kod
pacijenata sa traumom je 2 do 4 puta veća nego kod opšte populacije hospitalizovanih pacijenata.
Razlozi za ove greške su mnogobrojni. Situacije koje verovatno dovode do grešaka uključuju
precizne okolnosti u kojima se trauma događa i gde rade traumatolozi. Traumatolozi rade u

4
složenom okruženju sa nestabilnim pacijentima, umornim medicinskim osobljem, nepotpunom i
ponekad konfliktnom istorijom, vremenski kritičnim odlukama, višestrukim zadacima,
uključenjem različitih medicinskih disciplina, složenim timovima, transportom nestabilnih
pacijenata i prenosima odgovornosti za pacijente. Ove okolnosti izlažu pacijente sa traumom
visokom riziku od lekarskih grešaka (11).

5
Diplomirana medicinska sestra i bezbednost pacijenata u Jedinicama intenzivnog lečenja -
izazovi

Medicinske sestre zaposlene u JIL igraju ključnu ulogu u promovisanju bezbednosti

pacijenata i predstavljaju bitne indikatore u svakom zdravstvenom sistemu koji uključuje ICU.
Međutim, dnevni radni teret po medicinskoj sestri, koji je 10%–30% veći od optimalnog nivoa,
povezan je sa otprilike 40% incidenata vezanih za bezbednost pacijenata i smrtnosti. Pomenuti
radni teret takođe je povezan sa pojavom neželjenih događaja. Postoji veza između nivoa radnog
opterećenja medicinskih sestara u bolničkim postavkama i pojave incidenata koji se tiču
bezbednosti pacijenata. Studije sprovedene u različitim bolnicama pokazale su uticaj radnog
opterećenja medicinskih sestara na ishode pacijenata i medicinskih sestara. Efekat radnog
opterećenja medicinskih sestara potrebnog za pacijente u ICU-u identifikovan je kao faktor rizika
za pojavu neželjenih događaja, uključujući infekcije disajnih puteva, dekubitalne rane i greške u
lečenju (12).

Medicinske sestre koje rade u jedinicama intenzivnog lečenja moraju biti potpuno
skoncentrisane, kako bi osigurale sigurnu negu pacijenata. Faktori koji mogu negativno uticati na
sigurnost pacijenata, prema literaturi, uključuju umor. Na primer, umorne medicinske sestre
podložne su greškama u kliničkoj proceni i davanju lekova, što može dovesti do nepovoljnih
ishoda kod pacijenata. Još jedan faktor koji doprinosi negativnim posledicama, poput grešaka u
tretmanu i padova pacijenata, jeste povećano opterećenje. Sindrom sagorevanja kod medicinskih
sestara povezan je sa smanjenjem kvaliteta nege i lošim radnim okruženjem, što dovodi do
povećanja broja dekubitusa stvorenih u bolnici. Iako se priznaje da je sigurnost pacijenata
ključna u pružanju zdravstvene zaštite, malo studija je sprovedeno u zemljama u razvoju (13).

Struktura osoblja medicinskih sestara je najvažniji faktor koji utiče na ishode pacijenata.
Dokazano je da viši nivo obrazovanja osoblja medicinskih sestara smanjuje rizik od smrtnosti u
bolnici za 14%. Procenjeno je da je svaki dodatni pacijent po medicinskoj sestri povezan sa 7%
povećanja verovatnoće smrti i neuspeha u spasavanju. Povećanje od 10% u broju registrovanih
medicinskih sestara povezano je sa 9,5% smanjenja šanse za dobijanje upale pluća, dok je
povećanje od 10% diplomiranih medicinskih sestara povezano sa smanjenjem verovatnoće
smrtnosti pacijenata za oko 7% (14).

6
 Transfer pacijenata iz jedinice intenzivnog lečenja na bolničko odeljenje

Transfer pacijenata iz JIL na bolničko odeljenje predstavlja izazovan period u kontinuumu nege
za pacijente koji se oporavljaju od kritične bolesti. Ova tranzicija ne obuhvata samo prelazak iz
ustanova visokog intenziteta u okruženje nižeg intenziteta, već takođe podrazumeva i razmenu
obimnih i složenih informacija među više zdravstvenih radnika. Često rezultira nedostatkom
komunikacije, što može dovesti do medicinskih grešaka, prekomerne upotrebe dijagnostičkih
testova, nezadovoljstva pacijenata i povećanja troškova. Iako je prelazak sa intenzivne nege na
bolničko odeljenje dobro dokumentovan, uključujući povezane rizike ponovnog prijema na
intenzivnu terapiju i smrtnost nakon otpuštanja, manje je poznato o bezbednosti nege tokom i
nakon ovog prelaska. Postoji pretpostavka da pacijenti mogu biti izloženi povećanom riziku od
neželjenih događaja nakon otpuštanja iz intenzivne nege, ali direktna istraživanja ovog aspekta
prelaska sa intenzivne na bolničko odeljenje su ograničena (15).

Literaturni podaci ukazuju na to da pojedinci koji su bili zbrinuti u jedinicu intenzivnog lečenja
mogu trpeti dugotrajne štetne efekte nakon otpusta iz stacionarne zdravstvene ustanove. Neki od
tih efekata su psihološke prirode, poput kognitivnih oštećenja, posttraumatskog stresnog
poremećaja ili uporne anksioznosti koja je često povezana sa čestim pojavljivanjem delirijuma u
JIL. Pored toga, preživeli mogu doživeti ozbiljno smanjenje nivoa fizičke funkcije, što može
rezultirati trajnim invaliditetom i dugotrajnim smanjenjem kvaliteta života. Pokazalo se da rani
programi mobilnosti i vežbanja poboljšavaju ishode za kritično bolesne pacijente smanjenjem
učestalosti delirijuma, smanjenjem broja dana provedenih na respiratoru i dužine boravka u
bolnici, kao i postizanjem višeg funkcionalnog statusa pri otpustu iz bolnice. Rana mobilnost je
preporučena kao deo Intenzivne intenzivne nege (engl. Society of Critical Care Medicine –
SCCM) koja ima za cilj smanjenje dugoročnih posledica za preživele na intenzivnoj nezi.
Nažalost, implementacija programa rane mobilnosti i dalje nailazi na prepreke kao što su
alokacija resursa, trenutna klinička praksa i kultura intenzivne nege (16, 17).

7
 Zaključak

Otvorena komunikacija između rukovodstva i osoblja na nivou jedinice je od vitalnog značaja za

promovisanje dobre kulture bezbednosti pacijenata. Dokazano je da svakodnevni brzi sastanci
(engl. briefing) poboljšavaju dinamiku tima kroz razmenu znanja i diskusiju o pitanjima
bezbednosti. Pravovremeni odgovor rukovodstva na zabrinutosti osoblja na prvoj liniji gradi
poverenje i okuplja tim, što se pozitivno odražava u nezi koja se pruža pacijentima i njihovim
porodicama. Stoga, Institut za unapređenje zdravstvene zaštite SAD i Nacionalna zdravstvena
služba Ujedinjenog Kraljevstva (engl. the UK National Health Service - NHS) preporučuje
korišćenje dnevnog bezbednosnog sastanka u kliničkom okruženju (18).

8
 LITERATURA

1. Padilha KG, Barbosa RL, Oliveira EM, Andolhe R, Ducci AJ, Secoli SR. Patient safety in
Intensive Care Units: development of a research project. Revista da Escola de Enfermagem da
USP. 2015;49:157-63.

2. Vaismoradi M, Tella S, A. Logan P, Khakurel J, Vizcaya-Moreno F. Nurses’ adherence to

patient safety principles: a systematic review. International journal of environmental research and
public health. 2020;17(6):2028.

3. Pronovost PJ, Thompson DA, Holzmueller CG, Lubomski LH, Morlock LL. Defining and
measuring patient safety. Critical care clinics. 2005;21(1):1-9.

4. Rodriguez-Paz JM, Dorman T. Patient safety in the intensive care unit. Clinical Pulmonary
Medicine. 2008;15(1):24-34.

5. Pronovost P, Wu AW, Dorman T, Morlock L. Building safety into ICU care. Journal of critical
care. 2002;17(2):78-85.

6. Zhang M, Zheng X, Chen C, Fang J, Liu H, Zhang X, et al. Role of patient safety attitudes
between career identity and turnover intentions of new nurses in China: A cross-sectional study.
Frontiers in Public Health. 2022;10:981597.

7. Wu G. The Development of Patient Safety Indicators for Critically Ill Patients Admitted to the
Intensive Care Unit.

8. De Vries EN, Ramrattan MA, Smorenburg SM, Gouma DJ, Boermeester MA. The incidence
and nature of in-hospital adverse events: a systematic review. BMJ Quality & Safety.
2008;17(3):216-23.

9. Patil SJ, Ambulkar R, Kulkarni AP. Patient Safety in Intensive Care Unit: What can We Do
Better? Indian J Crit Care Med. 2023;27(3):163-165.

10. Al‐Mugheed K, Bayraktar N. Patient safety attitudes among critical care nurses: A case study
in North Cyprus. The International journal of health planning and management. 2020;35(4):910-
21.

9
11. Stahl K, Palileo A, Schulman CI, Wilson K, Augenstein J, Kiffin C, et al. Enhancing patient
safety in the trauma/surgical intensive care unit. Journal of Trauma and Acute Care Surgery.
2009;67(3):430-5.

12. Alrabae YM, Aboshaiqah AE, Tumala RB. The association between self‐reported workload
and perceptions of patient safety culture: A study of intensive care unit nurses. Journal of Clinical
Nursing. 2021;30(7-8):1003-17.

13. Al Ma'mari Q, Sharour LA, Al Omari O. Fatigue, burnout, work environment, workload and
perceived patient safety culture among critical care nurses. British journal of nursing.
2020;29(1):28-34.

14. Wang L, Lu H, Dong X, Huang X, Li B, Wan Q, et al. The effect of nurse staffing on patient‐
safety outcomes: a cross‐sectional survey. Journal of nursing management. 2020;28(7):1758-66.

15. Sauro KM, Soo A, de Grood C, Yang MM, Wierstra B, Benoit L, et al. Adverse events after
transition from ICU to hospital ward: a multicenter cohort study. Critical care medicine.
2020;48(7):946-53.

16. Linke CA, Chapman LB, Berger LJ, Kelly TL, Korpela CA, Petty MG. Early mobilization in
the ICU: a collaborative, integrated approach. Critical care explorations. 2020;2(4):e0090.

17. Morgan A. Long-term outcomes from critical care. Surgery (Oxf). 2021;39(1):53-57.

18. Aldawood F, Kazzaz Y, AlShehri A, Alali H, Al-Surimi K. Enhancing teamwork

communication and patient safety responsiveness in a paediatric intensive care unit using the
daily safety huddle tool. BMJ open quality. 2020;9(1):e000753.

10