premo{}ewe

Ivan Buwin
^EHOV

Upoznali smo se u Moskvi, krajem hiqadu osamsto devedeset pe-

te godine. Se}am se nekoliko wegovih karakteristi~nih fraza.
– Mnogo pi{ete? – pitao me je jednom.
Ja odgovorih da ne.
– Gre{ite – neveselo re~e on svojim dubokim glasom. – ^ovek mo-
ra, znate, da radi... Glavu da ne di`e... celog `ivota.
I po{to po}uta, dodate bez vidne veze:
– Ja bih rekao da iz napisane pri~e treba izbaciti po~etak i kraj.
Tu mi, pisci, la`emo najvi{e... I kra}e, {to je mogu}e kra}e pisati.
Posle Moskve se nismo videli do prole}a devetsto devete godi-
ne. Tog prole}a sam bio do{ao na nekoliko dana u Jaltu, i jedne ve~e-
ri ga sretoh na obali.
– Za{to niste do{li kod mene? – re~e on. – Obavezno da do|ete sutra.
– Kada? – upitah ja.
– Ujutru, posle sedam.
I po{to je verovatno primetio moj iznena|eni izraz lica,
pojasni:
– Mi ustajemo rano. A vi?
– Ja tako|e – rekoh.

59
 – E, pa onda do|ite kad ustanete. Popi}emo kafu. Pijete kafu?
Ujutru ne treba piti ~aj, nego kafu. Sjajna stvar. Ja, kada radim, ogra-
ni~avam se samo kafom i bujonom. Ujutru – kafa, u podne – bujon.
Zatim smo }utke pro{li do kraja keja i na skveru seli na klupu.
– Volite more? – upitah ja.
– Da – odgovori on. – Samo, ono je previ{e pusto.
– Upravo to je ono {to vredi – rekoh ja.
– Ne znam – odgovori on gledaju}u nekuda u daqinu i o~igledno
misle}i na ne{to svoje. – Ja bih rekao da je lepo biti oficir, mlad
student... Sedeti negde me|u qudima, slu{ati veselu muziku...
I, po svom obi~aju, po}uta, pa bez vidne veze dodade:
– Jako je te{ko opisivati more. Znate kakav opis mora sam ne-
davno pro~itao u jednoj |a~koj svesci? „More be{e veliko.” I to je
sve. Ako mene pitate – prelepo.
U Moskvi sam video ~oveka sredwih godina, visokog, lepo gra|e-
nog, lakonogog; primio me je predusretqivo, ali tako jednostavno, da
sam tu jednostavnost do`iveo kao hladno}u. U Jalti sam ga zatekao ja-
ko izmewenog: oslabio je, potamneo u licu, kretao se sporije, glas mu
je zvu~ao prigu{enije. Ali je u su{tini bio onaj pre|a{wi: predu-
sretqiv, ali uzdr`an, govorio je prili~no `ivo, ali jo{ jednostav-
nije i kra}e, i za vreme razgovora jednako mislio na ne{to svoje,
ostavqaju}i sagovorniku da sam lovi prelaze u skrivenom toku wego-
vih misli, i jednako gledao u more, kroz cviker, blago podignutog li-
ca. Slede}eg jutra posle na{eg susreta na obali, ja po|oh kod wega u
letwikovac. Lepo se se}am tog sun~anog jutra koje smo proveli kod
wega u vrtu. Otada sam po~eo da gostujem kod wega sve ~e{}e, a onda
sam se i sasvim odoma}io. U skladu sa tim se promenio i wegov odnos
prema meni, postao je srda~niji, neposredniji...
Ta bela kamena ku}a u Autki, wen mali vrt, koji je sa toliko pa-
`we negovao on, veliki qubiteq cve}a i drve}a, wegov kabinet, koji
su ukra{avale samo dve-tri Levitanove slike i velik, polukru`an
prozor, kroz koji su se videli dolina U~an-Su, utonula u ba{te, i
plavi trougao mora, ti sati, dani, ponekad ~ak nedeqe koje sam pro-
vodio u tom letwikovcu, zauvek }e mi ostati u se}awu...
Kada smo ostajali sami on se ~esto smejao svojim zaraznim sme-
hom, voleo da se {ali, da izmi{qa svakakve novosti, sme{ne nadim-
ke; ~im bi mu bilo malo boqe, postajao je neumoran u svemu tome. Vo-
leo je razgovore o kwi`evnosti. Govore}i o woj, ~esto se odu{evqa-
vao Mopasanom, Tolstojem. Posebno ~esto je govorio upravo o wima,
i jo{ o Qermontovqevom „Tamanu”.
– Nikako ne razumem – govorio je – kako je on, jo{ de~ak, mogao
to da napi{e! Tako ne{to da napi{em, i jo{ jedan dobar vodviq – i
mogu da mrem!

60
 ^esto je govorio:
– Niko ne treba da ~ita svoje stvari pre nego {to su {tampane.
Niko ne treba da slu{a ni~ije savete. Pogre{io si, slagao – neka i
gre{ka pripada samo tebi. U poslu ~ovek treba da bude smeo. Posto-
je veliki psi i mali psi, ali mali ne treba da se obeshrabruju posto-
jawem velikih: svi moraju da laju – i to glasom koji im je Bogom dan.
Gotovo za sve velike pisce pri~aju da su se radovali tu|em uspe-
hu, da im je samoqubqe bilo strano. Ali on se stvarno radovao sva-
kom talentu, i nije ni mogao da se ne raduje: re~ „netalentovan” bila
je, ~ini mi se, najte`a uvreda iz wegovih usta. Prema svojim kwi`ev-
nim uspesima odnosio se sa pritajenom gor~inom.
– Da, Anton Pavlovi~, evo uskoro }emo slaviti va{ jubilej!
– Znam ja te jubileje! Dvadeset pet godina napadaju ~oveka gde ~uo
i ne ~uo, a onda mu poklawaju gu{~je pero od aluminijuma i ceo dan
mu, sa suzama u o~ima i obilnim celivawem, ushi}eno pri~aju koje-
{ta!
– Jeste ~itali, Antone Pavlovi~u? – ka`e{ mu za neki ~lanak o
wemu.
On samo lukavo za{kiqi preko cvikera:
– Pokorno blagodarim! Napi{u o nekom hiqadu redova, a pri dnu
dodaju: „a tu je i pisac ^ehov: gun|alo...”. A kakvo sam ja gun|alo? Kakav
sam ja „ mra~wak”, kakve sam ja „hladne krvi”, kako me nazivaju kriti~a-
ri. Kakav sam ja „pesimista”? Moja najomiqenija pri~a od svih koje sam
napisao je „Student”. Kakva neprijatna re~: „pesimista”...
I ponekad doda:
– Kada vas, milostivi gospodine, negde grde, vi se ~e{}e se}ajte nas,
gre{nih: nas su, kao u bogosloviji, kriti~ari {ibali za svaku sitnicu.
Meni je jedan kriti~ar prorekao da }u umreti pored neke tarabe: ja sam
mu izgledao kao mladi} koga su zbog opijawa isterali iz gimnazije.
– ^ovek treba da sedne da pi{e samo tada kada je hladan kao led – re-
kao je jednom.

„Aqkavo obave{tava ’[korpija’ o svojoj kwizi – pisao mi je posle

pojavqivawa prve kwige „Severnih cvetova”. – Mene stavqaju na prvo
mesto; pro~itao sam obave{tewe u Ruskim vestima i zakleo se da vi{e
ni{ta nemam ni sa {korpijama, ni sa krokodilima ni sa drugim sanxama-
ma.”
On je tada, na moje insistirawe, dao u almanah [korpija jednu od
svojih mladala~kih pri~a ( „Na moru”). Kasnije se kajao:
– Ne, sva ta nova moskovska umetnost – to je besmislica – govorio je.
– Se}am se, video sam u Taganrogu ovakvu tablu: „Zavod ve{ta~ke mine-
ralne vode”. To je isto to. Novo je samo to {to je talentovano. [to je ta-
lentovano, to je i novo.

61
 Jedna od mojih posledwih uspomena o wemu je iz ranog prole}a
hiqadu devetsto tre}e godine. Jalta, hotel „Rusija”. Kasno ve~e. Neo-
~ekivano me zovu na telefon. Dolazim, i ~ujem:
– Gos’n Buwin, uzmite ko~iju i do|ite po mene. Idemo da se vozimo.
– Da se vozimo? No}u? [ta je s vama, Antone Pavlovi~u?
– Zaqubqen sam.
– To je lepo, ali pro{lo je devet sati. I uz to, mo`ete da nazebete...
– Mladi}u, ne prepirite se!
Posle deset minuta sam bio u Autki. U ku}i, u kojoj je zimi `i-
veo samo sa majkom, bilo je, kao i uvek, tiho, mra~no, mutno su gorele
dve sve}e u radnoj sobi. I, kao i uvek, meni se srce steglo od te radne
sobe, u kojoj je on proveo toliko usamqenih zimskih ve~eri.
– Predivna no}! – do~eka me on neobi~no meko i sa nekakvom ne-
veselom rado{}u. – A kod ku}e je tako dosadno! Jedina radost mi je na-
da da }e neko da pozove telefonom i pita {ta radim, a ja }u da mu ka-
`em: lovim mi{eve. Idemo u Oriandu.
No} je bila topla, tiha, svetla od jasne mese~ine, sa lakim belim
oblacima. Ko~ija se kotrqala po belom putu; mi smo }utali i gleda-
li u blistavu morsku ravnicu. Onda je po~ela {uma, i{arana senka-
ma, a posle we se zacrne{e ~empresi koji se uznose ka zvezdama. Kada
smo ostavili ko~iju i tiho po{li izme|u wih, pored ru{evina dvor-
ca, bledoplavkastih na mese~ini, on odjednom stade i re~e:
– Znate jo{ koliko godina }e me ~itati? Sedam.
– Za{to sedam? – upitah ja.
– Dobro, sedam i po.
– Danas ste neveseli, Antone Pavlovi~u – rekoh ja, gledaju}i we-
govo lice, bledo na mese~ini.
On spusti pogled i, zami{qen, uze vrhom {tapa da ra{~i{}ava
sitne kami~ke, ali na moju primedbu da je neveseo, on me {aqivo po-
gleda ispod oka.
– To ste vi neveseli – odgovori on. – I neveseli ste zato {to ste
se istro{ili na ko~iju.
Zatim ozbiqno dodade:
– Ipak }e me ~itati samo sedam godina, a `ivota mi je ostalo jo{
mawe: {est. Samo nemojte to da ka`ete reporterima iz Odese...
@iveo je ne {est, nego jedva godinu i ne{to.

A jedno od posledwih wegovih pisama sam dobio u januaru slede-

}e godine, u Nici:
„Zdravo, mili I. A.! Sre}na Vam Nova godina! Pismo Va{e sam
dobio, hvala Vam. Kod nas u Moskvi je sve u redu, osim Nove godine
ni~eg novog nema i ne o~ekuje se, moja drama se jo{ nije davala, a kad
}e – ne zna se... Vrlo je verovatno da }u u februaru do}i u Nicu... Po-

62
klonite se u moje ime milom toplom suncu i tihom moru. @ivite za-
rad svog zadovoqstva, zabavqajte se, ~e{}e pi{ite drugovima... Budi-
te zdravi, veseli, sre}ni i ne zaboravqajte svoje severne zemqake, ko-
je mu~e lo{a probava i lo{e raspolo`ewe. Iskreno Va{.”
1904. god.

II

Jednom je rekao (po svom obi~aju, neo~ekivano):

– Znate {ta mi se jednom desilo?
I, po{to me je neko vreme gledao kroz cviker, po~e da se smeje:
– Pewem se, znate, ja uz glavne stepenice moskovskog Blagorod-
nog Sabora, a pored ogledala, okrenut meni le|ima, stoji Ju`in-Sum-
batov, dr`i za dugme Potapenka, i ube|uje ga kroz stisnute zube: „Ma
shvati ve} jednom da si ti u Rusiji pisac broj jedan, broj jedan!” – I tu
vidi mene u ogledalu, crveni i dodaje kao brzalicu, pokazuju}i mene
preko ramena: „I on...”
Mnogima }e biti ~udno i neverovatno, ali je tako: nije voleo
glumce i glumice; o wima je govorio:
– Sedamdeset pet godina zaostaju u razvoju za ruskim dru{tvom. Ba-
nalni, do sr`i samoqubivi qudi. Evo, na primer, se}am se Solovcova...
– Izvinite – ka`em ja – a se}ate se telegrama koji ste poslali
Solov~evskom pozori{tu posle wegove smrti?
– Sva{ta ~ovek mo`e da ka`e u pismima i telegramima. [ta sve
ne ka`e{ ponekad da ne bi uvredio...
I, po{to malo po}uta, ponovo se zasmeja:
– I o Hudo`estvenom teatru*...

U wegovoj bele`nici ima nekih stvari koje sam ~uo od wega li~-
no. Na primer, pitao me je vi{e puta (svaki put zaboravqaju}i da je o
tome pri~ao, i svaki put se smeju}i od sveg srca):
– Je l’ znate takav tip `ene, koja, kad je gleda{, ostavqa utisak
da ispod bluze ima {krge?
^esto je govorio:
– U prirodi se ru`na gusenica pretvara u prelepog leptira, a
kod qudi obrnuto: prelep leptir se pretvara u ru`nu gusenicu...
– Kako je stra{no svaki dan ru~ati sa osobom koja muca i pri~a
gluposti...
*Moskovski hudo`estveni teatar, doslovno: „Moskovsko umetni~ko pozori-
{te”; ve}ina ^ehovqevih drama se davala upravo u tom teatru koji odavno
nosi i wegovo ime. (prim. prev.)

63
 – Kada lo{a glumica jede prepelicu, meni je `ao prepelice, ko-
ja je bila sto puta pametnija i talentovanija od te glumice...
– Savina, koliko god se wome odu{evqavali, na sceni je bila
isto to {to i Viktor Krilov me|u dramskim piscima...
Ponekad je govorio:
– Pisac mora da bude siroma{an, mora da bude u takvoj situaci-
ji da zna da }e umreti od gladi ako ne bude pisao, ako bude povla|ivao
svojoj lewosti. Pisce treba slati u robija{ke bataqone i tamo ih
batinama i samicama terati da pi{u... Kako sam ja zahvalan sudbini
za to {to sam u mladosti bio siroma{an! Kako me je odu{evqavala
Davidova! Bivalo je: do|e kod we Mamin-Sibirjak: „Aleksandra Ar-
kadjevna, nemam ni kopejke, dajte makar pedeset rubaqa avansa.” –
„Mo`ete da umirete, mili moj, ali ne dam. Da}u vam samo ako prista-
nete da vas sada zakqu~am u mojoj radnoj sobi, da vam dam mastilo, pe-
ro, hartiju i tri fla{e piva, i pustim vas tek kada pokucate i ka`e-
te da ste napisali pri~u.”
A ponekad je govorio sasvim drugo:
– Pisac mora da bude basnoslovno bogat, tako bogat, da bi u sva-
kom trenutku mogao svojom jahtom da krene na put oko sveta, da orga-
nizuje ekspediciju na izvor Nila, na ju`ni pol, na Tibet i u Arabi-
ju, da kupi sebi ceo Kavkaz ili Himalaje... Tolstoj ka`e da su ~oveku
potrebna samo tri ar{ina zemqe. Besmislica – tri ar{ina zemqe su
potrebna mrtvacu, a `ivom ~oveku je potrebna cela kugla zemaqska.
A pogotovu piscu...
Govore}i o Tolstoju, jednom re~e:
– Znate ~ime me on posebno ushi}uje? Svojim prezirawem svih
nas ostalih pisaca, ili ta~nije, ne prezirawem, nego time {to sma-
tra da smo svi mi, ostali, niko i ni{ta. On ponekad hvali Mopasana,
Kuprina, Semjonova, mene... Za{to nas hvali? Zato {to gleda na nas
kao na decu. Na{e pri~e, novele, romani za wega su de~ja igra, i zato
on, u su{tini, jednako gleda i na Mopasana i na Semjonova. A [ek-
spir – e, to je ve} druga stvar. To je odrastao ~ovek i ide mu na `ivce
zbog toga {to ne pi{e tolstojevski...

Jednog dana, dok je ~itao novine, on podi`e lice i, bez `urbe,

ravnom intonacijom, re~e:
– Sve vreme tako: Koroqenko i ^ehov, Potapenko i ^ehov, Gor-
ki i ^ehov...
Sada ga izdvajaju. Ali mi se ~ini da ni dan-danas nije shva}en kako
treba: bio je isuvi{e originalan, komplikovan ~ovek, zatvorena du{a.
U wegovoj bele`nici stoji ovakva sjajna re~enica:
– Kao {to }u u grobu le`ati sam, tako, u su{tini, ja i `ivim sam.

64
 U tu bele`nicu on je uneo ovakve misli:
– Kako se qudi rado obmawuju, kako vole proroke, vra~eve, kakvo
je to stado!
– Na jednog pametnog dolazi 1000 glupih, na jednu pametnu re~ –
1000 glupih, i ta hiqada zaglu{uje.
Wega su zaglu{ivali dugo. Do „Seqaka”, za koje se ne mo`e re}i
da su wegovo najboqe delo, masa ga je rado ~itala; ali za wu je on bio
samo zanimqiv pripoveda~, autor „Vinta”, „Kwige `albi”... „Idej-
ni”, qudi su se za wega malo interesovali: priznavali su mu talenat,
ali ga za ozbiqno nisu uzimali – se}am se kako su mi se, `utokquncu,
neki od wih smejali kad sam se osmelio da ga uporedim sa Gar{inom,
Koroqenkom, a bilo je i takvih, koji su govorili da nikada ne bi uze-
li da ~itaju ~oveka, koji je po~eo da pi{e pod pseudonimom ^ehonte:
„Ne mogu da zamislim da bi Tolstoj ili Turgewev re{ili da zamene
svoje ime takvim banalnim nadimkom.”
Istinsku slavu je do`iveo tek izvo|ewem svojih komada u Hudo-
`estvenom teatru. I bi}e da mu je to bilo krivo, ni{ta mawe nego to
{to su o wemu po~eli da pri~aju posle „Seqaka”, jer wegovi pozori-
{ni komadi nisu najboqe {to je napisao, a osim toga, to je zna~ilo da
je pa`wu na wega skrenulo pozori{te, to {to se wegovo ime ponovi-
lo hiqadu puta na plakatima, da su se zapamtili: „22 nesre}e”, „viso-
kopo{tovani ormar”, „zaboravi{e ~oveka”... ^esto je sam govorio:
– Kakvi smo mi dramski pisci? Jedini, pravi dramski pisac je
Najdjonov: ro|eni dramski pisac, sa pravom dramskom `icom u sebi.
On mo`e jo{ deset drama da napi{e i devet puta da do`ivi neuspeh,
i deseti put }e opet biti tako uspe{an, da zine{!
I, po{to po}uta, odjednom po~e da se davi od smeha:
– Znate, bio sam nedavno kod Tolstoja u Gaspri. Jo{ je le`ao,
oporavqao se, ali je mnogo govorio o svemu, izme|u ostalog i o meni.
I na kraju ja ustajem, opra{tam se. On zadr`ava moju ruku, ka`e: „Ce-
livajte me” – i, po{to me poqubi, odjednom se ustremi prema mom uvu
i re~e energi~no-stara~ki, kao brzalicu: „Ipak ne podnosim va{e
pozori{ne komade. [ekspir je lo{e pisao, a vi jo{ gore!”

Dugo ga nisu nazivali nikako druga~ije do „namr{ten” pisac,

„peva~ mra~nih raspolo`ewa”, „bolestan talenat”; va`io je za ~ove-
ka koji sve vidi bez nade i ravnodu{no.
Sada idu u drugu krajnost. „~ehovska ne`nost, tuga, toplina”,
„~ehovska qubav prema ~oveku...” Zami{qam {ta bi on sam ose}ao da
~ita o svojoj „ne`nosti”! Jo{ bi mu mrskije bile „toplina” i „tuga”.
Kada se o wemu povede re~, ~ak i talentovani qudi ponekad ume-
ju da ne potrefe. Na primer Elpatjevski: „Ja sam kod ^ehova sretao
dobre, meke qude, one koji ne zakeraju i ne komanduju, wega su privla-

65
~ili takvi qudi... Privla~ile su ga doline, sa wihovom maglom, neja-
snim snovima i tihim suzama...” Koroqenko wegov talenat karakteri-
{e takvim jadnim re~ima, kao „jednostavnost i du{evnost”, pripisu-
je mu „`alost prema utvarama pro{losti”. Jedan od najboqih ~lana-
ka o wemu napisao je [estov, koji ga naziva „neumoqivim talentom”.
Ta~an i {krt na re~ima bio je i u obi~nom `ivotu. Dr`ao je do
svake re~i, a svaka bombasta, la`na, kwi{ka re~ mu je rezala sluh; on
sam govorio je divno – uvek na svoj na~in, jasno, ta~no. U wegovom go-
voru se nije naslu}ivao pisac, pore|ewa i epitete je upotrebqavao
retko, a ako i jeste, bili su to naj~e{}e obi~ni i nikada se wima ni-
je {epurio, nikada se nije nasla|ivao svojom ve{to upotrebqenom
re~ju.
Prema „visokim” re~ima je ose}ao mr`wu. Ima jedno posebno
mesto u ne~ijim memoarima: „Jednog dana sam se po`alio Antonu Pa-
vlovi~u: ’Antone Pavlovi~u, {ta da radim? Upropasti me refleksi-
ja!’ I Anton Pavlovi~ mi odgovori: ’Morali biste mawe da pijete!’”
Sigurno je zbog te mr`we prema „visokim” re~ima, prema nepa-
`qivoj upotrebi re~i, svojstvenoj mnogim stihotvorcima, a dana-
{wim posebno, tako retko bio zadovoqan poezijom:
– To vredi celog Urenijusa – re~e jednom, setiv{i se Qermonto-
vqevog „Jedra”.
– Kakvog Urenijusa? – upitah ja.
– A {ta – nema takvog pesnika?
– Nema.
– Onda Uprudijusa – re~e on ozbiqno.

– Tolstoj }e da umre, i sve ima da ode do |avola! – ~esto je govorio.

– Kwi`evnost?
– I kwi`evnost.

O moskovskim „dekadentima”, kako su ih tada nazivali, jednom je

rekao:
– Ma kakvi dekadenti – to su vam jedri seqaci! Wih treba u ro-
bija{ke bataqone...
Za Andrejeva tako|e nije imao pohvale:
– Pro~ita{ stranicu Andrejeva – pa mora{ dva sata da {eta{ na
sve`em vazduhu. – I zasmejao se zadovoqno, kao uvek kada mu se ne{to
posebno svi|alo.

Bivalo je: skupe se kod wega qudi najrazli~itijih rangova; pre-

ma svima se jednako pona{ao, nikom nije davao prvenstvo, nikom nije
dozvoqavao da se ose}a zapostavqeno, neva`no. I sve je obavezno dr-
`ao na izvesnom odstojawu.

66
 Dostojanstvo i nezavisnost su kod wega bili posebno izra`eni.
– Pla{im se samo Tolstoja. Jer, razmislite: to je on napisao da
je Ana sama ose}ala, videla, kako joj o~i gore u mraku! Ozbiqno, ja se
wega pla{im – govorio je sa smehom i kao da se radovao tom strahu.
A jednog dana je skoro sat vremena re{avao u kakvim pantalona-
ma da po|e kod Tolstoja. Odbacio je cviker, podmladio se, i me{aju-
}i, po svom obi~aju, {alu i zbiqu, izlazio iz spava}e sobe sad u jed-
nim, sad u drugim pantalonama.
– Ne, ove su nepristojno uske! Pomisli}e: piskaralo!
I odlazio da obu~e druge, i opet izlazio, smeju}i se:
– A ove su {iroke kao Crno more! Pomisli}e: nametqivac.

Jednom je u krugu bliskih prijateqa bio u Alupki; doru~kovali

su u restoranu, on je bio veseo, puno se {alio. Iz grupe koja je sedela
za susednim stolom neo~ekivano je ustao jedan gospodin, podigao ~a-
{u i rekao:
– Gospodo! Predla`em zdravicu za prisutnog ovde Antona Pa-
vlovi~a, ponos na{e kwi`evnosti, peva~a mra~nog raspolo`ewa...
On je pobledeo, ustao i iza{ao.

Ja sam puno vremena provodio u Jalti i gotovo ~itave dane bivao

kod wega. ^esto sam odlazio kasno no}u, i on mi je govorio:
– Do|ite sutra ranije.
Neka glasove je izgovarao {u{kaju}i, glas mu je bio prigu{en, i
~esto je govorio bez nijansi, kao da mrmqa: bilo je te{ko shvatiti go-
vori li ozbiqno. I ja sam ponekad odbijao da ga shvatim ozbiqno. On
je zbacivao cviker, stavqao ruku na srce sa jedva primetnim osmehom
na bledim usnama, i govorio rastavqaju}i na slogove:
– Od sveg srca vas molim, gospodine markize Buki{on! Ako vam
bude dosadno sa starim zaboravqenim piscem, sedite sa Ma{om, koja
je zaqubqena u vas, sa mojom `enom, Ma|aricom Knip{ic*. Pri~a}e-
mo o kwi`evnosti...
Ja sam dolazio, i de{avalo se da pre}utimo celo jutro, sede}i u
wegovoj radnoj sobi i ~itaju}i novine, koje je on dobijao u velikim
koli~inama. Govorio je: „Hajde da ~itamo novine i da iz provincijal-
ne hronike pecamo teme za drame i vodviqe.” Tu i tamo je bilo pone-
{to o meni, naj~e{}e vrlo glupo i on je `urio da me ute{i:
– O meni su pisali jo{ glupqe, o meni su govorili jo{ be{we, a
~esto su me sasvim ignorisali...
De{avalo se da u meni na|u „~ehovsku crtu”. On bi tada `ivo,
~ak strasno i pomalo prgavo uzvikivao:
* ^ehov je bio o`ewen glumicom Olgom Kniper, ruskom Nemicom. (prim. prev.)

67
 – Ah, kakva glupost! Kakva glupost! I mene su izludeli „turge-
wevskim notama”. Vi li~ite na mene kao berzoj na lova~kog psa. Vi
ste, na primer, mnogo reskiji od mene. Vi pi{ete: „more miri{e na
lubenicu...”. To je predivno, ali ja tako ne bih kazao. A {to se ti~e
studentkiwe – e, to je druga stvar...
– Kakve studentkiwe?
– Se}ate se, zajedno smo smi{qali pri~u: vru}ina, stepa iza
Harkova, ide duga~ak po{tanski voz... A vi ste dodali: studentkiwa
sa ko`nim kai{em stoji pored prozora u vagonu tre}e klase i istre-
sa iz ~ajnika mokar ~aj. Vetar nosi ~aj u lice debelog gospodina koji
se nagiwe kroz drugi prozor...
Ponekad je neo~ekivano spu{tao novine, zbacivao cviker i po-
~iwao tiho i slatko da se kiko}e.
– [ta ste to pro~itali?
– Samarski trgovac Bapkin – odgovarao je tankim glasom, smeju-
}i se – zave{tao je celo svoje bogatstvo za spomenik Hegelu.
– [alite se?
– Ne, boga mi. Hegelu.
Ili, spusti novine i neo~ekivano pita:
– [ta }ete o meni napisati u svojim memoarima?
– To }ete vi pisati o meni. Vi }ete mene da nad`ivite.
– Ma ha’jte, mogu otac da vam budem.
– Svejedno. Va{im `ilama te~e narodna krv.
– A va{im plemi}ka. Seqaci i trgovci se brzo izro|uju. Pro-
~itajte moju pri~u „Tri godine”. A uz to vi ste sna`an mu{karac, sa-
mo ste jako mr{avi, kao berzoj s pedigreom. Pijte kapi za apetit i
ima da `ivite sto godina. Ve} danas }u vam ih propisati, ipak sam ja
doktor. Kod mene je dolazio sam Nikodim Pali~ Kondakov, izle~io
sam ga od hemoroida. A u memoarima ne pi{ite da sam bio „simpati-
~an talenat i ~ovek kristalne ~istote”.
– To su pisali o meni – rekoh ja – pisali su da sam simpati~no da-
rovit.
On je po~iwao da se smeje sa tim mu~nim zadovoqstvom, sa kojim
se smejao kada mu se ne{to posebno svi|alo.
– ^ekajte, a kako je ono be{e Koroqenko pisao o vama?
– Nije Koroqenko, nego Zlatovratski. O jednoj od mojih prvih
pri~a je napisao da bi takva pri~a „slu`ila na ~ast i talentovani-
jem piscu”.
Wemu je od smeha glava padala na kolena, zatim je stavqao cvi-
ker i, gledaju}i me pronicqivo i veselo, govorio:
– Ipak je to boqe od onog {to su pisali o meni. Nas su kriti~a-
ri svaku subotu {ibali kao u bogosloviji. I bili su upravu. Ja sam
po~eo da pi{em kao posledwa xukela. Bio sam proleter. U detiwstvu

68
sam u na{oj radwici u Taganrogu prodavao sve}e. Kako je tamo bilo
prokleto hladno! Ali sa kakvim sam ipak zadovoqstvom zavijao tu le-
denu sve}u u par~e pamu~ne krpe! A nu`nik nam je bio napoqu, na ce-
lu vrstu od ku}e. Bivalo je: dotr~i{ no}u, a tamo spava neki besku}-
nik. Isprepadamo jedan drugog! Evo {ta vam savetujem – dodavao je
neo~ekivano – prestanite da budete diletant, postanite makar malo
profesionalac. To je stra{no kako sam ja morao da pi{em – za par~e
hleba – ali sam zato morao obavezno da budem donekle profesiona-
lac, a ne da sve vreme ~ekam inspiraciju.
Zatim, po{to malo po}uta:
– A Koroqenko treba da prevari `enu da bi po~eo malo boqe da
pi{e. Suvi{e je plemenit. Se}ate se, vi ste mi pri~ali kako se on do
suza odu{evqavao pesmom nekog Verbova ili Vetkova u „Ruskom bo-
gatstvu”, gde su se opisivali „vukovi reakcije”, koji su opkolili pe-
va~a, narodnog pesnika, na poqu, za vreme stra{ne vejavice, i to ka-
ko je on zvonko udario po strunama lire, da su se vukovi od straha raz-
be`ali. To je stvarno bilo?
– Stvarno, ~asna re~.
– Uzgred budi re~eno, je l’ znate da u Permu svi ko~ija{i li~e na
Dobroqubova?
– Ne volite Dobroqubova?
– Volim. On je od pristojnih qudi. A ne kao Skabi~evski, koji je
napisao da }u ja da umrem od alkoholizma pored neke tarabe jer u me-
ni nema „iskre Bo`ije”.
– A znate – rekoh ja – meni je Skabi~evski jednom rekao da u `ivotu
nije video kako raste ra` i da nije razgovarao ni sa jednim seqakom.
– Eto, a ceo `ivot je o narodu i pri~ama iz `ivota naroda pi-
sao... Da, stra{no mi je kad se setim {ta su o meni pisali! I da sam
hladne krvi – se}ate se, napisao sam pri~u „Hladna krv”? – nije va`no
o ~emu pi{em: o psu ili utopqeniku, o vozu ili prvoj qubavi... Jo{
su me spasavali „Natmureni qudi”, nalazili su da te pri~e vrede jer
je tamo bila opisana reakcija osamdesetih godina. I jo{ pri~a „Na-
pad” – tamo „po{ten” student silazi s uma na misao o prostituciji. A
ja ne podnosim ruske studente – sve same badavaxije...

Jednom, kada je opet u {ali po~eo da me zapitkuje {ta }u napisa-

ti o wemu u svojim memoarima, odgovorio sam:
– Kao prvo, napisa}u kako i za{to smo se upoznali u Moskvi. To
je bilo hiqadu osamsto devedeset pete godine, u decembru. Tada nisam
znao da ste do{li u Moskvu. I tako, sedimo u „Velikom Moskovskom”
ja i jedan pesnik, pijemo crno vino, slu{amo gramofon, a pesnik sve
vreme recituje svoje pesme, sve vi{e se odu{evqavaju}i sobom. Iza-
{li smo kasno, i pesnik je bio tako uzbu|en, da je i na stepeni{tu

69
produ`io da recituje. Tako je, recituju}i, uzeo da sam tra`i svoj ka-
put na garderobi. Garderober }e mu ne`no: „Dozvolite, gospodine, da
vam ja...”. Pesnik na wega graknu: „]uti, nemoj da mi smeta{!” – „Ali,
dozvolite, gospodine, to nije va{ kaput... ” – „Kako, bezobrazni~e?
Ho}e{ da ka`e{ da uzimam tu| kaput?” – „Upravo tako, tu|.” – „]u-
ti, bezobrazni~e, to je moj kaput!“ – „Ma ne, gospodine, to nije va{ ka-
put!” – „Onda da si rekao ovog trena ~iji je!” – „Antona Pavlovi~a
^ehova.” – „La`e{, i zbog toga ima sad da te ubijem!” – „Nek’ bude vo-
qa va{a, samo, to je kaput Antona Pavlovi~a ^ehova.” – „Onda je on,
zna~i, ovde?!” – „Uvek kod nas odseda...” I tako, samo {to nismo jur-
nuli kod vas da se upoznajemo u tri sata ujutru. Ali smo se, na sre}u,
uzdr`ali i do{li slede}eg dana, i prvi put vas nismo na{li – vide-
li smo va{u sobu, u woj je bila sprema~ica, i va{ rukopis na stolu.
To je bio po~etak „@enskog carstva”.
On je umirao od smeha i govorio:
– Mislim da znam ko je taj pesnik. Balmont, naravno. A otkud
znate koji rukopis je le`ao na mom stolu? Zna~e da ste zavirili!
– Izvinite, dragi Anton Pavlovi~, nismo mogli da se uzdr`imo.
– [teta {to niste do{li te no}i. To je sjajno – banuti nekud no-
}u, neo~ekivano. Ja volim restorane.

Neobi~no se veselio kad sam mu jednom pri~ao kako je na{ seo-

ski |akon na ro|endanu mog oca pojeo do posledweg zrnca dve funte
kavijara. Tom epizodom ja po~eo svoju pri~u „U jaruzi“.
Voleo je da ponavqa kako se ~ovek, ako ne radi, ako ne `ivi sve
vreme u umetni~koj atmosferi, ose}a prazno i tupo, pa sve da je Solo-
mon premudri.
Ponekad je vadio iz stola svoju bele`nicu i, podignute glave, se-
vaju}i cvikerom, mahao wome kroz vazduh:
– Ravno sto ideja! Daa, dragi gos’n! Vi, mladi, mi ni do kolena ni-
ste! Radnik! Ho}ete da vam prodam neku?

Ponekad je sebi dozvoqavao ve~erwe {etwe. Jednom se vra}amo

iz jedne takve {etwe kasno. Umoran je, jedva hoda – posledwih dana je
nekoliko maramica natopio krvqu – }uti poluzatvorenih o~iju. Pro-
lazimo pored nekog balkona, iza zavese se vide upaqeno svetlo i si-
luete `ena. I on odjednom otvara o~i i jako glasno govori:
– Jeste ~uli? Stra{no! Ubili Buwina! U Autki, kod neke Tatarke!
Ja sam se ukopao od zaprepa{}ewa, a on brzo {apu}e:
– ]utite! Sutra }e sva Jalta da pri~a o Buwinovom ubistvu!

70
 Jedan pisac se `ali: „Do suza me sramota kako sam lo{e po~eo da
pi{em!”
– Ma haj’te, molim vas! – uzvikuje on. – Pa to je divno – lo{e po-
~eti! Shvatite: ako piscu-po~etniku sve ide od ruke, onda je ugasio,
pi{i propalo!
I po~iwe vatreno da dokazuje da rano i brzo sazrevaju samo „spo-
sobni” qudi, to jest ne originalni, nego oni li{eni talenta, jer spo-
sobni su oni koji umeju da se prilagode i „`ive lako”, a talenat se mu-
~i, tra`i na~in da se poka`e.

Na obali Crnog mora je radilo mnogo Turaka i qudi sa Kavkaza.

Znaju}i za tu odbojnost, pome{anu sa prezirom, koju mi ose}amo pre-
ma strancima, on nije propu{tao priliku da odu{evqeno istakne ka-
ko je to vredan i po{ten narod.

Malo je jeo, malo spavao, voleo je red. Wegove sobe su bile neve-
rovatno ~iste, spava}a je izgledala kao da u woj `ivi devojka. Koli-
ko god da se ponekad lo{e ose}ao, uvek je bio besprekorno odeven.
[ake su mu bile krupne, suve, prijatne. Kao svi, koji mnogo raz-
mi{qaju, neretko je zaboravqao to {to je ve} vi{e puta govorio.
Se}am se wegove }utwe, ka{qucawa, `murewa, zami{qenog li-
ca, mirnog i `alosnog, gotovo va`nog. Samo ne „tugu”, i ne „toplinu”.
Zimski dan na Krimu – siv, prohladan, sawivi gusti oblaci nad
Jajlom. U ku}i ^ehovqevih je tiho, ~uje se ravnomerno kucawe bu-
dilnika iz sobe Evgenije Jakovqevne*. On, bez cvikera, sedi u rad-
noj sobi za pisa}im stolom i bez `urbe, pa`qivo ne{to zapisuje.
Zatim ustaje, obla~i kaput, stavqa {e{ir, obuva meke ko`ne kaqa-
~e, odlazi nekud, gde stoji mi{olovka. Vra}a se dr`e}i `ivog mi{a
za rep, izlazi na trem, polako prolazi kroz vrt sve do ograde, iza
koje po~iwe tatarsko grobqe na kamenitom bre`uqku. Pa`qivo ta-
mo baca mi{a i, zagledaju}i mlado drve}e, ide prema klupi u sredi-
ni vrta. Za wim tr~e `dral i dva ku~enceta. Po{to sedne, uzme i
{a{oqi {tapom jedno od wih, izvrnuto na le|a podno wegovih no-
gu; smejuqi se: buve vrve po roze stoma~i}u... Onda se zavali na klu-
pi i gleda u daqinu, na Jajlu; podignute glave ne{to razmi{qa. Se-
di tako sat, sat i po...

Da li je u wegovom `ivotu bila bar jedna velika qubav? Rekao

bih da nije.
„Qubav – napisao je u svojoj bele`nici – to je ili ostatak ne~eg
{to se izrodilo, {to je nekada bilo ogromno, ili deo ne~ega {to }e
* ^ehovqeva majka. (prim. prev.)

71
se u budu}nosti razviti u ne{to ogromno; u sada{wosti ono ne zado-
voqava, daje mnogo mawe nego {to o~ekujemo.”

[ta je mislio o smrti?

Mnogo puta je tvrdo ponovio da je besmrtnost, `ivot posle smr-
ti u bilo kojoj formi, te{ka besmislica:
– To je sujeverje. A svako sujeverje je u`asno. Treba misliti jasno
i smelo. Jednom }emo o tome temeqno popri~ati. Kao {to su dva i dva
– ~etiri, ja }u vam dokazati da je besmrtnost izmi{qotina.
Ali je posle nekoliko puta jo{ tvr|e govorio suprotno:
– Ni u kom slu~aju ne mo`emo da nestanemo bez traga. Garantovano
`ivimo i posle smrti. Besmrtnost je ~iwenica. Malo sa~ekajte, i ja }u
vam to dokazati...

U posledwe vreme je ~esto ma{tao naglas:

– Voleo bih da sam lutalica, hodo~asnik, da idem na sveta mesta, da
se nastanim u manastiru usred {ume, pored jezera, da u letwe ve~eri se-
dim na klupi pored manastirske kapije...
Wegov „Arhijerej” je pro{ao nezapa`eno – ne kao „Vi{wik” sa ve-
likim belim papirnatim cvetovima koji su se neverovatno gusto bele-
li iza pozori{nih prozora. I ko zna {ta bi bilo sa wegovom slavom da
nije bilo „Vinta”, „Seqaka”, Hudo`estvenog teatra!
„Posle mesec dana bio je imenovan novi vikar, a preosve{tenog
Petra vi{e niko nije pomiwao. A onda su ga i sasvim zaboravili. Samo
je wegova stara majka, koja sada `ivi negde daleko u zabiti, uve~e, kada
je i{la po kravu i sretala se sa drugim `enama, po~iwala da pri~a o de-
ci i unucima, o tome da je imala sina arhijereja, i govorila je snebivqi-
vo, boje}i se da joj ne}e verovati... I stvarno joj je malo ko verovao...”

Posledwe wegovo pismo, sredinom juna hiqadu devetsto ~etvrte,

mi je stiglo iz inostranstva; ja sam tada `iveo na selu. Pisao je da se
ne ose}a lo{e, da je naru~io belo odelo, da se brine za Japan, „prediv-
nu zemqu”, koju }e Rusija, naravno, da pregazi. ^etvrtog jula sam na
kowu po{ao u selo po po{tu, uzeo tamo novine i pisma, i svratio do
kova~a da potkujem kowa. Bio je vreo i pospan stepski dan, nebo je bi-
lo prigu{eno svetlo, duvao je vreo ju`ni vetar. Seo sam na prag ko-
va~nice i otvorio novine – i odjednom kao da mi je ledeno se~ivo pre-
{lo preko srca...

Wegovu smrt je ubrzala prehlada. Pred odlazak iz Moskve u ino-

stranstvo, oti{ao je u tursko kupatilo i, po{to se iskupao, obukao
se na brzinu i prerano iza{ao: u svla~ionici je sreo Sergejenka i po-
ku{ao je da pobegne od wega, od wegove nametqivosti, brbqivosti...

72
 To je onaj Sergejenko, koji je mnogo godina dosa|ivao Tolstoju
(„Kako `ivi i radi Tolstoj”) i koga je ^ehov zbog mr{avosti i viso-
kog rasta, nepromenqivo crnog odela i crne kose nazivao „stoje}a po-
grebna kola”.
1914.

III

Pre godinu i po dana na jednom skupu u Parizu sam ~itao svoje

kwi`evne uspomene i, istakav{i da ^ehova smatram jednim od naj-
blistavijih ruskih pisaca, dozvolio sam sebi da izjavim da ne volim
wegove pozori{ne komade, da su oni, po mom mi{qewu, svi lo{i i da
on nije trebalo da pi{e komade na temu iz `ivota plemstva, jer ga ni-
je znao. To je kod mnogih izazvalo negodovawe i uvre|enost. E. D. Ku-
skova je povodom tih uspomena napisala dva velika ~lanka u „Novoj
ruskoj re~i”. „U @enevi su – pisala je ona – i stari i mladi quti na
Buwina zbog wegovih izjava o ^ehovu, Balmontu, Gorkom... Te pisce i
dan-danas vole, ^ehova ne prestaju da ~itaju, mada bi se reklo da je ta
stara, turobna Rusija, sa svojim xangrizalima, ostala u pro{losti...”
E, to je ve} bilo pravo vre|awe ^ehova – spustiti ga na nivo opisi-
va~a „stare, turobne Rusije”. To bi se na E. D. Kuskovu trebalo quti-
ti, a `enevskim „starcima” ne bi smetalo da se sete kako je Gorki, sa
wemu svojstvenom mrskom grubo{}u, wih, staru inteligenciju, nazi-
vao „{pajz sa pokvarenim namirnicama”. Trebalo bi se qutiti jo{ i
na poznatu glumicu Jermolovu. Me|u wenim objavqenim pismima ima,
izme|u ostalog, i ovakvo pismo wenom drugu Seredinu, lekaru iz Jal-
te: „Pitate me za{to mi se ne dopada ^ehovqeva pri~a ’U jaruzi’. Za-
to {to je ^ehov za mene simbol najcrweg mraka, svemogu}ih bolesti
i `alosti.” Zato je Gorki za wu bio „mila, svetla li~nost” i molila
je Seredina: „Vi ste bliski sa Gorkim, ne dopustite mu da skrene sa
te svetle note, koja tako mo}no zvu~i u wegovim delima...” ^itam i
ro|enim o~ima ne verujem! „U jaruzi” je jedno od najlep{ih dela ru-
ske kwi`evnosti, u svakom pogledu, ali je to Jermolovoj „simbol naj-
crweg mraka”, zato je Gorki „mila, svetla li~nost”; kod wega, koji je
napisao takvu koli~inu namerno prqavih, zlobnih, mra~niih stvari,
zvu~ala je, vidi, molim te, „svetla nota”!
1950.

S ruskog prevela BRANKA TAKAHA[I

73