.

Stefan evajg
1
I
I

i
i

,z

til..t'

),,
,;,,.,
 Stefan Cvajg

ZYEZDANI CASOVI
VV

COVE,CANSTVA
Dvanaest istorij skih minij atura

Frx$rl
 O PISCU

Rodio se u Bedu l8ttl godine, od oca industri-

jalca, i tamo zavr5io Skole. Prvu knjigu - bili su to
stihovi - objavio je u svojoj dvadesetoj godini.
Odmah se bacio na putovanja, najpre uPariz, koji je
i njega odarao, i to ne samo lepotom i slobodom,
nego narodito nizom odlidnih prijatelja. Posle evrop-
skih zemalja obi5ao je i Aziju do Kine, i5ao je i u
Ameriku i Afriku. Za vreme Prvog svetskog rata
sklonio se u Svajcarsku, gde je radio sa Romenom
Rolanom kao pacifista. Zatim stalno Zivi u svojoj vili
u Salcburgu. Kad su nacisti do5li na vlast, Cvajg,
pred kraj 1933, preko Beda, ide u Englesku, gde ie
ostati stalno do 1940, osim dva kraia povratka u
Austriju. Usled Drugog svetskog rata Cvajg odlazi u
Sjedinjene Dri.ave Amerike, i najzad, u Brazil. Ubio
se, zajedno sa svojom {drug<lm) Zenom, u mestu
Petropolis, kod Rio de Zaneira, 1942. DrLava ga je
sahranila sa podastima. I po temperamentu, i po
radoznaloj darovitosti, i po materijalnim rnoguino-
stima, Cvajg je stekao visoku lidnu kulturu i obave-
stio se o mnogo demu na izvorima, paje to obilje nje-
gova lidnog i raznolikog saznavanja ostavilo pedat na
njegovu celom knjiZevnom radu.
U svom autobiografskom delu Judera5nji svet
(1943) piSe Cvajg kako evropska burZoazlja, i on
zajedno s njome, nisu verovali da moie doii neka

5
 katastrofa koja bi udinila kraj onda5njem sveop5tem
oseianju sigurnosti i komfora. Ako bi se i na5la neka
vlada da zarati, Cvajg je mislio da ce biti dovoljni
sami socijaldemokrati da svojim Strajkovima paraliSu
svaku akciju. Razoriarao se 1914 ne samo u te soci-
jaliste nego i u narode uop5te, koje je zahvatio ratni
Sovinizam, kako to Cvajg sa bolom iznosi u svojoj
drami Jeremija prikazanoj u Cirihu. 7917, u znaktr
pacifizma. Ali dok je tako doZivljavao neplodnost
pacifistidkih teorija i nemoi burtoazlje, Cva.jg je
imao prilike da u revoluciji oseti eksploziju odavno
nagomilanih snaga proletarijata i bezobzimu reSe-
nost i snagu Lenjinovu. Cvajg je u I)rugom svetskom
ratu dodekao i treie razodaranje. Poreklom Jevrejin,
on se iskreno oseiao pripadnikrim nemadke nacije;
ali je dodekao da vidi kako nacisti uni5tavaju Jevreje
na milione, nimalo se ne obaziruii na njihovu
nacionalnu pripadnost.
Formiran u idejama liberalizma, i doZivevSi
potres toga staroga sveta, Cvajg je viSe voleo da se
odrekne politike nego da taj svet kritikuje. Dokle je
i5lo to odricanje pokazuje on saln na jednom
primeru: on se na5ao u kratkoj poseti u Bedu 1934,
kad su nacionalisti u krvavoj borbi obarali socijali-
stidki reZim u tom gradu. Topovi su tutnjeli, ruSili se
blokovi kuia, padale mrtve glave, a on nije znao o
demu se radi. [J emigraciji se odrekao nemadkog
paso5a, i zamenio ga ispravom doveka ,,bez dorno-
vine", toliko se desolidarisao od reZima u otadZbini.
On se oseiao ,,dobrim Evropljaninom'o kao toliko
onda5njih nemadkih knjiZevnika, pripadnika vaj-
marske Nemadke. Rilkea je Prvi svetski rat dotukao
kao pesnika, Tbmasa Mana izveo na put demokrati-
zma, njegova brata l{ajnriha napravio politidkirn
borcem; a Stefana Cvajga udaljio od politike. On se
tim vi5e bacio na knjiZevno stvaranje, i bio neohidno

6
plodan dvadesetih i tridesetih godina. Drugi svetski
rat zadao mu je srnrtni udar" Ilteo je celog Livota da
bude intelektualac posrednik iz:medu Nemaca i dru-
gih naroda, propovedao bratstvo nabazi zajednidke
kulture i zajednidke medusobne tolerancije, slidne
tolstojevskom pacifizmu; ali ga je vreme strahovito
demantovalo: ono je donosilo borbu bez po5tede.
ViSe razodaran nego pobuden za otpor i akciju,
pateii od patnje miliona, Cvajg je, poput Tolera ili
Hazenkl efera, na5ao izlaz u samoub i stvu,,,i scrplj en,
kako kaZe, dugim godinama lutanja bez otadLbine".
Kao knjiZevnik, Cvajg je pripadao onome pokre-
tu Neoromantike koji je u nernadkoj knjiZevnosti, a
narodiito u Bedu, prevladivao od devedesetih godina
do Prvog svetskog rata, i dija su glavna obeleZja bila:
melanholidna prefinjenost, estetizam, bekstvo od
savremenih problema, paseizam i misticizam. U
Cvajgovim stihovima nalazimo fine prelive svetla i
senke, zamamnu muziku redi, virtuoznu rimu, dak i
starinsku aliteraciju, neprestane impresije iz prirode,
sa ne5to docnijih prida o ljudima, sve vi5e nadojeno
emocijom nego pravim razrni5ljanjem, a jo5 manje
borbeno5iu . (Gesammelte Ge.dichte, 1929).
Jadi je bio kao pripovedad. Ll nekih dvanaestak
knjiga, Cva"jg je, podev od 1911, objavljivao svoje no-
vele, t kojima najradije prikazuje ljubav, ulazeii u
tananu analizu neZnih duSa, a ponekad i u potsvesni
Livot,na Frojdovski nadin. Dva iz-bora novela objavlje-
na su u zbirkama Die Kette, 1926, i..Ausgewdhlte
Novellen, 1946. Njegov roman Die Ungeduld des
Ilerzens, iz godine 1933, uzet je rz iivota staroaus-
triskog, i ra5dlanjuje posledice do kojih moZe da
dovede meku5ni altruizam. Pet Sest drama (Tbrsites,
19A7, Jeremias, 1918, Der verioandelte Komddiant,
1920, itd.) imaju u sebi vi5e lirizma nego pravih dram-
skih sukoba medu licima, ali su zanimljive.

7
 Cvajgovom temperamentu najvi5e su odgovarali
esej i biografija. Poznavajuii, lidno ili iz knjiga, veli-
ki brq evropskih duhova, on je dao o njima, narodito
o knjiZevnicima, sjajne biografije. Obradio ih je ceo
niz. Francuze Verlena, Verharena, Mariju de Bord
Valmor, Balzaka, Stendala i Romena tsolana;
Engleza Dikensa; Ruse Tolstoja i Dostojevskog;
Nemce Helderlina, Klajsta, Nidea i Rilkea;humanis-
tl Erazma, naudnike Sigmunda Frojda i Mezmera,
politidara Fu5ea, moreplovca Magelana, kraljice
Mariju Stuart i Mariju Antoanetu, itd. O mnogima je
govorio kraie, u knjizi Juterainji svet. Glavni eseji
(Tri majstora, 1921, Borba s demonom, 1923, Tri
pesnika svoga iivota, 1928) objavljeni su docnije u
zbirci pod naslovom Die Baumeister der Welt, 1935.
Cvajgove majstorske biografije stoje nekako na
sredini izmedu istoriskog romana i romansirane bio-
grafije. On ne ide u Zurnalizam u onolikoj meri koli-
ko to dini, u svojim Zivotopisima, naprimer Emil
Ludvig, koji prema lidnostima voli da zatzme
ironidan ili patetidan stav, dok Cvajg Leli da ostane
filozofski objektivan. Kao Sto je jedan esejista naz-
vao Getea ,,sekretarom prirode", tako bi, dini se, i
Stefan Cvajg Zeleo da bude sekretar istorije. Ide-
alista, on je u neku ruku sledbenik teorije Hegelove,
po kojoj se Duh Zemlje sluZi genijalnim pojedincima
kao vodama masa; kad ih iskoristi, on ih odbacuje.
Cvajgovo specifidno obeleZje nalazi se u tome Sto
voli paradokse. Kolumbo je otkrio Arneriku, a prvi
koji su to otkriie iskoristili bili su zlikovci i
vagabundi, koji su u divljoj trci za zlatom uniStavali
urodenike i ruSili zatelene civilazacije; a kontinent
se nije ni nazvao po otkrivadu nego po docnijem opi-
sivadu. Sudbina Evrope zavisila je u jednom trenutku
od bitke na Vaterlou, a ta bitka od jednog presave-
snog generala koji je samo sluiao naredenje, nema-

8
juii ni trunka genijalne inicijative, a kamo li smelosti
da se odvoji od naredenja. Stari Gete od sedamdeset
i detiri godine tragikomidanje u svojoj ljubavi prema
devojci od devetnaest. Carigrad je branjen sa nedu-
venom hrabro5iu, alije pao usled glupog sludaja Sto
je neko zaboravio zatv<lriti neku sasvim sporednu
kaprju na bedemu. .- U dasu stvaranja muzidar Hen-
del izgledao kao sumanut. Vajar Roden prima Cvajga
u ateljeu da mu pokaZe svoje najnovije delo. Onda
mu se najedanput udini da treba popraviti neku sit-
nicu, pa onda drugu, i jo5 jednu, i jo5 jednu, dok se
potpuno ne zanese, radio je nekolika sati, i kad je
hteo da izade, umalo nije zaboravio gosta u ateljeu.
Izgleda, dakle, kao da ne rade stvaraoci samostalno,
nego kao da kroz njih dela onaj Geteov i Hegelov
Duh Prirode. Taj Duh ponekad voli da se ironidno
potsmehne. U jednoj noveli najveii Sahista sveta
inade je glup i neotesan dovek. Moglo bi se reii da se
taj Duh nasmejao i Stefanu Cvajgu: dovek koji je
putovao po celom svetu. umro je ieljan otadZbine;
hvalio je Brazll kao zemlju najbolju za umirenje nera-
va, ali njega nije umirila. Cvajgova vizlja sveta vrlo
je turobna.
Majstor u pripovedanju, dovek Siroke kulture,
vest da oseti zanimljivu situaciju, Stefan Cvajg je bio
u takvim radovima gotovo nenadma5no zanimljiv za
naj5iri krug ditalaca, ali tim manje za nemadke isto-
ridare knjiZevnosti. Neki statistidari izradunali su da
je bio jedan od najvi5e prevodenih i najvi5e izda-
vanih savremenih pisaca sveta, stavljajuii ga u tome
pogledu na detvrto mesto. Od svih njegovih dela
besumnje je najvi5e uspeha imalo ovo diji prevod
donosimo. Zvezdani iasovi ioveianstva su preve-
deni valjda na sve kulturne jezlke sveta. U tome delu
primeiuje se vi5e nego igde Cvajgova sklonost da
oseti one trenutke sudbonosnih prekretnica u istoriji

9
i paradokse s kojima su obidno povezani" O tome
delu dovoljno govori sam pisac u sledeiem Predgovoru"
U prvom izdanju knjiga je imala svega pet minijatu-
ra mesto sada5njih dvanaest.
Posrednidka uloga na5ega pisca pokazala se i u
njegovim sjajnim prevodima i briZljivim izdanjima
stranih pisaca.
Kako rekosmo, on je veoma zanimljiv, i u osno-
vnim dinjenicama istorijski veran, slavitelj poZrtvo-
vnih duhova i nesebidnih heroja; ali pri svernu tome
on ne spada u red duboko originalnih mislilaca. Iza
duhovnih sila on nije ni dovoljno podvladio uticaj
sila materijalnih i druStvenih na tok istorije i na akci-
ju samih istoriskih lica; a jo5 manje je oseiao istori-
jsku vaZnost organizacije masa. Izdanak liberalnog
sveta, on je medutim ipak sagledao silinu wemena
koje dolazi i objektivno prikazao njegove politidke
borce, kakavje bio Lenjin, i knjiZevne, kakavje bio
Gorki.

10
 PREDGOVOR

Nijedan umetnik nljezasva dvadeset i detiri dasa

svoga svakodnevnog dana neprestano umetnik; sve
ono bitno, sve ono trajno 5to mu pode za rukom uvek
se deiava samo u nekoliko retkih trenutaka nadah-
nuia. Tako ni Istorija, kojoj se divimo kao najveioj
pesnikinji i slikarki svih vremena, nije neprestano
stvarateljka. Pa tako i iz te,,tajanstvene boZje radioni-
ce", kako Gete sa strahopo5tovanjem naziva Istoriju,
dolazi nebrojeno mnogo svakida5njih i banalnih
stvari. I tu su, kao i inade svuda u umetnosti i Zivotu,
retki uzviSeni, nezaboravni trenutci. Ona kao
hronidarka niZe samo ravnodu5no i ustrajno, u
onome dZinovskom lancu Sto se pruLakroz milenije,
beodug po beodug, dinjenicu po dinjenicu, jer svakoj
napetosti treba vremena da se prikupi, svakom
stvarnom dogadaju treba vremena da se pripremi.
Uvek su u jednom narodu potrebni milioni ljudi, da
bi se rodio genije, uvek moraju da proteku milioni
jalovih svetskih dasova, pre nego Sto se pojavijedan
zbrlja istorijski, jedan nezdani das dovedanstva.
Ali rodi li se u umetnosti genije, on ie da nadZivi
wemena, pojavi li se jedan takav svetski das, on
donosi odluke za cele decenije i stoleia. Kao Sto je
elektricitet ditave atmosfere u vrhu gromobrana, thko
se i neizmerno obile dogadaja prikupi u najuZi
raspon vremena. Ono Sto inade lako protide jedno za

t1
drugim i jedno pored drugog, to se zgu5njava u jedan
jedini trenutak, koji sve odredi i o svemu odludi;
jedno jedino Da, jedno jedino Ne, jedna prcuran1e-
nost ili zadocnjenje udini da taj das butle nepovratan
za stotine naraStaja i da odredi Zivot pojedinca, naro-
da, pa 6ak i sudbinski tok celoga dovedanstva.
I'akvi dramatidno nabijeni, suclbonosni dasovi, u
kojima se neka dalekoseZna odluka zbije u jedan
jedini dan, jedan jedini das, a desto u jedan minut,
retki su u Zivotu pojedinca, a retki i u toku istorije.
Nekoliko takvih zvezdanih dasova (takcl ih nazivarn
jer svetle neprolazni kroz noi prolaznosti kao zvezde
stajaiice) poku5ao sarn ovde da oZivim iz najrazli-
ditijih vremena i zemalja. Nigde nisam nastojao da
duhovnu istinu spoljaSnjih ili unutra5njih dogadaja
obojim ili pojadam svojim izmi5ljanjem. Jer u onim
uzvi5enim trenucima kad sama stvara savrSeno,
Istoriji rrije potrebna nidija pornoi. 'Iamo gde ona
zbilja vlada kao pesnikinja i drarnatidarka ne sme ni
jedan pesnik ni pokuSati da je nadma5i.

12
 BEKSTVO U BESMRTNOST
Otkriie Tihog Okeana, 25. septembra l5I0

Oprema se jedna lada

Na svom prvom povratku iz otkrivene Amerike
Kolumbo je trijumfalno prolazecikroz prepune ulice
Sevilje i Barcelone pokazivao bezbroj dragocenih i
dudnih stvari: crvenoko5ce, to jest ljude dosad
nepoznate rase, nikad videne Zivotinje, Sarene, kre-
Stave papagaje, trome tapire, zatim dudnovate biljkg
i plodbv-e, koji ie uskoro u Evropi naii svoj zavltaj,
indijsko Zito, duvan i kokosov orah. Tome se svemu
diviradoznala masa; ali Sto je najvi5e uzbudilo kralje-
vski par i njegove savetnike, to je bilo nekoliko
kovdeZiia i kotarica sa zlatom. Nije bilo mnogo ovog
zlata Sto ga je Kolumbo doneo iz Nove Indije, neko-
liko predmeta za nakit, koje je Kolumbo dobio od
urodenika trampom ili otimanjem, nekoliko malih
poluga zlataipregr5t zrnaca,vi5e zlatne pra5ine nego
zlati - ceo taj plen jedva da bi bio dovoljan da se
iskuje nekoliko stotina dukata. Ali genijalni fantasta
Kolumbo, koji je na fanatidan nadin uvek verovao u
ono u Sto je hteo da veruje, i koji je na tako sjajan
nadin svojim trijumfalnim putem u Indiju dokazao
da je imao pravo, laZe po5tenim preterivanjgm -a1je
to iamo sitan prvi poku5aj. Govorio je da je dobio
pouzdane vesti o neiscrpnim majdanima zlatanatim
novim ostrvima; wlo plitko, ispod tankog sloja zemlje,
leLi tamo dragoceni metal na mnogim poljima.
Obidnom lopatom vrlo je lako otkopati ga. A dalje,
1i
juZnije, da postoje kraljevstva gde kraljevi piju iz
zlatnih pehara, i gde se zlato manje ceni nego u
Spaniji olovo. Sav zanesen slu5a to kralj, kome je
uvek trebalo para, o tome nor/om Ofiru koji je nje-
gov, jo5 ne poznavajuii Kolumba i njegovu uzvi5enu
ludost u tolikoj meri da bi posumnjao u njegova
obeianja. Odmah se stala opremati nova velika flota
za drugo putovanje. Sad viSe nisu potrebni bubnjari i
kupivojske da sakupljaju posadu. Vest o novootkri-
venoj zemlji Ofifu, gde se zlato moZ,e golim rukama
vaditi, baca celu Spaniju u ludilo: na stotine, na hilja-
de ljudi navaljuje da bi se zaputili u El Dorado,
zemlju zlata.
No kako je mutna ta poplava koju sada pohlepa
nanosi iz svih gradova, sela i zaselaka. Ne javljaju se
samo po5teni plemiii koji hoie da svoj grb terneljito
pozlate, i ne samo smeli avanturisti i hrabri vojnici,
nego i sav oloS i talog Spanije plovi prema Paiosu i
Kadisu. Zigosani lopovi, drumski razbojnici, krad-
ljivci koji u zemlji zlata traZe priliku za jo5 unosniji
zanat. DuZnici koji Zele da pobegnu od sv<rjih poveri-
laca, muZevi koji i.ele da pobegnu ispred zllh Lena,
svi oni desperadosi i propali tipovi za kojima traga
policija javljaju se u mornaricu, ludadki sklepana
banda propalih egzistencija, koje su re5ile da se sada
jednim udarcem obogate i zato su spremne na svako
nasilje, na svaki zlodin. Tako su ludadki jedan dru-
gome sugerisali Kolumbove ma5tarije da je u onim
krajevima toboZe dovoljno samo lopatom zadreti u
zemlju, pa da se pred njima zasijaju komadi zlata; to
ide dotle da imuiniji od njih vode sa sobom sluge i
mazge, da bi odmah mogli odvuii dragocenog meta-
la u veiim kolidinarna. Kome ne bi po5lo za rukom
da ga prime u ekspedicrju, taj sebi silom probija
drugi put; ne pitajuii mnogo za kraljevu dozvolu,
neki avanturisti opremaju lade na svoju ruku, samo

l4
I
I
;

da Sto pre onamo stignu i zgmu zlato, zlato, zlato. Je-

dnim udarcem Spanija se oslobodila svih svojih ne-
I

mirnih tipova i svoga najopasnijeg c'rlo5a.

Guverner }jspanjole, kasnije San Dominga ili
Haitija, gleda sa uZasom kako ovi nezvani gosti pre-
l
plavljuju ostrvo koje mu.je povereno. Iz godine u godi-
nu donose brodovi novi tovar i sve drskije tipove. Ali
su isto tako razodarani i doSliaci, jer ovde nema zlata
i

prosutog po ulici, niti se vi5e moZe i zrnce iscediti iz

nesreinih urodenika, na koje oni kao zverovi napada-
ju. I tako lutaju i lunjaju te horde svuda kao razbojni-
ci, pravi uZas i za nesreine Indijance i za guvemera.
Uzalud on nastoji da od njih stvori koloniste, dodelju-
je im zemlju i daje stoku, dak i ljudsku stoku, to jest
po Sezdeset do sedamdeset urodenika kao robove
svakom pojedincu. Ali ni blagorodni vitezovi, ni neka-
da5nji razbojnici netnaju mnogo smisla za zemljora-
dnju. Nisu oni presli ovamo da seju p5enicu i da
duvaju stoku; umesto da se brinu o usevima i o Zetvi,
oni mude nesreine Indijance - vei ie za nekoliko god-
ina iskoreniti oelo stanovni5tvo - ili sede po krdrnama.
Zakratko weme veiina niih se toliko zaduLlla da su
morali prodati svoja imanj a, pa zatim i ogrtade, i
Se5ire, i poslednju ko5ulju, i zacli:tliLi se kod trgovaca i
zelena5a do guSe.
Stoga svi ti propali tipovi na Espanjoli godine
1510 jedva dodeka5e vest da neki ugledni dovek s
toga ostrv&, po struci pravnik, ,,badiljer" Martin
Fenandes de Ensizo, oprema ladu, da bi s novim
ljudstvom po5ao u pomoi jednoj svojoj koloniji na
kopnu. Dva duvena avanturista, Alonzo de Oheda i
Diego de Nikveza dobili su 15099. od kralja
Ferdinanda povlasticu da blizu Panamskog zal;a i
obale Venecuele osnuju koloniju, koju su malo brzo-
pleto nazvali Kastilja del Oro, Zlatna Kastilja; oprjen
tim zvudnim imenom. i zaluden lagarijama, taj
15
neiskusni pravnik tre*e ulo2io sav svoi inr*tak u to
preduzeie. Ali iz novr-rosnovanc kr.ilonife u San
Sebastijanu, u zalivu Iiratra, ne dt'r]azi zlato, vei
samo odajni pozivi u 1:on"rr.rri Poloviira l.judst,u,a sa- i

trvenaie u borbama sa urodenicinra, a clnrgoj polovi- I

i
l
ni preti smrt od gladi. Da tri spasio uhiieni novac. l
reSava se Ensizo da stavi na kocku i ostatak svoga I

imanja, i sprema jednu ekspr:dii;itu za spasavanje" l

Cim su duli za vest da Ensizu troha.iu vtijnrci, svi eles- i
peradosi i besposlidari sa lispaujole titlma]r poicle5e
da iskoriste tu priliku i pobegnu odnvde. liarlo dalje
odavde, samo poheii od poverilar:a i rspor{ nadzora
strogoga guvernera! Ali su i poveririi";i na (ll)r('lr-r, oni
primecu.ju da ir-n najteZi duinici hoce da Iqlisnu, da itr
nikad viSe ne vicle" pa zato navaliuju ni.r gul,ernera da
nikoga ne pusti da odputuje bce rrjegove narodite
dozvole. Guverner ttij plan oc16$131,1i. tJspostarrlja se
strog nadz<lr, finsizova iada mura cla ostanc van [uke,
vladini damci patroliraju i ne pu5taju da se iko od
nepozvanih provuie na palubu. I tako svi ti despera-
dosi, kojima je i srnrt nrilija nego poSten rarl ili tarn-
nica za duZnike, gleclaju kako se f,insizuvir lada sa
naduvenim iedrirna krede na svoi podvig.

i
,i

Ct.tvek u sunduktL 4
lr
!

Plovi tako [inzisilv brod punrnr j*drima od I

I
Espanjole prelna ameriekr:m ktlpnrr, i vcc na plavo-
me horizontu i50czava slika ostrr.a. [tila.ie fri nrinra
i s podetka se ni je prirnecivalo nideg
:

voZnja i

naroditog osim doclu5e. Sto je jedan veliki iuvadki I

pas narodite snage - to ie bio sin slavnog lovadkog

psa Beserika, koji se i sanr pnrslavio poel unenom
Leonsiko nernirno po paluhi tarno amu trdao i
svuda neSto njuikao. Niko ne zna dijr jc la sn:rina

16
Zivotinja i kako je do5la na paluhu. Najzad je joS i to
palo u odi da se taj pas nikako ne da udaljiti od
jednog velikog sanduka za hranu. koji je poslednji
dan donesen na palutru" Ali gle, taj se sanduk
neodekivano sam otvori i iz njega ispuza, naoruZan
madem, Slemom i Stitonr kao Santijago, patron
Kastilije, jedan dornek od po priiici trideset i pet godi-
na. To ie bio Vasko Nunjes de Balboa, koji je na taj
nadin dao prvi prinrer svoje neverovatne neustra5i-
vosti i dosetljivosti. Roden u plemenitoj familiji u
Heres de los Kabaljeres, on je kacl prost vcrjnik do5ao
u Novi Svet sa Rodrigorn de Bastidas, i najzad, posle
mnogo lutanja, nasukao se sa svojom ladorn na obali
Espanjole. Uzaludni su bili napori guvernerovi da od
Nunjesa de Balboa napravi vrednog kolonistu; posle
nekoliko meseci napu5ta on imanje koje mu je bilo
dodeljeno, i bankrotira u toliko.i meri da vi5e nije
znao kako da se spase od svojih poverioca. Ali dok
su drugi duZnici stisnutih pesnica buljili odima sa
obale prema vladinim iamcima, koji im spredavaju
da pobegnu na EnzisovLt ladu, dotle Nunjes de
Balboa kuraZno zaobrlazi kordon Dijega Kolumba
na taj nadin Sto se sakriva u jedan prazan sanduk za
hranu i ude5ava da ga pomagaii prenesu na ladu,
gde, u nervozi polaska, niko ne primeiuje to drsko
lukavstvo. I tek kad je ztao da se lada toliko udaljila
od obale da se zbog njega neie vratiti taj provuklica
javlja se sam. I eto, sad je tu.
Ali je ,,badiljer" Ilnsizo dovek od zakona i, kao
veiina pravnika, ima malo smisla za romantiku, Kao
alkalde, nadzornik policije nove kolonije, on neie
tamo da trpi mradne tipove i gotovane, pa osorno
izjavljuje Nunjesu de Balboa da mu ni na pamet ne
pada da ga vozi sa sobom, nego ie ga rzbaciti na
obalu prvog ostrva na koie naidu, bez obzira da li je
to ostrvo naseljeno ili niic.

17
 Ali do toga nrje doAlo, jc,r ili;k jc jrii ll<la plovila
prema Zlatn<>.i Kastil.ji, susrclr se - fo ie trihl pr;rvo
dudo u ono vrorne kad ie svsp,il tuce l;lda krstarilo p<r
ovim nepoz-,natim urorirtlt -- ta jetl*rirr L'illllcelr-r
punini ljudi, piicl vorlstvorn 0uveka [i.ie ,Jc irne usko-
ro odjekivati svetorn, brc is to Fraue,rsku Pisaro.
Njegovi putnici dolaze sa Hnsizove l,lolonije San
Setrastiiana. pa ria prvi nrah izgleda da sri fo trun-
tovnici koji su sarnovoljno naJrustih svola rnesta" Ali
na uZas Ensizov nni javiSer ela vi$e ncrna 5an Scba-
stijana" da su oni ;roslecliijr ljur"ir iz ncgri;rs*iu'koloni..
je, i da je komandant Oheda s;*;vri-jr)rn i;riiorrr nekud
otplovio, a da su ostali" koji sr-r unali svr:ga dve brigan-
tine, rnorali da dekaju tlok rut bro-1 ururriiri.lrirn lrc
spadne na sedarnrleset exotra, cla bi nroglr sttiti u te
dve male lacfe. (.ld ovili -yedrilrtru -ir;drra s* tir*uk;ila, i
tako Pisarova tndesct i c*tiri io'o'i:ka pr*ilslt-.;lja-iu
poslednje preiivele liude iz Zlatu* Kastrll*. Karno
sada? Cuvdi 51a prida Pisanr, Ilnsizoi,i lju.h nisu viSe
imali mntrgo voije da se tz,laz,u straSnii; nroi:vurur5
klimi napuStene kriluruic I otr(lvrrirr.i strt:licxftla uro-
denika. Izglcdalo irn.je da irn nrita drugri nc preosta-
je ncgo se opet vratiti na [isparrj*h"r. U tom (]f]irsn(irn
uromenfir najedanput istrrrpi \,as!,qr 1'{un1es rJr llalhoa"
On izjavi da od svilga prvllg puta s* ltr.irlngoru de
Baslidas dobro poznaje c,elu obirlu Srerirrl* Anrt--nkt:
i tla se secia kako su nuslr na r"rtrlli.j*rirte ziatnnosne
reke neko rncstc po iriit:nu I)arijen gtl* su ururJenici
bili prerr-ra n-jirna lluhaznl" Sttlga tre:lta osrrqivatl irr)!vr.l
koloniju tarno, a ne na rnestu rlde se rllrgr-.dila on:r
nesrecla.
Odrnah se i:ela Jxrsadii rzirsnr za ltluiiiesa de
Balboa" I'o nicgovtlrn pr*illtrgu i;riia okr,,:rte flrcrna
Darijenu na l'ilnanrskoi prrel'laci. i prc sve{ir prrrecli
tamo uohr0ajeni poktilj urodenika. pa pnitu se rnedu
zaplerr,ienirn stvarinra rrailo i ;rlata, rcic si; rleslrr.:ra-

.119
dosi da tu zasnujujedno naselje. U poboZnoj zahval-
nosti nazva5e taj novi grad Santa Marija de la
Antigva del Darijen.

Opasan uspon

Uskoro ce se zlosreini finansijer kolonije

,,badiljer" Ensizo ljuto pokajati Sto onaj sanduk
zajedno sa Nunjesom de Balboa u njemu nije odmah
bacio u vodu, jer kroz nekoliko nedelja taj drski
dovek uze svu vlast u svoje ruke" Vaspitan kao uden
pravnik u idejama zakona i reda, poku5ava Ensizo, u
svojstvu zastupnika izgubljenog guvernera, da
kolonijom upravlja u korist Spanske krune, i izdaje u
Zalosnoj indgskoj kolevci svoje naredbe jednako
disto i strogo kao da sedi u svo.joj pravnidkoj kance-
lariji u Sevilji. U toj divljini, u koju nije dotle stupi-
la ljudska noga, zabranjuje on vojnicima da od
urodenika pogodbom izmarnl.luju zlato, po5to je to
rezervisano za krunu. On poku5ava da toj raspu-
Stenoj rulji nametne red i zakon, ali se avanturisti
nagonski opredeljuju za doveka od mada i bune se
protiv doveka od pera. Uskoro ie Balboa postati
pravim gospodarom kolonije; a Ensizo, da bi spasio
svoj Zivot, mora da beLi; pa kako u to vreme najzad
stiZe i Nikvesa, jedan od guvemera kopna, koga je
postavio kralj da bi uveo red, ne da mu Balboa ni da
se iskrca, te se nesreini Nikveza, isteran iz zemlje
koju mu je dao kralj, pri povratku utopi"
Sadaie gospodar kolonije Nunjes de Balboa. Ali
se ni on ne oseia mnogo sigurnim i pored svoga
uspeha. Po5to se otvoreno pobunio protiv kralja, tim
manje moLe da raduna na opro5tenje Sto je njegovom
krivicom poginuo postavljeni guverner. On zna da se
odbegli Ensizo nalazi na putu za Spaniju sa optu-

t9
 Zbom protiv njega i da, pre ili posle, mora podeti
sudenje njegovoj pobuni. Ali, ipak, Spanija je
daleko, i njemu preostaje dovoljno wemena dok lada
prede preko okeana tamo i natrag. Mudar koliko i
smeo, poku5ava on jedino moguie sredstvo da se
odrZi na uzurpiranoj vlasti Sto je moguie duZe. On
zna da u ono vreme uspeh opravdava svaki zlodin, i
da kakva veia poSiljka zlata u kraljevsku riznicu
mo1e sudski postupak da ublaZi ili bar odloZi; treba,
dakle, pre svega nabaviti zlata, jer je zlato moi!
Zajedno sa Franciskom Pisarom podjannljuje on i
pljadka urodenike iz susedstva i postiZe odludan
uspeh u jednom od destih pokolja. Jedan od kasika,
po imenu Kareta, koga je on podmuklo uz najgrublju
powedu gostoprirnstva napao, predlale mu, videii
smrt pred odima, da zakljudi savez sa njegovim ple-
menom, umesto da dini indijance svojim neprijatelji-
ma, i nudi mu svoiu kder kao zalogu vemosti. Nunjes
de Balboa odmah oseti koliko je vaZno imati za pri-
jatelja koga sigurnog i snaZnog urodenika; prima
Karetin predlog i, Eto je jo5 dudnije, ostaje do svog
poslednjeg dasa neZno odan indijanskoj devojci.
Zajedno sa kasikom Karetom pokorava on sve
okolne Indijance, i sti6e medu njima toliki ugled da
ganalzad, pokorno sebi poziva i najmoiniji poglavi-
ca po imenu Komagre.
Ova poseta silnom poglavici postaje presudna u
Zivotu Vaska Nunjesa de Balboa, koji dosada nije bio
ni5ta drugo do jedan desperados i drski buntovnik
protiv krune i kome su kastiljski sudovi spremali
. ve3ala ili sekiru. Kasik Komagre dodekuje ga u jed-
noj prostranoj kamenoj kuii, koja svojim bogat-
stvom u krajnjoj meri zadudi Vaska Nunjesa, i svome
gostu iz sopstvenih pobuda poklanja detiri hiljade
uncija zlata. Ali sada je red na kasiku da se dudi. Jer
tek 5to su nebeski sinovi, silni bogoliki stranci, koje

20 I
je on primio sa tako visokinr po5tovarniem, ugledali
zlato, odmah je nestalo njihovr:g dostojanstva. Kao
psi pu5teni s lanca jurnuli su "ledni protiv drugih sa
isukanim madevitna. sa stisnutttl't pesnicama, sa
vikom. Resno napadaju jedni druge, svaki od njih
traZi svoj posebni udeo u ziatu. Kasik posmatra to
ludilo sa dudenjem i prezrenicnr: svuda, po svim kra-
jevima zemlje, sva deca prirode dudom se 6ude kul-
turnim ljudirna koii vi5c ccue pregr5t Zutog metala
nego sve duhovne i tehnidke tekovine svoje kulture.
Najzad im se obrati kasik, i sa poZudnom jezom
razabra5e Spanci Sta im tumai prevede. Cudnovato je
kaZe Komagro cla se vi zbog takvih sitnica medu
sobom prepirete, da zbog jednog tako obir)nog metala
izlaLete svoje Ziv<lte najteZirn nezgodama i opasnosti-
ma. Tamo preko, iza ovih visokih brda,nalazi se jedno
veliko more, i sve reke kole se uliva-iu u to more nose
u sebi zlato. Tamo stanuie icdan narod koii se vozi
ladama na jedra i na veslir, kao Stcl su va5e lade, a
njegovi vladari .jeclu i piju iz zlatnih posuda. Tamo
moZete naii ovoga Zutog rnctala koliko god hoiete.
Ovaj put je opasan, jcr cte varn poglavice besumnje
braniti da prodete. Ali toje put od svega nekoliko
dana. Vasko Nunjes de Balhr-ra oseti da je pogoden u
Livac: eto na.jzad se u3lo u trag toj basnoslovnoj
z,ernlji zlata o kojq su godirrama i godinama sanjali.
thj trag su traZili njegovi prcthodnioi svuda sa juga i
severa? i eto, sad se ta zetnlja nalazi nekoliko koraka
daleko, ako ovaj kasik ne laie. Na.izad se potvrdilo i
to da postoji onaj drugi okean plema kome su uzalud
traLili put i Kolumtlo, i Kabot, i Korerear, i svi veli-
ki i slavni morepkrvci: tirnc se zapravo otkrio i put
oko Sara Zemljtna" Ko prui uglecla to novo more i
prisvoji ga za svoju otaclZhinu, tome ie se ime na
Zerntji veiito sporninjati. Balboi-ie.jasno Sta mora da
radi da bi se otkupio otl svake kazne i stekao za sebe

2l
neprolaznu dast: pryl llredl proko zenlliouza ka
JuZnom moRr, ka ,,Mar clel $Lrr"" ktrje l,odi u Indrju,
i osvo-jiti za Sparrsku knrnu tu ralsku z*rrlju, novi
Ofir. Od toga dasa u ltirci itastka Kornagre
zape(,aiena je rriegova sudbina. Ud foga trenutka
Zivot jednog slu0ajnog avanturiste dobr.ja uzvi(en,
nadvremenski smis;ro.

Bekstvo u hesmrtno,\t

Nema vede srcic u sudtriin foveka ncgo usrcd

livota, u stvaraladkinr gitdinarna lnuzevtrristi, utkriti
svoj Zivotni poziv. hiunjes de lialboa riotrro zila o
demu se za njoga r;rrir --hedna srrtrt ua guLrili5tu ili
besmfinost. 'fieba lii-e svcgil kupiti od kraija rnir i
naknadno opravclatr i oz-atr<oniti svojc rtla'",tr delo uz.ur-
piranja vlasti! Stoqa "juderainji lrulrtorzllrk, kacr
na-irevnosniji podanik, 5aljc kral jcvskorn narncsniku
riznidaru na llspanjoli Pasanluntu, oti onog Kornr-
grinog zlatnog pokluna ne satno [)efit]u koja po za-
konu pripada kruni, ncgo kiro (:<;vek ko.;i trotr1e lxrz-
naje obida.ie svetskc, dorlaje iin zvanidno; poiiljr:i.itrs
privatrro jedan otrilat dar r.lat:r za blagajnrka. s;l mol^
bom da ga ovaj potvrdi za gencralnog suverncrir
kolorrif e. Riznidar Pasanrontc <lodr:ie n(-lrlra nikak\.{)g
prava da to ucinl, ali za dohre parc ialler on Nunjcsu
de Balboa jedan pnvrcnl(lnt, ustvuri ncvazcdi rloku-
ment. LJ isto vrenle., 2eleci so usigLrratr sa svih strantl,
Salje tlalboa u Spanrlu dvojicil svo"yiti rrajvernryih
Ijudi, da bi na dvoru pncali o njeg<lvim zasluganra,
koje je stekao za krunu i saopstlli va2nu vesl koju je
on izmanrio od kasika" Vasko Nurrics de f};rllrtia javlja
u Sevilju da mu -je potrebntr salno trrrpa ud hiliadu
ljudi r on sr: nada s njom uiiniti za Kastrlju bhku
koliko nrjedan Spanae pre: njega On sc obal,ezuie tJir

22
ie otkriti novo more inajzad zadobiti nadenu zemlju
zlata koju je Kolumbo uzalud obeiavao, a koju ie
on, Balboa, osvojiti.
Izgledalo je da je sve krenulo na dobro po
izgubljenog doveka, buntovnika i desperadosa. Ali
prva lada koja stiZe iz Spanije donese rdave vesti.
Jedan od one dvojice koji su mu pomogli u pobuni, i
koje je on u svoje vreme poslao preko mora da kod
dvora obesnaZe opljadkanogflnsiza,javljao je da po
njega stvar stoji vrlo rdavo i dak opasno po njegov
Livot. Prevareni ,,badiljer" prodro je kod Spanskog
suda sa svojom optuZbom prcltiv otimada njegove vla-
sti i izdejstvovao presudu da mu Balboa nadoknadi
Stetu. Naprotiv vest o blizini bliskog JuZnog mora koja
je mogla da ga spase, jo5 nije stigla; nesumnjivo ie
prvom ladom prispeti neko od suda da Balbou pozove
na odgovomost zbog njegove pobune,_te da ga ili
osudi pa licu mesta ili u lancima vrati u Spaniju.
Vasko Nunjes de Balboa vidi da je izgubljen. On
je osuden pre nego Sto je dobijena njegova vest o
blizini JuZnog Mora i o zlatnom primorju. Razume
se, ta ie se vest iskoristiti po5to se njegova glava
bude otkotrljala u pesak. Neko ie drugi izvr5iti ono
delo o kome je on sanjao, njegovo delo; on nema vi5e
nidemu da se nada iz Spanije. Zna se da je on puno-
pravnog kraljevskog guvernera oterao u smrt, i da je
svojevoljno svrgnuo sa poloZaja alkaldu, pa ie se jo5
morati da smatra milo5iu neka presuda koja bi ga
osudila samo na tamnicu, umesto da svoju drskost
okaje na panju gubili5ta. On vi5e ne moZe da raiuna
na jake prijatelje, jer vi5e ni sam nema nikakve
vlasti, a njegov najbolji branitelj, zlato, joS ima i
odvi5e slab zr,uk da bi rnu osiguralo milost. Od ka-
zne za njegovu smelost sad ga samo jedna stvar
moZe spasti - jo5 veia smelost. Ako bi otkrio drugo
more i Novi Ofir pre nego Sto stignu sudije i pre nego

a,
IJ
ga njihovi vojnici uhvate i svcZu, n1ollao [:i se spasti,
Ovde na rubu nastanjenog svefa za nlega postoji
samo jedna moguinost bekstvo, bekstvo u neko
velidanstveno delo, bekstvo u besmftnost.
I tako se Nunjes cle Balboa odluci da viSe ne
deka onu hiljadu ljudi kotu je rnrilio radi osvajanja
nepoznatog okeana, a jo5 manje da 6eka dok stignu
sudije. Bolje je re5iti se na neito ncdilveno, na
ogromni z.adatak sa malo ljudi reSenih kao Sto je r;n!
Ilolje_ie dasno poginuti za jedan od najhrahr:iiilr pod-
viga svih vekova, nego biti sralnno ridvuden na
gubili5te vezanih ruku. Nunjes de tsalboa sazove ko-
loniju, saop5ti svoju narneru da prede preko zern-
ljouza, ne krijuii te5koce. pa :zapita ko je voljan da
pode s njim. Njegova hrabrost ohrabn i dnrge" Sto
dvadeset vojnika, gotovo svi ljudi kolonije sposotrni
za oruije, izjavi5e da su sprernni Nije se tretralo
mnogo brinuti oko opreme, jcx"ti ljucti i onakti Zive u
stalnom ratu. I prvog septernbra l5l5 godine, da hi
izbegao veSalirna ili tarnnici. podinjc Nunjes ile
Balboa, junak i razbojnik, avanturistu r lruntovnik,
svoj mar5 u beslnrtnost

Nezabornvni trenutctk
Prelazak preko Panarnskt: prevlake podinje u
onoj provinciji Ko.jbi, rnaloj drZavici kasrka Karete,
dija je kcerka Balboina Zivotna drugarica; Nunjes de
Balboa, kako ie se docnrje pokazati, nije izabrao Lrai
najuirc mesto, pa je tin"re za nekoliko dana liroduiio
opasno prelaZen-je. Ali pri tako opasnom otiskivanju
u nepoznato za njega je rnoralo hiti od svega
najvaZnije osigurati pozadinu ili povlacernje tz
pomoc koga prijatel.jskog indijanskog plernena. [-)
deset velikih iamaca prevozi se l.jutlstvo iz l]ari;cna

24
u Kojbu, sto devedeset vo.inika naoruZanih kopl-jima,
madevima samokresima i strerlama, praienih velikim
doporom opasnih lovadkih pasa. Saveznik kasik dade
mt za nosade i sprovodnike svoie Indijance. I vei
Sestog septembra pode onaj slavni pohod preko pre-
vlake koji je taLio napore, ogromne (ak i za onako
smele i oprobane avaturiste. Ilo tropsko.i Lezi koja 1e
davila i iscrpljivala snagu, moraju Spanci da predu
najpre preko ntzrje, dije ie modvarno i groznicom
zatrovano tlo pokositi joS hiliade ljudi posle nekoliko
stoljeia prilikom gradenja Panamskog kanala. Vei
od prvog dasa valjalo je sekiront i ntadcm prosecati
put kroz divlju dZunglu lijana, kroz koju niko dotada
nije prolazio. Kao kroz neki ogromni zeleni rudnik
probijaju oni na delu tmpe ostalima put kroz destu,
uski hodnik,kroz koji onda ide dovek za dovekom u
beskrajno dugom nizu te vojske konkvistadora
drLeci uvek oruZje spremno u ruci. uvek dan i noi
napregnutih dula, da bi se odbranili od kakvog izne-
nadnog prepada urodenika. Podinje da ih zagu5uje
vruiina kroz spamu zadimljemr tartu dZinovskog
vlaZnog i zasvodenog drveia, iznad koga sunce
nemilice plamti. Milju po milju, prelivena znojem,
usana spedenih od Zedi, r.ude se deta pod svojim
teSkim oruijem; onda se odjedanput provale orkanski
pljuskovi, mali potoci se z,a tren oka pretvaraju u
brze bujice koje valja ili pregaziti ili premostiti
slabim mostovima od lika koje su tndijanci nabrnr
ruku podizali. Za hranu Spanci nemaju ni5ta drugo
do pregr5t kukuruza. Neispavani, gladni, Ledm,
opkoljeni zujanjem insekata koji su peckali i sisali
krv, probijali su se ljudi sve dublje kroz tmje, koje im
je cepalo odela i ranjavalo noge, odi su im pune
groznice, a abrazi naduveni od ujeda zujavih
komaraca, danju bez podinka, noiu bez sna i uskoro
vei sasvim iscrplieni. Ved posle nedelju dana
25
mar5iranja velikr deo ljudi vi5e ne moZe da i,zdrii
napore, te Nunjes de []alboa, z,nal:uci da prave
te5koie tek predsto_je, naredr{e da nije<lan nd
iznemoglih i groznrtavili ne ide dalie. On hoie sada
da preduzrne presudni poclvig sa najprobranijim u
svojo.j 6eti.
Najzad teren podinje ila se penje" D2ungiii se
rasvetljava, kaja samo u harol,rtirit nizinama moZe da
razvije svu svoju bujnost" Ali sada, kada ih vi5e ne
Stiti senka, ekvatorsko sunce okornito pada na njiho-
vo teSko oruZje i prLi.l-agano i samo u kratkirn eta-
pama umomi liudi su u stariju da se pr*ntraju korak
po korak uz onaj planinski vLlnac lrrdovitog zentljiSta
koji se kao neka kamena kidrna pruZa tlui maklga
razmaka izmerlu dva mora. Pogled biva rnalti polna-
lo slobodniji, noiu vazduh osveiava. Posle junadkih
napora tokom osanrnaest tlana" izgleda im da su
savladali najtef-e1' vei se diZe pred nlirna planinsko
bilo, sa dijih sc vrhova, po retirna iliriijanskih
sprovodnika, mogu videti oba okeana, Atlantski i
ona.jjo5 nepoznati i hezinreni. l,acifldki Ali traS tada
kada je izglcdalo da je dctinitivno pohcden podrnukli
otpor prirode, iskrsava pred njirna nov netrrrijatelj,
kasik onoga kraja" da sa stotinama svo"jih nrtliika,
strancima prepredi prolaz. No za burbr.r sa lncliyan-
cima Nunjes de Balboa rma tiovoljno iskusrvir.
Dovoljno je opaliti jedari plorun iz plr5aka_ pa da
veStadke munje i gn,niovi t'rpet pokaZu svn ju
oprobanu nradiju nad urodenicima. Beie uz st.raSnu
viku upla6eni ljudi, a pla5e ih r gone Sparici i lstvadki
psi. Ali umesto da sc vcseli lakoj pobecli, Balhoa je
kalja, kao svi Spanski (korrkvistadori, trednonr okrut"
noSir"r, baca judi nekoli[<ri be sponr,:clnii vezanih
zarobljenika, da rh iopor gladnili pasa iive raskida,
razdere i rascepa -- t() mu je kao neki sunrgat borbe:
sa bikovirna ili glatlijatorskih igara. "l'aj odvratni

26
pokolj blati posledn-iu noi uodi besmrtnog dana
Nunjesa de Balboe.
Besprirnerna je i neobja5njiva smesa karaktera i
osobina tih Spanskih konkvistadora. PoboZni vernici,
kakvih je ikad bilo medu hri5ianima, oni izazivaju
boga iz dubine duSe, a u isto vreme u njegovo ime
dine nedovednosti najsramnije u celoj istoriji.
Sposobni za najdivnija i najjunadnija dela hrabrosti,
poZrtvovanj a i izdrlljivosti, oni se medusobno vara-
ju i bore na najsramniji nadin, a ipak imaju usred tog
nevaljalstva izrazito oseianje za tast kao i zbllja
dudesni i divni smisao za istorijsku velidinu svog
zadatka. Onaj isti Nunjes de Balboa koji je uodi toga
dana bacao nevine i bespomoino vezane zaroblje-
nike pred besne lovadke pse, i koji je moZda zado-
voljno milovao te zveri sa dijih je ralja kapala jo5
sveZa ljudska krv, vrlo dobro zna kakav j e znataj nje-
govog dela u istoriji, i nalazi u odludnom dasu jedan
od onih velidanstvenih gestova koji se pamte kroz
stoleia. On zna, ovaj 25 septembar ostaie kao dan
svetskog zna(,aja i sa divnim Spanskim patosom
pokazuje taj tvrdi bezobzirni avanturista kako je pot-
puno razumeo smisao svoje istorijske uloge.
Evo toga Balboina velidanstvenog gesta: Uvede,
neposredno posle pokolja, pokaza mu jedan urodenik
neki bliski vis i obavesti ga da se sa te visine vei
mole videti more, nepoznato JuZno More. Balboa
odmah izdaje svoje zapovesti. Iznemogle i ranjene
on ostavlja u opljadkanom selu i nareduje ljudima,
koji su jo5 sposobni da mar5uju - ima ih svega jo5
Sezdeset sedam od nekadaSnjih sto i devedeset s koji-
ma je nastupio svoj mar5 izDarijena- da se penju na
onaj vis. Oko deset dasova izjuJra vei su blizu vrha.
Preostaje jo5 samo da se popnu na jednu malu golet-
nu glavicu, i tada se mora pogled prostreti do u
beskraj.

27
 U tome dasu nareduje Balboa svojoj deti da
stane. Niko ne sme da ide za njim, jer taj prvi pogled
nanepoznati okean neie ni s kim da deli. On hoie da
ostane za ve(na vremena prvi i jedini Spanac, prvi
Evropljanin i prvi hri5ianin koji je, preploviv5i jedan
ogromni okean na5ega sveta, to jest Atlantski, u isto
vreme gledao i drugi, onaj jo5 nepoznati, Pacifldki
Okean. Lagano, dok mu je srce lupalo, proZet
zna(ajem toga trenutka, penje se on uvis drZedi u
levoj ruci zastavu, a u desnoj mad. Usamljena silue-
ta usred ogromnoga horizonta. Polako se on penje
bez Lwbe,jer je pravo delo vei udinjeno. JoS samo
nekoliko koraka, i jo5 manje, i sve manje, i zaista dim
stiZe na vrhunac pred njim se otvori beskrajan
pogled. Onamo, iza sve niZih brda, onamo gde se
spuStaju Sumoviti zeleni breZuljci, leZi do u beskraj
jedna dZinovska, sjajna metalna ploda, sjajna kao
metalno ogledalo, more, more, novo, nepoznato,
nikada ne videno, basnosnovno more o kome se
dosad samo sanjalo i koje je godinama i godinama
uzaludno traZio Kolumbo i svi njegovi sledbenici;
more diji talasi zapljuskuju Ameriku, Indiju i Kinu. I
gleda Vasko Nunjes de Balboa, i gleda, i gleda,
ponosan iblaZen, napajajuii se sve5iu daje njegovo
oko prvo oko Evropejca u kome se ogleda beskrajno
plavetnilo toga mora.
Dugo i zanosno upire Vasko Nunjes de Balboa
svoje poglede u daljinu, i tek onda poziva svoje dru-
gove, svoje prijatelje, da s njim dele njegovu radost i
njegov ponos. Nemimo, uzbudeno, dahcuii i viduii
uspinju se, pentraju se, trde :uzbreg, bulje i dude se i
upuiuju svoje odu5evljene poglede onamo. Najedan-
putzapeva otac Andres de Vara ,,Tebe boga hvalimo",
i odjednom prestade vika i larma. Svi oni opori i
grubi glasovi vojnika, pustolova i razbojnika sjedi-
niSe se u poboZan hor. U dudu gleclaju lndijanci kako

28
na jednu red sve5tenika poseko5e jedno drvo, da bi
posadili jedan krst i u to drvo urezali inicijale imena
kralja Spanskoga. I kad podigo5e taj krst, bilo je to
kao da njegova dva drvena kraka hoie da obuhvate
oba mora, Atlantsko i Pacifidko, sa svim njihovim
nevidljivim daljinama. Usred straSnog iutanja istupi
Nunjes de Balboa pred svoje vojnike i odrZa im
govor. Rede im da imaju za lta da zahvaljuju bogu
koji im je podario tu milost, te da ga mole da im i
ubuduie pomogne da osvoje i to more i sve te zemlje.
Ako hoie da i dalje idu za njim, kao dosada, vratiie
se iz ove Nove. Indrje kao najbogatiji Spanci. Mahnu
zastavom na sve detiri strane vetra, da bi uzeo u
posed i ime Spanije sve ove daljine koje ti vetrovi
obilaze. Onda pozva pisara Andreju de Valderabana
da sastavi povelju koja ie zabeleLiti za sva vremena
ovaj svedani din. Andreja de Valderabano razvije
pergament, doneo ga je u zatvorenom drvenom
kovdeZiiu sa mastionicom i perom za pisanje i vukao
ga kroz Sumu, i pozva sve plemiie, vitezove i
vojnike - los Cabballeros e Hidalgos u hombres de
bien - da posvedode da su bili prisutni pri otkrivanju
JuZnoga Mora, Mar del Sur, koje je udinio
visokopo5tovani gospodin kapetan Vasko Nunjes de
Balboa, guvemer njegova visodanstva i da potwduju
da je ,,ovaj gospodin Vasko Nunjes bio onaj dovek
koji je kao prvi ugledao ovo more i pokazao ga svo-
jim pratiocima". Onda ona Sezdeset sedmorica
sido5e sa breZuljka, i od toga 25 septembra 1513
doznade dovedanstvo i za poslednji, dotle nepoznati
okean na zemlji.

29
 Zlato i biser
Sada jestvar siguma. Videli su more. A sada
hajdemo dole na obalu, da se oseti tavlaLna pudina,
da se opipa, da se okusi, da se sa njenog Lala zagra-
bi. Dva dana tra.je silaZenje, pa da bi za ubuduie
prona5li najpredi put sa brda na more, Nunjes de
Balboa podeli svoju detu na pcrjedine grupe. Treia od
ovih grupa, pod Alonsom Martinom, stiZe prva na
Zal, i koliko su mnogo dak i prosti vojnici ove trupe
pustolova proZeti sujetom. Slave i Lude za besmrlno-
Siu, prosti voinik Alonso Martin nareduje da mu
pisar odmah crno na belo potvrdi da je on bio prvi
koji je nogom zagazio i ruku zamodio u te bezimene
vode. I tek kadaje stavio u dZep svoga siiu5noga Ja
jedan trundii besmrtnosti, Salje on Balboi vest da je
stigao na more i njegor,rr pudinu rukom npipao"
Odmah se Balboa sprema na jedan novi patetidni
gest. Sledeieg dana, bio je to po kalendaru
Miholjdan, pojavi se on na Lalu praien svega sa
dvadeset i dva druga, da bi i on lidno, kao i sveti
Mihajlo, sa pripasanim oruZjem uzeo u posed novo
more u obliku svedane ceremoniie. Ne gazi on
odmah u vodu, nego ponosno deka kao njen gospo-
dar i zapovednik odmarajuii se pod jednim drvetom.
da plima penjuii se njemu dobaci svoje talase jedan
po jedarr, i da mu liZe prste kao odani pas svojirn
jezikom. I tek onda ustaje, baca Stit na leda, da se kao
ogledalo sija na suncu, uzima mad u jednu ruku, a u
drugu zastavu Kastilje s ikonom Bogorodice, i zako-
radi u vodu" Tek poito ga talasi obuhvati5e do kuko-
va i kad se nade kao umodem u taj veliki tudi ele-
ment, Nunjes de Balboa, dotada5nji buntovnik i des-
perados, a sada najvemiji sluga svoga kraija i tri-
jumfator,_ mahnu zastavom na sve strane i glasno
viknu: ,,Ziyeli visoki i rnoini vladari Ferdinand i

30
Joana od Kastilje, [,eona i Aragona, u dije ime i za
iiju kraljevsku kastiljsku krunu ja ovde zauzimam
stvarno i trajno i fizidki sva ova rlora, i zemlje, i
obale, i luke, i ostrva, i kunem se, ako bi ijedan
vladar ili drugi kapetan, bilo hriSianin, bilo nevernik,
kakve god bio vere ili staleZa, istakao makakvo
pravo na ove zernl.ie i ova mora, da iu ih braniti u
rrne kraljeva Kastilje, kojima oni pripadaju sada i na
sva vremena, dokle bude sveta i veka i do dana
stra5noga suda""
Zakletvu ponovi5c svi Spatrci, te za trenutak nji-
hove reii zaglu5i5e glasnu huku pudine. Svaki od
n"iih pokvasi svoje usnice morskom vodom, pa opet
zabeleLi pisar Andreja de Valderabano, to jest zapis-
nidki ustanovi ttzimanie u posed i zakljudi svoj doku-
nrent redima: ,,Ova dvadeset i dva lica, kao i pisar
Andre"ja de Valderabano, bejahu prvi hriScani, koji su
zagaz:li svojorn nogom u JrtZno more. Svi rukama
zahvati5c tu vodu i okvasi5c njome usta, da vide je li
ta voda slana kao i voda u drugim morinta, i kad
videse da je to tako, zahvaliie gospr:du trogu."
SvrSentr je veliko delo. Satla je joS trebalo iz toga
junadkog preduzeia izvuii ovozemalisku konist. Kod
nekoliko urotlenika Spanci zaplcniSe ili trampom
dobiSe nestr: zlata; ali usred njihova trijumfa dodeka
ih novo iznenadenje. jcr irn Indijanci doneso5e pune
prcgrBti dragocetrog bisera, ko.ii nado(e i,a obliinjim
ostrvima u velikim kolidinama, a tnedu zrnima u tom
hisem bese i ono zrno koje.ie nazvano,.Pelegrinonr"
i ko.!e je opevao Lope de Vega, jer je krasilo krunu
Spariije i Engleskc kao .jedno od najlepSih bisernih
zrna uopSte. Spanci napuniSe sve dZepove i sve vreie
tirn dragocenostima, koje ovde nisu vi5e cenjene od
*oljki i Sljunka, a ka<i zatim pohlepno zapita(e z,a
stvar koja im je bila najvaZnija nil svetu, to jest za
zlato, jedan od kasika pokaza rukom onamo prcma

1t
jugu gde konture brda blago i5dezavahu na horizon-
tu. Tamo, rede on, leii zernlja sa neiz.mernim bla-
gom. Tamo vladari obeduju iz zlatnog posuda, a
velike detveronoine Zivotinje - kasik je rnislio na
lame, prenose najdivnije tovare u kraljevu riznicu"
On kaza ime zernlje, koja se juZno odatle nalazi u
moru i s onu stranu brda. Zwi:alo je nrelodiino i
strano kao ,,Biru".
Vasko Nunjes de Balboa upire pogled za
prulenom rukom kasika. onamo u daljinu gde brda
biago iSdezavaju u nebu. Blaga, zavodljiva red Biru
odmah se u srce ureza. Srce mu nernimo lupaSe. Po
clrugi put u njegovom iivotu pn:Zi mu se iznenada
ogromna prilika. Prva vest, vest Komagrina o
bliskom moru, bila ie ispunjena, on je na5ao obalu
bisera, JuZno More; a moZda de rnu poii z.a nrkom i
druga stvar: otkriie, osvajanje Carstva Inka, ;ilatnog
carstva ovozernalj skog"

Bogovi retko daju...

JoS uvek u daljinu eeZnjivo upire poglede Nrrn jes
de tsalboa. Red ,,Binr", ,,Peru"', zr.oni kroz njeguvu
du5u kao neko zlatno zvono. Ali - o da bolna oriri-
canja! * ovaj put on ne sme da pravi dalja istrazivanja.
Nema carstva koje bi se moglo osvojiti sa dva ili tri
tuceta izmudenih ljudi. Stoga se valja pre svegir
vratiti u Darijen, pa dnrgom prilikom sa prikupljc-
nim snagama poii u Novi Ofir putem koii je sada
otkrio. No ovaj povratak neie biti nimaln lnl':ii"
Moraie Spanci da se opet protrijaju kroz dZunglu, tla
se opet izlaLu prepadima urodenika. Nije to vrit:
ratna jedinica nego mala trupa groznidavih ljruli koli
se vuku poslednjim ostatkonl snage -- i sam llaliroa
smrtno je oboleo, te ie ga lndr.j;lnci mclrati rl;r lruie u

.32
nosiljci. Posle detiri meseca najstra5nijih napora
stiZe on 19 ianuara l5 14 opet u Darijen. Ali izvr5eno
je jedno od najvecih dela istorije. Balboa je ispunio
svoje obeianje. Obogatio se svaki njegov saradnik
koji god se usudio s njime u neizvesnost; njegovi
vojnici doneli su sa obale JuZnog Mora toliko blaga
koliko nije nikada doneo ni Kolumbo, ni drugi osva-
jadi, pa ie od toga dobiti svoj deo i drugi kolonisti.
Petina se stavlja na raspolo2enje kruni, a niko tri-
jumfatoru ne prigovara Sto je naredio da u podeli
plena sudeluje i njegov pas Leonsiko i da kao i svaki
drugi ratnik dobije nagradu za to Sto je onako junadki
dupao meso sa Zivih tela zlosreinih urodenika, i to
da dobije 500 zlatnih pezosa. Posle takvog uspeha
niko u kokrniji ne osporava da bude guverner.
Pustolova i buntovnika slave kao kakvog boga, te on
ponosno moZe da poSalje u Spaniju vest <la je izvr5io
za kastiljsku krunu veie delo nego iko drugi posle
Kolumba. U njegovom naglom usponu sunce nje-
gove sreie probilo je sve oblake koji su dosada pri-
tiskali njegov Zivot" Niegovo je sunce sada u zenitu.
Ali neie dugo da potraje Balboina sreia. Svega
nekclliko meseci docnije, .jednog sjajnog junskog
dana tiskalo se prema i.alu zadudeno stanovni5tvo
Darijena. Jedno se jedro be5e zasijalo na horizontu, i
vei samo to u ovour izgubljenom zakutku sveta
izglcclaSe kao dudo. No, gle, zatirnjedrom po.javi se
i drugo, pa trecie. pa detvrto, peto. cela jedna llota
brodila je prema luci. Ubrzo se doznade: sve je to
posledica pisura Nunjesa de Balboe; ali ne one vesti
o njegovoj pobc<ii --6na jo5 ne bese stigla u Spaniju
-- rlego onog ranijeg izve5taja, kojim je sproveo
saop5tenje kasika o blizini JuZnog Vlora i Zlatne
Zem71e, i ko_iim je molio vojsku od hiljadu ljudi, da
bi te zemije osvojio" Spanska kruna se nije skanji-
vala da za takvu ekspediciju sprenri tako silnu flotu.

J_1
Ali nikome u Sevilii i Barceloni niie ni za dasak
padalo na ufir, da se tako vaian zadatak poveri tako
ozlogla5enom pustolovu i buntovniku kakav je bicr
Vasko Nunjes de Balboa. Salje se naroiit guverner,
jedan bogat, visokog ugleda, Sezdesetgodi3nji ple-
mii, PedroAriias Davila, obiino zvani Fedrarijas, da
bi kao kraljev guverner najz,arl napravio reda u
koloniji, i da bi izvr5io sudenje za sve dotle pod:i-
njene prestupe, da bi pronaSao ono JuZno IVIore i
osvojio obecanu Zemlf u Zlata.
No sad se Pedrarijas nade u nezgodnoj situaciji.
S jedne strane be5e dobio nareclenje cla huntovnika
Nunjesa de Balbou pozove na odgovornost za pro-
gonienje ranijeg guvemera, te da ga, ako se pokaie
da je kriv, stavi u lance ili smakne; s druge strane,
naredenje da otkrije JuZno More" Medutlnr, tek Sto
njegov damac pristade uz obalu, on doznade da je
baS taj Nunjes de tsalboa komr on treba da sucli,
izvr5io na svoiu ruku ono veliianstveno delo i da je:
ta.j buntovnik doZiveo trijumf koji je njenru bio
namenjen i uiinio Spanskorn prestolu uslugu.
najvecu posle otkrica Anrcrike. Sada, razume sc, lle
moZe on vi5e staviti na panj glavu toga {oveka kao
kakvog obidnog zlikovca. on ga mora udtivo p\)2,-
draviti, iskrenn mr"r i;estitati. No od toga trenutka
svr5eno je sa Nunlesom de [Jaltroa. Nikacla
Pedrarifas neie oprostiti svome suparniku Sto je na
svoju ruku izvr$io ono clclo za koje 1e on poslzrn, i pr.r
kome bi on ostao slavan zit sva vretllena. Dodu5e. da
ne bi ogorriio koloniste nre vrenlena, rnora on da
prikriva mrinju protiv njihova junaka. Istragil se
odlaZe, dak se utvrduje laian rnir na ta,j nadin 5to
Pedrarijas svcrju rodenu kderku, koja je joS ostzrla u
Spaniji zaruduje sa Nunjcsonr de llalboa. Ali nicso-
va mr2nja i njegova surevnjivost protiv Balhot tilne
se nimalo ne umaniuje. nego se joI po1,:.rllvu"
34
nnroaito kada se doznalo u Spaniii za llalbrtina dela
i katl otuda clorie dckret cla se nekadaSnjetn bun-
luvniku naknadno poclari trtula koju -lc on samo-
volino prisvtilio, te da so i Balboa na isti nacin
rrilcnujc namcsnikom, a Pedrarijasu ,,se narcdi da se
s njinr dogovara o svakoj vaZniioj stuari". Za dva
l,uvemera beSc ta r.emlia premalena. Jetlan otl njih
rirorao .ie da uzrnakne. Jc<lan od rrjili morao je da
liropadne.
Oseti Vasko I\tunjcs de Balboa tla mu viSc glave
visi nrai, jer.jc u mkama Pedrarijasa i vojna sila i
sud. Zato se on po dnrgi liul reSi na trckstvo, koje rnu
ie prvi put rinako silno uspelo -na bekstvo u bes-
inrtrlost. ()n zarnt-rli l'}cdranjasa da rnu dozvoli
tpremiti jedan polrod rr svrlru istraZivanja obalir
JuZnog Mr"rra i dii rh osvo"ji u veccru upscgu. Ali stari
buntovnik inra narnr:t'u r.'!a tra drugol obaii tnora
l)ostane nczilvisan od rnakakvtlg naclzrrra. cla sant
iz-gradi tnornaricu i prtstattc gosporiarotn svoje
provincije, te da, po rriogr"icnusti, osvr4t basnoslovni
,.Liiru", t)be.:alu 1-errrrlju Novog sveta. Pectrarijas
lukar,o na to pristaje" Ako u tolnL.'pr"eduzeiu tsalboa
propartie" tirn bolje Aku rnu deio uspe, _fo5 uvek
ostaie dosta vrunrena da so oslilbtldi toga prcterano
slavoljuhlvotr4 f oveka.
f ime zaptriu Nunjcs d* IJalboa svoje novo bek-
stvcl n bcsrnrtnclst; r'),cgov rLugi podvig rnciirla ie _ioB
velii:anstv*ni.ii negu prvi, iako se nrju slavio koliko
onaj irrvi, jer istuli.ia uvek slitvi s;In-lo {)Itc: ku-1i ima.iu
uspr':lru. Ovai put nrj sanlo ito lliilboa prcde prcko
:remliuu::a sa svojortt trill:totil ilt':rl{) llitrL:(ii da stol.irrtt
uroclenika prevuku prektl trrila drvo, drrskr:, konerpce,
letlra, sidra, i:ekrke, kulikrr je dovoljrru za eetiri hri-
gantinr:" Jer, rrko butle iruao fl<itt"t s drugc sttane, onda
nrote da osvu.ii. svrl obillc i biscrna (,ltt'va i Peru, bas-
nilsluvni Penl. No ova.i put rad,r,"r sudbina protiv

J5
 t
I
il

neustraSivog doveka, precl njih izbijahu neprestano :

sve nove i nove prepreke. Dok se probi.jao kroz

vlaZnu dZunglu, crvi mn izgrizo5e drvo; dok dugadke
daske stigo5e do <lLrale, postale su neupotrebljive.
Balboa ne klonu duhorn. On narecli da se u Sumarna
Panamskog zaliva poseku nova stabla i naprave nove
daske. N_iegova energija izvr5i prava duda - izgleda-
lo je kao da je sve poSlo za rukom. I vei se napravi5e
brigantine, prve na Pacifidkom Okeanu" Ta<la se
najedanput diZe burni tornado i strahovito nabrrja
reka na kojoj su se nalazile sagradene lade" f)ovr5ene
lade otkido5e se sa lanaca i razbi5e se na moru.
Valjalo po treii put podeti, rnajzad pode im za rukom
da naprave dve Lrrigantine" Balboi su bile 6rotrebne
jo5 samo dve, jo5 samo tri, pa ie onda moii da krene
na osvajanje one zemlje o ko.joj sanja dan i noi, sve
od onog dasa kacl je kasik pruZio ruku na.jug i Jrrui
irut izgovorio darobnr; red ,,Binr". Narediti cla se zir
njim po5alje joS nekoliko hrabrih oflcira i joS ncsto
Ijudi za dopunu trupa, pa de moci da osnuje svo"je
carstvo! JoS samo nekoliko meseci, jo5 samo nralkcl
sreie radi potkrepe unutraSnje odludnosti, pa clc:
istorija morati da nazove pobednikom Inka i osva-
jadem Perua njega Nunjesa de Balhou a ne Pizara"
Ali sudbina nije mnogo velikoduina iak ni
prema svojim rniljeniqima. Retko bogovi podaruiu
ljudima vi5e nego.iedno jedino besmrtno delo.

llrotrtast

Nunies de llaltroa vei je gvoz;clenorn enerqr jorn

pripremio svoje veliko delo, ali tra5 taj clrski rrspclr
iz,aziva novu opasnost za njega, jer zavidljivo oko
Pedrari jevo nestrpljivo prozire nanrcr(' rl.lcrrrx-r
potdinienog doveka. MoZda mu.ie neki izdajrrik jlvio

36
tr kakvcrj vladavini sanja slavtrljubivi flalboa, moZda
se samo iz surevnjivosti bojao iednog novog uspeha
staroga buntovnika" ililo kako trilo, on iznenada
posla I3alboi srdainu gror"uku, da bi pre nego podne
svojc osvajanjc ipak joS jednom do5ao na dogovor u
Aklu, gradii blizu Darijena" llalboa se ponada da ie
mu Pedrarijas dati joS nove vojskc, odazva se pozivu
r odrnah kr"enu. Ispred gradskc kaprye izacle rnu u sus-
ret jedna mala grupa vojnika, kao da je htela da ga
lrozdravi: otr radosno pro2uri pren)a njcrj, da bi se
,,-agrlio sa rl.ienim vodom a svo.iirn dugogodi5njim
rtrugom u ortDju, svo-jim pratiocern pri otkrivanju
.luZnog Mora, svtrjirn vcrninl prijateljern Franciskom
Pizarom.
Ali mu Franciskr: ['izaru stavi na ranrc svoju
reSku ruku i rede rnu dajc uhapSen. I Pizara rnudi Zed
za trcsnrftno5iu, i njega goni poirlepa da osvo-ji
zernlju zlata. Ni njenru nrolda nijc rnrsko da ispred
njega ncsta onog ilrskog cuverka kn;i stoji pred njinr.
(luvcnrer l'edrari.jas otr,'ara suder4c zbog toboi-nje
Jroburrc i sud radi brzo i nepravetlno. Vei za nekoliko
dana kor"ada Vasko Nunies rle llalboa zajedno sa
najvernrjinr otl svojih druigova na gubiliBle. Sinu
dZelatov mad i za .jcdan trcnutak otkotrlja se glava i
u qjo-; sc ugasi zauvck ono oko koje je kao prvo u
covei:anstvu isl-ovrsrncno gledalo oba okeana Sto
uhuhvata.ju naSu zcml ju.

1V
 OSVAJANJE CARIGRADA
29 rnaj 145i godine

Svest o opasnosti

Dana 5 februara 145 t godine donese potajni gla-

snik najstarijem sinu sultana trVIurata, 21,-gadi$njern
Mehrnedu, u Malu Aziju vest da rnu je urmro otac. Ne
kazujudi ni redi svojirn doglavnicirna ni svojim
savefiricima, baca se ovaj lukavi i energidni vladars-
ki sin na svoga najboljeg konja, i bez predaha pod
bidem tera sr/oga punoknrnog hata sto dvadeset milja
do Bosfora, gde se odnnah prevazi na Gatripolje, na
svropsku strinu. Tek tamo otkriva on najpbuidani-
jim od pratilaca da rnu je otac umro, p& da bi unapred
osujetio svakome drugorm pretenzrju na presto, on
brzo sakuplja detu probranih ratnika i vodi je u
Jedrene gde ga zaista bez otpora priznaju za gospo-
dara Otornanskog Carstva. Vei prva dela Meh-
medove vladavine pokazuju njegovu utasnu i
bezobzimu re5enost. Da bi se unapred osloboCio
svakog takmaca carske krvi, on nareduje da se nje-
gov .lo5 rnaloletni brat udavi u kupatilu, a odmah
zatirn - i to pokaruje koliko je bilo srni5ljeno njego-
vo lukavstvo i divljina - on za ubijenim Halje u smrt
i ,rjegovog utricu, najmtrjenog u tu svrhu.
Vest da je mesto staloZenog Murata postao
turskim sultanorn ovaj mladi, strastveni i stravoljubivi
Mehmed ispuni Vizantiju uZasom, jer se vei zna od
stotine dou5nika da se ovaj slavoljubivi dovek zakleo
da ie zauzeti nekadaSnju prestonicu sveta i da on

38 "d$
dr,.

uprkos svojoj nnladosti provodi dane i noii kujudi

planove za to svoje Zivotno delo; istovremeno svi
izve5taji potvrduju da novi padi5ah pokazuje
izvanredne sposobnosti, vojne i diplomatske"
Mehmed je istovrefiIeno i poboZan i okrutan, i
strastven i podrnukoo, uden dovek, koji, voli urnet-
nost, koji dita Cezaru i rirnske biografije na latin-
skom jeziku, a istovremeno je varvarin koji proliva
kry kao vodu. Taj dovek finih rnelanholidnih odiju i
o5tra, zajedljiva, papagajskog nosa, pokaruje se
ujedno i kao neurnoran radnik, i kao neustra5iv
vojnik, i kao diplomatabez skrupula, a sve te opasne
sile ukazuju koncentridno u istom srnislu da ie on
svoga dedu Baj azita i svoga oca Murata, koji su prvi
put pokazali svetu vojnidku prernoi turske nacije,
daleko prevazict u njihovirn delirn a. Zrra se, oseia se,
pryo Sto ie on zgrabiti biie Yrzantua, taj divni
adidar, poslednji ostatak carske krune Konstantinove
i Justinijanove"
Taj dragulj stoji zaista tu na domaku neza$tiien
da ga zgrabi odtrudna Saka. Ytzantinska irnperua,
Istodno rimsko carstvo, koje je nekada obuhvatalo
svet prostiruii se od Alpa do Fersije, pa odatle do
aziskih pustinj e, jedno svetsko carstvo koje se pro-
stire na mesece i n:lesece hoda, rnoZe sada lako da se
prede za tri sata: od Zalosnog Ytzantinskog carstva
nrJe viSe ni5ta preostalo do glave bez trupa, do pre-
stonice bez zernlje: Konstantinopol.i, Konstantinov
grad, stari Vizant, pt dak ,i od tog Vizanta pripada
caru, vasileusu, jo5 samo deo, dana5nji Stambol,
dok je Cltltl pripala Denovljaniryl, a sva zeml.ia
izvan gradskih bedema Turcima - nije veie od dlana
to carstvo postrednjeg carU upravo to je sarno jedan
dZinovski bedem oko crkava, palata i natrpanih kuia,
koji se zove Vizantijom. Vei jedanput do koZe
opljadkan od strane krsta5a, opusto5en od kuge,

39
i'
*l
iznemogao nerpr*stnno se hranedr r:d rrornaclskih naro-
da. pocepan n;rciolralrrirn i vr,'rskim trzovjcama, ta"j
grad ne rnof,c vi5e ela skupi ni voiske ni hrabrosti da
lii se svojoln snagon.] odbranio od neprijalelja koji ga
je kao polip vei odar,no sa svih strana obuhvatio"
Otpor pclslednjeg vizantinskog cara Konstantina
Draga5a. to je piait izatkan od vcrtra, a kluna mu je
igradka sutlbine" A1i tra5 stogtr ito je opkoljen od
'luraka i 5to preclstavlia svetinju za cco zapaclrri svet
zbog zajednii:ke hilladugodi$nje kulture, ova
Vizantija zna(i za l-..vxrpu sirnbol njene dasti" Samcr
ako ujedirr.feno hriSianstvo zaltiti ovaj pcrslednji i
vei naieti bedern na Istoku moci ie Aja Solija da i
dalje ostane bazilika vere, posledriji i ulcdno najlep5i
hrant istodnorirnsk og hriScianstva "

Konstanlin -ie or"lmah shvatio opasnost. I pored

svih miroljubivih izjava IVlehmedovih Salfe on u
razumljivonr strahu glasnika zil g,lasnil<orn u itahju,
Balje glasnike papi. Vhneciji, tlenovi. da mu poialju
galija i vojnika. Ali Rim r:kleva, okleva i v'onr,:cija.
lzmedu vero istoka i verr Znpaela,jo5 uvek zija stara
leoloSka provali"ja. (irika r.:rlcva mrzi rimsku. l.Jjerr
patrijarh ne pristaje da. u papi prizna vrhovnoq pa.;li-
rzr" flocluie, pred opasrlr:5rlu ncl I'uraka odavno je rrzr
dva satrora, u Ferari i l.irenci, zakliui:eno da se dve
crkve opet s.jedine, i eato.ic Vizantili obccana prirnod
protiv T'uraka. ;\li tr.rk ito .ie prrpustila opasnost z,a"
Vizantiju, grriki sintx-li orlhise cla uguvor prr:veclu n
zivot; tek sada, otl<aksr h,'lelrrlrcd postade suharr,
nevolja pritegnrr pravrslavnu tvrdogl;rvr:st: zajeclno
sa svojom rr"rolburn za prvlr pomod izvesti Vir.antiia
l{im da r:e popustiti. 'I.rda se gahje nakrca6e vojnici-
rna i nrunicijom, ir na jednoj ladi tiopL:vi i papin legat
da svcri:arx) sprLlvede iemiretrie dl,eju crkava i cla
otr.iavi prccl r:elim svet()rn, da ile svako ko nalrarlu*
Vizanti ju iruati trlro1 irr sr:h': r rl erii rr j*no hr iicrr r r:it r,;.r.

40
 I-i ttrrgi.j a izm ire nj a

Be5e to onoga deccmbnrskog dana velidanstven

prizor: divna bazilika, diji nekada5qii sjaj mramora i
mozaika i blistavih dragocenosti mi danas u dZamiji
ne moZemo ni da naslutinto, slavi veliku svedanost
pornirenja. OkruZen svim dostojanstvonicirna svoga
carstva pqavlju.je se vasileus Konstantin pod svojom
carskom kmnom kao vrhovni svedok ijamac vedite
sloge. Ogromni prostor ko.1i je osvetlien sveiama
dupke je pun. Sa oltara bratski sluie liturgi-fu legat
Itimske stolice Isidor i pravoslavni patrijarh Gri-
gorije" Prvi put se u ovoj crkvi opet pominje u
rnolitvi papino ime. Pn',i put se istoclobno na latin-
skorn i grdkom jeziku vinulo poboZno pojanje gore u
kubeta vedite katedrale, pri dernu u svecanoj povorci
oba poniirena klira nose k.osti svetog Spiridona. Istok
i Zapad, jcdna i druga crkva izgleda da su zauvck
vezane i napokon. joS.re jcdamput posle toliko godi-
na i godina ilodinaike svadc ispumjena ideja
I:vr<lpe, smisao zapadne civrUzacije-
No kratki su i prolazni trcnutci razurne i ponrire-
lrja u isloriji. JoS dok se u crkvi poboZni glasovi
stapa"iu u za-jetlni(:ku mulitvu, vei nnamo n;ipolju, u
jednoj manastirslto.j ccliji, sikcje udeni kaluder
Genadije protiv [,,atina i protiv izda.ie prave vere; tek
Sto je razunl spleo vezu mira, erlo gde je fanatizam
opet prekida. I ba5 kao 5to grcki klir malo misli na
istinsko podvrgavaLrje isto se tako malo seiaju pri-
.yatelii s druge strane Srcdozemnog Mora cla su obe-
<!aii pomoi. Dodu$e, prebacu.ie se nekoliko galija,
nekolike stotine vo-jnika i gracl sc posle toga prepuita
svojoj sudbini.

41
 !
Rat paiinje
Kad tirani spremaju rat, oni obilakr govore o
tniru sve dok se potpuno ne naoruia.ju. Bai tako i
Meirmed penjuii se na presto prinra poslanike cara
Konstantina sa rrajprijateljskijim redima punim
pomirenja; on se javno i svedano kune bogom i svo-
jim prorokom, andelima i Koranom, da ie najvernije
duvati ugovor sa vasileusom" Ali istovremeno podlac
zakljuduje sporazum o ohostranoj neutralnosti sa
Ugrima i Srbima na tri g<ldine * to su upravo one tri
godine u kojima Zeli da grtdbez smetnje osvoji. I tek
tada, po5to je dovoljno obeiavao mir i kleo se,
Mehmed izaziva rat jednim kr5enjem prava.
Dotada je Turcima pripadala samo aziska obala
fJosfora, pa su tako lade mogle da idu nesrnetano iz
Mzantije u Cmo More, u svoju Zitnicu. 'Iaj prolaz
Mehmed sada prekida time Sto, ne trudeii se da pmZi
makakvo opravdanje, pravi.jedrnr tvrdavu na evrop-
skoj obali, kod Rumenlihisara, i to na onome naju-
Zem mestu gde je nekad, u persijsko vreme, hrabri
Kserkses preSao preko moreuza. Preko noii se pre-
vezoie tisuie, desetine tisuia radnika na evropsku
otralu, koja se po ugovoru nije smela utvrdivati (.ali
Sta tiranima vrede ugeivori?) i opljadkaie okolne
njive radi svoga izdrf.avanjq poru5i5e, ne sarno kuie,
nego i starodrevnu crkvu svetoga Mihajla, da bi
dobili kamenje za svoju kuh.r; lidno sultan rukovodi
gradnjorn bez podinka, danju i noiu, a Vizant mora
bespomoino da glecla kako rnu se prrekicla slotrodan
prisfup prema Crnom Moru, prr:tivno pravu i ugovclnr.
I vei prve lade knje hoie da proclu dotad slobodnrrl
morern izloZene su napadauju usred mira, pa karl
takn podc za rukom ta prva proba nasilja, postalo jc-
nepotrebno svako dalje pretvaranjc. ["] avgusfu 1.,1.51
godine pozva Mehmed sve svoje age i piric i
otvoreno im izjavi da ima nameru da napadne Vizant
i da ga zaszme. Tbj objavi ubrzo sledova brutalan
din; razasla5e glasnike kroz celu tursku carevinu, da
sakupe sv€ za oruZje sposobne, i 5 apritra 1453 pre-
plavi nepregledna otomanska voiska polje pred
Vizantom tik do njegovih zidova, kao da je iznenada
provalila straSna poplava.
Na delu svojih trupa, s.iajno odeven, ja5e sultan
da razapne svo"j Sator prema Lrkas-kapiji. Ali pre
rrego Sto pred svojim Satororn izvesi zastavu, da se na
vetru zaleprSa, on naredu.ie cla mu se po zemlji
prostre molitveni cilirn. Bos staje na nj i klanja se tri
pruta licem okrenut prema Mekt, tielorl dodirujuii
zemlju, a za njirn - velidanstvenog ii prizora - dese-
tine hiljada i hiljatla njegovih vr:tnika klanjaiu u
istom pravcu, na isti na0in, u istom ritn:u, u istoj
lnolitvi Alahu, da irn podan snage da pobecle. '[*ek
tada diZe se sultan" Skru5enjak se pretvara u izazi-
vada, sluga boTji u gospodara i vo.inika, i sad njegovi
telali, njegovi glasrrici, trie kroz ceo logrir da na sve
strane objave uz bubnjuve l trilbe: opsacln je podela"

lJedemi i topovi
Od svoie snage i sil* ima Yizantlja jo5 sarno
betieme; niSta iot iz njene nekadasnie proilosti, kcrla
je obuhvatala ceo svet, nije ostalo nego to nasledstvt-r
iz jednog velikog i srecinrjeg vremena. Trougao grada
zaStiien je trostnrkirn okloporn. Ne5to niii, ali joi
uvek silni pokrivaju kameni bederni bokove grada
prema Mranrornom N,loru i Zlatnom Rogu; u dZinov-
skim razmerama diZo sc nasultrot gtudobrana prema
otvorenorn polju takozvani 'feodosiiev zid. Vei je
unapred Konstantin, prede,rsedajr-rii butiuce opasnos-

4-1
 ti, opasao Carigrad kamenim blokovima, a te bedeme
Justinijan je jo5 dalie izgradio i utvrdio; no pravi
bedem stvorio je tek Teodosije zidom duginr scdam
kilometara, o 6ijim silnim blokovima jo5 danas
svedode ostaci prekriveni brSljanom" Ukra5eni gm-
dobranima i zupcima, za5tiieni vodenim opkopima,
0uvani jakim detvrtastim kulama, podignutirn u
dvostrukom i trostrukom nizu i kroz hiljadu goclina
od svakog cara ponovo dopunjavani i obnavljani. Te
velidanstvene zidine vaLile su u svoje vreme kao
savr5ena slika nedega neosvojivoga. Kao Sto su
nekad odolevali divljim juri5ima varvarskih horda i
vojskama Turaka, ti detvrtasti blokovi sposobni su
jo5 i danas da prkose svima dotle izmiSljenim ratnim
instrumentima, nemoino se od njih odbijaju meci
juri5nih jaraca i ovnova, novih ratnih ai-dajamerzera
od njegovih uspravnih zidova, i nijedan grad u
Evropi nije dvr5ie ni bolje za5tiien nego Sto je
Carigrad Teodosijevim zidom.
Zna Mehmed bolje nego iko i te zidove i njihovu
snagu. Vei mesecima i godinama u snovima i u
neprospavanirn noiima njega mudi samo jedna
misao, kako da osvoji ono neosvojivo i razori ono 5to
je nerazorivo. Na njegovom stolu gomilaju se crteL\
razmere, pukotine, neprijateljskih ufvrdenja. On poz-
naje svaku uzvi5icu iza bedema i ispred njih, svaku
udubinu, svaki potodii, i o svakoj t<r_j p<ljedinosti
razmiSljali su njegovi neimari. Ali sve uzalud, radun
je uvek izlazict na to da se topovima kakvi su se dotle
upotreblj avali ne mogu razruSiti'Teodoisijevi zidovi.
Dakle, stvoriti jade topove, koji imaju veii do-
met. jadi udarac nego Sto je za njih znala dosada5nja
ratna veStina! I napraviti druge rnetke, od tvrdega
karnena, teile, razomije, prodomije od svih sto su
dotada gradeni. Mora se pronaii nova artiljerila pro-
tiv ovih nepristupadnih bederna, drugoga re6enja
44
l--

nerna, i Mohrned izjavi da je re5en da po svaku cenu

stvori ta nova sredstva z.a napatl.
Po svaku cenu rred samo takvo nagoveitenje
irna u sebi ne0ega stvaralackog ito tera napred. Tako
se, uskoro pi:sle ob.iave rata, pojavi kod sultana jedan
fovek, koji je vaZio kao najve5tiji i najiskusniji livac
topova na svetu. IJrhas ili Orbas, nekakav Madar. On
.je dodu5e hri5ianin" i vei je ranije nudio svoje usluge
caru Konstantinu; ali pravilno rezonujuii, da ie kod
Mehnreda dobrti i viiu piatu i srnelije zadatke za
svoju ve5tinu, izjavi on da jc spremarr, ako mu stave
na raspoloZenje neogranidena sredstva, saliti top
takve velid:ine kakav sc -loS nije vicleo na zemlji"
Sultan za koga, kao rii za jednog rnanijaka koga mudi
samr-r jr:dna rnisao, neln.l i:cne kiija bi bila previsoka,
r:dmah nru dodeljuje toltko radnika koliko on ieli, i
hiljadri kolil vude rudu u ,ledrene; tri nreseca sa
heskra.inirn nafloron) priprerne livac glinerni kalup po
tajnirn metodima urlvrS<iivarrja, prt: nego 5to se u
njega i:zliie razara.irri{i mlaz uiarene mase" f)elo uspe-
va, Di,irrovska ce v. najv*c:r kojrr -ye rlotle svclt video,
v"'ac'li se iz kalupa i hlaCr, alr pre nrgo se opali prvi
probni tni:tak, Salje h4ehrneti knrz, ceo grad telale da
oponrenu trudne icnc I kaila sa ogromnom grrn-
Ijavinom grotlil tripa, sevnuvii klt'r munia, izbaci
veliku karncnu kuglu, a o\'rt razrlri jedan zid.iednim
.yr:dinimr prolininr rnctkour, h,'lchtttcd zapovc'di da se
otlniah napravi r:ula ariiljcrija tih diinovskih
(azrnera. Ova prva velika nraiina, bacai: kamena,
kako ce prt-:slravljcrri grd,ki pisci nazvati taj top,
sreino bi si: i ostvariia" ,{li tcl jc jo( teii probiern:
kako da se to iudoviiti:. ta rnetalna ai"daja prevude
prcko celc'I'rakije do pod tredeme Carigrada. I'}odinje
Oclisela kakvoj ne;rna riivne. .ler cetl jedan narod, cela
jodna armija, vu(:e iJr,,a lneseca tu ukodenu dugovratu
nakazu Na"jpre se Saliu oclelicrrja konf arrika u pretho-

45
 I
1
:

dnicu da za5tite ovu dragocenost od svakog prepada,

a za nlim vuku i kulude stotine. moZda i hiljade, racl-
n\kaizravniavajudi neravnine zemlje, kuda ima da sc
preveze telki tovar iza koga opet ostaju rnesecima
putevi razoreni. Pedeset jarama volova upregnuto je
pred tom kulom od kola, na kojima leZi, sa tadno ras-
poredenom teiinom, metalna dZinovska cev, kao
nekada onaj obelisk kad je putovao izF.gipta u Rirn;
dve stotine ljudi podupiru bez prestanka s desna i s
leva u cev, koja tetura usled svoje sopstvene teZine,
dok se u isto vreme pedeset kolara i tesara neprestano
trude, da drvene valjke menjaju i mabt, uljem, da pod-
logu pojadavaju, da prave mostove; svako zna da
samo korak po korak, kao najsporijim bivolskim
hodom, moZe taj dZinovski karavan da probije sebi Jrut
kroz planine i stepu. U dudu se skupljaju stanovnicr
sela i krste se pred metalnirn dudoviStem koje kao
nekog boga rata prenosc njegove sluge i sveitenici iz
jedne zernlje u drugu" Uskoro se na isti nadin prevlade:
i njegova braia po istom glinenom kalupu. JoS jetlan-
put je ljudska volja uclinila moguiim ono sto je
nemoguce. Vei blju.ie dvadeset ili trideset ral.vih
gorostasa lz svojih crnih ralja protiv Carigracla. 'lr(ka
artiljerija ulazi u ishriiu rata i podinje dvohoj izrrr*du
hil,jadugodi5njih bedema istoinorimskih c:rreva i
novih topova novoga sultalla.

l{ada.joi jednont
Polako. ustrajno i neodoljivo ru5e i odvatrjulu
mamutski topovi svojirn munjevitim ujedinra
hedeme Carigrada. S podetka moZe svaki od niih da
dnevntr opali Sest ili sedarn puta, ali iz ditrn u clan
name5ta sultaii nove, pa se u oblacima praiine i
karnenja pri sviikorn udaru otvaraju novi prodori tlok

46
se kamen ruSi sa zidova. Do<luSe, opsadeni nocu krpe
te rupe sa sve bednijim drvenim gredama i denjkovi-
rna; ali ipak nije to vi5e onaj stari neranjivi zid iza
koga se oni trore, pa onih osarn hiljatla ljudi iza bede-
ma sa uZasom misle na presudni das liada ie onih sto
pedeset Mehmedovih hilyada jurnuti kroz vei provalje-
ne utvrde u odludnoj navali. Krajnje je vreme da se
hriSianstvo seti svoga obeianja po crkvama; [itave
iiete Zena kleie na kolenima sa svojom deconr po ceo
dan pred iivotima sa moStima" Sa svih straZamica
inotre danju i noiu vojnici, nece li se najzad pojaviti
u Mramomom Moru, kojim krstare turske lade,
obeiana pomoina flota pape i Venecije.
Najzad, 20 aprila, u 3 dasa izjutra, planu jedan
signal. Pomolila su se iedrila u daljini" 'Ib nije neka
srlna hriSianska flota o kojoj se sanjalo; ali ipak:
polako, terane vetrom, prirnidu se tri velike deno-
ve5ke lade a iza njih jedna detvfta, rnanja, vizantij-
ska lada sa nelto Zita, kcriu su one tri verje stavile u
sredinu da je zaitite" (Jdrnah se skupio ceo Carigrad
na obalskim bedemirna cla oduievljeno pozdravi ove
Sto irn dolaze u ponloc" Ali u isto vreme skade i
Mehrned na konla i u najbeinjcm trku galopira rz
svog purpumog Satora clole u lukr.r gde turska flota
stoli usidrena, i nareduje da se po svaku cenu spredi
da lade udu u carigradsku lukr.r Zlatni ttog.
Turska flota bro.ii sto pedcset lacla, doduie manjih,
i odmah pljusnu hiliadu vesala u vodu" Snabdevene
iaklf arna i bacadirna vatre i karnenja problia se ovih
sto pedeset karavela prema one cictiri galije; ali ove
detiri nrocne tvrdave no5ene vetr(,m prestigo5e i
pregaziSe turske damce, koji Stekiu mccima i
drekom. Velidanstverlo, sa iiroko razvijenim napetrm
jedrima brode one, ne brinuii se za napadade, onamo
prema sigurnoj h"rci Zlatni Rog, gcle ie irn duvene
verige, razapete cld Carigrada do Galate, pruiiti sigurnu

17
za5titu protiv svai<og napacla i prepada. I veri su del.iri
galile vrlo blizu svornn ciljn: vei one hiijade ljudi na
[:edenrima rr]ogr.l r.la raspoznaju pojerlina lica, vei se
liudi r i:eni: baca-iu na kolr:na cla zahvale bogu i sveci-
$ia za slavno spasarianie, ved se lanac u luci sa
rvekorn spuita da pr:irni latie, koje rkttraze u pornoi.
'Tada sc ilajerlanput desi neito jezivo. Vctra
najedanput nestade. Kao da ih r.rkcxii nekakav mag-
net, zastacloSe ietiri galiie usred rnora peitpuno nepcr-
kretne. Na rlornaku spasonosne luke i svega udaljene
koliko bi dcvek od dva tri puta dohacio karnenom. Sa
clivljom pobecinom drekon"r bar:i sr: ditava alaSa
neprijateljskih iarnaca na vesla na ietiri paralisane
lade, koje se trehu ukodils u moru, neponridne kar-r
nietiri kule. Ilai kao psine ko.ie zuhrirna hvataju jelena
Sesnaestaka, vcia-iu se ladir:e daklianra za bokove
velikih, besno udarajudi sckirarna u njihove hokove,
da hi ih potopilt:, clok se sve rlove i nove gnrnile pen-
traju uz lance sirir:a" bacajudi bak"lie i glavnje prema
jedrirna ne bi li ih upalili. Kapetan tur:rke annade,
odiur)no reien, tera svcliu st'rpstvenu adrniralskn ladu
prc:ma onofi)c ferctnom hrodu da ga kl.iunot,r
probu5i; veri su te dv,r: lade kao dl,a n aia zatrijcne
jecllra u drugu. Doduio:, rXerroveiki nlatrclzi, zaKtiieni
svojim oklopima i 5lernovinra, isplva mogu r1;r se
brane i;a svoiilr r.rzviSenih palutra or.1 onih ito s* pcn-
traju, "joS ih oni odbi,jaju [aklj;,rrna, kamcnierrr i
prdkonr vatronr" Ali t* rvanic urorildc br:ro cla sc
zavr5i" Premnogo liudi ur,lara na pr**ralo njih"
L)enovcske larie su izgrihlj*nt:.
Jezovita li pozori5ta za hiljade onih na bcdcrni-
ma! Kao $to je narncl u cirkusu ir,bliza sav sreriarr
pratio ltrvave horhc, istei {nko uu sarJa rnoZe da pros,-
tinl okom trrttm;rtra pnmr;rsk'u bitku tako i ntlsrccirro
blizu, kau i. pri"'idno, ncizb*znil propast svt.iilr i,.:r
za na.jclule ,,.ii,;t i:asa porllerii rir"r i tr*1;iu, huil<r rrcpn

,48
.jatelja na morskoj areni. Eto, uzalud dodo5e ti ljudi
da pomognu! U punom odajanju na bedemirna cari-
gradskim stoje Grci, udaljeni od svoje braie koliko
bi dobacio kamenom i vidu sa stisnutim pesnicama u
bespomoinom besu, 5to ne mogu da pomognu sl/o-
jirn spasiocima. Mnogi poku5avaju da divljim
gestovima <lsokole svoje prijatelje u borbi. Drugi
opet, diLuci ruke put neba, zazivalu Hrista, i
arhandela Mihajla i sve svece svojih crkava i mana-
stira koji su Carigrad Stitili toliko stoleia, da opet
udine dudo. A oni tamo s druge strane, na obali
suprotnoj od Galate, takode dekaju i deru se, i mole
se bogu Turcijednako strastveno za pobedu svojih:
more se pretvorilo u pozornicu, pomorska bitka
pretvorila se u gladijatorsku igru. Doleteo je u
galopu i sam sultan. Praien od svojih paia on je
toliko duboko ujahao u vodu da mu se ogrtad
umodio, pa stavljajuii dlanove oko usta, ljutitim
glasom dovikuje svoju zapovest da zauzrilu
hriSianske lade pod svaku cenu. I svaki put kad bi
neka od njegovih gali-ia bila odbadena psuje on svog
admirala i preti mu svojom krivom sabljom: ,,Ako ne
pobedi5, Liv mi se ne vradaj!"
JoS se drZe detiri hri5ianska broda" Ali borba vei
malaksava. Vei ponestaje metaka kojim su odbijane
turske lade, vei su se momarima zamorile desnice
kojim su se borili nekoliko dasova sa neprijateljem
pedeset puta nadmoinijim. I)an se bliZi kraiu. Sunce
se kloni horizonfu. JoS samo jedan sat, pa ie galije
bespomodno, sve ako ih dotle i ne prikade Turci,
gonjene morskom strujom morati da krenu prema
obali s onu stranu Galate koju drZe Turci. lzgubljeni,
izgubljeni, izgubljeni !
Tada se dogodilo ne5to, Sto je u kuknjavi, u
odajanju, u zapomaganju gomile Carigradana izgle-
dalo kao pravo dudo" Najedanput se zadu neko tiho

49
 I
I

brujanje. Najetlanput se pojavi vetar. I odrnah se

nadu5e opuStena iedra na detiri galije, velika i obla.
Probudio se opet vetar, yetar za kojirn su deznuli i za
koji su se bogu molili. ltiumf'alno se galijama pocli-
go5e pramci i krenuv$i iznenada pod udarom nadu-
venih jedara one prestigo5e i pregazi5e svoje nepri-
jatelje koji su se oko njih tiskali. Slobodni su, spaSeni
su! Uz gromoglasno klicanje hiliada i hiljada ljudi na
bedemima ude sada prva. pa druga, pa treda, pa
detvrta galija u sigurnu luku, a razapete verige opet
ih zakloni5e diZuii se sa zvekr>m.lza njih, razasut po
moru, ostade nemoian dopor turskih lariica. I jo5 se
jedanput podite klicanje i nada kao oblak iznad
trnumog i odajnog grada.

I"lota putuie prekl brda

Jednu noi traje pijann veselje u opsadnutorn
gradu. Uvek noi uzbudu.ie dula svojim fantazijarna i
dovodi u zabunu nadu slatkirn otrovom snova. Jednu
nod veruju opsadnuti da su vei sigurni i spaseni, jer
kao Sto su sreino prispele ove detiri lade vo-inika i
namimica, tako ie sacla dolaziti svake nedelje sve
nove i nove, sanjaju oni, Nije ih zaboravila Elwopa, i
vei u svojim prenagljenirn odekivanjima vide kako
se opsada prekida i kako je neprijatelj obeshrabrer"r i
pobeden.
Ali i Mehmed sanjalo, samo sanjalo one druge
i mnogo"ie rede vrste, k.crji urne da svojom voliorn
snove pretvara u stvarnost. I dok one galije misle da
su vei van opasnosti u luci Zlatnoga Roga, on stvara
plan tako fantastidno srleo, da ie ga svaka nepris-
trasna ratna istorija izjednadavati sa najsrnclijirn
podvizima I-lanibala i Napolecina" Carigrad je prerrl
rrjinr kao zlatan plod, a on ne moZe da ga elotrvati:

50
r
glavnu smetnju tome zahvatu i napadu predstavlja
Zlatni Rcrg, taj duboko usedeni morski jezitak, taj
zaliv slidan slepom crevu, koji za5tiiuje jedan bok
Carigrada" Prodreti u taj zaliv praktidno je
nemoguie, jer na ulazu stoji denoveSki grad Galata,
prema kome se Mehmed obavezao na neutralnost, a
odatle do neprijateljskog grada razapete su gvozdene
verige. Stoga frontalnim napadom njegova flota ne
moZe prodreti u zaliv. Samo iz unutra5niegabazena,
u korne prestaje denove5ko zemlji5te, bilo bi moguie
uhvatiti hriSiansku flotu, ali kako stvoriti momaricu
za ovaj unutra5nji zaliv. Sigumo, takva bi se flota
mogla napraviti, to bi trajalo mesecima i mesecitna,
ali tako dugo rreie da deka ovaj nestrpljivi dovek.
Tada Mehmed zami5la genijalan plan da svoju
flotu iz spolja5njega rnora, gde je beskorisna, prenese
preko poluostrva u unutraSnju luku Zlatnoga Roga.
'Ta zaprepa5iu.juca misao, od ko.fe doveku staje
pamet, da se sa stotinarna lada prekoradi preko
brdovitog poluostrva, na prvi mah izgleda tako
apsurdna, tako neizvodljiva da Vizantinci i Denovljani
iz Galate ne radunaju s njome u svojim strate5kim
planovima, ba5 kao Sto ono ranije Rimljani, a za
njima Austrijanci nisu radunali sa brzim prelaskom
I'lanibala i Napoleona preko Alpa. Koliko se dosada
na zemlji znalo,lade mogu samo po vodi da se kreiu;
ali nikad nije flota iSla preko brda. 'lo je ba3 pravi
znak demonske voljc, da se ono Sto je nemoguie
pretvori u stvarnost, i pravi vojnidki genrje samo se
po tome poznaje Sto se u ratu ruga pravilinta rata, te
u datom trenutku na mesto oprobanih metoda stavlja
stvaraladku improvizaciiu. Podinje jedna ogromna
akcija s koiom se, valjda, ni5ta ne moZe uporediti. U
potpunoj ti5ini nareduje Mehmed da se dovuku
bezbrojnr balvani, da tesari od njih napravc saonice,
na koje ie se staviti lade izvudene iz mora, kao na

51
 kakav pokretni suvi dok. Istovrenreno vei na hiljade
radnika otravliaju zemljane radove, da onu usktt
staz.u $to se od Pere penje na breZuljak i cpet se s
rrjega na drugu stranu spu5ta, izravnajrr za prevoz.
koliko god je moguie. Ali da hi kod neprijatelja
rnaskirao neobidno okupljanje tolikog brcrja radnika,
narerluje sultan da se svakog dana, svake noii preko
neutralnog grada Galate otvara strahovita kauonadir
iz tmerzera, koia "je sama po sebi hesmislena; te ima
samo taj smisao da.odvrati paZnju i da nraskira puto-
vanje lada preko brega i preko cloline, iz.jedne vode
u dmgu. Dok je neprijatelj tirne zabavljen i dok
odckujc napad samo sa suva, stavljaju se u pokret
nebro.jeni okrugli drveni valjci dobro namazanr
uljem i rnaSiu, i na tim dZinovskim val.jcima prevlaii
se jedna lada z,a drugom preko brda svak.a na svojin"l
saonicama vudena nebrojenirn jarnrovima bivola i uz
pomoc momara, ko"ji r-rpiru pozarii. Cinl je noc sakni-
la vidik, podinjalo jc to dudesno pr"rtovanje. Cutlijivo,
kao sve 5to je veliko, smiSljeno kao i sl,e Sto .je
nrudro, izvodi se to i:udo nad dudima, iedna cela
rnornarica putuje preko brega"
Kod svih velikih voinii:kih operacija uvek je pre-
sudan nromenat iznena<Ienia" A tir se bai velirian-
sfveno pokazu.je i A4ehmedova retka genijalnost o
njegovoj nanleri niko niSta ne sluti -- ,,kad bi sanro
jedna dlaka u mo.joj bradi znala za mo.ie niisli, ja hilr
je i5dupao", rokao je .ierlanput o sehi eivaj geniialni
lukavac - i tako se u savrlerrom redu izvr.{.uje njego-
va zapovest, dok topovi kars za paradu udaraju o
zidove. Sedamdeset lada premteno j* Lr toj jeclnc,j
noci 22 aprila iz jednog mora u drugo" preko hrega i
ds.rline, kroz vinograde, n-iive r Bunie. Sledeieg jutra
udini se gradanima Ca.rigrada kao da saniaju: nepri
jateljska llota, kao da su"je na rukarna duhqrvi prenclt,
piovi pod zilstavarna i sa posaililrr:i lr srcu niiir*vn

52
zaliva, koji se smatrao nepristupadnim" JoS trljaju odi
i ne shvataju odakle je do5lo to dudo, ali fanfare i
cimbali i bubnjevi vei ponosito cikiu pod njihovim
bodnirn bedemom, koji je bio zaSticen lukom. Ceo
Zlatni Rog, izuzev uski neutralni prostor Galate, u
kome je uklje5tena hri5ianska flota, pripao je ovim
genijalnim udarcem sultanu i njegovoj vojsci. On
sada moZe nesmetano da preko ovoga pontonskog
mosta privede svoju vojsku pod slabije bedeme, a
bojni red branilaca, koji je vei i onako malobrojan,
da se na tome pro5irenom prostoru jo5 vi5e proredi.
Gvozdena pesnica steZe se sve vi5e i vi5e oko grla
Lrtve.

Evropo, u pomoc
Opsadnuti se viSe ne zanose. Zahvai'em sada i sa
probijenog boka oni vi5e neie moii da se dugo
odupiru iza svojih isprobijanih zidova, osam hiljada
protiv sto pedeset hiljada, ako pomoi ne dode u
najskorije vreme. Ta zar nije Sinjorija rnletadka
najsvedanije obeiala da ie poslati lade? Ta zar papa
moZe ostati ravnodu5an, kada najdivnija crkva
Zapada,Aja Sofija, lebdi u opasnosti da se pretvori u
dZamiju nevernika? Zar ta Evropa pometena
svadom, podeljena stostrukom niskorn zavisti, jo5
uvek ne shvata kakva opasnost preti kulturi Zapada,
a rnoZda - tako se te5e opsednuti - pomoina fl<lta je
vei odavno spremna i samo iz neobave5tenosti okle-
va da razapnajedra, pa da bi bilo dovoljno dozvati
im u svest ogromnu odgovomost toga smrtonosnog
oklevanja.
A kako da se javi mletadkoj floti? Provaliti
napolje sa celom flotom, znadilo bi rzloLiti je
propasti i za nekoliko stotina vojnika oslabiti

))
a,
 I

odbranu, za kojuje sada vaZan svaki pojedini dovek.

Stoga se zakljudi staviti na kocku samo.jednu sasvim
malu lacXu sa vrlo malo posade. lJ svemu dvanaest
ljudi - da ima pravde u istoriji, njihova bi se imena
morala slaviti kao imena Arg<inauta, a ipak mi ne
znamo ni jedno jedino od tih imena - reiava se na taj
junadki podvig. Na maloj brigantini izvesi se nepri-
jateljska zastava. Dvanaest ljudi ohude se u turska
odela sa turbanima, da ne bi pali u odi. U ponoii 3
maja otvori5e se nedujno lanci u luci i uz tiho ves-
lanje smeli damac kliznu napolje za5tiden mrakom. I
gle, dogodi se dudo, siiu5ni damdii prode neopaZeno
kroz Dardainele sve <io u tigejsko More. Uvek je
takcl, neprijateija paraliSe neodekivana smelost
Mehmed je nrislio na sve, ali nije na ovo 5to se da
teiko i zamisliti, da se jedna ladica sa dvanaest juna-"
ka re5i na argonautski pohod kroz njegovu flotu.
Ali eto tragidnog razoiaranja: ni jedno mletadko
jedro ne belasa se na Egejskom Moru" Nema flote
sprenme da se zalaLe. I Mleci i papa, svi su zaboravili
na Vizantiiu, svi su zanemarili dast i zakletvu obuzeti
siiuSnom crkvenorn politikom. I uvek se ponavljajn
u istoriji ovakvi tragidni trenuci gde je potrebno zbi-
janje svih ujedinjenih snaga za odbranu evrolrsker
kulture, a gde ipak ni za trenutak knezovi i drZave
nisu u stanju da u sebi priguSe svoja sitna supar-
niStva. Za Denovu je vaZnije da suzbije Veneciju, a
za Veneciju opet da suzbije Denow, ,r"go da se uje-
dine makar za nekoliko cjasova, kakn hi pobedili
zajednickog neprijatelia" Fusto je more, odajno ves-
laju srdani ljudi na svojoj orahovoj ljusci od ostrva
dn ostrva, ali svuda je vei neprijatelj zauz,eo luke i ni
jedna prijateljska lada viSe se i ne usudujc da dode u
zaraienu oblast"
Sta da ser radi? Neki ot1 one clvanaestorice opra\"-
dano su izguhili hrabrost. Cemu da se vradaju porl

54
r-
Carigrad, 6emu joS jednom taj opasni put? Ne mogu
vi5e doneti nikakve nade. MoZda je grad vei i pao;
nesumnjivo ih odekuje, ako se vrate, ropstvo ili smrt.
Ali ipak - divni su uvek oni junaci koje niko ne poz-
naje - vecina se reSi na povratak. Dobili su narede-
nje, treba da ga ispune. Poslati su da donesu vest i
oni je moraju doneti, makar ona bila i najZalosnija.
lhko se ona siiu5na lada re5i da se vrati opet sama
kroz f)ardanele, Mramorno More i neprijateljsku
flotu. Dana 23 maja, dvadeseti dan posle odlaska,
svako je vei u Carigradu smatrao da je damac
propao, niko nije vi5e mislio na vest i na povratak,
kada najednom nekoliko straZara mahnuSe zastava-
ma sa bedema, .jer se jedna mala lada kreta5e
snaZnirn udarcima vesala prema Zlatrrome Rogu, i
po5to sada Turci upozoreni glasnirn klicanjem
opsadnutih, primeti5e na svoje duclo, da je ta brigan-
tina, koja se pod trrskom zastavom drsko probila
kroz njihove vode, neprijatcljski trrod, oni svojim
iiamcima sa svih strana poku5a5e da je uhvate makar
i pred samim kapijarna luke. Za trenutak Carigrad
klicaSe iz hiljada grla zanesen slatkom natlom da se
Evropa njega setila i da je ovu ladicu poslala kao
prethodnicu, da donese vest. Istom se uvede pro5iri
kobna stvarnost" HriScanstvo jc zaboravilo Vizantiju.
Opsadnuti gracl je sam, on je izgubljen, ako se sam
ne spase.

Norj uoti.iuriia
Posle Sest nedelja, skoro svakodnevnih borbi.
sultan postade nestrpljiv. Njegovi su topovi na mno-
go mesta razruSili bedeme, ali svaki juri5 koji je
naredio, bio je dotle krvavo odbijen- Preostajale su
za jednog vojskovodu samo dve rnoguinosti: ili

55
 napustiti opsadu, ili, posle bezbroinih po.jedinadnih
napada, odrediti veliki napad. Mehmecl sazove svoje
pa5e u ratni savet i njegova strastvena volja pnbedi
sva dvoumljenja. Odredi se da veliki presudni juri5
bude 29.maj.a. Sa uobidajenom re5eno5iu dini sultan
sve svoje pripreme. Nareduje se op5ta sveianost, sto
pedeset hiljada ljudi, od prvog do poslednjeg, svi
moraju da izvr5e svedane obrede koje islampropisu-
je, sedam pranja i tri velike molitve na clan. Sto je"1oi
preostalo od praha i metaka donosi se za pojadani
artiljerijski napad, kako bi se izvr5ila priprema za
juriS. Pojedine trupe raspr:reduju za napad. Od zore
do u noi Mehmed ne dozvoljava sebi ni dasa odmo-
ra. Od Zlatnog Roga do Mramomog Mora jaie duZ
celoga logora od jednog Satora do drugoga, svuda
lidno hrabreii svoje vojskovode i sokoii vojnike" Ali
kao dobar psiholog on zna kako ie do klajnosti ras-
paliti borbenost onih sto pedeset hiljada; nn inr daje
uZasno obeianje. koje ie potpuno ispunio na svo.ju
dast i sramotu. To obeianje raznose glasnici uz trubr:
i bubnjeve na sve detiri strane: ,,Mehmed se kune
imenom Alahovim, imenom Muhamedovim i sn
detiri hiljade proroka, zaklinje se du5om svoga oca,
sultana Murata, zaklinje se glavama svoje dece i svo-
jom sabljom, da ie svoiim vojnicirna dati neo-
granideno pravo, kad osvoje grad, da ga tri dana
pijadkaju. Sve Sto je unutar onih zidiua: pokucstvo,
imetak, nakit i drago kamenje, n<lvci i blago, ljudi,
iene i deca, pripadaie pobednidkim vojnioima, a on
sam ne traLi za setre nikakva drugog dela osim dasti
da je osvoiio ovaj poslednji bedem Istodnorimskog
carsfva."
Vojnici primaju tu divlju o$avu sa urnebesnim
klicanjem. Huka od klicanja diZe se poput bure.
Urnebesno klicanje i besni uzvici Alah ii Alali iz usta
hiljada ljudi diZe se kao bura onarrlo prema prc-

55
stravljenom gradu:,jagma",,jagma",,,pljadka",
,,pljadka"! Ta red postaje lozinkom. Tre5ti sa bubnje-
va, ori se sa cimbala i fanfara, a noiu logor se pret-
vara u svedano more svetlosti. Sa uZasom gledaju
opsednuti sa svojih bedema kako se mirijade svetiljaka
i baklji pale u ravnici i po brdima i kako neprijatelji
borijama, piStaljkama, bubnjevima i tamburama
slave pobedu jo5 pre pobede; sve to bilo je slidno
onim jezovitim i budnim ceremonijama koje vr5e
neznaboLadki sve5tenici pred Zrtvovanje. A onda se
najedanput, na Mehmedovu zapovest, o ponoii u
.jedan mah pogasi5e sva svetla i prekide se odjedan-
put vatrena i glasna vika tz hiljada grla. Ali za one
tamo, Sto su zbunjeno oslu5kivali, taj nagli prestanak
i ta te5ka pomrdina izgledahu svojom opasnom
resenoSiu joS stra5niji, nego ono frenetidno klicanje
i buka u svetlosti.

Poslednja liturgija u Aja Sr,fi1i

Opsadnutima nije trebalo izveStada i prebega da

bi saznali Sta ih deka. Oni vei znaju da je juri5
nareden, te slutnja odgovornosti i opasnosti pritiska
ceo grad kao gradonosni oblak. Stanovni5tvo, kojeje
bilo pocepano razmiricama i verskim prepirkama,
sada se u poslednjim dasovima okuplja - uvek ovde
na zemlji tek krajnja nevolja pntLa neuporedive
primere sloge. Da bi svi dobro osetili Sta im valja
braniti: veru, svoju veliku pro5lost, svoju zajednidku
kulturu, nareduje car da se izvr5i uzbudljiva cere-
monija. Na njegovu zapovest okuplja se ceo narod,
pravoslavni i katolidki, klirici i laici, deca i starci, u
jednu jedinstvenu litiju. Niko ne sme, niko neie da
ostane kod kuie, svi od najbogatijeg do najsiroma-
Snijeg redaju se u svedanu povorku poboZno pevajuii

57
,,Kirije eleison"! I ta povorka ide najpre kroz unu-
trainji grad, pa onda i pored spolja5njih trederna. Iz
crkava se iznose i stavljaju na delo svete ikone i svete
mo5ti. Svuda gde su zidovi probijeni stavlja se po
jedna ikona, da bi odbila juri5 neprijatelja bolje nego
zemaljsko oruZje. lstovr"emeno car Konstantin skuplja
oko sebe senatore, plemiie i komandante, cla im
podigne duh svojim poslednjim govoronl. On im
dodu5e ne moZe obeiati neizmemi plen kao Mehnred,
ali im zato opisu.je dast koju ie steii za hriSdansfro i za
ceo Zapadni svet ako odbiju ovaj poslednii odludni
juriS, kao i opasnost ako pocllegnu ovim palikucanra.
Mehmed i Konstantin, obojica dohro znaju, ovaj rian
bice presudan za cela stoleia istorije.
Tada pode poslednja pojava, najr.rzbudljivija u
celoj Evropi, nezaboravna ekstaza propasti. U Aja
Sofiji, na.jdivnijoj katedrali celog dana5njeg sveta,
koja je od dana onoga bratimljenja dveju crkava bila
ostavljena i od jednih i od drugih, skupljaju se saela
na smrt osudeni" Oko cara skupl-ja se sav dvor, plenr-
i
stvo, grdko rimsko sveStenstvo, denoveiki i rrle-
tadki vojnici i mornari, svi u bojnoj oprerni i potl
oruZjem, a iza njlh klede u tihom strahopoitovanirr i
Sapiu hiljade i hiljade senki, jedan narod skr:ulen i
izbezumljen od straha i briga; i sveie, koje se mui:no
bore sa tamom svodova koji se odozgo nadnose,
osvetljavaju o\.u .jednodu5nu, u molitvi pognLrtrr
masu kao jedno jedinstvcno telo. 'l'o je du5a Cari-
grada, ko.ja se ovde moli bogu" Patrijarh govori jakrnr
ohrabrujuiirn glasom, a horovi mu odgovaraju poju-
ii. JoS jednom se u tome prostoru ori sveti vediti glas
Zapada, muzika. Onda pristupaju jedan za drugirn.
najpre car, da prime utehu vere, dok gore visoi;.o u
kupolama odjekqie i bmli sav ogromni prostt-rr u
plirni neprestanih molitava. Podela je poslednja
liturgija; opelo Istodnorimskorn carstvu, jer yc

5,8
poslednji put hri5ianska vera Livela u Justinijanovoj
sabornoj crkvi"
Posle tog potresnoga obreda vrati se car jo5
jedanput uZurbano u svoj dvor, da sve svoJe
pot6injene i sluge zamoli da mu oproste za sve Sto im
je u Zivotu ikad krivo udinio. A onda uzjaha na svoga
konja pa - ba5 kao Mehmed, njegov jednaki pro-
tivnik ujednakom dasu - projaha s kraja na kraj zi-
dova da osokoli vojnike. BeSe vec duboka noi. Nije
se dulo ni glasa, ni da gde zvekne oruije, ali rnedu
bredemima hiljade uzbudena srca dekaju na dan i na
snrrt-

K erka-pot'ta, zatto ravlj ena kaptj a

U jedan das izjutra daje sultan znak za napad"

Razvija se ogromna zastava i sa jedninr jedinim
uzvikom ,,Alah, Alah il Alah" juri3a put bedema sto-
tinu hiljada l-judi sa orui-ienr, sa lestvarna, i konopci-
rna i kukama" Dok istovremeno trcZ5tahu svi doboSi,
sve trube i bubnjevi, i cimhali, i borije me$ahu svoje
o5tre zvukovc sa vikom ljudi i grmljavinom topova u
.iedan jedinstven orkan. Nemilosrdno se najpre
baciSe protiv bederna neizveLbane trupe, baSibozuci,
njihova polunaga tela donekle sluZe u planu sul-
tanovorn kao odbo.jnici, kojrmaje duinost da nepri-
jatelja zarnore i oslabe, pre nego Sto se bace izabrane
jedinice u presndni juri5. Sa stotinama lestvica trde
oni u mraku terani bidevima i penju se uz bedeme,
bivaju natrag badeni i opetjuri5aju, i opet, i ponovo.
jer irn povral.ka nenla, ier iza toga za lrtvu odreclenog
bezvrednog rnaterijala vei stoje probrane trupe, koje
ih opet teraju napred u skr:ro sigumu smrt.". JoS brani-
teiji irna.ju n;rdmoc, njihovirn pancirima ne rnogu da
naude ni strele ni kamerrje, ali njilrova prava opas-

59
nost - a to je Mehmed dobro sradunao - leli u z,affia-
ranju. U teikim oklopima, boreii se neprestano pro-
tiv bujice lako naorui.anih, stalno trdecli sa jednog
mesta napada na drugi, gube oni rJr:bar deo svc'r^je
snage u toj, nametnutoj im, odbrani. A sada, posle
dvodasovnog rvanja, vei podinjaie da se razdanju.je,
dolazi5e drugi juri5ni talas Anadolaca i horba bivale
sve opasnija. Jer ti Anadolci bijahu disciplir"rovani
ratnici, dobro izveLbani, a takoder odevcniu pancire.
osim toga brojem nadrnoini i potpuno odmorni, dok
branioci morahu da brane od provale, ias jedno, ias
drugo, mesto. No ipak jo5 se sl,uda napacladi odbija-
ju i sultan mora da baci u borbu svoje poslednje rczc-
rve janjidara, lezgro trupa, elitnu gardu otomanske
vojske. On se lidno stavlja pa delo tih dvanaest hil;a-
da mladih, probranih vojnika, najboljih ito ih .je
onda5nja Evropa imala, i sa jednin-r ierlnoglnsnirn
vriskom baciSe se na iscrpljenog protrvnika. Ililo je
krajnje vreme da u gradu zazv{)ne sva zvona, da
pozovu na bedeme i one poslednje imalo sposobncr
za borbu, da se i mornari dozovu sa lada, jer sad tek
poiinje presudna borba. Na zlu sreiu branitelja jeclan
kameni metak pogodi vodu denovc5kih trupa" smelog
kondotijera Dustinijanija, pa ga te5ko ranjcnog
odvtrko5e na ladu. Njegov pad z,a nekoliko trenutaka
pokoleba energiju branitelja. Ali vei, eno r:ara, koji
juri napred da spredi provalu, jo5 jednont polar.i za
rukom da se obore juri5ne lestve; ocllucnost je stala
protiv poslednje odludnosti; za trenutak.joS izgleda5e
da je Vizantija spasena, krajnja nuZda pobedila je joi
jednom najdivlji napadaj. Tada se desi jedan tragidan
sludaj, jedan od onih tajanstvenih trenutaka kakvim
se desto posluZi istorija u svojirn neshvatljivim od-
lukarna, jednim se udarcem re5i sudbina Clarigrada.
Dogodilo se ne5to sasvim neverovatno. Kroz
jednu od mnogih rupa u spoiiainjim bodeniinta.

60
rrc{ialek{) od mesta pravoga napada, behu u5la neko-
lrko 'furcina. Oni nisu smeli da idu dalje protiv
irnrrtr:a5njeg zida. Ali kako lutahu radoznalo i bez
lilana izmedu prvog i drugog gradskog zida, oni
prirrretrie da je "1edna od manjih kapija unutra5njeg
.tida, takozvana Kerkaporta, usled neshvatljive
nernarnosti ostala otvorena" 'Io je bila jedna mala
kapija u vrenre rnira uamenjeua samo za prolaz
perSaka, u one easove, kada su velike kapije hile
ziitvorene, ocigledno upravo ba5 zatn Sto nije imala
rrikakve strategiiske vainosti u op5tem uzbudenju
pir:5le noci bilo se na nju zaboravilo. Janjidari sada
nado5e sa zaprepaStenjenr ila pred njirna ta kapija
usi'eci stiaSnih bedema stoji potpuno otvorena. U
po(etku su se bojali daje to neko ratno lukavstvo,jer
rle mogu da venrju u apsurdnu stvar da ovde ta kapi-
ia stoji mirno i praznidki ofvorena Frrema srcu grada,
dok inade iza svake rupe, svake pukotine, svake
kapije na utvrtlenju stoje hiljade le5ina na gomili, a
odozgo plju5te vrelo ulie i koplja. Zasvaki sludaj oni
povika3e da irn se pr:Salfe po.iadanje, te tako trez
rkakvog otpora provali jedna velika deta u
LinutraSniost grada, za leda braniteljima spolja5njih
lrcdema iznenada i potpuno neodekivano. Nekoliko
ratnika prirneti "furke iza svojih redova te se podigne
ona kohna vika, koja je u svakoj bici ubistvenija
nego ikakvi topovi, vika laZne vesti: ,,Grad je
zauzet". (ilasno, i sve glasnije, sve dalje to klicanje
nastavljaju'l'urci: ,,Grad .ie zauzet." I ta vika paralisa
svaki otpor" 'Iiupe pladenika pomisli5e da se radi o
izdaji i napusl.iSe svoja mesta, da se blagovremeno
spasavaju u h"rku i na lade. Llzalud se Konstantin sa
nekoliko vernih boraca bacio protiv tih Sto su prodrli,
on pada u guZvi ubiien kao nepoznat, i tek sutradan
moci ic da se u gomili le5eva utvrdi po purpurnirn
cipelama. ukraSenim zlatnim orlorn, da je poslednji

6t
car istodnoga Rima 6asno, u rimskom smislu te reii,
izgubio svoj Zivot i svoje carstvo. .ledan trundii
sludaja, Kerkaporta, zaboravl"iena kapija, re5io je
sudbinu sveta"

Ruii se krst
Poneki put poigra se istorija brojevima. Jer tadno
hiljadu godina posle onog nezaboravnog pljadkarya
Rima od strane Vandala podelo je pljadkanje
Carigrada. Veran svojim zakletvama Mehmed pobe-
ditelj odrZa svoju red. Posle prvoga pokolja prepusti
on svojim ratnicima kao plen bez ikakva reda kuie i
palate, crkve i manastire, ljude, Lene t decu, i kao
davoli izpaklajurile su hiljade kroz ulice, da ugrabe
plen jedan pre drugoga. Najpre su.jurile u crkve, jer
tamo blistaju zlatni sasudi, tamo svetluca drago
kamenje, ali dim prodru u neku kuin odmah izvese
svoje zastave, da bi znali oni Sto idu za njima, da je
ovde plen vei rezervisan; a taj plen sastojao se ne
samo iz dragog karnenja i tkanina i pokretnog irnanja
nego su i Lene bile roba za sara.j, a ljudi i deca za
trgovinu robljem. Nesreinici koji su pobegli u crkve
izgone se bidevima kao dopor, stari se ljudi ubijaju
kao balast, jer nekorisno tro5e hranu, a ne mogu da
se iskoriste, ni da se prodaju, dok se mladi veiu kao
stoka i odvlade; a istovlemeno sa pljadkom besni i
ludadko razaranje. Ono 5to su krsta5i pri svome,
moZda isto tako uZasnom, pljadkanju, jo5 ostavili od
skupocenih relikvija i umetnidkih dela to su sada
pobesneli pobednici lornili, a knjige u kojima je
mudrost vekova i besmrtno bogatstvo grdke misli i
grdkog pesni5tva trebale da se za vednost saduvaju,
bacali su u vatru ili inade bezobzirno razbacivali.
Nikada doverJanstvo neie potpuno saznati kolika je

62
nesreda onoga sudbonosnog dasa provalila kroz
otvorenu kapiju Kerkaportu, i koliko "ie za duhovni
srret izEubljeno u pllackanlu Rirna, Aleksandrije i
(larigrada.
T'ek popoduo posle velike pobede, kad "je vei
prrestalo klanje, ude Mehrnccl u osvojeni gracl i
ponosan i ozbilian projaha on ni] svolne divnom hatu
ne okrecuci glavu na tlivlje scene pljaike, ostajuii
veran svojoj zadatoj rcdi, tla voinicima ko.ji mu izvo-
juju pohedu neie srnetati u niihovont u2asnom poslu.
Ne teii on u prvom redu za dobitkom, ta on je dobio
sve, on polrosno.jaSe preuta katcdrali, blistavoj glavi
Vizanti je. \./iSe od pedeset dana upirao -ie on 0eZnjive
poglcde od svcrjih Satora prdrna nedostiZnoj s.jajnoj
kupoli te A.ia Sofij e; sada kao poberlnil< on moZe da
prode i kroz tlcrla brotrzatra vrata" No joi jednom
[4ehrned savlaclava svtiie nestrplienic: najpre ie cla
zahvali Alahu pre nrg,() tllu l)Lisvoti ovu crkvrt na
rredua vren"lena" Puniztto slase sultan s konja i u
iimlitvi saginje svoju giavu cluboko clo zerllje. Onda
u::e Saku zcnrlie i prosu jc setri na glavu, da nc bi zabo-
ruvio da je i on sittno slnrtan covek i da se svojom
pobedclur odviSe nL' zanese" I tek tada, p<lSto je pred
trogom pokaz.ao svojtt skronttt{)st, ispravi se sultan
visokti i stupi kao prvi sluga Alahov u "lustinijanovu
i<atedralu, crkrru svete Muclt'osti, crkvu Aja Sofiju"
RaiJrtznao i potresett posmatra sultan divnu
grarlevinu, visoke svociove dto blistaju u tnrunroru i
rntrzaicima i nezne lukove, kttji se iz polutame izdiLu
do svetlosti; on oseca, ta uzviSena molitvena palata
ne pripada tr-iemu nego niegovom tlogu. On odrnah
3a[e po irnatna, kcr.fi se penJe na predikaonicu i oda-
tle objavljuje muharneelansku veroispovest, dok
padiSah, licem okrenutim prefiIa Meki, govori u
ovom hriJtjanskom hramu prvu molitvu Alahu,
vladaru svotova. I r,'ei sledt:ci dan dotrijaju rnajstori

6j
 I

naredenie da uklone sve znake ranije vere; obaraju se

oltari, premazuju poboZni mozaici, a visoko uzdi-
gnuti krst svete Sofrje, koji je hiljailu godina pruLao
svoje ruke, kao da bi hteo obuhvatiti sve jade zemlie,
ruSi se na zemlju sa muklim treskom.
Glasno odjeknu udarac kamena kroz crkvu i
daleko napolje. Od toga pada zadrhta sva zemlia
Zapada. UZasno: odjeknu vest u Rimu, Denovi,
\Ialensiji, Florensiji. Preteii kao grmljavina ode vest
i dalje do Francuske i do Nemadke i sa uZasom uvidi
Evropa da je usled njene tupe ravnodu5nosti kroz
fatalno zaboravljena vrata Kerkaportu provalila
fatalna ruSiladka sila koja ie nekoliko stoljeia vezati
i paralisati njezine snage. Ali u istoriji, kao i u ljud-
skom Zivotu, nikakvo kajanje ne povrati vi5e
propu5teni trenutak, niti hiljadu godina otkupi jedan
propu5teni das.

64
VASKR SHN:I 11 Ci EOttGA FR IDI{II-IA
HI]NDELA
2I uvgustu 174I

Sluga Georgia Fridriha Henclcla sedade popodne

I 3 aprila i 737" godine na pnzernnorn prozoru kuie u
tirt.rkstritri 'zauzet najcuclnijorn rabotom" On boie sa
nezadovoljstvorn prinretio cla mu je nestalo cluvana i,
rapravo trebao je samo <ia pr.'trti tlve ulice tla nabavi
l;veZe krdZe u duiandetu sv<r.io pri!ateljice Doli, ali
nije snreo da izlazi iz kuie trojeci se svoga ljutitoga
dclmaclina i gos;rodara. Georg tr'ridrih llendel tre$e se
{*k vriitio pun besa sa probe kurji, iica cr''n'enog i
naduvenog od kn'i i nabr:eklih Zila na slepodicamri,
1r* zaluptvSi vratilna sada horlaSc na prvorn sprahr -
sluga.je to dobro r,1uo - lako ierstoko gore-rlole da se
tarranica tresla: nije bilo parnetno u takvtm danima
gneva biti nemaran u sluZbi
'lako sluga, da preki'ati vrerne, nade drugi posao
li,oji se sastojao u tonre ito mesto lepih koltrtova
irlavoga dinra iz svoje kratkr: zemljane hile pu6ta5e
inehuriie sapuna. []eSe pripremio malu zclelicu
sapunice i zabavl.ja5e se limo cla s prozora <-rdbija na
rrlicu Sarene mehurovc. Prolaznici su zastajkivali,
razbijali Stapom ovu ili onu Sarenu kuglu, smejali st:,
rnahali; ali se nisu 0udili" Jer se iz te kuic u
f]mkstritu moglo sve odekivati; ovde bi usred noii
odjedanput odieknuo klavicimtral. Ovde su se mogle
duti pevadice kako pladu i.jaudrr kad bri im koleridni
Iriemac u rivorne lucladkonr bcsu stao da prcti zato Stei

65
su pevale za osminu tona previsoko ili prenisko. Za
susede Grosfen<irskvera odavno je kuda u ulici
Brukstrit 25 vaLlla kao ludnica"
Sluga je mirno i strpljivo cluvao svoje Sarene
rnehurove. Posle izvesnog vremerla on se bio vei
primetno izveitio, njegove mramoraste lopte bile su
sve veie i sve tanje i podizale su se sve r.iSe i sve
lak5e, a jedna 6ak preko niske strehe suprotne kuie.
Tada on najedanput Strecnu, jer se cela kuia zatrese
od nekog muklog udarca. Zveknu5e daSe, zavese
zadrhtaSe; ne5to krupno i tesko mora da je silovitcr
badeno na gornjem spratu. Sluga skodi i u jeclnorr
skoku vinu se uz stepenice ka radnoj sobi.
Stolica na kojoj je maestro obidnri sedeo trila jc
praznL soba je bila prazna, i vei htede sltrga da
poZuri dalje u spavaonicu, kad primeti tlendela kakir
leZi nepomidno na podu, odiju ukodeno razrogai:':-
nih. A kad sluga dode sebi od pruoga zaprepaStenja
on 6u mukao, teZak ropac. SnaZni iovek leiaie nau-
znak i stenja5e ili bolje reii: nesto sten"ja5e iz nJega
sa kratkim, sve slabijim jaucima.
On umire, pomisli prestravljeni slulga, pa lrrzrr
kleknu da pomogne polurnftvom ioveku" Pokrria cla
ga podigne, da ga prenese na clivan; ali je telo
dZinovskog rioveka pritiskivalo i oclvi5e te5ko. 'trako
mu samo raskide pretesnu vratnu maranlu, pa s;le-
njanja odrnah nestade.
Uto vei s donjega sprata pristiie Kriskif irnit,
nraestrov pomoinik, koji je trai bio po6ao gnre radi
prepisivanja nekih arija, pa i njega beSe uplaSio oniu
tupi pad. Oni sada zajedniiki podigo6e teikoga
doveka _. ruke su mu opu5teno visile kao mrtvacu"- i
poloZiSe ga u postelju sa uzclignutom glarrom" ,,Svuc:i
ga" .- viknu Smit na slugu .. ,ja trdim do doktora a ti
ga prskaj vodom dok se ne probucli."

66
 Kl'istof'Smit otrda bez kaputa - on nije hteo da
gubi ni dasa - kroz ulicu Brukstrit prema ulici
Bonstrit, zaustavljajr.tii znakorn sva kola, koja su
pr:olazila u d<lstojanstvenom kasu ne poklanjajuii ni
najmanie paL,rye doveku u prsluku bez kaputa.
Najzad jedna kola zastadoSe, kodijaS lorda Cendosa
treSe prepoznao Smita koji zaboravi na svaku etike-
tu, pa otvarajudi krov na kolima ,,Hendel umire!"
viknu on vojvodi koga je poznavao kao najboljeg
rneceru svog rnilclg maestra, ,,moram odmah po dok-
tora". Vojvoda ga odmah pozva tt kola, konji oseti5e
o5tar udarac bi6a i tako se nadoSe kod doktora
DZenkinsa u njegovoj sobi u Flitstritu, gde je ba5
tritrro vr5io analizu neke mokraie. On se na lakoj
koeiji odrnah odveze sa Srnitom u ulicu Brakstrit.
,,'lb je zato Sto se mnogo ljutio" iadao se famulus
oda-jno, dok su kola odrnicala, ,,ubili su ga svojim
mu(enjern oni prokleti pevadi i u5kopljenici, ta Skra-
trala i nadrikritidar:i, sva ta gadna gamad. Cetiri opere
.je napisao ove gcldine, da bi spasao pozoriSte; ali
dnrgi ga napadaju sakrivajuii se tza leda Zena i
rJvora, naroriito oni koje je zaludio onaj ltalijan, onaj
prokleti u5kopljenik, onaj drhtavi drekavac. O,
koliko sri jada zadali na5em dobrorn Hendelu! UloZio
je svu svoju uStedevinu, deset hiljada forinti, a sada
ga mude sa rnenicatna i progone ga do smrti. Nikada
niko rrije dao tako divnih stvari, niti se iko tako pot-
puno zalagao, ali to i dZina mora da slomi. Ah, kakav
dol,ek! Kakav genije!"
Doktor DZenkins slu5ao ie hladan i iutljiv. Pre
nego Sto su stupili u kuiu, on joS jednorn potegnu, pa
prosu pcpeo iz lule,,,Koliko mu je godina?"
,,Pedeset i dve godine" odgovori Smit. ,,Rdave
godine. Vukao je kao bik. No on je i jak kao bik. No,
videderno Str: rnoZe da se udini."

o/
 ,!

Sluga pruLi posudu. Kristof Smit podiZe

Hendelu ruku. Lekar otvori Zilu. Prsnu mlaz krvi,
jasnocrvene tople krvi, i vei se za trenutak iz stisnu-
tih usana ote uzdah olak5anja. Hendel duboko uzdah-
nu i otvori odi. One su bile jo5 umorne, nesvesne i
kao tude. U njima vi5e ne be5e sjaja. Mnogo Sta vi5e
se nije dalo udiniti. Lekar je vei hteo da ustane, kada
primeti da se Hendelove usnice tresu. Sasvim tiho,
kao da je samo dahnuo, rede Hendel u ropcu:
,,SvrSeno..., sa mnom je svrSeno..., nemam vi5e
snage... ja vi5e neiu da Zivim bez snage..." Doktor
DZenkins naZe se mnogo viSe iznad njega. On
primeti da se jedno oko, desno, ukodilo, a drugo da
je Zivo. Kaa za probu on mu podiZe desnu ruku. Ona
pade natrag kao mrtva. Onda podiZe levu. Leva se
odrLa u novom poloZaju. To je bilo doktoru DLen-
kinsu dovoljno.
Kad je napustio sobu pode $mit za njim na ste-
penice prestravljen i zbunjen: ,,Sta je s njim?"
,,Kaplja, desna strana je paralisana."
,,Pa hoie li -- Smitu zastane red u grlu - hoie li
da ozdravl?"
Doktor DZenkins ne Zureii se uze medu prstirna
burmuta. On nije voleo takva pitanja.
,,MoZda, sve je moguie."
,,A hoie li ostati paralisan?"
,,Verovatno, osim ako se ne desi kakvo dudo."
Ali Smit, koji se hio predao maestru svim svo,iim
biiem, nije popu5tao.
,,A hoie li barem biti u stanju da opet radi? On
bez rada ne moZe Liveti."
Doktor DZenkins vei staja5e na stepenicama.
,,To vi5e nikada, rede on polako, moZda iemo
moii da saduvamo doveka, muzidara smo izgubili.
Kaplja je zahvatil a mozak."'

68
 $nait ga je gledao razragadeno. {.J njegovCIm
pogledu he5e jedno ogrorumo razodaranje tako da se
lekan zadudi" ,,Kao 5to rekoh, ponovi on, ako str ne
dogo$i kakvo dudo, ali ga ja jo5 misam video."
Cetiri meseca Zivi Georg Fridrih F{endel bez
sruegs" Snaga je bila njegclv *ivot. Desna potrovina
njegovoga tela ostala je rnrtva,. Nrje xmogao da ide,
nrje mogao da piSe, nrje mogao desnorn rukom da
\z&zave gtras iz jedne jedine dirke" Nlje mogao da
govori, usne su mu se iskrivitre od stra$noga udara,
koji je proEirnao njegovo telo, a red rnu je izlazila iz,
usta potmrulo, kao da tepa. Kad bi mu pnjatelji svi-
rali, tra#ak svetla osetio bi se u njegovom oku, tada
hi se njegovo te5ko, nepoffilidno telo malko pokrenu*
lo, kao botresnik u snu hteo bi da ide za ritmoffi, ali u
udovima be$e Ied, okrutna ukodenost. ViHe ga nisu
slu5ale ni Zitre ni mi$iii; gorostasmi dovek osedao $o
kao da je zazidan u neviCljivi grob" emn bi se muzi*
ka zavr5ila, njegovi bi se odni kapci te$ko spustili i
on je opet leilao kao 1e5. Naj zad, da bi se izvukao iz
neprilike * hilo je odigledno da se ma.istor ne mofie
iztrediti Xekar preporudi da se Lrotresmik pcBaljo u
vruie banje Ahena, rmoZda ie mu doneti malo
potrolj$anje"
AIi ispod ono ukodene ljuske, slidno onim
tajansWenim toplim vodarna pod zernljoffi, Eivela je
jedna neshvatljiva snaga: Henclelova volja, prasnaga
njegova biia, nju nrje dodinrua razarni udar. Ona jo$
nlje pristajala da se porniri sa gubitkom besmrtnosti
u smrtnorn telu" Gorostasni dovek jo5 nrje priznavao
da je pobeden. On je:oB innao volju da ilivi, volju da
stvana i ta votrja stvarala je duda protiv prirodnih
zakona" Lekari su ga u Ahenu strogo oporninjali da
ne ostaje dufe od tri sata u vrudoj vodi, jer da njegCI-
vo sroe ne bi moglo tzdrtatt pa bi to moglo da ga *
\

ubije. Ali se volja rzlagala i smrti radi Zivota, radi

::

4
69
 svoje najdivljije Zelje - ozdravljenja. Flendel ie svaki
dan ostajao u vodi po devet easova na uZas lekara, a
s njegovom voljom rasla je i njegova snaga. Posle
nedelju dana vei je mogao da se sam dovladi do
tamo, posle druge nedelje mogao je micati rakom, i
u ogromnoj pobedi volje i samopouzdanja on se iob
jednom otkide iztmreie smrti koja ga je paralisala, da
bi zahvatio u Zivot vatrenije, Zeljnije nego ikada pre,
uz oseianje one neizrecive srece koju poznaju samo
oni koji ozdravlja.ju"
Poslednjega dana kao potpun gospodar svoga
tela, kada se spremao da otputuje iz Ahena, zastade
Hendel pred crkvom. On nije nikad bio narodito
poboZan, ali sada penjucli se slobodnim hodom koji
mu je milost vratila, na hor gde su stajale orgulje, on
oseti da ga ne5to diZe prema beskrajnom" On kao za
probu dodirnu dirke levom rukom" I zvuk jeknu"
Jeknu jasno i disto kroz prostor koji ga je odekivao.
Onda on sa oklevanjern polako poku5a s desnom
rukom, kaja je dugo bila ukodena i kao zakljudana, i
gle, ispod nje se vinu zvuk sa srebrnog izvora" On
polako pode da svira, da lantazira, i kao da ga velika
struja ponese sobom" Cudesno se kao kule dizahu i
izgradivahu zvudne kocke do u nedogli:d. l)ivno sc
opet i opet penjahu vazdu5aste grarlevine njegove
genija uvis bez lika kao nesultastvena vedrina, kao
zvudno svetlo. A dclle ga prisluikivahu kaluderice i
poboini ljudi. Nikoga na zemlji nisu nikad duli da
tako svira. A Hendcl sviraie i svirale skruSeno
oborene glave. On je opet naSao svoj jezik kojim se
obraiao Bogu, i vednosti i ljudinra. C)n-ie opet u star4u
da svira, i da opet stvara. Tek tada on oseti da je
ozdravio.
,,Vratio sam se iz ada", rede Georg Fridrih
Hendel ponosito Sireii grudi i pruZajuci snaZne ruke
svom londonskorn lc'karu, kqi je hio prinuclen cla

70
prizna da se u rnedicini dogodilo [udo. I punqn]
snagom sa svojom goropadnom manijom rada,
ozdravijenik se bez oklevanja i sa dvostrukom
stra5iu baci opet na rad. Stara borbenost be5e opet
obuzela doveka od pedeset tri godine, On pi5e operu
- divno ga slu5a ozdravljena ruka - pai drugu, pau
treiu, zatim velike oratorije ,,Saul" ,,Izrael
Egiptu", pa,,Alegro e Fensierosel"; stvaraladka strast
izbijala je neiscrpno kao iz nekog dugo zapu5enog
vrela. No weme se okrenu protiv njega. Srnrt kraljice
prekide sve predstave, zattm zapode Spanski rat,
ivaki dan su se punili javni trgovi gomilarna koje su
vikale i pevale; ali pozori6te ostaja5e praznol a
dugovi se gomilahu. Onda dode ljuta zima. Takva
studen zavladau Londonu da se'fernzazatntznui da
su saonice sa zvoncima prelazile preko njene stak-
laste povr5ine; zaweffie toga zloga lTemena ostajahu
zatvorene sve dvorane, jer raije bilo tako andeostr<e
rnuzike koja bi mogla da se odupre vladavini tako
stra5nog mraza. Onda pode5e pobolevati pevadi.
Morala se otkazivati jedna predstava za dragom,
Hendelovo stan"je sve se viSe pogor5avalo. Verormici
su navaljivali, kritidari se rugali, publika ostajala
nema i iavnodu5na, malo pomalo pa i taj odajni
borac klonu duhom" Jedna dobrotvoma predstava
jedva ga spase od tamnice u koju se bacaju duZnici;
ali koliko je to bilo sramofiro otkupljivati svoj Zivot
kao prosjak. Hendel se sve vi6e i viSe uvladi u sebe'
Njegovo raspoloZenje sve se viSe rnradi. Zar nije bilo
bolje ono stanje kad rnu se ukodila jedna strana tela,
nego ovo kad rnu se ukodila cela duia? Vei'godine
tr740 osedao se Flendel ponovo kao pobeden, tuden
dovek, ko.ji je samo otpadak i pepeo svoje neka-
da5nje slave. S mukorn on dupa i sastavija iz
preda5njih dela pojedine komade, ponekad napi6e i
neko sihrije delo: ali je presuSila velika struja, izgu-
1t
/1
 bila se iz zdravogtela njegova praiskonska snaga; po
prvi put oseia on, taj gorostas, da je umoran, po prvi
put pobeden je sjajni borac, po prvi put zastala je i
presu5ila sveta Zed radosnog stvaranja kojaje plavi-
la svet kroz 35 godina. JoS jednom, dakle, konac i
kraj, joS jednom. Taj odajnik u po@unom beznadu
zna,lli misli da zna, daje svrSeno zauvek. O, uzdi5e
on, za5to me Bog vaskrsavao iz moje bolesti, kad me
ljudi opet pokopava.ju? Bolje je bilo da sam umro,
nego da se wdem kao senka samoga sebe u sfudeni,
u praznoii ovoga sveta. On ljutito mumla ponekad
redi onoga koji je visio na krstu: ,,Boi.e, BoZe moj,
za5to si me ostavio?"
Izgubljen dovek, odajnik, umoran od samoga
sebe, bez vere u svoju snagu, moZda i bez vere u
Boga, luta Hendel onih meseci uvede po Londonu.
Tek kasno on se usuduje da izade iz kuie jer ga po
danu dekaju verovnici pred vratima sa obveznicama,
da ga zgSabe, a na ulici ne moZe da podnese ravno-
du5ne i prezrive poglede sveta. Ponekad se predo-
miSlja da li da pobegne tamo preko, u lrsku, gde "jo5
ljudi veruju u rrjegovu slavu - ah, oni ne slute, kako
se u njegovom telu slomila snaga, ili u Nernadku, u
Italiju; moZda bi se tamo joi jedanput rastopio unu-
tra5nji mraz, moZda bi se jo5 jedanput pri dodiru
slatkoga juZnog vetra melodija probila iz pustoga
kamenjara du5e. Ne, on ne moZe vi5e da podnese tu
jednu stvaq da ne moZe stvarati, da ne moZe delovati.
On, Georg Fridrih f{endel ne moZe da podnese da je
pobeden. Cesto zastane pred svo-jom crkvom. No on
zna, same redi neie ga ute5iti. Ponekad sedi u kakvoj
krdmi; ali ko je jednom okusio visoku opijenost,
blaZenu i distu opijenost stvaranja, tome je odvratrro
smrdljivo piie rakija. A ponekad ukodeno gleda sa
mosta na Temzi u crnu, nemu, maticu, pitajuii se ne
bi li bolje bilo jednim odludnim skokorn baciti sve od

72
sebe! Samo da se vide ne tegli ovaj teret praznine.
Samo da viSe nema uZasa samotinje gde je dovek
napu5ten od boga i od ljudi.
Uskoro, lutao je on opet tako nodu" Bio je weo
dan taj 21 avgust 1741" godine, a zadimljeno i sparno
nebo visilo je nad Londonom kao rastopljen metal;
tek pod noi beSe Hendel iza5ao da se malo nadi5e
sveia vazduha u Gritparku. Tamo, u nedokudivoj
senci drveta, gde ga niko nije mogao videti, niko
muditi, sedeo je on umoran, jer ga ti5ta5e kao bolest
ova.j umor, umor od govora; umor od pisanja, od
igre, od misli, umor da oseda, urnor da Livi. Jer demu
i zakoga? Kao pijan dovek vraiao se kuii ulicarna,
duZ ulice Pel-Mel i ulice svetog Jakova, a vodila ga
je jedna jedina misao: spavati, spavati, ni5ta vi5e ne
znati, samo poEivati, rnirovati i najbolje ako to bude
za uvek. U kuii Brukstrit sve je vei bilo pospalo.
Usamljen - ali kako je postao usamljen, kako su ga
zamorili ti ljudi svojom ha"jkom - penjao se on uz
stepenice, pod svakinn te5kim korakom Skripalo je
druo. Najzad, evo ga u sobi. On ukresa i zapali sveiu
na pisaiem stoiu: udini to ne rnisledi, kao Sto je to
6inio godinama da podne da radi. Jer onda - bolno
rnu se uzdah ote nehotice iz usta - sa svake je Seklje
donosio kuii po jednu melodiju, po jednu termi i
uvek bi je brZe bolje zabeleLio, da ne bi u snu izgu-
bio ono 5to mu je palo na um. Ali sada sto bejale
pust. Ne beSe tarno ni jednog lista nota, nidega nije
bilo da se podne, nidega da se dovr5i" Sveti todak
staja5e ukodeno t zarnrzloj reci. Nidega mje bilo da
se podne, nidega da se zavr5i. Sto je stajao pust.
Ali ne: nqe prazan! Zar se ne5to tamo nije belilo,
neSto detvrtasto i papirnato" Hendel pruZi ruku. Bio
je to jedan omot. On oseti da je unutra ne5to
napisano. Brzo ruzlami pedat. Na vrhu staja5e jedno
pismo, pismo od pesnika DZenensa, koji mu je

7?
napisao tekst za ,,Saula" i za ,,Izrael u Egiptu". Pisao
je da mu Salje iedan novi spev i da se nada da ie
visoki genije muzike ,,Ph<inix musicae". da se smilu-
je njegovim jadnim redima, i da ie ih na svojim
snaZnim krilima odneti kroz etar vednosti.
Hendel se trZe kao da ga dotade nelto odvratno.
I{oie li taj DZenens da mu se joS ruga, njemu urff-
lom, ukodenom? Jednim trzajem on pocepa pismo,
zgtLva ga i baci na pod i zgazi nogama. ,,Hulja,
vucibatina", riknu on; taj nespretnjakovii je zadro u
njegovu najosetljiviju ranu i razderao je do iudi, do
najgorde gordine njegove du5e. Onda ljutito utrnu
svetlo, zbunjeno i pipajuii ode u svoju spavaiu sobu
i baci se u postelju: suze mu odjednom grunu5e na
odi i celo telo stade da drhti u besnilu zbog svoje
nemoii. 'l-e5ko tome svetu gde se doveku gpUa-
dkanom jo5 uvek rugaju i gde patnika mude. Sta ga
sada jo5 zazivaju kada mu se srce vei ukodilo, a
snaga mu se oduzela. Sto ga jo5 pozivaju na delo,
kada mu se snaga paralisala, a dula izgubila snagu?
O, da je sada samo spavati i ni5ta viSe, tupo kao
Zivotinja, samo zaboraviti, sarno vi5e ne posto.jati!
LeZao je u postelji kao klada, izgubljeni pometeni
dovek.
No nije mogao da spava. BeSe u njemu nekakav
nemir uzburkan srdZbom kao more olujom, opak,
tajanstven nemir. On se preturao s leva na desno i s
desna opet na levo, i bivao sve budniji i budnili,
Kako bi bilo da ustane, da zaviri u redi teksta? Ali ne,
kakvo bi.io5 dejstvo nad njim mogla da ima red, nad
njim zamrlim dovekom! Ne, za njega vi5e nema
utehe, kad ga je Bog pustio da padne u dubinu i ode-
lio ga od svete struje Zivota! Pa ipak, jo5 uvek je
kucala snaga u njernu, tajanstveno, radoznalo, koja
ga je napred gurala i kojoj se on, onako nemoian,
nije mogao odupreti. Hendel ustade, vrati se u sobu,

74
ponovo pripali svetlo rukama koje su drhtale od
uzbudenja, ta zar ga nije vei jedanput jedno dudo
podiglo iz telesne uzetosti? Moida Bog zna da i dulu
iziedi i ute6i. Hendel primade sveiu ispisanim listo-
vima. ,,The Messiah"! pisalo je na prvoj strani. Ah!
opet oratorijum! poslednji nisu uspeli. Ali kako be5e
nemiran, on prevrnu list i pode da dita.
On se trLe pri prvoj redi ,,Comfort ye"; tako je
podinjao pisani tekst: ,,Budi spokojan"! Kao darolija
be5e ta red - ne nije red: odgovor je to bio, botanski
odgovor, doziv andela iza zafrtorenih nebesa upuien
njegovom odajnidkom srcu. ,,Budi spoko"jan" kako je
to zvudalo, kako ga je to potreslo, kako je ta stvara-
ladka re* iznutra pohesla njegovu zakopanu du5u. I,
tek Sto prodita, tek Sto je oseti, Hendel zadu tu red
kao muziku, kako lebdi u tonovima, doziva, Su5ti,
peva. 0, BoZe, kapi.je su otrrorene, kapije su raskri-
ljene, i on oseti da opet duje rnuziku!
Ruke su rml se tresle kako je okretao list za lis-
torn. Da, njega pozivaju, njega zo!'u, svaka red zah^
vatala ga je neodoijivom snagom. ,,fhus Saith l-ord-"
,,Tako kate Gospod!" Da se te redi ne odnose na
njega, sarno na njega. Da to nije ona ista ruka koja ga
je bacila na tle i koja ga sada blaZeno podiZe sa zem-
lje? ,,And he shall purify" (,,On de te odistiti") da, to
se njernu desilo; i odjedanput nestade turobnosti iz
njegova srca, kao da je metlom pometena. I provalila
be5e veclrina i kristalna distota zvuene svetlosti. Ko
bi inade mogao kazati u pero tome jadnorn DZenen-
su, onome pesnidiiu u Gopsalu, onu uteSnu snagu
redi, ako ne ba5 On, koji "jedini zna za njegor,'u
nevolju? ,,That the may of,f'er unto the Lord" (,,Da bi
prineii Zrtvu Gospodu"), Da, treba zapaliti Zrtvenu
vatru iz srca koje plamti tako da plane do neba i da
dade odgovor na taj boZanski poziv. N.jemu je bilo
redeno. Samo je njemu biia upuiena ova poruka
 ,,Uzvikni moino svojorn redju"' - o, uzviknuti to,
uzviknuti jekom silnih truba, burnoga hora, grm-
ljavinom orgulja, da io5 jedanput kao prvog dana
sveti Duh probudi ljude, sve njih, i one druge koji jo5
odajnidki lutaju u tami, jer zaista,,Behold, darkness
shall cower the earth" ("JoS tama pokriva zemlju"),
joS oni ne znaju zablatenstvo izbavljenja, koje se u
njernu ba5 ovoga dasa ostvarilo" tr tek Sto to prodita,
vei u njemu odjeknu u savr5enoj formi glas zahval-
nosti ,,Wonderftll, counselloq the mighty God" - da,
tako ga slaviti, njega dudesnog, koji ie znao i red i
delo, njega koji "je rnir dao pornetenim, skrhanirn
srcima! ,,Jer im pride andeo gospodnji" - da, be5e on
sleteo sa srebrenim krilima u prostt"rr, dotakao se
njega i izbavio ga. Kako onda da lnu se ne zahvali,
kako onda da ne klikne i ne uzvikne sa hiljadu glaso-
va u svom sopstvenom glasu, kako da mu lle pevamo
i ne slavimo ga: ,,Glory to C-iod!"
Hendel nadnese glavu nad listove, kao pocl
nekom velikom olujom. I5deze svaki zamor" Nikad
nije tako osetio svoju snagu. Nikad se niie na takav
nadin proZeo sreionr stvaranja. I kao pljusak tople
svetlosti koja ga rastapa, Sumile su iznad n"jega reli i
ponavljale se, i pogadale ga svaka u srce, kao da ga
odaravaju! ,,Rejoice" (,,Raduj se'o) - i kad pesrna
toga hora velidanstveno provali, on nehotice podiZe
glavu, a ruke mu se $irnni raskriliie" ,,On je pravi
pomoinik" - da, on ie to cla posvedodi, kako to
nikad nije udinio nijedan sin zemlje. I{teo je da
izdigne iznarl sveta svoje svedodanstvo, kao neku
svetlu tablu. Samo ko.je mnogo propatio, poznaje tu
radost, sanro onaj ko je prn5ao krulz isku5enje sluti
poslednju dobrotu pornilovanja, njegovo je da
svedodi pred ljudima o vaskrsenju zbog doZivljene
smrti. Kad je Hendel proditao redi: ,,He was
despised" (,.Rio je prezren"), povrati tnu, se te$ko

76
sedanje pretvoreno u neki taman i teZak zvuk. Vei su
ljudi smratrali da je on pobeden i da ie Liv pokopan i
vei su ga progonili s porugom ,,And they that see
-
him, laugh" - smejali su se kad bi ga videli. ,,I ni
jednog se ne nade koji bi patniku pruZio malo utehe."
Niko mu ne pomoZe, niko ga ne ute5i u njegovo.j
nemodi; ali dudesna snago, ,,F{e ftusted in God", on
se pouzdao u boga, i gle, bog mu ne dade da legue u
grob -,,But thou did not leave his soul in hell". Ne,
nije mu bog ostavio du$u u grobu njegova odajanja,
ni u paklu njegove nemoii kao nekom vezanonn i
i5dezlom, ne, on ga je jo5 jednom pozvao da;iavi
ljudirna radosnu vest ,,Lift up your headso' (,,Gore
glave") - o, kakoje to sada iz njega zvudala i prodi-
rala ta velika zapovest objavljivanja! I najedanput ga
prohe jeza,jer, eto, pred njim staja5e napisano rukom
jednog DZenensa,,The Lord gave the word".
Zastade mu dah. Eto, jedna ljudska usta sludajno
su rekla istinu: ,,Gospod mu je poslao re6, ona mu je
do5la odozgo iz visina'o ,,The Lord gave the word".
Od njega je do5la re6, od njega je do5ao zvuk, od
njega milost" Natrag njemu, skloniti se kod njega od
poplave srca, slaviti ga, to je sada prijatna duZnost
svakoga stvaraoca. O, zagrabiti tu red, dr?,ati je,
podiii je, vitlati njome, i Siriti je, obuhvatiti tu red i
razvljatije da bude prostrana kao svet, da obuhvati
svu radost postojanja, da bude tako velika kao bog,
koji ju je dao; o, vrati natrag u vednost tu srnrtnu i
proiamu red lepotom i beskra.jninn Zarorn! I gle, pa tu
je ona vei upisana, tu je zvonila ta red i moZe da se
beskrajno ponavlja i rnenja. Eto je: ,,A.leluja! Ale-
luja! Aleluja"! Sve glasove ovoga sveta obuhvatiti
njome, i one svetle i one mradne. I onaj uporni glas
Eoveka i popustljivi glas Zene; puniti ih, pojadavati
ih, menjati ih, vezati th i razvezivati ih u ritmiEkom
horu, udiniti da se penje i silazi po Jakovljevim ste-

'7 -7
 penicama tonova, umirivati ih sa slatkim potezom
gudala, pripaljivati ih oStrirn urlarom fanfara, udiniti
da odjekuju u grmljavini orgulja: ,,Alelu-ia! Aleluja!
Aleluja!" * iz te redi, iz te zahvalnosti stvoriti klica-
nje, koje ie sa ove zernlje da od"jekuje sve do
stvoritelja vasione!
Hendelu se zamuti pogled od suza, tako je ogro-
man bio njegov unukaSnji zanos. JoS "je ostalo nekr:-
liko listova da se proditaju, tredi deo oratorijuma" Ali
posle ovoga ,,Aleluja, Aleluja, Aleluja", on uop5te
nije bio u stanju da nastavi. 'fo ga klicanje svega
ispuni svojim glasom i vei se Sirilo i bujalo, i bolelir
je ved kao tedna vatra, ko.ia je htela da potede. da
istede. O kako je ti5tala i nadimala gmdi, jer je ht.ela
da izade iz njih, htela je da se digne i vrati u neLro.
Brzo Hendel zgrahi pero i stade da beleZi note, u
magifskoj Lurbi nizao se znak za znakom. Nife
mogao da zastane, neSto ga je teralo naprerJ, i sve
dalje, kao ladu dije je .jedro zahvatila bura" Noi je
iutala unaokolo, vlai,na tama nerno je leZala nad
velikim gradom. Ali u njernu strula5e svetl<lst i
nedujno odjekivaSe soba muzikom svemira.
Kad je sledeieg jutra sluga oprezno uSao,
Hendel jo5 sedaSe za radnim stolom i pisaie. (Jn ne
odgovori, kad ga n-jegov adiatus kristof Srnit
pla5ljivo upita, bi li mu moZda mogao pornoii pri
prepisivanju. On je sarno muklo preteii mumlao.
Niko se viSe nije usudivao da mu se pribliZi i za one
tri nedeile on ne izade iz sobe, a kad bi mu se done-
lo jelo, on bi samo levom nrkorn na brzinu orJlamao
po koju mrvicu hleba, dok je desnom i dalje pisao.
Jer ne moga5e da se zaustavi, u niemu be5e ne5to kao
velika opijenost. A kad bi ustao i po6eo da hoda po
sobi glasno pevajuii i taktirajuii, pogle<l rnu je bio
nekako tudi; kad bi mu neko neito rekao, on bi se
stresao i odgovarao nesigurno i sasvim z,buniena. Za

78
 slugu su to bili teSki dani" Dolazili su verovnici da
naplate svoje obveznice, dolazili su pevadi da ga
rnole za kakvu svedanu kantatu, dolazili glasnici da
Hendela pozovu u kraljev dvor; sve njih sluga je
morao da odbija, jer dirn bi poku5ao da se rnakar
samo jednom redi obrati tome radom zanesenorn
doveku, doiekivala bi ga srdZba razjarcnog lava! U
one nedelje Georg Fridrih Hendel nije vide znao za
vreme ni za dasove, nije vi5e razlikovao dan i nod,
Ziveo je potpuno u onirn sferama gde se weme rneri
samo ritrnom i taktom, i on kao da se talasa i sam
no5en onim strujama, koje su iz njega izvirale uto-
liko veiom divljinom i snagom ukoliko se delo
vedma pribliZavalo svetim brzacima reke, njenom
kraju. Kao da je utamniden sam u sebi, stupao je
te5kim koracima, kao da daje takt u prostoru ove
tamnice koju je sam stvorio, i pevao -ie i udarao u
klavlcirnbal. i onda opet sedao i pisao, i pisao dok ga
prsti nisu poieli da peku; nikada otkako je ftw nije ga
obuzela takva navala stvaraladtva, nikada nije tako
Ziveo i tako patio u muzici.
Najzad, posle jedva h'i nedelje - Sto ie ostati
neshvatljivo danas i doveka - delo je trilo sw5eno 14
septembra" Red se pretvorila u ton, i neprolazno
cveta5e i brujaSe ono 5to je do malodas bilo suvi i
Sturi govor. I.{ad raspaljenom du5om dogodilo se
dudo volje, kao nekada na ukodenom telu dudo
vaskrsa. Sve je bilo napisano, stvoreno, formirano i
razvijeno melodijski i dinannidno, i samo je jo5
nedostajala jedna red, poslednja red dela: ,,Amin".
Ali to amin, ta dva kratka sloga, njih sada Hendel
zgrabi i iz njih sagradi zvudne stepenice do neba.
Dobacivao ih je .jednirn slogovima, pa drugim, kao
naizmenidno u horu, pa protezao ta dva sloga i sve
vi5e ih rastavljao jedan od drugoga, da ih ponovo i sa
.jo5 vi5e Zara stopi ujedno, i kao dah boZji ulazade

79
vatra niegove du5e u fu poslednju red njegove velike
molifve, tako da postade velika i puna kao svet. Ta
jedina, ta poslednja re6, nije ga pu5tala, niti je on
puBtao nju i to ,,Amin" on je izgradivao u veiiian-
stvenoj fugi iz njenog prvog samoglasnika, iz
budnoga ,,A" toga podetnog prazvuka, dok od njega
ne postade hram pun odjeka i pmZen uvis, vrhom
svojim peryuii se do neba i sve vi5e i opet padajuci,
i ponovo se penjuii, dok ga najza<l ne zahvati trura
orgulja, i sila ujedinjenih glasova stade da ga vitla.
opet i opet u visine puneci n"iime sve sfere, dok sr: ne
udini da i andeli pevaju zajedmo u toj zahvalnosti i
da grede pucaju nad glavom od toga reditoga.,Anlin,
amin, amin".
Hendel se s mukom podiZe. Ispada mu pcro iz
ruke" On vi5e nile znao gde se nalazi, on viSe nilc
video, on vi5e nije duo. Oseiao je samo umor, bes-
krajan umor. Toliko ie teturao da je morao da se
pridrZava za zid. Snaga mu be5e iscrpljena, tclo
mrtvo urnorno, dula zbrkana. t'ipa-juii kretao st: po-
red zida kao slepac. Onda pade na postelju i zaspa
kao mrtav.
To pre podne sluga je tri puta polako otSkrinrro
vrata. Maestro je joB uvek spavao; njcgovo z;rtvorcno
lice, kao isklesano iz bleda kamena, leZaBe ncpo-
midno. U podne sluZitelj pokula po detr.rti put cla ga
probudi. Naka5ljao se glasno, kucao dosta .i;rko, ali
nikakav.glas nije prodirao u neizmernu du,binu toga
sna i nije prenosio nijednu rcd. Kristof Smit dode
popodne u pomoi. jer jo5 uvek f{cndel leZa5e ,ied-
nako ukoden. C)n se nagnu nad zaspalim dovckom:
kao mftav junak na bcrji5tu posle izvojevane pot-recle,
tako i on leZa5e uLrijen zamoronl posle neiskazano
teSkog rada no Kristof Smit i sluZitelj nisu znali za
to <lelo, ni za lt poLredu; niih je samo spopariao uZas
gledajuii ga kako leZi tako dugo, tako zlokohno

80
I

dugo; oni su strahovali da ga moZda kaplja nije po

drugi put oborila. Fa kad uvede pored svega drmu-
sanja ne rnoga5e llendela da probude - vei I7
dasova leZa5e on tako ukodeno i tnpo - otrda Kristof
Smit po lekara; odmah ga ne nade, jer doktor DZenk-
ins be5e iskoristio blago vede i oti5ao na obalu
Temze da peca; kad ga najzad pronado5e, on ne5to
progunda, jer mu ne bese prijatno Sto ga smetaju. Tek
po5to 6u da se radi o Hendelu, on prikupi kanap i
udicu, i ne Zureii se nimalo uze svoj hirur5ki pribor,
poSto je izgledalo da ie biti potrebno da se pusti krv,
te najzad, mali poni otkasa u ulicu Brukstrit, vozeii
nlih dvojicu.
Medutirn ugleda5e sluZitelja kako irn rna5e
oberna rukama: ,,Ustao je", dovikivao je on preko
ulice. ,,Aeno ga sada gdejede kao Sestnosada. Pojeo
je polovinu jork5ir5ke Sunke bez predaha i morao
sam mu natoditi pet pa.jnta piva, i neprestano traZi
jo5."
I zaista Hendel seda5e za prepunom trpezom kao
onaj bogojavljenski ,,Kralj Pasulj"*, pa kako je za
jednu noi i jedan dan prespavao san od tri sedmice,
tako je sada jeo i pio sa punom nasladom i snagom
svoga dZinovskog tela, kao da hoie sada da powati
svu onu snagu koju je sedmicama trolio na svoje
delo. Tek Sto ugleda lekara, on pode da se smeje, i to
se polako pretvori u ogroman i biperbolidan smeh,
koji je odjekivao i orio se; Smit se seti da za sve ove
nekolike nedelje nije ni jedanput video osmeha na
Hendelovim usnama, ved samo srdZbu i napetost; a
sada ta njegova praiskonska urodena radost kao da
be5e proial-ilu b*ttr, pa kao poplava koja udara u
stene i odjekuje ona se penu5ala i vrtoglavo valjala -
-,,O",1
Pasulj", to je onaj koji, po starorn obiEaju, nade u bogo-
javljenskorn kolaEu ostavljeno zmo pasulja, i time postaje ,,stolorav-
natelj".

" al
 I

nikada se l{endel u svoff)e iivotr"r nije smejar-r tako

elementarno kao tacla, videdi lekara ba5 u dasu kada
se oseiao zdravijinr no ikacl, i kada.lc u njernu Sumila
i proiimala ga Zivotna rados[. Un visoko podiZe
krdag i manu njime pozdravljajuii doveka u cillom
r:deiu. .,Pa do vraga", rece u iudu doktor t)Zerrkins,
.,Sta je to s vama, kakav ste to r.i eliksir popiliT Kao
rla iete prsnuti od iivota! Sta se to s vama desilo?''
I'Iendel ga poglecla snrejuci se i s vatrom u
odima. Onda se polako uozbilji Polako ustade i pris-
tupi klavicimbalu" Sede i stacle raditi rukama, na"jpre
llaprazno iznad diraka. Orrda se obazre, duclno se
nasme5i i pola govoreii, pola rccitujuii zapode tuu
melodiju recitativa: ,,Behc"rld, I tell you a mystery",
(,,Gledajte. pokazacu vam jednu tajnu") - bile su fo
re(i iz,,Mesije" i pocinjahu Saljivo" No tek ito beie
zaronio prstima u rnlaki vazduh on se zanese, I Ien<lel
u sviranju zatroravi i na sebe i na druge, buiica svi-
ranja silno ga poltese. Odjedanput on se nacfc usred
svoga dela, pa peva5e, pa svira5e poslednje lrorove,
kcrje je dotle lbrmirao sanro neoclrecleno. kao tr snu;
a sada ih slulale po prvi put trudan: ,,Oh dearlr
where is thy stiug" (,,0 snrti, gde ti-je Zaoka"). to je
on oseiao u sebi, proZet vatrom Zivota, kao cla to vise
ne beSe on, nego hor ko.ji klide, ko-ji likuje" i daljc,
sve dalie svira5e on i pevaie rJo onoga,,Amin, amin,
amin" i be5e kao da ie prostonja da se prolonli od
tonova., tako -jaku, tako silnu snagu lraeraSc on r.r
svoju rnuziku.
Doktor Dienkins sta.ja5c kao o5arnucen. A kad se
Ilendel najzad podiZe, rece nru zbun"jen i zar"iuden,
tek da bi ne3to rekao: ",Oovede, tako nesto ja nrkarl
nisam duo. Kao. da je neki davo u vanla.'" Ali sc latla
flendelovo lico natrnuri, on se LreBe uplaSiu od svoga
dela i od rnilosti koja se beie na njega kao u snu
izhla. Kao da se i on zastidi. Okrenrr sc i rc:ic tiho,

82
ledr,'a su ga .'hugi rnogli duti: ,.Ja naprotiv mislim da
icr llog bio sa nlnom."
Nekoliko rneseci posle toga zakucaie dva lepo
uhucena gospodina na kapiii kuce za izdavanje u
,\llistrrtu, u kojoj se nastanio otnreni gost iz
Londona, veliki maestro l"lendel. Sa puno poltovanja
uni izneso5e pred njega "jednu molbu. Ovih meseci,
rckole oni, Hendel je prestonicu trrske obradovao
tako divnirn delinra, kakva se u toj zemlji nikada nisu
iula" Oni su culi da de ovde davati premrjeru svoga
novog oratorijurna ,,Mesi.ja"; nije to irnala dast Sto
hoce da ovome gradu,jo5 pre Londona, pmii svoje
najnovije delo. Pa s obzirorn na izvanredan karakter
ttga koncefta, rnoZe se odekivati jedan neobidan pri-
hod. Oni dolnze da zapitaju ne tri li maesffo pristao
da u svo.jo.f op$tepoznato-j dobroti prihod od svoje
1ln,e pretlstave pokloni tlohrotvomim ustanovama
koje oni inraju dast da zastupaju.
tlendel ih pogleda ljubazno, on je voleo ovaj
grad koji mu poklanja svoju ljubav, i srce mu se
rastopi" Osmchnu se i rede da pristaje na to, pa neka
samo izv,:le reci za koje ustanove treba da se nameni
trrrihod. ,,Na potporu zatvorenika u raznim tamnica-
nia", rcdt: prvi dovek dobrocudan i secl, ,,i na bolesni-
ke u Mer5erovoj bolnici", clodade drugi, ,,Alirazume
se ta.j velikodudni poklon odnosio bi se samo na pri-
hod od prve priredbe, a od ostalih pripadao bi
ruaestru" I'lendel odmahnu rukom: ,,Ne", rede on
lrolako, ,,za ovo delo neiu novaca. Nikad za niega
nedu da rraplaculem, nikada, ftr sam ja duZnik prema
rrekome drugome. Neka ono ostane zauvek vlasni-
itvo bolesnika i zatvorenika. Jer sam i ja sarn bio
holesnik, i ovo me je delo izledilo. I.ja sam sarn bio
zatvorenik, pa me ono oslobodilo."
Ona dvo.jica ljudi podigo5e odi neSto zadudeni.
i.lisu mogli da se snadu. Ali onda se toplo zahvaliSe,

8-?
pokloniSe se i odo5e da objave tu veselu vesf po
Dablinu.
Najzad se utvrdi da poslednja proba bude 7 apri-
la 1742. tsio je propu5ten samo mali broj slu5alaca,
rodaci horskih pevada iz obe katedrale, a zbog Sted-
nje, prostorije muzidke dvorane u Fi5ambliskoj ulici
bile su slabo osvetljene. Publika je sedela razasuta u
praznim klupama, jedan par tu, druga grupica tamo,
da duje novo delo maestra iz l-ondclna. I)vorana
staja5e tamna i hladna. Ali desi se ne5to neobidno tek
Sto horovi podeie da tutnje odozgo, nalik na tutanj
vodopada. Podvojene grupe na klupama i nehotice se
primako5e jedni drugima i pretvori5e se neosettro u
jedan jedinstveni blok ljudi, koji slu5a i divi se,.jer se
svakome dinjaSe da silina ove neduvene muzike be5e
i odvi5e velika za pojedinca, te da bi ga u neku nrku
kao bujica otkinula i zanela"'Iiskali su se sl'e viie
jedni drugima, izgledalo je kao da hoie svi da sluia.iu
jednim jedinim srcem, i da prime kao jedna .ieriina
opStina red poverenja, koja kazana i formulisana
svaki put drukdije jeda5e prema njima iz prepletenth
glasovnih deonica. Svaki se oseiao slabinr pred torn
praiskonskom snagom, a ipak blai,en kad ga ie obuzr-
nrala i zanosila, i neki i,marci uZivanja proZirnali su
ih sve, kao da su jedno jedino telo. Kad je ,,Aleluja"
odjeknulo po prvi put, ono.jednoga podiZe, a z;r rtjim
se podigo5e svi kao od zajednidkog trzala: osedali su
da se ne moZe ostati prikovan na zemlji kad vas zgra-
bi takva sila, pa ustado5e da trudu bar palac bliZc
bogu sa svo.jim glasovima i dzr mu iskaZu slLrZbu i
po5tovanje. Onda odoSe i stadoie prir5ati otl vrata dcr
vrata da je stvoreno takvo muzrdko delo kakvr>g
dotad nije bilo na zemlji. I ceo grad elrhtao je od
radosti i uzbudenja da 6uje to remek delo.
Sest dana docnije, 13 aprila uvede, tiskala se
masa pred vratima. Dame su doile bez krinolina. a

84
kaq,aiieri h*z madeva, da bi u dvorani moglo stati
vi5e slu5alaca. Najavljivano .je sedarn stotina ljudi,
broj dotle nikada ne postignut, tako se brzo produla
slava dela; ali se niie viSe iuo ni daSak kad pode
muzika, slu5anje jo bivalti sve ti5e i tiSe, ali onda
provali5e horovi sa orkanskonr silom i srca pode
obuzimati neka jeza. l{cntlel stajaie kod orgulja.
l{tr:o je da nadgleda s',,,oje dslo i da rukovodi njime,
iiii mu se ono ote, ona ga ubuze, udini mu se tude,
kao da ga nije joS nikada cuo, ttikada stvorio i korn-
ponovao, i njega ponovo pode da zanosi njegova
vlastita struja. Akad se na kraju oglasi ,,Amin", onda
se nesvesrlo otvori$c njegove usnice, i on peva5e sa
i)tirlln, pevaSe kako nikad nije pevao u svom Zivotu.
\trr tada, dim grornoglasno klicanie drugih ispuni
rlvoranu, Hentlel se iskratlc rJa ne bi zahvaljivao
l.;udima koli su lnu hfe,li iestrtati; hteo.je da zahvali
Milosti koia ga je rtadahnula lakvim delom.
Vratnice str txle otvorene; otada dt": iz godine tr
i1odinu npet stru.jati struja zvukova. NiSta nije posle
roga rnoglo naterati Ilendclii da klone, niSta toga
vasksloga coveka da obori. "lo$ jednom trankrotira
opersko cLu5tvo koje je osnovao u f.onclonu. Opet su
ua stali t*rati vcrovnici za dugovr:, ali ovaj put
,itaiaSe on pravo i odria sc kroz sve neprijatnosti:
i*Tds5otogodiSrqi starac iSar.i .ic bezbri'zno svojim
putem od dela do dcla, kao ud putokaza do putokaza.
t"iisu prestajatida ttui iiue neprijatnosti, ali on je
rrmeo da ih sve slavno savlada. Starost je polako
potkopavala njegovu snagu" Ruke podinjahu da ga
rzcla.ju, noge podinjahu da mu se grie od kostobolje,
rlije on i dal.le stvarao i stvarao nculnorno. Najzad
izgubi vid; oslcpici je piSuci delo ,,.lefta"" Ali on
stajaSe dvrsto sve dalje zatvorenih odiju, kao ono i
lJetoven zatvorenik tj5lju, neulnorrlo i nepobedno,
,rsim Sto.fe pred bogorn bivao tirn ponizniji Sto su

85
njegove zemaljske pobede bile velidanstvenije.
Kao svi istinski i strogi umetnici on nikad nije
hvalio svoja dela. Ali jedno od njih voleo ie, i to
,,Mesiju". Voleo je to delo iz zahvalnosti Sto ga je
spaslo od njegove sopstvene propasti, i Sto je kroz
njega spasao sam sebe. Izvodio ga je u Londonu iz
godine u godinu, dajuii svaki put sav prihod, svaki
put pet stotina forinti, u korist bolnice, on prezdrav-
eli dovek ljudima nemoinim, on oslobodenik onima
koji su bili jo5 u lancima. S tim delom, sa kojinr se
vratio iz podzemlja, on je hteo da se i oprosti s liudi-
nra. I)ana 6 aprila 59, vec kao teZak bolesnik, u 74
17
godini, naredi ou da ga joS jednom izvedu na podi-
jum u Kovent-Gardenu. Staja5e tu dZinovski slepi
dovek okruZen prijaqteljima, muzidarima i pevadirna:
vi5e nije mogao da ih vidi svojim uga5enim praznim
odima. Ali kada se talasi zlukova stadoBe valjati
prema njemu huceii u velikom naletu, kada ga je
dodekaio orkansko klicanje sigurnosti iz stotina grla"
tada se obasja i rasvetli njegovo umomo lice, on
nrahnu rukama dajuii takt, on 'zapeva ozbiljno i
poboZno kao da u svojstvu sve5tenika stoji u vrh svog
vlastitog kovdega, kao da se sa ostalima moli bogu za
spasenje svo.ie i drugih ljudi. Samo jedanput, kad pri
redima ,,The trumpt shall sound" (,,Nek truba jekne")
upado5e trube oStro, on se strese i ukodenirn otima
pogleda put neba, kao da je svcrje delo dobro uradio.
Sada je mogao uzdignuta dela stupiti pred Gospoda"
Uzbudeni pnjatelji povedole slepca kuii, oseiali
su i oni da je to bio njegr:v oproStaj. U postelji on jo3
malo micaSe ustima. Na veliki petak kao da proiapta
da Zeli umreti. Lekari su se dudili, jer ga nisu razumeli.
Nisu znali da je toga velikog petka bio trinaesti april,
onaj isti dan u koji ga je te5ka ruka oborila na tle i ona-j
isti dan u koji .je njegov ,,Mesija" prvi put odjeknuo
pred svetorn. Na ta.j dan, kad je sve u n-iemu bilo izu-

B6
r

inrio, on,je vaskrsao. I"l taj isti dan u kqi je vasksao,

tnje Zek:o da runre, da bi bio siguran da ie vaskrsnu-
tu u r,aini Ziirot.
I zaista ta3 d:ovck jcdinstvene vt-rlje irnao je u svo-
.ioj i,lasti kako Zivot, tako r snrt.
Trinaestog aprila Hendel potpuno iznemoZe. Nije
viS ni3ta vrdeo, ni3ta vi5e duo, leZalo je nepomiino u
!astLicima tcl masivncl telo, kao praz.na, te5ka daura. No
kao Sto u praznoi Skoljci odjekuje tutanj mora. tako je
i u njenru Sumila ncdujna rtuzika, divnrja i neobidnrja
nego Bto je ikad duo. Polako pod njenim sve vecim
nadiranjem odvajala se du5a otl uutomog tela, da bi se
iunela onarro gdc vi5e nenra teZe, Gde se sliva plinra
u plniu, veiiti zvuk u vcriitu slbru. I sutradan, pre
nego Strl sc probrrdi$e vaskrsna z.vcn7a, r.unre najziril
runo Sttt ji: u Grxrrgu Fridritm l lerrderlu trilo srnrtno,

(J'7
() /
 GENIJE JEDNE NOCI
Marseljeza, 25 aprila 1792

Ye( dva meseca, ve( tri meseca kako se

1192..
francuska narodna skup5tina koleba u odluci: da li rat
protiv koalicije careva i kraljeva ili mir? Sam [-u"j
XVI je neodludan, on sluti opasnost ako pobede rcvo-
lucionari, a sluti opasnost i ako budu pobecltni.
Neodludne su i stranke. Zirondinci guraju u rat, dri hi
zadrLali vlast, a Robespi-ier i "iakobinci bore sc zir tllir,
ne bi li u meduvren"lenu osvojili vlast. Iz clana rt tlan
stanje se sve vi5e zateZe, nlrvine galame, L1,;hnvi
diskutuju, pronose se sve nevcrovatniji glasovi,.ilrv-
no mncnje sve se vi5e njima uzbuduje. I kao ito jc to
obidno sludaj kad se ne5to odlui-i, osetilo qc i lrrda
kao neko olak5anje, kad je 20 aprila franctrski krali
najzad objavio rat caru austrrjskom i kralju pntsktim.
Naelektrisana napetost leiala je nacl l'ariz<tm
nedeljama i necleljama zbunjujuii du5e, liifcr.ii kan
teret; ali je jo5 vi5e ti5talo i izaz.ivalo stralt tt;'hrtclenjr:
u pogranidnim gradovima. "l'mpe su vci bllc prikri-
pljene u svim bivacima; u svakom scltt, tt svnkr-r-i
varo5i opremali su se dobrol'oljci i nartx.ltla g;rrda"
Svuda su se utvrdenja opravljala i svako jc znati,
narodito u Elzasu, da ie pn'a odludna tritka iztncdtt
Francuske i Nemadke da se odigra na tont zernlii5tu.
kao i uvek izmedu Francuske i Nemadkc. Na obala-
rna Rajne neprijatelj, protivnik, niic kao lt Parizu
neki rasplinuti patetidno besedniiki po-iarn, nego jc
88
to vidljiva iopipljiva stvarnost. .Ier sa utvrdenog
mostobrana pred kularna katedrale noogu se videti
prostim okom pukovi Prusa, koji se primidu. Po noii
donosi vetar tutnjavu neprijateljskih artiljerijskih
otuda, zveku oiuija, signale truborn, preko velike
reke, koja se ravnodulno svetluca na mesedini. I svi
znaju: jedna jedina potrebna je naredba, pa (,e iz
nemih ralja pruskih topova bljumti munje i grornovi,
i hitrjadugodiSnja borba izrnedu Nemadke i Fran-
cuske opet ie otpodeti - ova.j put u ime nove slnbode
na jednoj strani i u ime staroga poretka, na drugoj.
Stoga je to bio neuporediv dan, kad su 25 aprila
L792 g"adine Stafete donele izPariza u Strasbur vest
o objavi rata" Odrnah je navalio narod iz svih ulica i
kuda na otvorene trgove i spreman za.rat vei je mar-
Sinao ceo garnizon, puk za pukom, na poslednju
paradu. Na glavnom trgu dodekao ih je predsednik
gradske op6tine Ditrih sa trobojkom oko pasa i
kokardom na Se5iru, kojom je mahao pozdravljajuii
vcrjnike" Tada zr,'uk fanfara i lupa doboSa opomenu
ljude da se umire. Podignutim glasorn prodita Ditrih
na tome trgu i ua svitn drugirn trgovima u gradu
doslovan tekst objave rata na francuskorn i
nemadkom jeziku. Na tiegove poslednje redi intoni-
ra5e pukovske muzike prvu privremenu ratnu pesrnu
revolucije ,,Ca ira", 6ija je melodija zapravo imala
golicavu, obesnu i zajedljivu melodiju plesa, ah zve*
ketavi i gromki koraci pukova ko"ji su nastupatri da-
vali su joj marcijalan takt. Tada se rnasa rasturi i raz-
nese zapaljeno oduSevlj"nje u sve ulice i kuie; u
kafanama, ri klubovima drZe se plarneni govori i dele
se pro,glasi. ,,Aux atrrnes, citoyens!" ,,L'etendard de
la guerre est deploye! Le signal est donns"; podinje
se sa takvim i slidnim uzvicima i slT rda u svim gov-
orima, na svim plakatirna, na svirn usnama ponavlja-
ju se takvi magnoveni ritmidki uzvici kao ,,Aux
89
 arrnes, citoyens! Qu'ils tremblent donc, les dcspotes
couronnes! Marchons, enfanls de la liberte!"'i svaki
put je masa odgovarala na te vatrene redi novim i
novim klicanjem.
Siroka masa uvek klide po ulicama i po trgovirna,
kad se objavi rat; ali se uvek u takvim kenucima
ulidnoga odu5evljenja duju i drugi glasovi po strani i sa
manje vike; pri objavi rata budi se i strah i zabrinutost,
samo Sto se pritajeno Sapie po sobama ili ostaje na
nemim bledim usnicama. tlvek i svuda nadu se majke
koje u sebi govore: neoe li ti strani vojnici da ubiju
moju decu, i u svirn zemljama nadu se seljaci koji se
zabrinu za svoje imanje, za svoje njive, kolibe, svoju
stoku i svoju decu. Neie li se pogaziti njihovi usevi,
neie librutalne horde da im opljadka-ju kucu, neie li da
krvlju nagnoje njihove obradene njive? Ali, predseclnik
strasbur5ke opStine Fridrih baron Ditrih, zapravo
plemii, no, kao i najbolji plemiii onda5nje Francuske,
svim srcem odan stvari nove slobode, dozvoijava cla
dodu do izraza samo glasni i zvonki glasovi samopouz-
danja; on svesno pravi od dana objave ratajednu opitu
svedanost" Sa trakom preko gmdi juri on od .iednog
narodnog zbora na drugi, da raspali stanovniStvo"
Nareduje da se podeli vino i zakuska vojnicima pri
polasku, a navede saziva u svoju prostranu kuiu na
trgu Brolje generalitet, oficire i najvaZnije zvanidnikc
na oproitajnu svedanost koja usled odu5evljenja vec
unapred irna karakter pobedne svedanosti. Prcdseda-
vaju generali uvereni u pobedu, kao Sto su to uvek, a
mladi oficiri koji u ratu vide ispunjen smisao svoga
Livota, imaju slobodnu red. MaSe se sabljama, grli se,
napija se jedan drugoga. Otllidno vino"izazivi stra-
stvene i sve strastvenije govore. I ponovo se vraiaju
u svim govorima one iste zapaljive re(,i iz novina i
proklamacija: ,,Na orulje, gradani, napred stupajmo!
Ne dajmo otadZbinu! Brzo ce da zastrepe ti okrunieni

90
r
despoti. F,tct, raz,vlla se zastava pobede, do5ao je dan
da se trobojka pronese kroz ceo svet! Neka svako od
sebe da sve Sto moi.e za kralja, za zastavu, za slobo-
du." U takvirn trenucima ceo narod, sva Zemlja,
hoie da se slije u sveto .jedinstvo pomoiu vere u
poiredu i oduievljenja za stvar slobode.
Najedanput usred govora i zdravica obrati se
predsednik op5line Ditrih -iednom mladom kapetanu
iz korpusa tvrclave po imenu RuZe (Rouget), koji je
secleo pored nf ega. Setio se da je taj pristali, ne ba5
lepi, ali sirnpatidni, oficir pre pola godine prilikom
proglasa ustava napisao jednu zgodnu himnu slobo-
di, koju je pukovski kapelnik Plejel odmah kom-
ponovao. Pokazalo se da je to skromno delo zgodno
za pevanje, pa ga je vojnidka kapela uveZbala, i kom-
pozicija se svirala na trgovima i pevala u horovima.
Zar sada5nja objava rataipolazak u boj nisu dovoljan
povod da se priredi iedna slidna svedanost? Stoga
gratlonadelnik Ditrih upita kapetana RuZea, koji je
potpuno neopravdano uzeo plemiiku titulu i sam
sebe prozvao - RuZe de Lil (de Lisle), onako ovlaS,
kao kad starog poznanika zamolimo za neku ljuba-
znost, ne bi li on moZda iskoristio rodoljubir,u priliku
i ne5to spevao zapolazak trupa, neku ratnu pesmu za
Rajnsku anni.lu. koja sutra treba da krene na nepri-
.jatela.
RuZe. skroman, beznaiajan dovek, koji nikad ni-
.ie sebe smatrao velikim kcnnpozitorom - stihove mu
nisu nikada Stampali, opere su lnu odbijali * zna,
medutirn, da mu prigodni stihovi lako idu od ruke.
Da bi uclovoljio tom visokom dinovniku i svom do-
hrcrm prijatelju, on izjavi da je spreman. Da, on ie
poku5ati. ,.IJravo RuZe!" nazdravi mu jedan general
s druge strane stola i opomenu ga da pesmu odmah
po5alje za njima na fiont; neka rodoljubiva kora-
dnica, koja hi okrilatila ljucle u mar5u, zaista bi do-

9t
brodo5la Rajnskoj armiji. Medutim, jedan drugi do-
vek uze red i opet se nazdravlialo, i vikalo, i pilo. I
moini talas sveop5teg oduSevljenja preli se preko
toga sitrrog, sludajnog dijaloga. Gromoglasna i frene-
tidna pijanka je sve vi5e padala u ekstazu, i tek u
sitne sate posle ponoii napusti5e gosti predsed-
nikovu kuiu.

{<

Vei je odavno pro5lo pola noii. 25 april, ovaj za

Strasbur toliko uzbudljivi dan objavljivanja rata vec
je pro5ao, zapravo vec je podeo 26 april. Noina tama
pokriva kuie, ali ova je tama samo prividna, jer je
grad jo5 uvek.kao u groznici od uzbudenja. U kasar-
nama se voJnlcl spremaJu za mars, a mnogl opreznl
iza zatvorenih duianskih vrata za potajno bekstvo.
Ulicama prolaze mali odredi voinika, a izmedu njih
proleiu na konjima ordonansi uz klepet kopita, onda
opet zatutnji teski topot artiljerije i sve u dalj odjeku-
je monotono dovikivanje straZa od jednog do drugog
straZarskog mesta. Neprijatelj ie i odvi5e blizu, i
odvi5eje nesigurno, i odvi5eje uzbudena du5a grada,
da bi mogla da zaspi u tako odludnom trenutku.
Pa i RuZe, koji se sada popeo uz savijene ste-
penice u svoju skromuu sobicu, u Velikoj ulici 126,
oseia se dudno zamoren. Nije zaboravio na svoje
obeianje da, Sto je moguie brZe, poku3a spevati
jedan marS, jednu ratnu pesmu za Rajnsku armiju.
On nemirno tapka tatno atno po svojoj tesnoj sobici,
Kako da podne? Kako da podne? JoS mu u glavi
haotidno bruje ovi vatreni uzvici proklarnacija, bese-
da, zdravtca. ,,Aux armes, citoyens!... Marchons,
enfants de Ia liberte... Ecrasons la tyrannie!...
L'etendard de la guerre est deploye!..." No on se seia
i onih drugih redi ko.je je duo u prolasku, onih glasova

92
r

Zena ko.je strepe za svoje sinovei brige seljaka da bi

polja Francuske nrogla biti izgai.ena i da bi ih
tudinske h<lrde mogle krvliu da natope. On skoro
nesvesno slavlja na hartiju dva prva retka, koji nisu
ni5ta drugo do odjek, odraz, ponavlianie onih uzvika.

,,Allons, enfants de la patrie,

[,e jour de gloire est arriv6!"

Onda zastade, zadudi se, pa ovo ispade dobro.

Podetak te dobar. Sad samrt odmah naii pravi ritam,
melodiju za te redi. On vadi svoju violinu iz ormana
i proba. I za fuclo: odmah vei u prvirn taktovima,
ritarn potpuno odgovara reditna, on brzo pi5e dalje,
sacl vecl ponosen, sad vei zanesen onom silom Sto ga
je svcga ispunila. I najedanput sve se to sliva: svi oni
osciaji koii sc u ovom momentu ispoljavaju, sve one
reii, ko.je je iuo na ulici, na banketu, i mrLnja na
tirane, i strah za rodtru grudu, i vera u pobedu, i
lfubav prema slobodi. RuZeu nije potrebno da iSta
izmi5lja, da iSta pronalazi, treba samo da rimuje, da
u zanosar.l ritarn svoje melodije sloZi one redi, koje
su danas, u o'n'a-jjedinstveni dan, i5le od usta do usta,
pa ic hiti svc redeno, sve iskazano, sve ispoljeno Sto
je naciia osetila u clnu du5e. Nije potrebno ni da
komponuje, jer i krcsz zatvorena prozorska okna
prodire ritam ulice i toga trenutka, onaj ritam prkosa
i izaz,ivanla, koji se nalazi u mar5ovanju vojnika, u
jeci trutra, u tutnju topova. On sant, njegovo sop-
stveno budno uho moZtla i ne oseca taj ritam, ali ga
je osetio genije vrernena, koji je ove jedinstvene no-
di dolao na konak u nlegovo smfino telo. I sve se
gipkile prilagoclava rnelodija lupanju i klicanju teksta
i kucanju srca jednog celog naroda. Kao po nedijem
diktatu RuZe piSe reii i note sve brZe ibri,e. Bura je
naletela iznad nlcga kakva jo5 nikada nije zahudala

93
kroz njegovu uzanlr graclansku duiLr. t\ekakav zanos,
nekakvo oduSevljenje, i tti ilc k;ri] njcgovo, nego kao
da je neka magitna sila, agusriuta il jctlnu.jedinri eks-
plozivnu sekundu, zgrabila.iednog rillctanta sto hilja-
da puta jade od njegorc srlagc i zavitiava ga kao
raketu do zvezda, kao svctlost i planlcrri zrak, koli
traje .jednu sekunelu. Kitpetr.anu ltu)'.cu dc l-ilu po-
darena.je jedna noc u kcr_itii ce triti lrrat besurrtnika: iz
preu::etih, sa ulice i iz nuvina, puzajnrl.ienih poietnil-r
uzvika pred njinr se stvarAlaiki ohliku.ie red, raste do
strot'e, koja ie biti isto taku neumrla po svolne
pesnidkom obliku, kao Sto ie biti besmrtna po svcr.yr;j
rnelodiji.

,,Ar)rour sacr6 dc la patri*,

Conduis, soutiens rros lrras verlgellrs,
Libcrte, libcrte clrr ric.
Combats avec tes detbnscurs."

Onda joS peta, poslcr[r1;r .ltrrrlir, $]l cc (,va besrnfina

peslna, oblikovana iz "jednog u;bur.lt:tr ja, iz .iednoga
izlla, savrSeno veZuii rci: uz rrrckrdi.lu, hrti gotova
vei pre zore. RuZc ugasi svctl,ist ihaci sc na svri.ju
postelju. Ne5to. ni sarn r-rc zrla ita, podiglo rnu je crrla
u takvu bistrinu, kakvu nikad ni1* osctiu i rre5to ga
sada opet obara dolc u tu6ru iscr;'rljr,:l)r)st. ()n zaspa
dubokirn, skorcl srnrlurm sn()!ll. I :;tvarno ona"l tvorat,
onaj pesnik, onqi genilc tada ji: u nicmrr tipct unrro.
Ali na stolu leli clovrientr dclo, ldvojcflo i,)d doveka,
koji je tu spavao i koga -ic nvo duri,.r z;aisla bilo
obuzelo u svctoj opo-inosti, 'lr:iko da se ikada r.r
istoriji svih naroda i \/rerrierla tuko bi-zo i tako
savrSeno ijedna pesrna rstulrcn.ieno slila u red i
muziku.

94
 *

7,;v<tna, ista kao i uvek. ob.javiSe sa katedrale

novo jutlo lrr i tamo velar bi drineo poneki pucanj
ocl [taine. Pn'e darke su poiinjalc. RLrie se probudi.
S nurkom se probudi iz hr:z<lanog sna pipa"juii oko
sr:hr:. On je tulro *lsciaqr da se s njirne neSto dogodi-
lo deqa se on saln{) ni:1asno serla. l'ek onda primeti na
stolu sveZc ispi5;1n1 Iist. Sta. stihovi'l Kad sam ja to
pisao'? Muzika, ilisana. rnoiurn rodenom mkom'/ Kad
sanr "ia to kr.rnrponor,ao'/ A da, to je ona peslna za koju
me je iuie rneilio pr(atelj t)itrih. mari za Rajnsku
arrni;u! Ruie iita svo.je stil.rove. uz njih pevuSi
rnelodiju, ali r;e loi osoca nekako potpuno ncsiguran,
kao ilo ie u,"ek siui:a; kcxi tvorl:a prcd delom kqe je
tek stvorio lJo 1, u,r,rt pr',red n.iega stanuje jedan kole-
ga iz gruka, DrI lnu svoje rleitl lxrk;rzuie i peva mu ga.
Priiatelj izgleda cla .ie za<Jovolian i predlaZe sarno
nckr: silne iznrenc. 'lo prvo odobravanie daje RuZeu
izvesno Jrouzrlnrrie. Sa svirn nestrpljen"jem .jednog
iurtoril i yrrrno,larr ito ie tako brzo ispurrio obccanje,
upada" ou crdrn:llr u kuciu naielnika Ditriha, ko.li u
haSti bai ohavljaie srrrlju lrrtarnju (e:tnju i pri tonre
sprcullsc rrov g,r,ri,ur Sta I{uZe'/ Veti gotovo? Pa
clobro. da napravinro urlnrah isdnu probu. Obojica
krcnuSe iz baitc u l<ucni sal{rn, t)itrih sede za klavir
i zasvira pratrrlu- a Ruf,c zill)eva tekst. Zainterelso-
l,ana tnm ncr.lirliivauorrr -iutanijom nruzikorn u sobu
ude Tcna ndielnikova i obccit cia ce napraviti prepise
nove pesrrlr.: i" kao izuc*rra nruzii,arka kakva je bila,
da c'e odnr;ilr iz,racliti pratrrju, kako br je vec vederas
u vciernjernr druilvu rznrcdu svako.lakih drugih
pesarna nroglil d;r pervei prcd dt-rnraclinr prijateljima.
Nadc:lnik liitrilr, ponosarr na svo,l lepi tcnorski glas"
prcuze ria tenreliitu rrirur,:r lrlcsr-nrr r veci26 aprila, onog
istr.rg riaitl kog,a yi.r u z()rrr flcslll,t Lrila sprcvaita ikom-

95
ponovana, bice ona prviput izvedena u njegovu salo-
nu pred sludajno sastavl,ienirn druStvom"
Izglecla da su slu5aoci prijateliski aplaudirali, a
{

valjda nisu izostali ni svakojaki uljudnr komplimenti

prisutnom autoru" Ali, datrome, gost.i u gradskoj i
Ir

r.lpltini, na velikom trgu u Strashuru, nisu tri izdaleka

slutili, da je jedna vedna melodija sletela r.r nlihovu
I

zernaljsku stvarnost na ncvidl;ivim krilirna. fdetko l

a

kada mogu savremenici da pojrne tta prui pogled I

velidinu iednog'coveka ili vehdinu jednog cle:la, a {

kako je i gospocla predsednikovica bila malo svcsna I

duda toga trenutka. dokazala "ie ona iednirn pistnom
svome bratu, u kome to cudo banalno naziva
druStvenim dogadajem. ,,'I'i znaS da mi primamo u
kuiu mnogo sveta i da uvck ltloramo nc5to da
pronademo {ime bisrno uneli neSto novo za zabavu.
Tako je i mome muZu palo na utn da porudi korn-
poziciju nekakve prigodne pesmc. Kapetan iz pio-
nirskog puka RuZe de l.il, jetlan priiatan pesnik i
komopozitor. dao je vrlo brzo tnuziku za jednu ratnu
pesmu. Moi muZ, kcrji ima lep tenol odn-rah je pevao
tu pesmu, koja je vrlo privlacna i na neki nadin origi-
nalna. To je.iccian boliiGlLrk, Zivahniii iZivlji. Ja sant
sa svoje stranc, koristcci svoj ilar za orkestraciju,
udesila partituru za klavir i druge instrumente, tako
da sada imam pune ruke pttsla" Pesma se kod nas
izvodila na veliko zarlovoljstvo svega druStva."
,,Na veliko zadovoljstvo svega dnt5tva." - to
narn danas izgleda neodekivarttt hlatlno re,deno. Ali i
taj samo ljubazni utisak, tit salno mlaka saglasnost,
razumljivi su, jer pri tom prvom izvodenju, zaista,
nije ni bilo rnoguce dir sc Marscljeza pokaZe u svojoj
punoj snazi, Marseljeza niie koncertna tadka zak4kav
prijatan tenorski glas i nije narnenjena da se izvodi u
tako sitnoburZulskom salonu medtt rornansama i ital-
ijanskim arijarna u jcdnom jedirrom pevadkom glasu.

96
Pesma kola se oclmah zalece u taktovc, koji lupaju
kao dekidi i kqi su elasl.icjni i peizivaju ,,Aux arrnes,
citoyens", obrada se masi, mnoitvu, njena prava
orkestracija je zveka oruija, i tre3tanje trutra, i stu-
panje pukova" Niie ona namenjena sluSaocima Sto
hladncl sede i udolrno uZivaju, nego je namenjena
sauiesnicima, sabr:rcima, ona nije spevana za jedan
solo sopran ili tenor ne1o z,a lnasu, za hiljade grla,
kao uzorna pesma mar5a, pesma pobede, pesma smrti,
pesma z,avitaja i otadi"bine ditavog jednog naroda.
'lbk oduievljenje iz koga se rodila daie RuZeovoj
pesrni onu motornu silu. Joi se pesma nije primila,
jo5 nisu u magiinoj rezonanciji ni redi ni melodija
stigli do duie nacije, joS arrnije ne poznaju pesmu
svoga maria i svoje pobede, joS ne zna revolucija
svoju vecitu lriurrru.
Clak i or1 sarn, s kojim se one noii desilo 6udo,
RuZe de Lil isto je tako malo slutio kao i drugi Sta je
one jeclne noii stvorio kao u snu pod vodstvom
jednog nevernog genija. Razume se, on se od srca
raduje, tai valiani, vrlo sinrpatidni. diletant, da su mu
zvanice snaZno aplaudirale, i tla su mu kao autoru
uljudno aestitali. Malen dovek sa rnalorn sujetom,
razunle se, traii da u svorn malom provincijskom
krugu marljivo iskoristi svoj skromni uspeh. On u
katanarna peva svojim clrugovinla novu melodiju,
daje da se prave prepisi i Salje ih generalima Rajnske
anruje. Mcdutinr. po narcdcnju predsednika op5tine i
po prcporuci vof nih vlasti, strasburika vojna muzika
uveZbala -je ,,lLatnu pesmu Ilajnske armije", pa je,
posle ietiri dana, prilikorn odlaska trupa, vojna mu-
zika strasburike narodne gardc odsvirala novi mar5
na velikonr trgu. I strastlrr(ki izclavad izjavi da je kao
patriota sprernan cla Starnpa ,,C)hant de guerre pour
I'armsc clu li.irin", te se pc'slna s poitovan"jem po-
sveiuje gener;rlrr L,ukijeru od strane jednog njemu

97
potdinjenog vojnika. Ali ni jedan jedini izmedu gene-
rala Rajnske armije nije ni pomi5ljao da naredi da se
nova melodlja zbllja svira ili peva, te je izgledalo da
ie, poput svih dotada5njih poku5aja RuZeovih, salon-
ski uspeh pesme ,,Allons, enfants de la patrie" ostati
uspeh samo jednoga dana, jedna provincijska stvar, i
da ie se kao takva i zaboraviti.
Ali se urodena snaga jednoga dela nikad ne da
trajno sakriti ili utamniditi. Umetnidko delo moZe
izvesno wemd biti zaboravljeno, moZe biti zabranjeno,
zakljudano u mrwadki sanduk; ali ie ono Sto je ele-
mentarno odneti pobedu nad onim Sto je efemerno.
Mesec dana, dva meseca..niSta se ne duje o bojnoj
pesmi Rajnske armije. Stampani i rukom pisani
primerci leZe ili kolaiu kroz ravnodu5ne ruke, no
uvek je dosta da neko delo zbiljski odu5evi bar
jednog jedinog doveka, jer svako pravo oduBevljenje
postaje i samo stvaraladkim. Na drugom kraju
Francuske daje Klub prijatelja ustava 22 juna banket
u korist dobrovoljaca, koji su imali da podu. Za
dugim stolom seda5e pet stotina mladih, vatrenih
ljudi u novim uniformama narodne garde. U njiho-
vom krugu vladalo je ba5 onako groznidavo raspolo-
ienje kao ono od 25 aprila u Strasburu, samo jo5
vatrenije, Ze5ie i strasnije, usled juZnjadkog tem-
peramenta Marseljaca; ali nije bilo onako sujetno
sigurno u pobedu kao u onim prvim dasovima objave
rata. Jer se nije obistinilo ono Sto su oni generali tru-
iali, da ie francuske revolucionarne trupe odmah
preii preko Rajne i svuda biti dodekane ra5irenih
ruku. Naprotiv, neprijatelj je duboko provalio u fran-
cusku zemlju, sloboda je bila ugroZena, stvar slotrode
bila je u opasnosti.
Najedanput, usred banketa neko kucnu u da5u i
podiZe se, zvao se Mirer i bio je student rnedicine na
univerzitetu u Monpeljeu. Svi.zaiuta5e i pogleda5e ga.

98
 Oiekivao se govor, ili neka adresa, ali umesto toga
rliZe urladi [ovek pesnr(:u u vis i zapevajednu pesmu,
iednu novu pesrnu, ktr.ja nikom ne be5e poznata, i za
kojrr niko ne znacla5e kako je on clo nje do5ao, ,,Allotn,
enfants de la patrie"'" I tada se vanrica pripali, kao da
1e pala u hure haruta. OserJanje i oseianje, ta dva
vedita po!a, odazvaSe se jedno rlrugorn. Oni mladi
ljudi, koji ie sutra na put, koji hoce da se bore za slo-
bodu i koii su spremni da umru za otadLbinu, svi u
onimiedima osetiSe izralenlu svo.ju najprisniju volju,
svoiu najdubljr.r misao; njih neodoliivo zanese ritam u
.iedr-ro jeclnocluino ekstatidno oduievljenje. Klide se
strofama jednoj po jednoj, pesrna rnora da se ponavlja
joS jednom. i tla se ponovi opet. I vei je rnelodija
nau6ena, veije svi peva.ju skaduci uzbudeno na noge,
diZuci da(e. a relien je gnneo ,,Aux armes, citoyens!
Fonnez vos trataillos!" Radoznalo navali sve sa ulice
da duje *ta so to tamo peva sa tolikim odu5evljenjem,
pa se vec i on umeSa u pevanje; a vei sledeieg dana
LreSe melcrclija na hilfadama i desetinama hiljada
usaria. Ona se jo$ proSiruje i novim Stampanjem, a 2
jula, kada odrnariir;r pcrt stotina dobrovoljaca, ode i
pesrna s njinra. Kad bi se na velikom drumu zamorili,
kad bi irn kcrak omlitavio, dovoljno je hilo da samo
jedau zapeva hirnnu, pa da njen zanosni takt svima da
rlovog poleta i tla ih ponese brie. K"ad bi nai5li kroz
neko sekr te se seljaci skupili zadudeni i radoznali,
vojnicr hi je zapevali u lioru. Tcr je postala njihova
pesma, i ne zna.juci da je ona bila namenjena Rajnskoj
armiji i ne sluteci kad je i od koga spevana, oni su
preuzeli Flesmu kao himnu svoga bataljona, kao veru-
,ju svoga Zivota i srnrti. Njihr.rva je ona, kao i zastava,
oni ce je strastvcno rnarSirajuii protreti kroz ceo svet.
Prvu vcliku poherlu zarlobi Marseljeza --ier ie se
RuZecrva hilnna ubrzo tako nazvtrti - u Parizu. Dana
30.iula umar[ita lratalion kroz preclgrada sa zastavom

99
i pesmom na delu. Fliljade i desetine hiljada stoje i
dekaju po ulicama da ih svedano dodekaju, pa kako
se Marseljci vei prirnicahu, pet stotina ljudi pevajuii
takoreii iz -jednog grla u ritmu koraka tu pesmu i
ponavalja.juii je svaki das, gomila naperi uSi. Kakva
je to divna, zanosna hirnna, koju tamo pevaju ti
Marseljci? Kakav je to doziv fanfare, Sto prodire u
sva srca praien budnim udaranjem dobo5a, to ,,Aux
arrnes, citoyens!"; ne prodo5e ni dva tri dasa i vei se
refren bri po svim ulicarna. Zaboravljeno je ,,Qa ira",
zaboravljeni su stari mar5evi i svi oni izandali
kupleti: revoluciia je prepoznala svoj sopstveni glas,
revolucija je na5la svoju pcsrnu.
I tada pode pesma da se Siri kao lavina, njen
pobedni let beie nezadrl,iv. Ona se peva na banketima,
u pozori5tima i klubovirna, pa dak i u crkvama posle
,,Tebe boga hvali[1o", a tlrzo i urnesto toga ,,Tebe
boga hvalimo". Za mesec dana. za dva meseca,
Marseljeza vei postade pesmom naroda i ceie armije.
Servan prvi republikanski ministar rata, rnndro i proni-
cljivo uodi tonsku i uzbudljir,u snagu ove tako jedin-
stvene nacionalne bojne pesme. On br.Ze bolje naredi
da se sto hiljada prinreraka pesnle poBalje svirn
komandama, i za dve tri noii hc5e se ta pesma nepoz.-
natog doveka vi5e pro5irila nego sva dela Molijerova,
Rasinova i Volterova. Ntie bilo svecanosti da se ne
zawSi Marseljezom. Nije bilo bitke, u kojoj pukovski
kapelnik ne bi najpre intonirao bojnu pesmu slobode.
Kod Zemapa i Nervindena pukovi zauzimaju poloZaje
za odludni juri5 pevajuii je u horu, a neprijateljski
generali, koji su mogli cla podstidu svoje vojnike samo
sa starim receptom, dvostmkim obrokom rakije,
uvidali su sa uZasom da nemaju ni5ta tako
eksplozivno snaZno, Sto bi mogli da suprotstave ovoj
,,strahovitoj" himni, kad ona, pevana od hiljada i hilja-
da ljudi, zajuri5a protiv njihovih redova kao kakav

100
talas zvnjave i zveketa. Preko svih francuskih bojiSta,
zanoseii sobom nehrojene liude u odu5evljenje i u
smrt, lebdi Marseliez.a, kao Nike, krilata boginja
pobede.

Medutim, u malom garnizonu u lliniragenu sedi

nepoznat kapetan utvrdenja RuZe i vredno planira
bedeme i Sandeve. On .je moZda vec i zaboravio
,,Ratnu pesmu Rajnske annije" koju je stvorio one
i5dezle noci 26 apriia 1792", i ne sme ni da pomisli
ditajuii u novinama o onoj drugo.j himni, o onoj dru-
goj ubojnoj pesmi koja Pariz osvaja na juriS, da ta
pobedna pesma ,,Marseljeza" od redi do redi, od
takta do takta, niie ni5ta drugo nego ono dudo, koje
se s njime odigralo one noii. Kakva li je to svirepa
ironija sudbine cla ta pesma, bru^jeii do neba, oreii se
do zvezda, da ta melodija ne zanosi samo jednog
jedinog doveka, naime onog doveka koji ju je stvo-
rio. Niko u celo.i Francuskcrj ne haje za kapetana
RuZea de l.ila, ona dZinovska slava, kakvu jedva da
je ikada postigla ijedna pesma, ostaje sada samoj
pesmi, a nijedan traiak od toga ne pada na njena
tvorca RuZea. Njegovo se ime ne Stampa na teksfu, i
on bi sam ostao potpun<t nezapaien kod gospodara
toga vremena, da nije sam sebe doveo u nemilu
situaciju. Jer - po genijalnom paradoksu, kakav mo-
Le da pronade samo istoriia - kompozitor revolu-
cionarne himne sam nije nikakav revolucionar, na-
protiv: onaj koji je bolie nego iko drugi pomogao
revoluciji svojom besmrtnom pestnoln, taj bi sada
Zeleo svom svojom snagom da revoluciju opet suzbi-
je. Kad su Marseljci i pari5ka sirotinja sa njegovom
pesmom na usnama na jurii z,auzcli f iljerije i svrgli
kralja, bilo je l{uZeu cle L,ilu <iosta revolucije. On nije

101
 pristao da se zakune Republici, i viSe je voleo da
napusti svoju sluZbu, nego da sluZi jakobincima. Ona
red o ,,liberte cherie", o rnil<rj slobodi nile za toga
destitoga doveka bila samo prazfia red u njegovoj
himni; njemu su odvratni novi tirani i despoti u
Konventu, ni5ta manje nego oni krunisani i miropo-
mazani s druge strane granice. On je desto davao
tnaha svojoj antipatiji prema,,Odboru spasa", kad je
njegov prijatelj nadelnik Ditrih, kum Marseljeze, kad
je general Lukijer, kome je ona bila posveiena; kad
su svi oficiri i plemici koji su je one vederi prvi duli,
kad su svi oni bili povudeni na giljotinu: i uskoro
zatim dode do groteskne situaoile da bude uhap5en i
pesnik revolucije kao kontrarevolucionaq i da je pro-
tiv njega, ba5 protiv njega bila podignuta parnica sa
optuZbom da je izdao otadZbinu. Samo 8 termidor,
koji je oborio Robespijera i time otvorio tamnice,
u5tedeo je francuskoj revoluciji sramotu da pesnika
njene besmrtne himne preda,,nacionalnoj britvi".
Pa ipak to bi bar bila junadka smrt umesto onoga
bednog i5dezavanja u rnraku, kako je bilo sudeno
RuZeu. Jer je nesreini RuZe nadZiveo za vi5e od
detrdeset godina, zahiljade i hiljade dana, onaj jedi-
ni zaista stvaraladki dan svoga Livota. Svukli su mu
uniformu. Brisali su mu penziju, pesme, opere, tek-
stovi, koje je on pisao nisu se Starnpali, nisu se
,,^ traLlli. Sudbina ne opra5ta diletantima, kad se nepoz-
vani uguraju medu besmrtnike. Sa svakojakim sitnim
i ne uvek i distim poslovima, produZavao je mali
dovek svoj sitni Zivot" Uzalud su pokuSavali Kamo,
a zanjrm i Bonaparta, da mu iz saLaljenja pomognu.
U karakteru RuZeovu ne5to se neizledivo otrovalo i
poremetilo usled surovosti onoga sludaja koji mu je
za tri dasa podario boga i genija, pa ga onda sa
prezrenjem bacio natrag u njegovo ni5tavilo. On se
svada i tuZaka svim silarna, piSe drska i patetidna

102
pisma Bonaparti, koji je hteo da mu pomogne, a
javno se hvali da je pri narodnom glasanju glasao
protiv njega. Njegovi poslovi zapetljavaju ga u
rnradne afere. Zbog jedne neisplaiene menice on dak
mora da napravi poznanstvo sa duZnidkim Zatvorom
svete Pelagije. OmraZen na sve strane, gonjen od
verovnika, stalno Spijuniran od policije on se najzad
povukao negde u provinciju, po je otuda kao iz
groba, odvojen i zaboravljen, oslu5kivao sudbinu
svoje besmrtne pesme: on je jo5 doZiveo da vidi kako
Marseljeza sa pobednim armijama u juri5u prelazi
preko svih zemalja Evrope, pa zatim, kako
Napoleon, tek Sto se zacario, nareduje da se ona
izbri5e sa svih programa kao odvi5e revolucionarna,
zatim i to da je Burbonci potpuno zabrane.
Ogordenom starcu izgledalo je kao pravo dudo, kad
je posle jednog ljudskog veka junska revolucija od
1830 vaskrsnula njegove redi i njegovu melodiju sa
punom snagom na pariskim barikadama, a gradanski
kralj Luj Filip dodelio mu, kao njenom pesniku,
jednu malu penziju. Izgubljenom, zaboravljenom
doveku izgledalo je kao san da ga se uop5te neko
seia, ali to je i bilo jo5 samo neko malo seianje, pa
kada je najzad dovek umro 1836 u Soazi-le-Roa,
niko vi5e nije pomenuo, niti znao za njegovo ime.
Trebalo je da prode jo5 jedan ljudski vek: tek u svet-
skom ratu, kad je Marselj eza vei odavno bila
nacionalna himna i opet se ratnidki orila na svim
frontovima Francuske, iza5la je naredba da se i telo
maloga kapetana RuZea sahrani u Domu invalida, na
istom mestu gde i telo malog porudnika Bonaparta. I
tako je najzad podinuo u grobnici slave svoje
otadZbine neslavni stvaralac jedne vedite pesme, i
razotaranja da ni5ta drugo nije bio do pesnik jedne
jedine noii.

t03
 j

SUDBONOSNI MINLIT NA VATERLOU

Napoleon, lSjuna l8l5

Sudbina se gura uz silne i nasilnike. Ona je godi-

nama ropski posluSna jednom jedinom pojedincu:
Cezaru, Aleksandru, Napoleonu; jer joj je drag ele-
mentami dovek slidan njoj samoj, tome neshvatljivom
elementu.
Ali ponekad, Sto je uvek bilo vrlo retko, njoj se
prohte da se preda i nekom beznadajnom. Ponekad
trenutci svetske istorije - konac
- i to su ti dudesnijednom
fatuma nade se u treperavom minutu u ruci
nekog potpuno beznadajnog. Onda se takvi ljudi
uvek vi5e uplaBe nego Sto se obraduju, kada se nadu
u takvom vihoru odgovornosti koii ih uplete u hero-
jsku igru sveta, i gotovo uvek oni drhteii ispuste iz
ruku sudbinu koja im je dobadena. Vrlo retko nade se
dovek koji moino zgrabi i uvis uzdigne tu priliku i
sebe s njom, jer se ta moguinost da bude velik pruZa
beznadajnom doveku samo na jednu sekundu; a ko je
tu proma5i tome ona vi5e nikada neie ukazati svoju
milost.

Gruii
Usred plesa, ljubakanja, intriga i prepirki na
Bedkom kongresu zviznu i tresnu kao topovska
granata vest da je Napoleon, vezani lav, provalio iz

104
svoga kaveza na. Illhi; t vei nove Stafete jure za
rrjorn: on je osvojio f,iott" on.je proterao kralja, pod
lanatidrrim z[rstavarna njemu irrilaze trupe, eno ga u
Parizu, eno ga u Iiljcrijarna" uzaludan je bio i
l,ajpzig i 20 godina ubistvenog ratovanja" KandZama
zgrabljeni, rnrnistri, koji su ba5 ne5to zakerali i prepi-
rali se, btzlt se skupiie kiio da su kandZarna
zahvarjeni i hitno se organizova jedna vojska, engles-
ka, pruska, austriiska, ruska, da-io5 jedanput, i defini-
tivno, baci na tlc tzulpatora vlasti: legitimna Evropa
careva i kraljeva nikad nije bila sloZnija nego u tome
iasu prvogil zaprepaitenja. Sa severa kreie
Velington na Francusku, njemu uz bok pridruZuje se
pruska amri.ia pod Bliheronr. na Rajni se oruZa
Svarcenberg, a kao rezerya te5ko i lagano nastupaju
preko l'.{ernacke ruski pukovi.
Z.a .it:dan tlenutak Napoleon prozire smrtonosnu
otrlasnost. L)n zna da vi5e nenla \/tcnrena da se rieka
jer ce ga h.rjka skuliti. On mora da je razdeli, da
naparJne projedin;rrl:no Pruse. Iingleze, Austrijance,
pre nr:go sl: sliju u cvropsku armiju, u propast n-iego-
va c:arstva. ()n mora cla.juri, -jer eie se inade u njegovoj
vlastitoj zcmlji probuditi nczadovoljnici, on mora da
bude polrcclnik pre nego Bto repuhlikanci ojadaju i
poveZu se sa ro.jalistima, i pre nego Sto mu dvolidni i
neshvatljivi Fu5e, u savezu sa 'Ialjeraryrm, svojim
d"-o"jnrkom i protivnikom u igri, presede i,lle iz pota-
1e" On mora da jurne na svoje nepri.jatelje jednim
jedininr zarnahom, dok tra_ic Lrurno oduSevljenje
arrnijc; svaki prrrgruFtoni tlan znadi gubitak, svaki sat
oirasnost. On Zumo baca zvedecu kocku na najkr-
vavif e hojiite l-rvrope, ria llelgiju" Fetnaestog juna, u
3 dasa izjutra, prednjc kt.rlone l'eiiko, a sada jo5 i
jedine ;rrnri.je l'.iapoleonove pr*lazer granicu. Vei
iesnaesl.oga on$ sr: kocl Liniiia suclaralu s pruskom
annijuni r. l.,acair"r .je nazad. ltr -jr: plvi udarac Sape

105
odbegloga lava, straian, rli ne stnrtonosan. Tudena,
ali ne uni5tena, povladi se pruska annija prenra
Brislu.
Onda Napoleon zatnahne za drugi udat'ac, protiv
Velingtona. On tre sme ni ela trlredahne, ni da pusti
drugoga da odahne, jer svaki dan donosi neprijatelju
pojadanje, a zemlja iza njega, raskrvavljeni, nemimi
francuski narod valia cla se opue vatrcnim
pijanstvom pobednih izve5taja. Joi u toktt sedam-
naestoga on stupa sa svojom cek:tn armijom do
uzvisina Katr llra gde se ukopao Velington, hladni
protivnik delidnih Livaca" Napoleonovi rasporedi
nisu nikada bili oprezniji, ryegove vojnidke naredbe
nikada jasnije no toga dana: on ima u vidu ne samo
napad, nego i njegove opasnosti, nuime, da bi se
poturlena, ali ne urri$tena, vojska Illiherova mogla
sjediniti s Velingtonovonl. Da bi to spredio, on odse-
ca jedan deo svoje arnrije. da bi gonila prusku arrni-
ju stopu u stopu i sprerdila njeno sjedinjavanje s
Englezima.
Naredenja za tu arrniju progorrjenja prctlaje on
mar5alu GruSrju. Ciru5i: osrednji 6ovek, valjan. us-
pravan, Zustar, povertiiv, vocla konjicc, koii se desto
istakao; ali voda kon"jicc i niSta viSe. Nijt: to ni vreli,
besomudni konjanik bojovnik, koji zarxrsi ljude kao
Mira, niti je to strateg kar: Sen Sir i Bertije, ni junak
kao Nej. Njegove grudi rte krasi ratnidki oklop, nje-
gov lik ne kiti ni venac rnrtt)sa, niti iura kakve vidne
pojedinosti kqa bi mu u svetu Napoleonrive legende
dala slavu i poloiaj: on se proslavio sanit'r svojom
nesreiom i zlonr sudbinom" Dvadesert godina borio
se na svim bo.jiStinra od $panije do Rtrsijc, od Nizo-
zemske do Italije. lagano se peniao uz lestvice do
mar5alskog zvanja, ne bez zasluga, ali i bez nekog
naroditog dela. Kugle austrijske, Zegu egipatsku,
noZeve arapskc, nrraz Rusije, svi-: su mu to ugrabili

106
njegovi prelhodnici, l)eze kocl Marenga, Kleber u
Kainr, [.an kod Vappama: irut do najviSeg pclloZaja
nije on uzeo na juri5 nego rnu je pripao zbog dvade-
set godina ratovanja.
Napoleon vrlo dobro zna da u Gru5iju nema
herr4a ni stratr:ga, nego samo siguma, vema, junadka
i trezvena iroveka" AIi polovirur njegovih mar5ala vei
krije zemlja., dok su drugi ozlovoljeni ostali na svo-
jim dotrrirna vec umorni od neprestanog bivakovan-
ja. I tako je prisiljen da jedno presudno delo poveri
jeclnom osrednjern doveku.
l7 .juna, u 11 iasova pre podne, dan posle bitke
kotl Linjija a dan pre Vaterloa, Napoleon predaje
mar5alu Gru5iju prvi put samostalnu komandu. Za
jedan trenutak, za jedan clan, stupa skromni GruSi iz
virjnidke hijerarhije u svetsku istoriju. Samo za jedan
trenutak, ali kakav trenutak! Napoleonova naredenja
su jasna. Dok orr sam udara na Engleze, GruSi treba
da sa trecineim Armije progoni prusku vojsku. To je
naizgled jedno obirino naredenje pravo i nedvosmis-
leno, ali i.gipko i dvosedno, kao mad. Jeq istovre-
meno s onim pr:ogonjenjern nepriiatelja, naredeno je
GruSrju da stalno stoji u vezi sa glavnorn armijom.
Mar5al s oklevanjem preuzirna naredenje. On
nije navikao cla radi sarnostalno, njegova trezvenost
bez inicijative oseia se sigurnom sarno onda kada joj
carev genijalni pogled propisuje akciju. Osim toga,
on oseia za sohom nezadovoljstvo svojih generala,
a rnoZcla i tamno rnahanie krila sudbine. Umiru.je ga
sanro blizina glavnoga Staba:jeg njegovu armiju ras-
tavljaju od careve svega tri dasa brzoga mar5a.
Gru5i polaz.i pod pljuskom ki5e. Njegovi vojnici
itlu z,a Prusima prr raskaljanom glinastom zemlji5tu,
ili har rr pravcu u korne rnisle da se nalazi Bliher.

t07
 I\[oc u Kajuu

Severna ki5a pliu5ti bez prestanka, Napoleonovi

pukovi gaze Woz tamu kao pokislo krdo, svaki
vojnik nosi po dve firnte blata na svojim <furnovima;
nigde skloniSta, nigde kuie, nigde krova. Slama je i
odvi5e raskva5ena da bi se na nju moglo leii, pa se
tako sve po deset ili dvanaest vojnika zbrjaju zajed-
no i spavaju sedeii uspravno prislonivSi leda uz leda
u ki5i koja plju5ti. Ni car nerna podinka. Groznidava
nervoza tera ga gore-dole, jer izvidnice nemaju uspe-
ha kod tako neprovidnog vrernena. Izvidadi donose
potpuno zbunjene izve5taje" On jo5 ne zna da li ie
Velington primiti bitku, a od GruSija nerna vesti o
Prusima. I tako on sam, u jecian das noiu - ne mareii
za hudnu provalu oblaka - obilazi predstraZu sve do
na topovski domet ispred cngleskih logora iz kojih se
vidi ponekad tinjavo zadimljeno svetlo u magli i tako
priprema napad. Tek u zoru vraia se on u malu koli-
bicu u Kajuu, u svoj ubogi glavni Stab, gde nalazi
prve glasove od Gru5ija; nejasne vesti o povladenju
Prusa, ali ipak umirujuce obeianje da on rde za
njima. Malo pomalo ki5a prestaje. Nestrpljivo hoda
car tamo amo po sobi i ukodeno glecla prema Zutom
obzorju, da ii ie se najzacl razotkriti daljina i time
omoguiiti dono5enje odluke.
U 5 dasova izjutra - kiSa be5e prestala-- razve-
dravaju se i njegovi unutraSnji oblaci odluke i on daje
naredenje da u 9 dasova cela armija bude spremna za
juriS. Ordonansi jure na sve strane. Uskoro lupa-iu
dobo5i na zbor. Tek tada baci se Napoleon na svoju
poljsku postelju da prespava dva dasa"

108
r
tr/aterlovsko iutro
Devet dasova izjurtra. Ali trupe se jo5 nisu pot-
puno prikupile" Zemlji5te, raskva5eno trodnevnom
ki5om otelava svako kretanje, a narodito privladenje
artiljerije. Najzad pomalo se pojavljuje sunce i sija
pri oStrom vetru: no to vi5e niie austerlicko sunce,
koje je jasno siialo i sreiu obeiavalo, nego ta sever-
njadka svetlost baca5e skoro mrzovoljno svoj
zamagljeni sjaj. Najzad trupe behu spremne i tada,
pre podetka bitke, projaha Napoleon joS jedanput na
svojoj beloj kobili ispred celoga fionta. Orlovi na
zastavama klanjahu se kao u buri, konjanici su mar-
cijalno mahali svojim sabljama, a pe5adija pozdravlja-
la svojim medvedskim Subarama stavljenim na
vrhove bajoneta. Svi dobo5i tre5tahu, sve trube slahu
svoju o5tru radost prenla vojskovodi; ali sve te blis-
tave tonove naclvikiva5e, oreii se iznad svih pukova
iz sedarndeset hiljada vojnidkih grla zlT rdno i gromo-
glasno pobedno klicanje: ,,7)veo c,art"
Nijedna parada iz dvadeset Napoleonovih godina
nije bila velidanstvenija i odu5evljenija od te, koja mu
je bila posljednja. lbk Sto se umiri5e uzvici, u jedanaest
dasova, dva sata docnije nego 5to se predvidalo, za dva
sudbonosna dasa prekasno! * izdaje se zapovest
tobdZijama. da kartedima zbace sa brega crvene
Sinjele. Onda nastupi Nej" ,,Junak nad junacima" sa
svojom peSadijom. Pode presudni das Napoleonov.
Ova je bitka opisana nebrojeno puta; ali se 6ovek nika-
da ne zamori da ponovo dita nieno uzbudljivo kole-
banje, das u velidanstvenom prikazivanju Valtera
Skota, das u epizndskom prikazivanju Stendalovom.
Ona je bila velika i mnogostruka. Bilo da je gledamo
izbliza ili izdaleka, sa breZuljka vojskovo<Ie jednako
kao sa sedla oklopnika. BeSe to pravo remek-delo
napetosti i dramatike u neprekidnom izmenjivanju

t09
 straha i nade, dok se ona najedanput ne pretvori u das
najstra5nijega sloma, primer prave tragedije, jer se u
sudbini ovoga detalja odredivala sudbina Evrope, i
fantastidni vatromet Napoleonove egzistencije tu je
joS jedanput buknuo uvis kao raketa put nebesa pre
nego se, u svome kolebavom padanju, zauvek ugasila.
Od jedanaest dasova do jedan das popodne
juri5aju francuski pukovi na visove, zauzimaju sela i
poloZaje i opet ih gube, i ponovo juri5aju uzbrdo. Vei
deset hiljada poginulih pokrivaSe blatnjave, mokre,
breZuljke pustoga zemlji5ta, a jo5 se ni5ta ne be5e
postiglo, do uznemirenosti na jednoj i na drugoj
strani. Obe vojske bejahu izmorene, obojica vojsko-
voda uznemireni. Obojica znaiu da ie zadobiti
pobedu onaj koji prvi dobije pojadanje, Velington od
Blihera, Napoleon od Gru5ija. Opet i opet gleda
Napoleon nervozno kroz dvogled i sve nove ordo-
nanse Salje u onom pravcu; ako njegov mar5al dode
u pravo weme, jo5 ie jedanput nad Francuskom
sinuti sunce Austerlica.

Gruiijeva stranputica
Medutim, GruSi, ne znajuci da nosi sudbinu
Napoleonolu u svojim rukama, be5e prerna naredenju
krenuo 17juna uvede i iBav5i u propisanom pravcu za
Prusima. KiSa beja5e prestala, bezbnLrus koracahu kao
usred mira mlade kompanije koje su jude prvi put
omirisale barut: joS se uvek nije video neprijatelj, joS
uvek ne be5e nikakvatraga od potudene pruske armije.
A onda najedanput, baS dok mar5al u jednoj
seoskoj kuii na brzu ruku dorudkova5e, oseti on
kako se zemlja polako podg da trese, svi napregnu5e
palnju i sveudilj se ponavlja5e potmuli tutanj sve
slabije i slabije: to su topovi baterija koji pucaju

110
negde daleko; ali ne odvei daleko, najviSe na tri dasa
hoda. Nekoliko se oficira baci5e na zemlju kao
Indijanci, da hi jasnije duli odakle tutanj dolazJ-
Neprestano i potmulojedala je daleka tutnjava- To je
hila kanonada na Sen Zanu, podetak bitke na
Vaterlou. Gru$i saziva veie" Zestoko i vatreno ttaLi
/,erar, njemu potdinjeni komandant ,,ll faut marcher
au canon"', brzo u pravcu odakle se duju topovi. I
drugi oficir je toga rniSljenja: onamo, onatlo, samo
brzo. Za sve njih je jasno da se car sudario s
Englezima i podeo teSku bitku. GruSi se koleba,
naviknut na pokornost, on se upla5eno drZi pisanoga
lista, naredenja careva da goni Pruse u njihovom
povladenju . Z.erar postaje i.eici, kad opazi da se on
i<oleba: ,,Marchez aux canon!" (,,ldite prelna tutnjavi
topova") - zahtev potdinjenog komandanta pred
dvadeset oficira i civila rzgleda kao zapovest, a ne
kao molba. 'Ib GruSija ljuti. On izjavljuje tvrde i
stroZe, rJa ne sme da odstupi od svoga zadatka, dok
od cara ne dobije protivno naredenje. Oficiri su
razodarani i na huku topova odgovara kobno iutanje.
'Iada udini 'Zerar posleclnji pokuSaj, on ga prek-
linje da mu dozvoli, da bar sa svojom divizijom i
ne5to konjice pode na boji5te i obavezuje se da ie se
nr vreme vratiti. GruSi prorni5lia" PromiSlja samo
.jedmr sekundu"

Svetska istoriitt u jednom trenutku

Jeclmr sekundu prorniSlja GruSi. i ta jedna sekunda

odludiie njegovom vlastitorn sudbinom i sudbinom
Napoleona i celoga sveta" Ona, ta sekunda, u seoskoj
tuCi u Valhajmu. odludiie sudbinom celog XIX veka,
ona -'besrnftnost - visi na ustima jednog vrlo riestitog,
vrlo banalnog doveka, ona leZi pristupadna i otvorena

111
u rukama koje nervozno stiskaju medu prstima fatalno
carevo naredenje. Daje Gru5i nlogao da se u tome dasu
osmeli da bude hrabar, da radi pmtiv naredenja, oslanja-
juii se sam na se i na odigledni znak, Irrancuska bi bila
spasena. Ali potdinjeni dovek uvek slu5a ono Sto mu je
propisano, a nikada poziv sudbine.
Stoga GruSi energidno odbiia predlog. Ne, to bi
bilo nepromi5ljeno, tako rnalu vo.jsku joS jednom
podeliti. Njegov zadatak nareduje da se Prusi teraju i
niSta drugo. On odbija od sebe da radi protiv carevog
naredenja. Oficiri zlovoljno iute. Oko njega zavlada
ti5ina i u njoj izteznu nepovrahro ono, Sto vi5e nikad
ne lnogu inazrti ni redi ni dela - presudna sekunda.
Stoga oni nastavi5e marS. Zeray Vandam, stegnutih
pesnica, a GruSi ubrzo uznemiren i od dasa do dasa sve
nesigumiji: jer, dudnovata stvar, "io5 uvek se ne
pokazuju Frusi, odigledno je da su napustili pravac na
Brisel. Ubrzo javljaju izvidnice o nekim sumnjivim
znacima, da se njihovo povladcnje pretvorilo u bodni
mar5 prema bqiStu. JoS hi bilo wernena da se na
najbrii nadin pode caru u pomoi, i sve nestrpljivije
deka GruSi da mu dode naredba da se vrati; ali nikakva
naredba ne dolazi. Potnrulo grme topovi odonuda iz
sve veie daljine preko zernlje koia drhti: to su gvoz-
dene kocke, koje se bacaju na V'aterlou.

Popodne na Vaterlou

Medutirn je jerlan das pupodne. eetiri su juri5a

dodu5e odbijena, ali je Velingtonol, centrum osetlji-
vo izlomljen, vei se Napoleon sprema na odludujuii
juriS. On nareduje da se pojadaju bateri.je ispred Bel
Alijansa i pre nego Sto topovska borba spusti svoju
obladnu zavesu izmedu breZuijaka, Napoleon baca
joS jedan poslednji poglecl preko bojiSta.

112
 Tada on primeti da se sa severoistoka pribhi,ava
jedna tarnna senka. koja kao da istide iz Suma: nove
trupe! Odmah se svi dogledi okreiu tamo: je li to vei
GruSi, koji je hrabro prekrSio zapovest i sada dolazi
u pravi das kao cudo? Ne, jedan uhvaieni zarobljenik
javlja da je to prethodnica armije generala Blihera,
pruska vojska. 'Iada prvi put nasluiuje car da se
tudena pruska armija besumnje odvojila od svojih
gonilaca, da bi se pravovremeno sjedinila s
Englezima, dok jedna treiina njegovih vlastitih trupa
beskorisno manevriSe u pozadini.
On odmah napi5e pismo CiruSiju sa naredenjem
da pod svaku cenu odrZi vezu i ne clozvoli Prusima
da se ume5aiu u bitku.
U isti das dobiva mar5al Nej naredenje za juriS.
Velington mora biti odbaden pre nego stignu Prusi:
nikakav ulog ne moZe vi5e da izgleda odvi5e smeo,
kad su se povoljni izgledi tako iznenada smanjili. I
tada se celo popodne nizahu jedan za drugim oni
uZasni napadi na visoravan sa ubacivanjem sve nove
i nove pe5adije. Svaki put ona osvaja pom5ena sela i
svaki put biva suzbijena nizbrdo, svaki put vraia se
sa lepr5avim zastavama talas protiv njegovih ruzbr-
jenih kara. AIi se Velington ioS uvek odupire i jo5
uvek nema vesti od Gru5ija. Gde je GruSi? Sta deka
Gmii? mumla car nervozno gledajuii kako prethod-
nica pruske vojske polako stiZe u bitku. Nestrpljenje
obuzima i njegove zapovednike, i re5en da silom
okonda bitku baca mar5al Nej _- toliko smeo, koliko
je GruSi preoprezan (tri su konja pod njim pala
pogodena) - celokupnu francusku konjicu odjednom
na jedan jedini juriS" Deset hiljada oklopnika i drag-
ona poku5a ovo uZasno srljanje u smrt, razbijaju
kare, sasecaju topdZije, rastemju prve redove. Oni
dodu5e bivaju opet potisnuti; ali vei tu snaga
engleske armije poiinje da se gasi, pesnica, koja je

t13
obuhvatala one breZuljke podinje da popu5ta. I u
dasu kada desetkovana fi"ancuska kitnjica bi od topo-
va potisnuta, nastupi Napoleonova posleclnia rezer-
va, njegova stara garda, da na juri5 zauzme onaj
breZuljak, jer ko njega zadobije zadobio je Evropu.

Reienie

eetiri stotine topova grmi neprestano od jutra na

obe strane. Na frontu zvede kavalkade konjice protiv
kara strelaca, udarci palica pr5te po zvonkoj koii
dobo5a, cela se ravnica trese od stostruke futnjave!
Ali gore na dva breZuljka iznad ljudske olujine
oslu5kuiu obojica vo.jskovoda neSto drugo. Obojica
oslu5kuju jedan tiSi glas.
Dva dasovnika polaku kucaju u njihovim rukama
iznad olujniir masa, kao pti0.ja srca. Napoleon i
Velington obojica neprestano gledaju na hronometar
i broje dasove i minuto, koji ce un dclneti presudnu
pomoi. Velington zna daje Bliher bltzu, a Napoleon
se nada GruSiju. Ni iedan ni dmgi nontaju viSe rezervi
i koji prvi stigne, taj ce re3iti bitku. I jeclan i dnrgi
okreiu teleskop prema rubu Surne, odakle u ovaj
trenutak kao lak obladak pocinje da izbija pruska
prethodnica" No, da li su to sarno darka5i ili sarna
armija, koja beZi prerl (iruSijem, Englezi se .jod
odupiru poslednjim ostatkorn svoje snago; ali su sc
zamorile i lrancuske snage. Dilhiuii kao dva rya6a
stoje dve armije jedna prema clrugoj, iznerncigle kao
da bi da povrate dah pre nego se poslednji put uhvate
u ko5tac: do5la je neopoziva i presudna runda.
Tadanajzad zagmii5e topovi sa boka Prusa: darka,
pu5karanje, ,,enfin Grouchy!" najzad GruSi! odahnu
Napoleon" PouzdavSi se da mu je sada osiguran bok,
vcr-jsku i baci se jo5 jedan-
prikupi on svoju poslednju

u4
put na Velingtonov centar, darazbije tu englesku bravu
pred Brislom, da provali tu kapiju Evrope.
Ali ona pu5dana vatra be5e sarno darka usled
zabune, koju su Prusi u svorne nastupanju, zbunjeni
drukdij om uniformom, uperili protiv Hanoveranaca:
oni ubrzo obustavi5e pogre5nu paljbu i bez ikakve
smetnje na Sirokom i jakom frontu izbiSe njihove
mase iz Sume. Ne, taj Sto nastupa sa svojim trupama
to nije CiruSi, nego llliher, a time i kob. Ta vest ra5iri
se munjevito medu carskim trupama, one pode5e da
odstupaju joS kako-tako u redu; ali Velington isko-
risti kritidni trenutak. On izjaha do ruba breZuljka,
koji je pobedonosno odbranio, i stade da ma5e
Se5irom iznad glava neprijatelja, kcrji odstupa5e.
Njegovi odmah razume5e Sta znadi taj triumfalni
gest. Za tili das podiZe se sve Sto je jo5 bilo preosta-
lo od engleskih trupa i baci se protiv oslabljene lini-
je. U isti das jurnu pruska konjica na zamorenu,
razbijenu armiju: ciknu samrtni uzvik: ,,Sauve qui
peut!" Ne prode ni nekoliko minuta i od Velike armi-
je ne beSe vi5e ni5ta dmgo do bujica pometenih i
upla5enih begunaca, koja ponese sve sobom, pa i
samog Napoleona. Udarci konjice u ovome naletu
padahu po ovoj brzoj i neprekidnoj bujici, kao da
udaraju po neotpomoj i neosetnoj vodi; bez po muke
oni upeca5e Napoleonove karuce, ratnu blagajnu i
svu artiljeriiu iz, budne pene straha i uZasa i samo
nastupanje noii spase caru Zivot i slobodu. No ovaj
dovek Sto u ponoii, pokriven blatom i o5amuien,
pade urnoran u stolicu u jednoj prostoj seoskoj krdmi
nije viie bio car. tsilo je svr5eno s njegovim
carstvurlr, njegovom dinastijom:, njegovom sudbi-
nom. Pla5[jivost jednog nralog, beznadajnog doveka,
razblla je sve ono Sto je najveii i najdalekovidnrji
iunak bin sagradio za dvadeset herojskih godina"

I t5
 I l,"

Pad tt st,ukiclainjicu
Tek Sto engleski napad beSe oborio Napoleona,
vei je jurio jedan, tada jo5 skoro bezimeni 6ovek, u
naroditoj kodiji putem za Brisel, a od Brisela dalje na
more, gde ga je dekala jedna lada. On jedri odavde u
London, da bi tamo stigao pre nego Stafeta vlade. I
pode mu zd rukom, zahvaljujuci tome Sto vest nije
jo5 bila poznata, da digne u vazduh berzu: bio je tcl I
I

RotSild, koji ovim genijalnim. potezom osn<tva jedno

drugo carstvo, jednu novu dinastiju. Vei sutradan ,

doznalaje Engleska za pobedu i doznao je u Parizu t.

Fuie, vediti izdajnik, zaporaz; u Brislu i u Nernaikoj

vei su se orila zvona pobede.
Samo jedan toga sledeieg jutra jo5 niSta nije
znao o Vaterlou, iako je bio udaljen svega detiri dasa :

I
od kobnog Lroji5ta: zlosreini Gru5i; tvrdoglavo i
planski tadno po naredenju iSao .je on za Prusima. Ali
riudo boZije, on ih nije nigde nalazict, i to je unosilo I
I
nemir u njegovu duiu" A jod uvek tr:povi grme iz 1

I
blizine sve glasnije i glasnije kao da zovu u pomoi.
Oni oseiaju kako se zernlja trcse. Svaki udarac kao
da ih udara u srce. Sada vei svi znaju da se ne radi o
darki, nego da plarnti divovska bitka, bitka presudna. I

Nervozno jaSe Gn.rBimeclu svojim oficirima. Oni

izbegavaju da viSe s njim raspravljaju: ta on je odbio l
I
njihov savet" I
Sarga su osetili kao spasenie, kacl su kod Vavra I
nagazili na jedan pmski ko4rus. na Rliherovu za5tit- i
niir. Kao.ilrdiloirr*uli suna njene Sandeve, Zerar {

pred svirna drugima, kao da ga goni mradna slufirja i I

kao da traZi smrt. Obara ga.jedna kugla: zanetneo je

sada i onaj koji je najglasnije opominjao. Kad je padala I

noi oni ostavi5e selo: ali su oseiali da ta mala pobeda

nad za5titnicom nema vi5e nikakva smisla, jer odonu-
da s druge strane, od boii*ta; sve se be5e uiutalo. Neka

116
nema teskoba, neki uZasni mir, neko jezovito mrlvo
iutanje. Svi oni imadahu oseiaj da je tutnjava topo-
va bila prijatnija od ove neizvesnosti Sto kida nerve.
Mora da je vei re5ena bitka, bitka kod Vaterloa o
kojoj GruSi, najzad, (vei prekasno!) be5e dobio onaj
Napoleonov listii, koji traZi pomoi. Mora da je
re5ena ta dZinovska bitka, ali za koga?
eekaju celu noi. Uzalud! Odoiud vi5e ne bese
vesti da stigne. Bilo je to kao da je Velika armija na
njih zaboravila i kao da stoje prazno i besmisleno u
neprovidnom prostoru. U zoru digo5e logor i nas-
tavi5e svoj marS, mrtvi umorni i vei odavno svesni
da je ovo mar5ovanje i manevrisanje izgubilo svaki
smisao. I tada, nalzad, u deset dasova pre podne,
stiZe u trku jedan generalStabni oficir. Pomogo5e mu
da sja5e i obasu5e ga pitanjima; ali on, sa licem, koje
be5e opustelo od uL,asa, sa kosom mokrom na
slepodicama i sav se tresuii od naddovedanskog
napora, muca5e samo nekakve nerazumljive redi,
redi koje oni ne razumeju, koje neie i ne mogu da
razumeju, misle da je to nekakav ludak, nekakav opi-
jen dovek, kad je rekao, da vi5e nema cara, nema
carske armije, da je Francuska propala" Ali malo
pomalo izvuko5e iz njega celu istinu, poraznu vest
koja ih je kao smrt okamenila. GruSi stoji bled i drhti
naslonjen na sablju: zna on da odsada podinje
mudeni5tvo njegova Livota. Ali on odludno :uzimana
sebe nezahvalan zadatak da sebe za sve okrivi.
Potdinjeni, pla5ljivi podredenik, koji nije bio doras-
tao za nevidljivu re5enost u velikoj sekundi, pretvo-
rio se sada, na5av5i se licem u lice sa bliskom opas-
noSiu, opet u junaka, skoro u heroja. On odmah
skupi sve oficire i odrl.a sa suzama gneva i tuge u
odima jedan kratak govor, u kome je pravdao i
istovremeno i Zalio svoje oklevanje. Slu5aju gabez
redi njegovi oficiri, koji su se jo5 jude na njega ljutili.

117
Svaki bi mogao da njega optuZi a da sebe hvali, da je
pravilnije mislio, ali to niti je ko hteo niti smeo da
dini. Svi su iutali. Od uZasne tuge svi su bili
zanemeli.
I upravo u onome dasu posle svoje proma5ene
sekunde pokaza GruSi - sad vei prekasno - svoju
punu vojnidku snagu. Sve njegove velike vrline: tre-
zvenost, valjanost, opreznost i savesnost izbijaju na
povr5inu otkako se on opet oslanja samo na sebe, a
ne vi5e na pisanu zapovest. Opkoljen, petostruko
brojnijim neprijateljem, izl'ude on natrag - bio je to
majstorski taktidki potez - Woz sredinu neprijatelj-
ske snage svoje trupe ne gubeii ni jednog topa, ni
jednog doveka i spasava Francuskoj, spasava
carstvu, njegovu poslednju vojsku. Ali kad se watio,
nije vi5e bilo cara da mu zahvali, ni neprijatelja, pro-
tiv koga bi mogao da upotrebi svoje trupe. On je
zakasnio; pa iako njegov Livot ima nekog
spolja5njeg uspona, iako ga postavljaju za vrhovnog
komandanta, za pera Francuske, mada se on na
svakom poloZaju pokazuje hrabrim i valjanim,
njemu ni5ta vi5e ne moZe da naknadi onaj jedan
trenutak koji mu je bio stavio u ruke sudbinu, a kome
on nije bio dorastao.
Tako se uZasno sveti veliki trenutak, onaj koji se
tako retko spu5ta do zemaljskog stanovnika, onome
koji je pogre5no pozvan i koji ne ume da ga iskoristi.
Sve gradanske vrline mogu da ga brane, da ga
osposobe za mirnodopske zahteve, opreznost,
posluSnost, revnost i promi5ljenost; ali sve se ove
vrline nemoino tope u Zaru onog velikog sud-
bonosnog trenutka, koji samo genija traZi r daje mu
trajan lik. On sa prezirom odbacuje od sebe pla5ljivca;
on kao neki drugi zemaljski bog samo junaka podrLe
svojim vatrenim rukama u nebo heroja.

118
 MARIJENBADSKA ELEGIJA
Gete izrnedu Karlovih Vari i lhjmara, 5 septembra 1823

Petog septembra 1823 idahu jedna putnidka kola

polako drumom od Karlovih Vari prema Egeru:
jutarnja jeza beja5e vei jesenski hladna, o5tar vetar
duva5e preko poZnjevenih njiva, ali nebo be5e plavo
nad dalekrm pejzaZom. U karucama sedahu tri
doveka: veliko-vojvodski saksenvajmarski tajni
savetnik von Gete (kako ga podasno beleZe na banjskoj
listi Karlovih Vari) i njegova dva odana pomoinika,
stari sluga Stadelman, i sekretar DLon, dijom su
rukom prviput napisana gotovo sva Geteova dela
novoga stoleia. Nijedan od njih dvojice ne zbori ni
redi, jer otkako su krenuli iz Karlovih Vari, gde su se
rnlade Lene i devojke na rastanku tiskale oko putnika
s pozdravirna i poljupcima, usta staroga doveka nisu
se vi5e otvarala. Nepomidno seda5e on u kolima, i
samo zami5ljeni, u sebe okrenuti pogled ukaziva5e
na unutra5nje uzbudenje. Na prvoj relejnoj stanici on
izade iz kola, i njegova dva pratioca vide5e kako
brzo olovkom zapisuje redi na neki sludajan list har-
tije, i ta ista stvar ponavljaSe se na celom putu do
Yajrara, pri voZnji i pri odrnoru. Cim bi stigao u
Cvotau, pa sledeiega dana u dvorac Hartenberg, pa u
Eger i onda u Pesnek, uvek bi mu bio prvi posao da
ono Sto je smislio u drndavoj voZnji brzo zapiSe. U
dnevniku tu tajnu on odaje samo lakonski:
,,Redigovao pesmu" (6 septernbra); ,,u nedelju

tI9
pesmu nastavio" (7 septernbar); ,,pesmu joS jednom
usput proradio" (12 septembra). Na kraju puta, u
Vajmaru, delo je bilo goto,vo; ni5ta manje nego
,,Marij enbadska elegrj a", najznataj nrj a, lidno naj in-
timnija i zato njemu najmilija, pesma njegove
starosti, njegov herojski rastanak i njegovo junadko
podinjanje iznova.
Gete je jednom u razgovoru nazvao pesme
,,dnevnikom unutra5njih stanja", i moZda u toj knjizi
dnevnika Zivota pred nama ne stoji nijedan list tako
otvoren i tako jasan. Svojim izvorom i svojim
postankom, kao taj dokument o tragidnom pitanju,
tragidnom j adanju, nj egovog najintimnijeg oseianj a:
nijedan lirski izliv njegovih mladenadkih godina nije
tako neposredno izbio iz jednog povoda i jednog
dogadaja, nijedno delo ne moZemo u tolikoj meri
pratiti kako se u njemu formira crtu po crtu, strofu po
strofu, sat po sat, kao ovu ,,iudesnu pesmu koja nas
priprema", ovu najdublju, najzreliju poznu pesmu
doveka od 74 godine, u kojoj se zaista Zari jesen.
,,Proizvod jednog do krajnosti strastvetrog stanja",
kako ju je on pred Ekennanom nazvao, ona u isto
vreme pokazuje i najuzviSeniju stegu forme: tu se
odevidno, a ipak tajanstveno, jedan najvatreniji trenu-
tak Zivota pretvara u oblik. Pa joS i danas, posle vi5e
od 100 godina, u torne divnom listu niegova Siroko
granatoga i Sumnoga iivota, nije ni5ta uvelo ni potam-
nilo, i jo5 ie se vekovima taj 5 septembar duvati kao
ne5to znadajno u srcu i parnienju buduiih nemadkih
pokolenja.
lznad toga lista, te pesme, toga doveka, toga
dasa, stoji i sija retka zvezda novorodenja. U febru-
aru 1822 morao je Gete da preboli najteZu bolest,
pero mu se treslo od Zestoke groznice. U mnogim
dasovima gubio je svest, a izgledalo je da je i on sam
izgubljen. Lekari nisu nalazili nikakvog jasnog simp-

t20
toma, vei samo opasnost, i nisu znali Sta da rade. Ali
odjedanput, kako ie bolest do5la, tako je i i5dezla: u
junu Gete opet ide u Marijine'foplice (Marienbad),
kao potpuno izmenjen dovek, jer .ye skoro tako
izgledalo kao da je onaj napad bio samo unutraSnji
znak podmladivanja, znak ,,novog puberteta";
zakopdani, otvrdli, pedantni dovek, u kome se poez-
ija bila skoro zatvorlla u koru udenosti, predaje se
kroz decenije sasvirn i iskljudivo oseianju. Muzika
ga ,,raskriva", kako on kaZe, i dim duje klavir,
narodito kada svira jedna tako lepa Zena kao Sto je
Simanovska, njemu udare suze ni odi; on traga po
najdubljim telnjama svoje mladosti, i u dudu vide
drugovi kako taj starac od sedamdeset i detiri godine
do ponoci sanjari u druStvu Zena, posmatra.ju ga
kako, posle dugih godina, opet podinje da ple5e, pri
demu muo kako sam ponosno prida, ,,kod menjanja
dama dopadaju skoro sva lepa deca". Njegovo se
ukodeno biie ovoga leta dudesno otopilo, pa kako
mu se du5a raskravila, ona ,,se predaje starom daru,
vednoj madiji". Njegov narn dnevnik izdajnidki
odaie ,,koncilijantne snove". ,,Stari Verter" opet se u
njemu budi: blizina tene uliva mu oclu5evljenje za
rnale pesme, za Saljive igre i zadirkivanja, kako je to
radio pre pola stoleia sa Lilom Seneman. Njegov
izbor ienajo5 se nesigurno koleba: najpre.jedna lepa
Poljakinja, onda devetnaestgodi5nja Utrrika fbn
Leveco, za ko.ioni se ,zanosi njegovo prezdravelo
srce. Pre petnaest gcdina on je voleo i po5tovao
njenu majku, i jo3 pre godinr"r dana on je odinski
zadirkivao ,,kierdicu"; a sada, najedanput, naklonost
se pretvara u strast, i sacla jedna clruga bolest obuzi-
ma rnu celo biie i potresa ga u vulkanskom svetu
oseianja,_ dublje nego ikakav oseiaj irna vei viSe
godina. Covek od sedamdeset i detiri godine dezne
kao dedak: tek Sto bi sa plonrerade cuo njen nasme-

t21
jani glas, on bi ostavljao sav posao i pojurio bez Stapa
i Seiira prema tome veselom detefu. Ali on se vei i
udvarao kao rnladii, kacl dovek: de5ava se nai-
groteskniji ptrizor, pomalo satirski u svojo,j tragidnosti.
Po5to je tajno konsultovao lekara, poveri se Gete
najstarijemu od svojih dnrgova, velikom vojvodi, sa
molbun, da u ime njegovo zaprosi kod gospode
Leveco ruku njene kierke Ulrike. A veliki vojvoda,
seiajuii se mnoge lude noii zajednidki provedene sa
Lenama pre pedeset godina, moZda se potajno i zlura-
do sme5io tome doveku koga je fivropa po5tovala kao
najmudrijeg medu mudracima, kao najzreliji i naj-
pametniji duh stoleia - veliki vojvoda svedano stavlja
na se zvezde i odlikovania, i ide da za doveka od
sedamdeset i detiri godine traLi od majke mku njene
devetnaestgodi5nje devojke. Ni-fe ni5ta pobliZe pozna-
to kakav je bio odgovor - izgleda da je hio odbijajuii
pod izgovorom dekanja. I tako je Gete, prosac kome
nije ni5ta izvesno obeiano, usreien samo kratkim
poljupcem, prijatnim redima, dok ie njega proZimala
sve strasnija i strasnija i.elta da.jo5 jedanput nazove
svojonr mladr:st u tako neinom obliku. JoS jedanput
bori se vedno nestrpljivi dovek za nalvecu milost
trenutka: predano ide za dragom iz Marijinih Toplica
u Karlove Vari, pa i tu njegova plamteia Lelja narlazi
samo na neiz,vesnost; a kako se leto bliZi kraju, raste i
njegova patnja. Najzael se bliii rastauak, ne
obedavajuii niSta, sluteii malo; pa kad kola krenu5e,
oseti veliki vizionar da se u njegovorn Zivotu zavriilo
ne5to ogromno. No u mradnom dasu nade se stari
ute5itelj, vediti drug najdubljeg bola: nad putnikom se
naZe genije, i onaj koji na zernlji ne nade utehe obrati
se bogu. JoSjedanput pobeZe Gete, kao vei nebrojeno
puta, i sada, poslednji put, iz doZivlja-ia u poeziju, te u
dudesnoj zahvalnosti za ovu poslednju milost stavi
iovek od sedamdeset 0etiri godine iznad svoje peslne

122
stihove iz svoga Thsa napisane pre detdeset godina, da
ih eto jo5 jedanput u dudu doZivi:

I gde zanenti iot,ek u bctlu svlme,

BoZanstvo jedno meni dade rei.

I sedi tako starac u kolima, koja ga odnose, zlo-

voljan i uzbuden zbog nere5enih pitanja svoje unu-
tra5njosti. JoS rano juffos u,,tumultu rastanka" poZurila
je Ulrika sa sestrom do njega, jo5 su ga jednom polju-
bila mila, rnladaladka usta; no da i taj poljubac be5e od
onih neZnih ili od onih kierinskih? Da li ie ona moii
da ga voli, da li ga neie zaboraviti? A sin, a snaha, koji
uznemireni odekuju bogato nasledstvo, hoie li oni pris-
tati na brak, a svet, da mu se neie rugati? Neie li joj
vei sledeie godine izgleclati suviSe ostareo? I kad je
opet vidi, demu da se nada od videnja?
Nemirno se talasaju pitanja, i najedanput d<ibiva
oblik, pretvara se u strofu, najbitnije pitanje, od
pedali: biva pesma, bog mu daje red ,,da kaZe kako
pati." Neposredan, upravo nag, probija u pesmu jauk,
najsnaZniji uzmah unutralnjeg nemira:

Pa ita ni rutsi s r{om nrsvo ttitlenje,

Dan neizvestan k'o zatvoren cvet?
Preda tnnlm put i rajski i proklet
I u svaj dtrii kolebanje i vrenje,
I tada navire bol rr kristalne strotb, dudesno
predi5ien od sopstvene zbrke. I dok pesnik luta kroz
haotidnu nevolju, kroz ,,sparnu atmosferu" svoga
unutra5njeg biia, sluiajno mu se podiie pogled. Iz kola
Sto odmidu posmah'a on u jutar,rjcrj tiSini deski predeo,
boZanski mir postavljen prerrla njegovom nemiru, i vei
se preliva u njegovu peslnu ta slika predela, tek Sto je
sagledana:

t23
 Zar svet ti nije preost'o? Zar stene
Ne strie, senkom svetom krunisane?
Zar Zita ne zru? Zar zelene strane
Ne prate reku niz obale njene?
Dok uzviieno svodom plove gore
Cas oblici, ias bezobliiia m6re?

Ali mu je taj svet odvi5e neoduhovljen. U tako

strastvenom trenutku on ne moZe da ga pojmi bez
veze sa likom drage, pa se uspomena dudesno
konkretizuje i obnavlja, preobrai.ena:

Gle, laka slika, neZno izatkana

K'o and'o lebdi kroz oblaka roj
Plavetnilom, sva vitka, sliina njoj.
Taku je videh mirisnoga dana
Kada na balu vladaie nad svima
Naj lj upkij a med svim naj lj upkij ima.

Vaj, dato nam je saro za trenutak,

Da prividom se lika zavaramo!
Zato se vrati u svog, srca kutak! -
Tu previre sve, preporada se samo,
Od njene slike hiljadu ih biva
Sve draiih, draiih, k'o povorka iiva.

Tek Sto je izazvan, vei se lik Ulrike i dulmo

flormira. On prida kako ga je primila i ,,postepeno
usreiavala", kako mu je i posle poslednjeg poljupca
pritisla na usne joS i ,,najposlednji". lblaten u sreii
uspomene ispeva sada stari majstor u savr5enoj
formi jednu od najdistijih strofa koje su se ikada
napisale na nemadkom, ili ma kojem jeziku, o
oseianju ljubavi i predanosti:

.Ier naiu duSu vuie ielja stalno

Neiem se viiem, iistom, neznanome
124
 Predati sasvim, voljno i zahvalno
K'o da se ony i otkriva u tome.
Tb je poboinost. U oiima mojim
I ja sam takatt kada pred njom stojim.

Ali ba5 u seianju na to presreino stanje pati

napu5teni dovek od sadaSnjeg rastanka, i tu provalju-
je bol koji skoro cepa elegidni ton velidanstvene
pesme. Jedna otvorenost oseianja kakva moZe da se
ostvari samo jedanput u nizru godina u spontanom
preobraZenju neposrednog doZivljaja. Pohesno je to
jadikovanje:

Sad sam daleko. Sta da radim sada

U ovaj ta.g? To ne bih reii znao.
Ne bih li lepo ito il' dobro dao?
No sve me tiiti, sve rni teiko pada.
Sn tudoi ieinji ntoie da se kaZe?
Tu suze teku, pamet ne pomaie.

Poslednji, najstra5niji jauk, koji skoro i ne moZe

vi5e da se pojadava, ipak se pojadava:

Sad ostav'te nte, saputnici moji!

Vi rad u stenju, bilju, tresetiitu
Nastav'te! Vama svet otvoren stojt
Prirode dela posmatrate iitu:

Delii po delic pomno istraZujte,

Njen jezik, makar mucajut', kazujte.
A ja i Svet smo izgubljeni za me.
Ljubirnac hejah bogova doskora.
K'o dar mi od njih pristupi Pandora
I pruZi usta-- no tren sreie same
Pretvoriie mi u temera breme:
Otrgoie je - upropastiie me.
t25
 Nikada nije takva strofa odieknula u tome inade
uzdrZljivom doveku. Onaj koji je znao da se kao
mladii prikriva, a kao dovek .uzdrlava, i koji je inade
skoro uvek svoju najdublju tajnu odavao u prelomljenim
slikama, u Siframa i simbolima, pokazuje ovde, kao
starac, po prvi put svoje oseianje velidanstveno slo-
bodno. Za poslednjih pedeset godina oseiajni dovek,
veliki lirski pesnik u njemu, nije moZda bio Zivlji
nego tu na tome nezaboravnom listu, na tom
znadajnom prelomu njegova iivota.

I sam je Gete osetio ovu,_tako tajanstvenu,

pesmu kao redak dar sudbine. Cim se povratio u
Vajmar, njegov prvi posao, pre nego je uzeo u ruke
ikakav drugi rad, ili neku domaiu stvaq bio je da u
umetnidkom krasnopisu svojerudno prepi5e elegiju.
Pesmu je prepisivao tri dana na narodito biranoj har-
tiji krupnim svedanim slovima kao kaluder u svojoj
ieliii. I sakrivao je kao tajnu dak i od najbliZih
ukuiana, i od najpoverljivih. On se baca dak i na
knjigovezadki posao, da se ne bi prerano pro5irilo
brbljanje, i povezuje rukopis svilenom trakom u
korice od crvenog marokena (koji je posle dao da se
zameni divnirn plavim platnenim povezom, koji se
jo5 i danas moZe videti u Gete Silerovom arhivu).
I)ani su puni ljutnje i neprijatnosti. Njegov braini
planizazvacr je u kuii samo ruganje" a sina doveo dak
i do izliva otvorene mrZnje; on je dakle kod
ljubljcnog stvorenja mogao da boravi sarno u svojoj
poeziji. Tek kada je lepa Poljakinja Simanovska opet
do5la u posetu, obnavlja se osedanje vedrih marijen-
badskih Cana i dini ga razgovornim. Na.jzad, 27 okto-
bra, on k sebi poziva flkennana, i vei po narodito
svedanom naiinu koji prethodi ditanju pokazuje se sa

t26
koliko je narobite ljubavi Gete radio ovu pesmu.
Siuga je na pisaci sto morao doneti dve vo5tanice,
onda je tek Ekerman zamoljen, da sedne ispred sveia
i da dita elegiju. Tek postepeno dozvoljava se da je
dulu i drugi, ali samo najpoverljiviji, jer je Gete
duva, kako veli Ekerman, kao ,,svetinju". Vei
najbliZi meseci pokazuju od kolike je vaZnosti onaza
njegov i:ot. Iza pobolj5anja raspoloZenja kod
podmladenog je doSao uskoro slom. Opet je izgleda-
lo da je na pragu smrti. Vukao se od kreveta do
naslonjade, od naslonjade do kreveta ne smirujuii se.
Snaha na putu, sin pun mrZnje, nikiog da neguje ili
savetuje napu5tenog starog bolesnika. Onda,
odigledno pozvan od prijatelja, dode Celter rz
Berlina, dovek najintimnijegpoverenja, i odmah pre-
poznade unutra5nji poiar" ,,Sta nalazim", pi5e on u
6udu, ,,.jednoga koji izgleda kao da ga je obuzela
ljubav, potpuna ljubav sa svim mukama mladosti".
Da bi ga ledio, on filu sa ,,intimtrirn saude5iem" r]ita
njegovu pesnlu, i to neprestano ponavlja, i Geteu nije
nikada dosta da je slu5a. ,,Bilo je nedeg naroditog u
tome", pisao je on docnije po5to je ozdravio, ,,Sto si
mi ti tvo.jim blaginr glasom punirn oseiaja viSe puta
dao da osetirn neBto Sto sam toliko voleo koliko ni
sam sebi nisam n"logao da priznam." Pa nastavlja:
,,Ne smern da je darn iz ruka, ali da Zivimo zajedno,
ti bi morao da je toliko puta ditaS i pevaS dok je ne bi
naudio napamet."
Tako .ie doSao, kako veli Celter, ,,lek od onog
koplja koje mu.je i zadalo ranu"" Getea je spasila, to
se miuro moZe reii, ova pesma" Naizad je bol
savladan, trloslednjaje tragidna nada pobedena, snu o
zajednidkom bradnont Zivotu sa milom ,,kierdicom"
do5ao je kraj. N.jernu je jasno, on neie nikada vi5e u
Marijine lbplice i Karlove Vari, nikada viSe u svet
razonode bezbriinitr liucli, od satla n;egov Zivot pri-

127
 T
pada jo5 samo radu. IskuSenik se odrekao toga da
nanovo podinje svoju sudbinu, a zato sejavlja jedna
dnrga velika red u kmgu njegor.a Livota, koja glasi:
dovr5avati! On ozbiljno baca pogled na svoje delo,
koje obuhvata Sezdeset godina, vidi koliko je razbi-
ieno i razbacano, i re5ava se da bar prikuplja, kad vec
vi5e ne moZe da zida; zakljuduje se ugovor za
Sabrana dela. Doblja se autorsko pravo. Njegova
liubav, koja je malopre bila zalutala za devetnaestgo-
di5njom devojkom, savija se oko dva: najstarija dru-
gara njegove mladosti: Viljema Majstera i Fausta,
Krepko se latio posla; iz poZutelih listova obnavlja se
plan iz prohujaloga stoleia. Pre nego Sto je napunio
osamdeset godina, dovr5io je ,,Godine putovanja" i
sa osamdeset i jednom godinom baca se on junadki
na ,,glavni posao" svoga Livota, na F'austa, koga
zavr5ava sedam godina posle sudbonosnih tragidnih
dana elegije, i sa jednakim strahopo5tovanjem i
ljubavlju; kao i elegiju, i jo5 ga zape(ati od sveta
pedatom i tajnom.
Izmedu ove dve sfere oseianja, medu posled-
njorn Zudnjom i poslednjim odricanjem, medu
podinjanjem i zavr5avanjem, stoji kao sredi5te nezabo-
ravni das onog unutra5njeg preloma, onaj 5 septem-
bar, onaj oproStaj od Karlovih Vari, opro5taj od
ljubavi za vedita vretnena, preobraZen u potresnu
jadikovku. Taj dan smemo da nazavemo zna-
menitim, jer nemadka poezrja nije posle dodekala ni
jednog dulno velidajnijeg 6asa nego Sto be5e ono pre-
viranje svemoinog oseiania u onoj moinoj pesmi.

128
 OTKRICE, E,LDORADA
J. A. Suter, Kalifitrnija, januar 1848

Godine 1834 jedan parobrod plovi za Ameriku,

iz Le Havra u Njujork. Usred tih desperadosa je,
medu stotinama drugih, i JohanAvgust Suteq poreklom
iz Rinenberga kod Bazela, dovek od trideset i jedne
godine, vrlo nestrpljiv da 5to pre prede preko okeana
ostavljajuii za sobom evropske sudove, bankroter,
kradljivac, falsifikator menica; naprosto je napustio
Zenu i troje dece, sa laZnom legitimacijom pribavio
ne5to novaca u Parizu i sada je u potrazi za novim
Zivotom. Iskrcava se u Njujorku 7 jula, i tamo se dve
godine bavi svim moguiim i nemoguiim poslovima,
biva paketar, drogista, zubar, pretrga lekovima,
krdmar. Najzad, po5to se donekle udomaiio, smiruje
se on tu jedrroj gostionici da zatim i nju proda pa se,
por,uden neodoljivom strujom onoga vremena, pre-
seljava u drZavu Misuri. Tamo postaje farmerom, za
kratko vreme stide skromno imanje koje mu je moglo
osigurati miran Livot. Ali pored njegove kuie stalno
prolaze uZurbani l.judi, trgovci krznima, lovci, avan-
turisti i vojnici, jedni dolaze saZapada, drugi odlaze
na Zapad, i ta red Zapad malo pomalo dobiva
magidan prizr,uk. 'fo su, zna se vei, stepe sa ogromnim
krdima bivola, koje se prostiru danima i nedeljama
hoda bez ljudskih naselja, kroz koje jure za lovinom
crvenoko5ci, a onda dolaze planine visoke, na koje se
niko nije peo, i orda, najzad, druga zemlja o kojoj
niko ni5ta tadno ne zna i a dijem se basnoslovnom
129
 bogatstvu prida, Kalifomija, joS neistrai.ena zemlja.
To je zemlja, u kojoj tede med i mleko za svakoga ko
hoie da je uznre, samo daleko, beskrajno daleko i do
koje se ne moZe doii bez opasnosti po Zivot.
AIi u Johanu Avgustu Suteru tede krv avanturiste.
Ne moZe on da mirno sedi i obraduje svoje dobro
zemlji5te. Jednoga dana, godine 1837, prodaje on
svoje imarrje, oprema ekspediciju s kolima, koniima
i krdima bivola i polazi iz tvrdave Indepedens u
neizvesnost.

Put u Kaliforniju
l
l
Goiline 1838, dva oficira, pet misionara i tri tene
putuju na bivoljim kolima u beskrajnu pustinju. Kroz
stepe i stepe, na"izad, preko planina, prema
Pacifidkom Okeanu. Putovali su tri meseca. da
stignu krajern oktobra u tvrdavu Vankuver. Oba ofi-
cira napustili su Sutera vei ranije, misionari ne
htedo5e dalje da idu, a one tri Zene pomre5e usput
usled nedaca.
Suter je ostao sam. Uzalud ga nastoje zadriatiu
Vankuveru, nu{le mu nameitenje - on sve odbija,
njemu se u krv upilo magidno ime imami ga. Na jecl-
noi bednoj jedrilici on najpre prokrstari Pacifikom
do Sandvidkih Ostrva i iskrcava se, posle beskrajnih
te5koia pored obala Alaske. na jedno napuiteno
mesto po imenu San lrrancisko. San Francisko '_ nrje
to dana5nji grad, kojije posle zemljotresa dvostruko
narastao i pretvorio se u milionski grad, ne, to je
samo jedno bedno ribarsko selo, nazvano tim
imenom po misiji franjevaca, nije to iak ni glavni
grad one nepoznate meksidke provinciie Kalifornije,
koja leZi neobradena, zapuStcna, bez stoke i cvetanja
u najbujnij oj z-ani novoga kontineata.

130
 Spanski nered, utoliko vedi Sto tu nerna nikakve
vlasti, zemlja pobuna, z,ernlja bez radne stoke i ljudi,
bez energrje koja bi se latila lrosla. Suter iznajmtlu;e
jedno kljuse i silazi s njim dole u plodnu dollnu
Sakramenta. Bio je dovoljan samo jedan dan, da mu
pokaZe da ovde ima mesta ne samo za jednu farmu,
nego zajedno kraljevstvo. Sledeieg dana odjaha on
u Monte Rej, u bedni glavni grad, predstavi se
guverneru Alveradu i kazuje mu da ima nameru da
onu zemlju iskrdi. Sa ostrva je doven Kavake i
redovito ie dobavljati te marljive i vredne crveno-
ko5ce, te obeiava da ie osnovati naselje, jednu malu
drZaw ili koloniju, Novu t{elveciju"
,"Za1to baS.Novu I-le lveciju?" pita guvemer.
,,Ja sam Svajcarac i republitarui", odgouu.a
Suter.
,,Dobro, dinite Sto hocete, dajem vam koncesiju
na deset godina""
Vidi se: tu su se poslovi hrzo z.akljudivali.
Hiljadu milja daleko od svake civilizacije energija
jednog pcrjedinca irna drugu ueflu nego kod kuie. -

Nova I{elvet:ija
Godina I ti39. Jedan karavan kola lagano se
krece uz obaiu Sakrament;r. Pred rrjim ja5e Suter sa
zametnutom pu5konr, za njirn dva tri Evropljanina,
onda sto i pedeset Kanaka u kratkim ko5uljatna, pa
trideset bivoljih kola sa narnirnicama, semenom i
municijom i pedeset korrja, sedanrdeset i pet n"tazgi,
krava i ovaca, onda rnala zaStitnica _- to je cela anni-
ja, koja idc da osvoji Novu tlelveciju.
Pred njima ide cllinovski talas vatre. Oni pale
Sume, Sto je lakie nego tla ih krde. I rek ito je
dZinovski poZar pre3ao preko z;crnlie, tlok se jo5 panje-

t3t
 T
vi dime, oni podinju svoj rad. Grade se magazini,
kopaju bunari, zasejava se tlo, koje ne treba ni orati,
podiZu se torovi za bezbrojna stada; dolazi polako i
prinova iz susednih mesta, iz napu5tenih misio-
narskih kolonija.
Uspeh je ogroman. Usevi donose odmah pet-
stotina procenata. Ilarnbari pucaju, krda uskoro broje
na hiljade, i, pored svih neprestanih te5koia u zemlji,
ekspedicija protiv urodenika koji ne prestaju upadati
u naprednu koloniju, Nova l{elvecija se ipak ruzvija
do tropski dZinovske velidine. Kopaju se kanali,
podiZu vodenice i salaSi. Po rekama plove lade uz
vodu i niz vodu. Suter ne snabcleva samo Vankuver,
nego i Sandvidka Ostrva i sve moreplovce koji pris-
taju u Kaliforniji, on sadi voie, ono danas tako
slavno i divno kalifomijsko voie. Gle! pa to uspeva,
on dobavlja lozu iz Francuske i sa Rajne i vei za
nekoliko godina ono pokriva prostrana podru(,ja- Za
sebe on gradi kude i rasko5ne farme. Nabavlja iz
Paiza od Pleiela klavir, iz daljine od 180 konaka
hoda, a jednu parnu malinu dovladi sa zapregom od
60 bivola iz Nju.iorka prcko celog kontinenta" Ima
otvorene kreclite i pologe kod najveiih bankarskih
kuia tingleske i Francuske; i tada, u pedeset i detw-
toj godini, na visini svoga trijutnfa, seia se on da je
pre 14 godina ostavio Zenu i troje dece negde u svetu-
On im pi5e i poziva ih sebi u svoju kneZevinu. Jer on
sada oseia cla su mtt Sake pune. On je sada gospodar
Nove Flelvecije. On je, i to ie ostati, jedan, od najbo-
gatijih !udi sveta. Najzad, Sjedinjene DrLave otimlju
zanemarenu koloniju od Meksika. Eto, sad je sve
osigurano i zbrinuto, jo5 samo nekoliko godina i
Suter je najbogati"ji dovek sveta.

t32
 Kobni zasek aiova
U januaru 1848. imenada DZems V. Mar5al, nje-
gov tesar, sav usplahiren upada u kuiu Johana
Avgusta Sutera, jer mora bezuslovno da s njim govoli'
SuGr se dudom dudi, ta on.ie tek jude poslao Mar5ala
na svoju farmu u Kolomi, da tamo osnuje jednu no\u
pilaru. A sada se taj dovek bez dozvole vraia nabrag
i sav drhti stojeii pred njim, vude ga u njegovu sobu,
zakljudava vrata i vadi iz dt'epa pregrit peska u kome
ima nekoliko Zutih zrnaca.Jude pri kopanju pao mu
je u odi taj dudni metal, dini mu se to je zlato, ali su
mu se, kaZe, drugi na to smejali. Suter se uozbilji,
uzima zmca, vr5i ispitivanje: zaista je zlato- Re6ava
se da odmah sutradan izjaSe na onu f,atmu sa
Mar5alom, ali je tesara, njega prvoga, obuzela
stra5na groznica, koja de uskoro da zatrese ceo svet:
i jo5 iste noii on kroz olujuia5e natrag, nestrpliiv od
radoznalosti.
Sledeieg jutra stiZe pukovitik Suter u Kolomu,
stavljaju jaLu na kanal i ispituju pesak" Dovoljno je
uzeti sito, malo ga protresti, da zlatna zmca ostanu
gola i dista: na crnoj struni" Suter poziva preda se
nekoliko belih lludi, uzima od njih dasnu red da ie
iutati, dok se pilana ne zavr5i, a onda, ozbiljan i
odludan, odjaSe na svoju farrnu. Obuzimaju ga
uZasne misli. Koliko god tlroie da se scti, nikada
zlato nije bilo tako lako na domaku, tako otvoreno
prosuto po zemlii, a to je njegova zemlja, Suterovo
vlasniStvo. Jedna decenija izgleda da je pr:eskodena u
jednoj noci: onje najbogatiji dovek sveta"

t33
 I
Najezda

Najbogatiji dovek? Ne - najsirornaSniji, najbed-

niji, najrazodaraniji prosjak na ovoj zemlji. Tajna je
izdata posle osam dana. Jedna i,ana - uvek jedna
L,ena * pridala je to nekom prolaznrku i dala mu
nekoliko zlatnih zrttaca- I besprimerno je Sto se tada
desilo. Odmah svi Suterovi ljudi napu5taju posao,
bravari trde iz kovadnica, dobani od stada,
vinogradari iz vinograda, vojnicibacaju svoje puSke,
sve je kao poludelo, svi brzo nabavljaju re5eta i
Serpe, i jure ka pilani da iz peska re5etaju z)ato.
Prekonoci sva -ie zemlja napu5tena, krave muzare,
koje niko ne lnuze, ridu i crkavaju, krda bivola
obaraiu svoje torove i provaljuju u njive, gde klasje
trune nepoZnjeveno, sirare ne rade, ambari se ru5e,
ogromna ma5ineri.ja dZinclvskih pogona stoji
ukodena. 'Ielegrafi seju zlatna obedanja preko mora i
kontinenata. Vec pristiZu ljudi iz gradova, iz luka
matrozi napuitaju svoje lade, drZavni dinovnici svqa
mcsta; u dugim. beskrajnirn kolonama dolazi svet sa
istoka, sa zapada, peiice, na konju, na kolima, najez-
da, iato liudskih skakavaca, kopadi zlata. Razula-
rena, brutalna horda, koja ne znaza drugi zakon nego
za pesnicu, niti kakvc zapovesli van svoga revolvera,
sruduje se u tu cvetnu koloniju. U njenim odima sve
.je bezvlasnidko. Niko se ne usuduje da se odupre tim
desperadosirna. Oni koliu Suterove krave, oni mu
ruSe Zitnice, da bi napravili za sebe barake, oni mu
gaze njive, oni mu kradu ma5ine - Johan Avgust
Suter je preko noii postao ubogi siromah, kao kralj
Midas, ugu5en je u svom sopstvenonr zlatu.
I sve ZeSca biva ta besprimerna trka za zlatom;
vest je prodrla u svet, iz samog N-fujorka polazi sto
lada, iz Nernaike, iz tingleske, iz Francuske, iz
Spanije pristiZu u godinarna 18413, 1 849, 1850, 1 851

134
 ogromne horde avanturista. Neki obilaze oko Kap
Homa; ali to nestrpl.iivrnr izgleda odvi5e dugo, pa
biraju opasniji put preko Panamske Prevlake. Jedna
se kompanija brzo oclluduje da napravi i.eleznicu
preko prevlake sarno da bi nestrpljivci uStedeli dve
tri nedelje i pre stigli clo zlata, pri 6ernu hiljade rad-
nika propada od grr:znice. Preko celoga kontinenta
pruZili se dZinovski karavani, Ijudi svih rasa i jezika,
i svi oni ruju po vlasniStvu Jtiirana Avgusta Sutera,
kao da je nfihovo. Na zemlliStu San Franciska. koje
je njemu dodelila vlada aktom i pedatom, raste sa
lantastidnom brzrnonr ceo gratl, strani ljudi prodaju
jedan drugorne rr.jegovo tlo i zemljrSte i nestaje irnena
Nove Flelvecije, njegove driave iza n-ragidne redi
Eldorado" Kali lirnr ija.
Johan Avgust Suter, .ir:S .;eclnorn bankrot, bulji
kao paralisan u ta-j gigantski znrrjski nakot. S poi:etka
pokuSava i on da kopa, te da i on sa svojim slugama
i clruZinorn iskt;risti lrogatstvu, ali ga svi ostavljaju. I
tako se orr sasvim llovlaii iz zlat.rte obltrsti u jednu
odvcijenu larmu blizu planina, rialcko od one reke i
prokletoga peska, u svo.ju farrnu l:rernitaZ. 'fu rnu
najzad dolazi 2cna sa lroje vec oqlrasle dece, ali tek
5to je stigla ona umire od iznurcuostr na putu" JoS su
mu ostala tri sina, znadi osarn rukr"r i s njirna pocinje
Johan. Avgust Suter z-cniljuratlnju; i joS jedanput,
sada sa svclja tri sina. tin sc podiZe, miran, Ltlav, i
iskoriScuje f'antasticntr plochtost one zemlje" Joi
jedanput ukriva on i silltriva ierlan veliki plarr.

t35
 T
Parnica
Godine 1850 Kalitbrnija je pripojena Sjeclinie-
nim DrZavama. Pod njihovim strogim zaptom zavo-
di se najzad posle bogatstva i poredak u toj zemlii
poludelcrj za zlatom. Anarhiya je ukroiena, zakon _ie
opet dobio svoju snagu.
I tada najedanput nastupa Johan Avgust Suter sa
svojim zahtevom. Celo zernljiSte, tvrdi on, na kome
je podignut grad San Francisko pripada njemu po
pravu i zakonu. DrZava ie cluZna da nadoknadi Stetu,
koju je on pretrpeo usled krade rrjegova imanja. On
traZi svoj deo od ukupne kolidine zlata dobijenog s
njegove zemlje. Podinje parnica takvih dimenzija
kakvih nije bilo otkada pamte ljudi. Johan Avgust
Suter optuZu.je 17.2,21 f'armera, kcrji su se naselili na
njegovirn plantaiama i poziva ih da se isele sa toga
ukradenog' zeml.ji$ta, a o<1 drZave Kalihlmiie lrai-i 25
miliona doiara, zato Sto mu je jednostavn<l 1:risvojila
puteve, kanale, lnostove, vodene brane i vodenice,
koje -ie on sagradio. Od Sjedin"jenih DrZava on traZi
25 nrrliirrra dolara kao naknatlu i:a razareno inttrtt-ie, a
osim toga jo5 svoj uclco u izvadenorn zlatu. Posl;ro ie
svoga starileg sina Emila u Va5ington da stuclira
pravo da bi vodio pamicu, i tro5i ogromne prihode sa
svojih fanni samo na to da hi vodicl tu skupu parnicu.
Vodije on detiri godine dana kroz sve instancije.
Najzad, 15 aprila 1855 pada presuda. Ncpod-
mitljivi suclija'l.bmpson, najvi5i dirrovnik Kaliforniie,
presuduje da je pravo Johana Avgusta Stitera na ono
zemljiSte potpuno i opravdano i neprikosnoveno.
'Ioga dana postigao je Johan Avgtrst Suter svoj
cilj. On je najbogatiji dovek sveta.

t36
r
A'ray

Ntijbogatiii cur.,r:k svr,(rr"l l.lu, r upel ne, nego

najsirornaini j i prosjak, ntij snesrcilnij i, najutucenij i
dovek. Sudbina ntu z-ada;c ioS jedan od tnih ubi-
stvenih udarac:a, all .lrrr.i put takiiv da ie ga zauvek
oboriti" Na vest o presudi di2e se bura u San
firancisku i t:elr,rj zcrll.ji Skuplyalu si: desctine hilja-
da, svi ont ugtu7eni sopstvr,nir:i ruija sa ulice, koja
uvek uZlva u grliacki, rravaljujc na paladu suda i pali
je, tral.i sudiju ila ga lirrcuje i sprenrn se ogromna
vojska dii opi!ar)ka rclo inranjc, "lohana Avgusta
Sutera. Najstanji rilu se srn, prite-'Snjen od bandita,
ubija, drutrloga sina rrbi!a.iu, a treii beLi i utopi se na
povratku kurii. 'l"aliis po7ara ide preko I".love Helve-
cije. Pale se Sutr:rovi si,rla5i, gazc se njegrrvi vrnogra-
di, raznosi se njegrlvo pokuistvo, rt.iegr-rve zbirke,
njcrgov novac r sa nt:rnilosrtlnim t:esrlrn prefvara se
ogrornno imanjc tr pustinlu. Sarrr Sutcr jctiva spasava
glavu. Od toga liditra Jr,,hart Aygurrt Sut.cr nije sc viSe
nikada oporilvl().
f)clo tnu -je nriisten,:, iena i dec:u su rnrtvi, duh
mu se pornutio: satnc r*dna itlrja joS uvck tin-ja u
n-jegovont otuperltitn nrrlzl-.,r"r: flrdvD, parrrica.
"]oS clvacl*s*t f"!Lft g(!rlina lurrja jedan staq iziapeo,
slabo odevLrtr (:()vuk irko sutlskui palatc u Vaiingtonu.
Ii svim kanr"lerlariiauur r;rr)l() 11()zrr;riu ,,gcnerttla"' u
plavom lraputu Si1 {)odcf)lninr crpr:lalna, kuji rraZi
svo-je milijardc i rraiaze s* svc rir)vi i rrovi ar-lvukati,
al'anturisti i lulit,vr, krr;t ritii riianr( posledrr-je ustatkc
penzije i 1{{)ne su dii r,()r}r)vo olinrvi piu'nicir on sam
vi(e ne trali parc un u'uzi zl;rto, ko.je nru je razurilo
iivclt. On traZi silnro s'',,t;jc }ir.lv() ibon s* z,a nj sa
svadalaikinr ogorr"'cn-icnr -;c.lnog manijaka" On se
ubrar{a serlalll, qrtxltja s* kurtt.irt:sLl, urI s( povcri:tva
svako-iakirn p()rl.rlliiciril;, l,t4i rlicrn pnrrova pollt-

t37
 ,r
pezno naduvava.ju, oblade rnu srncinu gencralsk.i-r
unifunnu i vuku zlosre:inika kao straillo ori urcda cl<r
ureda, od poslanika, do poslanika. I to tako traje
dvadeset godina od 1t{60 do 1880, dvadeset ialosnih
goclina pros.jadenja. Dan za danom, vude se on oko
palate l/roogr€sil, sluLi za podsineh svim iinormici-
ma,za uveseljavan-je svoj ulitnol dei:Llrliji, on. korne
pripada najbogalija zemlja sveta i na crjem se tiu i na
zemljiStu nalazi i poved;rva svaki sat dnigi glavni
grad dZinovske drZave. Ali 1og dosadnog toveka
osta'r,ljaju da deka. I tamo, ns slspc'niStu kongresne
palate stiZe ga najzad, po porLle 17 .fula 1880, i
spasava ga, kaplja -- naprosto uklanjaju .jednog
mrtvog prosjaka. Mrtvog pros.iaka, ali prosjaka sa
sudskom prcsudom u dZepu, koja njemu i njegor,irn
naslednicirna t'rsigurava po svini zcmaljskinr zakoni-
ma pravo na najveie imanje u svctskoj istoriji.
Dosaiia niko nije traZio Suterovo nasleclstvo.
Nijedan niegov potomak nije na-javio pretenziie. .[o*
uvek stu.ii San Francisko" sto.ji iedna cela zemlia na
tudetn zenlljiitu. I jn! uygp u orltj stvali nr;c prilv()
reklo svoju re*. Sanro icrian umefnik. lllez Sandr,:r.
izrekao je zahoravljr:nom Joh;rnu Avgustu Sutcru ono
.jetlino pravo velike sudhinr;, pravo ila ga sc pr:rtom.
stvr.r secir sa riuderr-jcrn.

138
 HIIITOJSKI TRThITJTAK
Dostojaxki, Petrugrid, Senyonovs:ki trg, 22 decembra 1849

LI noci su ga i;u ,ytx{:t trgli,

Sablie zvet:kuju trto kuzttrnulu,
Glasovi ito nuredtdu; pretece senke
Sablasno proluze kroz neizvesnost.
Prerl soborn ga gur"uju, duhoko hctdrtik zja,
Dug i mracLtn, rurni:ttn i dug"
Bravu ikljor:nli,,{kr"inuie vratu;
Onda oseti nehu i letlen vuzdult.
Cekqlu kolu, gntb rtu tockovirnu,
U koj i ga turilo gL{rnu.(e.

Prtretl njegu, tvrstu vezani u lunce,

Cuti prebledu l{r:a
I)evet drugrsvtt;
l{i jedan niita ne zhori
Jer sv,aki sluti,
Kuda ga ov{t kukt odvrtde, .

I tqi toiak p{rd n f irna dole

{/ puociruu inr ttv'ot udnosi"

Onda prest;tole
Lupa to{ko v,tt, v,t"tttu s krinu.fc.'
I kroz otvurunu reietku u nj ih se tzbulji
Koruad tarutntt ,\vcttt
Po,spana i trtufim liku"
Blok kuca
Krov'ova nis'kilt i prffat,ih
t39
 1r
Ztttvara wtrs[un, s']reg$ wt pokt"iven trg,

Sivom koprenorn rnaglm uvtla

StratiSte,
Samo zlatnu crkvu ito poltva
Zora I edenokrvuvim s vetlotn"

,Svi su stali i iute.

Jeclarl poruinik iita im trtresudu""
I{a smrt za izdaju, streljanjeru"
Na smrt!
Ko tetak kamen padu ts rei
U hladno ogledalo tiiine,
I odzvan]a
Tt,rdo, kao da se neito krii,
A onda pada
Praznn zvuk, prazan ,>xlttn u tamni groh
.lutarn"j e l iiine ledene.

Kao krr;za san

Oseia on ,;ve ito s'e .! njitn de.{ava,
I zna sarno to da sad rnu valia mreti.
lleko je tu, i zaogrce ga
Lepr{avzftt odecom srurti.
Posledr$a rei drugove pozdravlf a
I pogledom toplim,
I nemim uzvikom,
Qn ljuhi ^lpasitelja na krstu,
,Sro tnu gff po{) op()rutinjuci prino^s/"
Onrla ih svih devet, "rve tri i tri,
(IZima zu krtr:e ve:zu/u"

{ vet,
fio lnx i kszn !t. it,tyrto,
Da mu ptrecl pui;konr z.#veie oti"
Ondu yt*gled - ()n znt.t, ir,t.f r: pr't^rlednli put!

t40
l:"0 t t"' FIego cts l,ep i z{tut,ek
,l',r/' n.*
hy,cltu zt,tl-l'l(t {}i't{} rylt,llrl,sv€tfi,
I :! !*l nlirn ruu{-to"
l.; litturtti(t?t sve'tltt, 'v,iCi, t:r'kv'u, plarnti
k*u Stutir sprernun
Za poslednlu ytriiest,
N apunj eru .t; vttt t it?t t"L{ /tt,t:n i t u t N rfi re.
I u ixnennrlnul sr*ri
Zu ryl se lrvutulu rtit
Krto zn zit'r'!H &ngrr
S on,u .gl,"{Wtt,l s'trur{i

Tatl ttko ot:ilu tt(:!z**id mu nrt{

Ali unulra
Pocinle krv trutttr:nrt tlu tetiu"
Iz krt,i se *liru
tl plinti se ugletlui u
Slilre t ivrttttr
I on useriu,
f)c oL,tt sekuntlu ysrtsveien{t sntrti,
Srru zuho t'at,l i e txil,t {} r(;r"i/o,I'/
Kroz dat,{u rrcu trtri""
Joi jediruom sc lludi tuu nieg;rtv iivrst
Ko utvure ,slike ytro{azrJ kN"r.nz grttdi,'
Detinlst\,'o, hlt''*ln, r'38 uhlieno, ,tivo,
Otuc i nruj km, i brut, i :it:trrt.

n'i tttt"ylg pri.f*trr,ff.t {trtt, dv'rt t't"i:u slasti,

Sun o s{tlvi, i ,\v"untoltt "\tt{tl},"
I mlux iivtttot ttrt.tt"un* ruttv'irtt
Kroz Lile tnIt:tdttst i::guh$rnrt
-IoS iednutru dultrtko u sef;i L:{:t) "$'l,'tl./r ziv'tsl viCi
Sve do trenutktr
Kud gil zil knlnc v*zmie^
,4 ondu kms dr,t st: ff,s['(/.t'r1,,

t4l
 T
Crne i teske senke
lVn duiu rvtu padrsie"

'fadla
Oseti, kako mu pride neko,
Oseti korak nel?l i hezglilsan,
Bliz*t, .io.{ hliie,
I_,taj mlt stavlju ruktt vt{t ,s,"ce,
Sto hije slabct, sluhiie"". i vei vtYe ne kuc:tt
,IoS silnty tren - i srret je svrieno.
Kozaci
Svrstani u lt{isfuv red "."
Suiartj kui{a ."^ zvek ulturai:u
W"esak dohctia kroz vnzr,{uh.
Tr"enutuk jedan lti $adu l*tu ,stilr

i.l ondu v't"i.snk:

Sroi !
Ofictr
Sa listom pnpiru L,{ rLtci,
Glus ved*r' i jusan pt'esece
Tii inu koia i:ekuie ""

Car, gzsl.tor.lttr
Po svoje volje svetoj milrtsti
Pre,rudu wkiriu,
I hlrziottl. .f e zuntenjr4l e,

Rec zvttii
-!oS struno: ovt jcj srni,srto w rttoLe Ca sltt'ttti,
,4[i nltt krv
U iilurnu opet p*staje trven{),
Pen4i* se i tileo pr;tinf e Cm pevil.
Smrt
S okl*vrr nj ercl rutt Stuitrt t"rkru,ti#tt€ zgl ob$ v*{!,
A uii, i pad (rrlim zevr;icnt, useia.f u,
Du ih mil,uf t:' S;tlxdt^ttv v'r:i'tts svet{osti.
Frr$us mt,t
142
r
.

Cutke skitln vrtit'u

I)t,e ruke z*uli,rt ht:u {?(tvcz
Kao *ihtvu hre:rtv'tt kzt'tt.
Sa zaiurt:n i h s i*t ;tr ttt { rth*"
Iz grobct sa u{i putlizr,t
I pusrcur'i N#s{)t'*trrtt ysissultt
Po toru 2iv'tsttt. okt) s'*{}t!,
Koga su ,scf
Bile r;tlrckkt.

I tudu opet *n ugletlu

Onaj isti zlntni krrtt' (.:r'kv(,
Koji se o{}trl u ,*'v( ,rv'#li.f dttil ,qvitartiu zore
Mistii:rto irtr"i

Proa:vu,le yt{It': i:t tr irut uhr,t i'i i it !u Xrt

Kao u ;tolttsztrrt.f {?tttlih'i.
I sy,et{'tt(',ut't.t iuhitk* k'rt ^v'[,'#/i rnttt::
Fo kuztli e ftts; {)(t t rtt r;rkd fit{t
Gora v,i,srtkt) Ltt r"tthnvrt
Ibse lo*rL{ rrya n i h ; lt { * k u r "

I tuvnn, nutl r.'rkYfifil

Surrum{i u i t,ttrtnr-i uy v'rtt*"iYri
fi i\e .s€ lut;:i,i tt n;,t.kv'rt.

hl luz st'*:tlrt.t'f i
Bur:tt s'vtt j i* i'k t /rrl*r.\'
{-J s'vtt il(f}{',\*':t, (ftr i"'\:(tttt:',
Otkosi m*g{*
Penlt{ .\'(l :,'.ttdlt'ttf !rttrt, li'rt d.r.t ,\[t rry)t*:t'*'{en,i
,Svrtrn po ttt rri i rit ) t H tt{:tttu t li slt.t tt t, }

U "i
uturu1tr i fx *utr.qlti,rytry
Brujuryie k!^i rrr.':t,t iz dultiwrt,
K'o Cu Coxtt,m
I{ ill rtdu gl n,r;r'}vt} tt ! rdtlt} t{ti;:! hr trru,
I tu p0 !)t"t'i y,l"r{ r.-"tti*:,

I -1"1
 T
KU&r,.r ,l'lri { f }{:f {fiin :t:rn*X{f ,,;k,,t
{i*t'* nad :,*'t'tx{I*ttt vt.i$kr.,rrN l*i:it{l t:
*Si,r;yer l,*lrrvr,, k.rtf i i*, S;elow
{'ht i:uf e: ffier,'truv{: t?ta{enifu u,q{rtftifu,
'X,eru
n kn i rt ,v c Ltz{t {wit d udu,* s ,

I yt*lth kui{:.$c ,r"i/rwe selti t"w"pr,uf u,"

t"i lt{:\t t?tt'dlt."?r I }'#ntrI# t,tl,F.t":,.{t,'nih
Sttrwt{miku f;u7rt ,rrmeh ruiknd trr: d*liu-''#,
Utt {uir: ttt!{':rl, k*kn u yt*tmt tr:di,4u,
f n entutirut,t t, ikt,t g;r t{ r:t f t't(} z{tvrr{*w ih ,
{'uf e,5-}'*' (.tt'i(:' &,,r.r,i r bfilr;\:t,' fr,rti:*tf l,l ,

Ji1,,*l t'tqlr"t s t# f! #, l'wu ri c,: t! (, !?t"{;: !"{t {r {!,

hir:krrur i,:tunr:
h'fui:t,'nik*: svih wlit.:u i dtrwtr,
d-7ult: t;{: fi"f ittc r
'r;/rrsr:l
lt.r:tkr; sr w {.}t rrrrn r:f odi_i i ntttt:ttu"j
{.,r ruft, fi t"€ i? i t t! $ ftrt:;*v. t{ i ! t t.
! vidi
llrl tt- ^q*,tttr{.} {-sr,l"ivi tt nef;rt furgtt Stenf u,
I")ok $,t"7y"t,!(' r; I{1iy1r}//J Vl"r',r r }r?t
f t t ::t, p: ! i .w {.i 1:g r f r:(;:! t",

Ili ,.\'if ,.\i'},'r.:{lit f tq',1'!o t {'{If"ltt.tll"r

{ ir r t"{: {ttt{ ! ttuI ir::t}.r}l
I I rt{'t tt.{.{" /itr' /.,rlt i/r i. { ti t t,
,.Y

.\/r,,,t;( ll,ri:l:I I I I i {,
{ tlru 7#tl {.lt{ ,'to ,r;1 ,.' ,i lf ili,,\1'r.}
lluf {d,\lr,{;'d /,,31,
lxt y rr',t.ltll,'{tr /}r.,lr{" \'i'nt i.r, { ! t'/i, tt.j l l nl t i i t,i ttl,{
ffrrg nr: sur{i
illewt-fnintr,r,
I! e.r.r* lt y'it ! tt r"t ,\ i t,t"ni"{ o,t!
{' } {-l r. l :; i {' l v u rflL,{t(1t t t p"tt,\ \t *' t l } fi 1.
{t \; r.t t t
l t' j,:,r t y t: t

!,: 'r;i,;,rriri l; Ap*t{;*liyl,u'r'.$f/ rtrf f rtrili ,

ldrrtr !irt,'/.i1,,{, i'udtt.r{, fi s'l"t:trtt {?{l!11yft

(?rur.)!lf i:t, rt:ti{tr' \"/ry/"li;iil,r'tf t{', rl i

1,,#4
I vet lett
Vatreni anCel ilil z,t:t?tliu,
I u ryiega usuduls lttunj u

Svete ljubavi, i.z holu rurtt:ue,

Duboku i bli,slLntLt u drlttuvo st"ce,

On pada
Ir{a kolena, kso poka\en"
I{ajedtlom o,yeiu zt't silv.!'}rtf
I{j egovu ist in,s ku i lse,y' /rrttl tt r,t yscrtrrj u"
Telo mu drhti,
Pena mu belu tttt t"t,\ltt lt"ryti,
Grt mu je i,rkr.iv,io lit,e,
A ipak suze
Blaienstvont kvuse,s{trnrttttt tytu ttde{u"
Jer on oset*t du i,yt*in s'ittlul,
Otkad je tukiluo gttrke Hs{tit t: srrtrri,,
Njegovo srt:e ilseiu sv'rt slust iivtttu.

Duia ntu gori ,z(t lltukumil i t'*tttut?t{t,

Sad nru.je.ju^rno
[)a je on u oy,oj "jurlurrf "rt:kundi
\in onaj drugi,
Sto je pre hiljttdu lt.{* slttyttt) wd krs'tr.t,
Te da, kau i urtt$,
Kako g(t oprti unuj ltttllubur.: "it"t'tt'ti,
Mora da ziv,tt{ t,uli t dii Tsrttryf e.

I,'r[nici gtt utrgtiiu {ttl kt:*tr,

Pepeljuvl
I kao uguYefto rtut .!tt lit-'a,
Grubo
Bacaju ga nulr*g u fu,r{ts
A pogled r?tlt,
Tud je i okrt:rtttt u s'{.{tnr.,g si,rllr,,.
I na tlrhluy,ifit tt ttt {N r "({ ttr t r i'l'"b'i
Li,,.;

Zuto smejanie Kuru{rtit-.,,, il,

t45
 T
PRW\ REE PREKO OKE.ANA
Sajrut Y: Fild, 28 jukt 1858

Not,i ritam

Za weme hilfada, a moZda, i stotina hiljada godi-

na ctkako po zernlji hodi ono dudnovato biie koje se
z<rve dovek. ni-ie se z,na7a za veiu brzinu kretanja
nego ito je trk konja, todka, broda na vesla ili na
jcdra. Sve ohilje tehnidkog napretka kroz ona.j mali,
sveiiu osvetlieni prostor, koji zovemo svetskom
istorijom. nijc dovelo do kakvog zama5nijeg ubrzanja
u rilrnu krclanja" Armije Valen5tajnove jedva da su
napredovalc L:rrZe nego armiie Cezarove, armije
Napolconove nisu prodiralo brZe nego horde DZin-
giskanove, korvetc Nelsonove prelazile su more tek
nestr: makr l'rrie nego pljadkaiki damci Vikinga i
rrliovadkc latle freniiana. I-ord Bajron na svom puto-
vanju Cajlda llarolcla nije prevaljivzro vi5e rnilja na
dan nego Ovi<lije na svome putu u pontsko progonstvo;
u XVIII veku Gete nije putovao mnogo komotnije ili
lrr2e no apostol Pavle na podetku prvog hiljadugo-
iliSlir. Zenrlic su hrz proint:ne lei.alejednako daleko
r.i piosturu i vremcrm i jednako razdvojene u clotra
Napoleonovo kao pod Rimskom Imperiiom, jo5 je
otpor materije hio jadi od ljudske volje.
T*k-je.XIX vek iz <rsnova promenio ment i ritam
aernaljskt: brzine. tJ n-iegovoi prvoj i drugoj deceniji
primakli su se nafodi i zemlje jedni drugitna brZe
nego ranije za hiljade godina; pornoiu l,eleznice,
porll{.rcu parcbrrida nekadairrje putovanje od viSc

t46
dana prevaljuje se za lcdan iedrni darr, ;t netrrojeni
dasovi puta prevalju.iu sc za cotvft sata rli za nekoiiko
minuta. No urakako hijuurliilrru savrernenici osecali
ta nova ubrzanja rla vozu i piirotrrorlu, ipak su ti
pronalasci ostali ir grilr.lrcarilii slivalljivr;sti" Jcr ta prc-
vozna sredstva samo su 1'lct iluta, deset puta, drrade-
set puta uveiavala dotatiainjc ?trz,ine, a spoljalnji
pogled i unutraSnjc shvatartic 1o5 ie mogln, dn ih
prati i da ob.jasni to privirl'ro r-xudo. Ali potpuno
neoi:ekivano po svo-1un poslctlicarna javljajr.t st: prvi
udinci elektriciteta. ktrji, k;ro orui llerakle u kolcvci,
obaraju sve dotada5rr.ic zakone r ruie utvrclene mere.
Mi docniji ljudi nikadit neccruo moci da shvatimo
dudenje olle gcrleracije nad prunn udincima elek-
tridnog telegraia, niti da osclrnru svu ogronrrtu i
odu5evljenu zapnnjenust tiuih ljurli kad su videli da
ona ista rnala,.icclva primctrtn iskra Stqr 1c lui;c jedva
mogla da vrenc ot-l la.jdcnske Lrocc kr-l-jr palac r1aleko
do zglavka naScpyr prstr, tlobir,'t rra.jedanput deruon-
sku snagu da preskai:er zernlje, Jrlartine i cele konti*
nente. Ili da se rnisatl joS skoro r ttedovr(eiia, i pisana
red dije se nrasfilo joi nijc ni osuSiltt, vei u istoj
sekundi printa ria daliirir od uckoltko hiliada rrrilja i
da se riita irazuure idu rttra ui;r,irlliiva stru.ia koja
Iebdi izrnedu dva pulir siiu$rie Vrtrtinc balcrijc, moZe
da se raiiri na celrr zr:rnlju, t'r,.I jcdnog do drugog
njenog kraja. Ili tla ona sl)rava zit zatravu u llzickom
kabinetu, ktija 1c tr-r jui'c. poSto.lc stakicna plttia bila
protrljana, jedva nrogla da Jrrivuce nekoliko kotna-
diia hartije, na.jcdanput uto2e tla uvciir svo.jtr snagu
za milione i rnilijardc lrLrta vi5e rrego ito .ic snaga i
brzina liudskih rniiica, t rla pl'entisi l,csl.i, kreie
Zeleznice, svetkrScu ol,rrts java kuie i uiico i nevidlji-
vo proZin'ra vazduir k"iu r\rijc[" 'ltk tim otkridcnt
promenio sc oclnos pl'{,$tora 1 \/tcrnena presr"rdnije
nego ikada otkal."rt ic sr,-:f stvr)t'rj'l

147
 r
{)na za cr{} svet epohalna goilina 1837, kada .ie
telegral ;rrvi put rndinio istovremenirn one ijuclske
doirvlia.je ko.ii su ciatie bili izolovani, naZalost se
icdvn i bsleii u na(im (l<oiskinr knjigarna kole .joS
uvck sruatraju dale vaZnije pridati o ratovima ipobe-
r,iama pojedinili voiskovocla i naroda, nego govoriti o
istinskim, zajr:clniikinr. trijumlirna covedanstva. Pa
ipai,, nerna dafurna n noviio"i istoriji koji se moZe
merriti s ovim prcukreton] u ,,vrcdnosti vrcmcrta u
uogicdu nfegovog psilroioSl<og dejstva". Svet se
zaista pronrcnio otkako se ornogudilo da se potpuno
istodoirno u Parizu zua ono Sto se rstog nrinuta
riogada u Amsterrlarnu, Iv{oskvi" Nai:ulju i l-isabonu.
i)reostelf ao jc joi sanro posledn_ji korak, pa ie i drugi
kr-rntinenli hiti oiruhvac*ni u onu velidanstvenu
celrnu i stvoriti se ona zajednidka svcst celoga
dt;vedanstva.
No priruda sc"jcri uvek odupire torne posledn-;em
ujedinjeniu. Ona stojr nr putu sa joS jednont
preprekom i .jo5 cele dve decenije ostaju izdvojene
svo orlo zcrnl;e ko.je su bilc rastavljene mcrem. Jer
rlokie preko tclegral'skih stupova, zahvalju.juii izolo-
vanju porcelanskih zvona, struja bez smetnje
preskakala ud jednog do drugog t.elegraf'skog stuba,
voria je usisavala elektridnu struju" Sprovodenjo stru-
1e kroz n-lol'* brio je nernoguce, dok nije pronadeno
:iredstvo rla se u mokrom elementu potpuno izoluju
bakrcrte i gvozdcnc iicc.
r\li na sr(retu u vrcrnenima napretka jedan
pronaiazak pruia ruku clrugorne. Nekoliko godina
posle uvodr:nia telegraf-a na kopnu pronalazi se guta-
pr:r'ka kiur mafcrijai zgotian z,a tz.olaciju elektridnih
tr)ren(i$a kroz vodu; sada se rloglo priii poslu, da se
cvropskir.i iulegrafskoi mreZi prikliui:i najvaZrrija
zernlja izvan kontinenta" [ingleska. Jerian inZenjer pir
iurcnu {lret, lrii c,non} istrinl mestu gde ie docnije

148
Blerio, kao prvi, avionom preleteti Kanal, pmstmvlim
prvi kabel. Jedan glupi sluEaj osujetio jm dm stvmr
odrnah uspe, jer je neki ribar u Bulonju, mistedfl dm jm
zahvatio neku narodito debelu jegulju, istrgmm kmbm&,
tek Sto je bio postavljen, ali 13 novembra 1ffiS1 &espffi-
va drugi poku5aj. Tirne je Engleska bila priktjwffimmm t
tek tirne je Evropa istinski postala Evropa, biim, lcal3w
u isti das doZivljuje sve dogadaje vreffiseme jmdrxssxr
jedinim mozgorn, jednim jedinirn srcerul"
Tako ogroman usp eh za tako matro vrermffiffiffi *imr
5ta je drugo jedna decenrja u istoriji ffovedmmstvm mm
jedan tren oka pobudio je q CInom mmrmffitmjm,
razttme se, beskrajno ohrabrenie. Sta god se pmkuHm,
sve ide za rukotn i sve brzo kao u snu" Niim prmffilq) ffifl
nekoliko godina, & vei je H,ngleska sa svoje strmnm
yezana telegrafski sa lrskoffi, DanskCIffi, Sveq$skelnm;
Korzika sa kontinentom i vei so ispitmjm dm }f sffi
Egipat i Indija mogu uhvatiti u tu rnref;u. IMmdmt{nmu
jedan kontinent, i to baS onaj najvafniji, izgXmdmlm jm
da je osuden da ostane stalno isk[juffem iw, ffitrhffiffine
sveobuhvatnog lanca: Amerika. Jer kako da sm jmdNum
jedina ilica pruZi preko Attrantskog ili Fmeflffi#kmg
Okeana, koji u svoj beskrajnoj Sirini ne dmmvmljmvmju
nikakvih usputnih stanica? U onirur detinjim gmetfmm-
ma elektriciteta, jo5 su bile nepoznate sve #irhJmmicm.
JoS nrje bila izrnerfina dubina mora" Jo$ se mnjm frm#nm
poznavala geolo5ka struktura okeana, im$ jm hitev
sasvim neisprobano da Ii tica postavfiemm &I tmlavmj
dubini moZe da tzdrhi pritisak tako heskrajmm nmffi,$ffi
vode nad sobom" Pa ilak ako bi tehni#ki i &"eilel
moguie, da se jedan tako beskrajan kmhel sigmrmer
potoZi u tolike dubine, gde je lada tolikc vmlikm dm
ponese teret od gvozdene i detridne Zice dr*ge dvm hiqlmdm
milja? Gde je dinamo, koji bi hio u stmrajue c$m

besprekidno Salje elektridnu struju na takwr wdmljmmmsff

za koju je jo5 uvek trehalo dve do tri nedml3m Cm sffi

149
 I
prcvali parobrodom" Nedostajali su svi preduslovi.
JoS se nije znalo da moZda u dnbinarna okeana ne
knrZe rnagnetske struje, koie bi mogle da promene
pravac elektridnoj struji, joS nije bilo izolacije koja bi
hila dcrvoljna, niti je bilo preciznih aparata za merenje,
joS su bili poznati samo osnovni zakoni elektriciteta
koje su odi tek otkrile iz njihovoga stogodi5njeg
nesvesnog sna. ,,Nemoguie! Apsurd!" odbijaju
naucnici stvar od sebe Zestoko, 6im im se spomene
plarr o premo5iivanju okeana" ,,MoLda docnrje",
odgovaraju najhrabriji medu tehniiarirna. Cak i
Morzeu, korne telegrafija duguje dotada najveie
usavr5enje. izgleda ovaj plan kao suvi5e smeo, ali
dodaje prorodki da bi u sludaju uspeha postavljanje
transokeanskog kabela bilo ,,the great feat of the cen-
turr"'. najslavnije delo stoleia.
Da bi ncko dudo, ili ne5to 6udno moglo da se
izvrir, prvi-je uslov verovanje nekog pojedinca u to
dutlo. Upravo naivna hrabrost nekog laika u stanju je
da pnrii stvaraladki podsticai onde gde naudnici okle-
vaju i, ka<l Bto je na.jde5ie sludaj, i ovde -fe taj
veli(anstveni poiluhvat dobio svcrj polet jednim pro-
stinr sludajem" Neki engleski inZenjer po imenu
Ciizbom, koii,ie gorline 1854 hteo da postavi kabel
eid Njujorka do najistoinije tadke Amerike,
Njufaundlenda, da bi se vesti sa brodova mogie
primiti nekoliko dana ranije, morao je cla stane usred
svcrga posla jer mu je ponc-'stalo finansijskih sredsta-
va. I stoga r:n porie u Njujork, da bi na5ao finansijere.
Tu se on, jedniln prostim slueajem, oceln tako
rnnogih slavnih stl,ari, nameri na jednog rnladog
deiveka, Sajresa V. Filda, pastorskog sina, koji je
toliko puta irnao u poslovnim poduhvatima brzih i
bogatih uspeha, da.ye verj u mladim godinarna mogao
sa velikim irnanjem da se povude u privatan Zivot.
'Ioga besposlenog doveka. koji je bio odvi5e rnlad i

t50
odvi5e energidan, da bi mogao tra.jno ostati hez
posla. potraLi Gizborn u vezi sa dovriavanjem
kabela od Njujorka do Njutaundlenda" A ta.i Sajres V.
Fild - rnoZemo skoro reci sreinim siluiajern - nrje
bio tehnidar, niti kakav strudnjak. On nije niSta znao
o elektricitetu. Nikad nije video kabela" Ali je pas-
torovom sinu bila u krvi strastv'ena vera, energidna
smelost pravog Amerikanca. Pa gde je strudni
inZenjer Gizborn imao u vidu samo neposrt"rcini cilj,
da veZe Nju.jork sa Njufaundlen<lom, tu.ie onai za
odu5evljenje sposobni dovek pogledao odmah cialje.
Zalto onda ne bisrno odmah povezali podmorskim
kabelom i Njufaundlend za lrsku? I sa energijorn
koja je bila resena da savlada sve prepreke - taj
dovek je tih g<ldina pre5ao okean od kontrnenta rJo
kontinenta trideset jedan put tamo i natrag - baci se
Sajres V. F"ild odrnah na posao, da sa gvozrlenout
reseno5iu otada zaloLi za taj poduhvat sve Sta ima u
sebi i oko sebe. Time se ispunilo ono presudno pot-
paljivanje pomoitr koga misao tlobija svrl.ir.r
eksplozivnu snagu u stvarnosti" Nova, i:udotvorn;r
elektridna sila vezala se sa drugim najjaiitn dinil-
midkim elementom Zivota sa l.ltrdskom voliom"
Jedan dovek na5ao je svoj Tivotni z;adatak, a "iedan
zadatak svoga veka.

Pripreme

Sajres V. Fild baca se na posao sa neverovalnon't

energijom. On se povezuje sa svim strucniacima,
navaljuje na vladu da dobije koncesiju, vqrdi na oba
kontitinenta kampanju da prilorpi potreban novau-
Toliko je jaka pokretna snaga koja clolazi od toga
poQuno nepoznatog doveka, toliko je strastvcno nje-
govo unutra5nje ubedenje, toliko je silna vctll u elek-

l5l
 I
tncitct. kao u novu dudotr,'ornu snagu, da se u
t;ngleskoj za nekoliko dana u potpunosti upisao
*snovni kapital od 1i50.000 funti. Dovoljno je bilo u
Liverpulu, fulandesteru i l,ondonu sazvati najbogati-
je trgovce za osnivanje takozvane Kompantie za
postavljanje i odrZavanje telegraf'a, i novac je pr"iti-
cao" f,4edu upisnicima nabla su se i imena'lekereja i
grle" Ba.jron, koji nisu imali nikakvih poslovnih cilje-
vil. ncgo su, liteli da tq stvan pomognu iz cistog
moralnog oduSevlienf a; ni5ta ne prikazuje u tolikoj
ureri ona.j optimizam u pogledu svega Sto je tehnicko
i madinsko, kuji je ll vrcme Stivensona, Ilrunela i
rlnrgih velikih engleskih inicnjera oduSevljavalo
l.iudc, kao Sto je bilo clovoljno ova.j jedan jedini poziv
cla se rrloZe, clnnko na srcdu, tako ogromne surne za
jerlan potpuno fantastid,an poduhvat.
Jer ti pribliinr truSkovi postavljanja kabela
L,eiahu u ovome planu rnanje-r,i5e jedina stvar koja
sc sl nekom sigumoicu mogla predvideti. Sto se tide
sr:r'!1tlg tehnidkog izvorlcnja, tu zapravo nije bilo
nikakvog primera za uglcdanje, nisla tolikih tiirnenzi-
j;1, nije se joi ni zamiSljalo, ni planiralo tokom devet-
naestog veka. Kako se i nroglo upore<livati premo-
Sr;uvanjc .jednog celog okeana sa prenroiiavanjem
rlne nralc, usk.: voclene trake izrnedu f)overa i Kalea?
'lir je trilo dovoljno odmoiati sa otvorene palube
.jcdne obicne ladc na tocak tridcsct do i:etrdcset rnil.ja
Zir":e r kabcl se, kao kakvo sidro, lepo spustio sa
svoga kalema. I)ri spuitan"f u ktrhela u Kanalu nloglo
sc dckati na narodito lniran dan, tatno se poznavala
ilubina tnorskog dna i ncprestan(i se ostajalo na
tlogledu jedne ili drugc obalc. pa time i van ()pasnosti
od kalil,ug te2eg sludaja; veza se mogla konrotno ostva-
riti u toku jednog yedirrog dana. Ali prijednom pre-
hacivanirr za ko,je su se rnorale preclpostaviti najnranje
fri nedelie ncprestane voZnje, nr3e sc rnogao izloLiti

! )."2
svim nedaianla vrerncna "jcdan stostruko teii nanro-
taj koji tri stajao otvoreno na palubi" Osirn tr:ga, u
ono vreme nije bilo lade, koja hi bila dovoljno veli-
ka da u svoju utnrbu primi tako diinovsku dauru od
gvo2da, bakra i gutaperke, niti dovoljno "jaka da
ponese tako teiak teret. Potrebne su bile najmanje
dve lade. a te dve lado morale su opet triti pracene od
drugih lada, da bi se tadno odrZavao najkraci pravac
i da bi se mogio priskoditi u pomoi ako sc Sta desi"
Dodu5e engleska .fe vlada za Iu svrhu stavila na
raspolaganje,,Agarnernnona", .!ednu od svojih
najve<iih ratnih lada, koja se bonla pred Seva-
stopoljorn kao adnriralska lada, a arneriika vlacla s;r
svoje strane ,,Niiagaru", fregal.u od pet hiljacla tona
(to je onda trila najveca tonaia). No, valjalo.je te dve
lade prepravlti u specijalnu svrhu, ria bi svaka od njih
prirnilil u sebe po polovinu od onog bcskra-jnog
lanca, ko"jije trebao rJtve-Ze dva kontinenta.jedan za
drugi. f)abome, glavni problcrn bio .ie u samorn
kabelu. Ocl te dZinovske pupdane vrpcc izmeclu dva
kontinenta zahtevala su se upravo thntastidna svojstva.
Ona ie morala da tzclrii svaki pritisnk, cla podnosi
svako optereienje, i1 da se ipak rnoZe cla odvija kao
kakav svilcni konac. Ona je moraia da bude masi-
vna, ali ne odviSc debela, u.jednu ruku solidna, a u
drugu joS tclliko egzaktna da bi rnogia da prenese i
na.jslabiji elektridni talas prcko dvc hiijade milja.
Na-isitnrji prekid, najruania ncnrurina nil rna kome
mcstu toga dZinovskog konopa rnogla.;e cla pokvari
prenos na torne putu ocl l4 dana ploviclbe.
Ali liudi se ipak re5i5e. PoieSe fabrike dan i noi
da predu, demonska volja ovog "jednog jedinog
doveka terala je sve todkove. Celi rna.iciani trakra i
i.eleza utro$iSe so za or,u jedinu traku, cclc Sume
gumonosnih stabala nrorale su dati svoju krv, da se
stvori ornot cid grrtaperke za takr,l ogromnu rluZinu

153
 ]t
kabla. I niSta bolje i opipl;ivrie ne pokazu.je kako su
ogromns brle raznrere tog;r priciuirvata kao cinjenrca
da je bilo 1:otrebno upresti 367,000 niilya Zice u ta,j
jedan kahel, tl. trinaest puttr visc no Sto je potret:no
da se obujnri cela Zenrija, rli dovolino da se tonr
Zicorn veLe Zeml1a sa Meseconr. Coverianstvo nije
preduzelo uista tako grandiozno u tehnidkorr pogle-
du od onih vrernena kada je pravikr vavilunsku kulu

llrt,i stut't
Godinu dana zu.ie irradirte t rtc-prcst:lno se tii,rvija
i.icaiz tatrrike kao tanak i teian konac u unrrh'ainjost
dvaju brodovn i naizatl, puslo hiljada r hrllada obrta-
ja bila -je nanrotafia po jedua lrolovln;l kahela u
svakorrt ocl orrih hrtidor;r. Kortslruisrine su i vcc
postavljene rlove glu)laznLi rnaSine, srratlt.icvene
koinicanra r napravarrra za tltrrt;injer unazatl, tnko dn
brrdu u stan"ju da u jednorn z:unalru kroz nedclju, dve
nedolje, tri ncclclie hez prestarrka spultuju ktrbel u
dubinu ok.eana" Na palubi su se skupili najtrol-ii elel<-
tridari i trrhniiari. rncdu n-jirrra i sani h,lorzc, cle hez
pre stattka svtilitti frpiltirtirnir zil r r clnc cr log spustau-ja
kontroliSu da moida ni;c ncgcle Jrrekinuta elektridna
stt-u1a; i.loti su se pridr.uZilt repurtcri i crt*ti, ttra opiSu
redju i pisrnorit ovtr vo2nju, na.irrzlirrdIf ivi.ju od vre-
mena Koluurtra i Nlagclarra"
Najzad, svc bcSe sprcnlno zt 1:olazak. i nia,la -i*
clotle vecina skcpticno glcdala nil stvirr, uti satla se
cela [:.nglosker strastveno zainl.ercsoi,'rla za lloduhvat.
Stotine rnalih damacar i brn.rdova kruZile su 5 avgustzt
llJ57 okt, kabelske llote u lneloj rrskoj h.rci Valenciji,
da bi svojirn otjirna rideli onai cpohalni trenutak
kada sc.jedan kraj katrla t:urucirua lirenosi na obalu i
zakati za ivrstrl tlo [rrrlrrlie-:. ]iastalluk sr: i nchtitice

t54
r
pretvara u veliku svedanost. Vlada je izaslala pred-
stavnike, drZe se govori, sve5tenik se dirljivim
redima moli bogu da blagoslovi ovaj hrabri poduh-
vat. ,,O vedni boLe", podinje on, ,,koji jedini 5iri5
nebesa i vlada5 nad talasima mora, ti kome su poko-
rni i vetrovi i plime, pogledaj milostivo na tvoje
sluge ovde dole, zapovedi svoiom naredbotn svakoj
zapreci, ukloni svaki otpor koji bi nam mogao
smetati da izvr5imo ovo znadajno delo." A oncla jo5
nastade mahanje hiljada ruku i Se5ira sa obale i sa
rnora. Malo pomalo kopno i5dezava5e ispred odiju.
Jedan od najsmelijih snova dovedanstva pokuSavaSe
da se ostvari"

Zao udes
Prvobitno be5e planirano da dve velike lade,
,,Agamemnon" i,,Nijagara", koje su nosile svaka po
polovinu kabela, voze istodobno do jedne unapred
odredene tadke u sredini okeana i da se tek tu izvrSi
spajanje dveju polovina. Posle toga trebalo ie cla
iedna lada pode na zapad prema Njufaundlendu, a
druga na istok prema Irskoj. Medutirn, ljudirna se
udini opasno, da se tako odmah stavi na probu ceo
dragoceni kabel pri ovorn prvom pokuSaju; stoga se
predomisliSe i odludi5e, da se poloZi sa kopna samo
prva polovina, da bi se sigurno saznalo da li ce
telegrafski podmorski prenos uop5te biti niogui na
tolikom razmaku.
Izmedu one dve lade ,,Nijagari" pripade zadatak
da poloZi kabel od obale do sredine rnora. Polako,
oprezno, plovi ameridka fiegata sve dalje i dalje
ostavljajuii za sobom konac iz svoje silne utrobe kao
pauk. Lagano i ravnomerno klepece na palubi ma5i-
na za polaganje - to je onn staro, svima pomorcitna

155
 I
dobro poznato, degrtanje kole se iuje pri spuStanju
sidra. I vei posle nekoliko dasova ljudi na palubi i ne
slu5aju to pravilno klepetanje viSe no Sto bi slu5ali
kucanje svog srca.
Dalje, sve dalje na pudinu, neprestano spu5tajuoi
kabel iz krme. 'la avantura ne izgleda nimalo avan-
turistidki, samo Sto elektridari sede i slu5aju u.f ednoj
naroditclj kabini stalno izrnjenjujuii znakove sa
irskim kopnom. I divno dudo: iako se vei odavno
viSe ne vidi obala, prenos podv<.rdnim kablorn tako.ie
jasan, kao da se vr5i sporazunrevanje od jednog
evropskog grada do drugog. Vei se rza5lo iz plitkih
voda, voi se upola llrevalio onaj takozvani plato
dubokog rnora, koji se dite iza lrske, a jo5 uvek se
sude, kao pestrk iz peicanog sata, metalna vrpca sa
krme prinrtr,yurii vcsti i neprestatro ih claluii.
Vcc jc postavljeno 335 rnilf a, ti. na razmaku deset
puta veiem od onoga izrnedu I)overa i Kalea, vec se
prevalilo pet dana i pct nodi prve nesigumosti, pa Seste
vederi, il avgusta, Sa.jres V Fild ide u postelju na
zasluZcni podinak posle nrnogo dasova racla. A onda
najedanput - $ta to bi'/, zastade klepetanjo, i kao Stct
dovek vozeii sc, Zt:lezrrir;om skace iza sna kada loko-
motiva izncirada stane, kao Bto mlinar uplaSeno skade
iz postelje ka<l vodcnidki todak ocljednom zastane, tako
se za trcnutak sve pnrbudi na laili i pojuri na palubu.
Vidi sc prr prvonr pugledu na rna$inu: ona se napraznc)
vrti. Kabel se neocekivano otkinuo sa halema; i vr5e
nrje bib moguie da se blagovremeno uhvati otkinuti
kraj, a jo5 rnanje da se izgubljeni kraj nade u dubini i
opet izvude na povrSinu. Dogoclila se uZasna stvar,
jedna srtna tchnicka gre(ka uniStila"ie racl otl vi5e godi-
na" t.judi koji su se tako srnclo navezli, vraca"ju se kao
pobedeni u l-urglesku, gde je iznenadni prestanak
znakova i signala vec pripremio ljude na rdar,u vest.

t56
 .1o,4 jeclan zel utles

Sajres V. Irild, jcdini koji se drZi nepokolebliivo,

istodobno junak i trgol'ac, pravi hilans. Sta se izgu-
bilo? T'ri stotine rnilia kabla, po prilici 100.000 funti
akcijskog kapitala i, 5to ga moZda joS viSe tiSti, jedna
cela, nenadoknadiva godina. Jer ekspedicija rnoZe
samo letr da raiuna na povoljrlo vreme, a ovo
gcdi5nje doba he5e odvcc odrnaklo. Na dmgom listu
stoji jedan n-rali dobitak. Dobila se pri ovom prvom
pokuiaju lepa rnera praktidnog iskustva. Sarn kabel,
koji se pokazao kao dobaq moZe da se namota i da se
saduva za sledeiu ekspedici"ju. Ir,'lora.ju se samo
prorneniti ma5ine za spuitanie, ko.je su i bile krive za
ontr zlokobno otkidanje.
Tako opct prode godina clitna ti iekan-iu i pripre-
manju. T'ek l0 juna 1858 godine nrogu opet da krenu
one iste lade natovarene novom lrrabro5iu i starim
kablom. I po5to je prcnos elektridnih znakova
besprelcomo flnkcionisao pri prvom putovanju.
vratiSe sc na stari plan. da spu5tanje kahla zapodne sa
sreriine okeana. prema obe strane. Pn,i dani ovoga
novog puta prolaze heznadajno. 'lh. tek seclmoga
rlana predvidalo se da se na odredeneinr mestu pcldne
sa spu5tan_iem kabela i time sa pravim poslom-- sve
dotle izgledala je voZnja kao Setrtia. MaSine su sta-
.jalc besposleno. I judstvo "je moglojoi da se odmara
i raduje lepom vrernenu. nebo je hilo bez oblaka, a
more mirno" moZda clilvei mimo.
Ali vec treccg dana obuze kapetana .,Agame-
nrnona" potajan nemir. .leclan pogled na barometar
pcrkazao mu je kakvom opasnom brzinom iiva pada.
Mora da se priprema bura neobidne vrste. I zbilja,
det.vrlog dana provalju.ie bura kakvu su rctko doZiveli
na Atlantskom f,)keanu i najiskusniji pomorci" Orkan
na.izlokohni;e pogada haS englcsku ladu ,,Agame-

t57
 T
mnona". Odekivalo br se da.ie la"j odliiru trrod. koji jc
izdrlao najteia isku5en"ja rrit svirn tnorinia i u rator'i-
rna, taj admiralski blrd engleske ratne flotc, dorastao
ovom nevrernenu. Ali ua nesretiu trrod ;e potpuno
preude5en za polaganje kabeia, da [ri mogao da nosi
ogromni teret. Kod ovoga nije brlo rnoguce ravnomer-
no na sve strane rasporediti u prostom za tovat sav
teret, nego je teZina dZinovskog kabcla pritiskivaia
sredinu, a sarno jedan deo stnelten je bio u pretltr jetrt
delu lade, Sto.je imalo za posledicu .la sc pri svakom
dizanju i spu5tanju utlvostru0avalo kladenje" lako je
nepogoda mogla da igra sa svoJ()tn Zflvotn nuloplsni-
ju igru: na tlesno, na levo, uaprcd i rrazad. lada se diza*
la do ugla od 25o, talasi su prclivaii palubu, lornili sve
predmctc. I nova ncsrcia pri jcclnom orl na-istra$niiih
udara koji potreso5e ladu od pratnca do kat.uke"
popusti ograda u stovari$tu uglja nagunttlant)g nil
palubi. Kao crna tuda kar:rcrria ccla nlasa se uz tutrljirvr.r
srusi na iscrpcne i vei i Lrcz toga raskrvavlione
mofflare. Neki budu pri krrn* ru5eniu ran"jcni, a ncki
oprljeni tednosiu iz prc:vnrulih kulriniskih kotlova.
Jeclan rnornar polude u to-j desetoclnevnq buri i vec se
porniilialo na krajnjc srcclstvo; c{a se jccian tleo
zlokobnog ka[rlovskr.rg tercta hae,i s lac1c" Na srecu
kapetan ni-;e hteo da z-a to preuzr"rrc odgovomost i
pokazalo se da.je irnao prarrr.l- ,,Agatnenurolr" ss odria
kroz sve neizrrrcive teikocrc u desctticlnevnoj buri, te sc
mogao, istina sa velikirl zakaSnjerriern, naci s dnrgina
ladama na zaka:ranom ntcstu usrcd okcana, odakle ie
trebalo poceti polaganje kabli:r.
No tek se tu pokaza, kolrko .je dragoceni i
osetllivi teret onil'r stostruko izr,'ijanilt Zica oSteciert
neprestaninr ljuljanjern. Na nckint rnestirna su se.
usled neprestanog rlzanja" 7x1111rta.1i zarnrsili, a
omotadi od gutaperke prutrlt i pocepali. Sa malo
nade ucrniBe nckoliko pokui;ria da rp:rk spuita.ju

1.5,t
r
kabel, ali time prouzrokova5e satno gubitak dve sto-
tine rnilja kabela, koga beskorisno nestade u moru"
Znatllo je po drugi put spustiti zastatru i vratiti se
kuii bez slave, mesto u trijumfu.

Treca voinja

Akcionari u Londonu bleda lica odekuju, vei

obavesteni o nesreii, svoga vodu i zavodnika Sajresa
V. Filda. f)ve voZnje progutale su polovinu akcijsko-
ga kapitala, a niSta nisu dokazale, ni5ta postigle:
razumljivo je da su mnogi tada rekli: Dosta!
Predsednik savetuje da se spasava Sto se moZe spasti"
On je mi5ljenja da ostatak neiskori5ienog kabela
treba skinuti sa lade i prodati, makar i s gubitkom,
ako ne idc drukdrje i udiniti kraj tome ludom planu
presecanja okeana. Njemu se pridruiuje i pod-
predsednik, dajuci pismenu ostavku, da bi pokazao
da vi5e neie da ima nikakve veze sa tim apsurdnim
preduzeiem. Ali niSta ne moZe da uzdrma Tilavost i
idealizam Sajresa V. Filda. NiSta nije izgubljeno,
izjavljuje on, sam kabel se odlidno pokazao i na
ladama ga dovoljno inta, da se poku3aj jo5 jednom
ponovi, flota je na okupu, ljudstvo je unajmljeno.
BaS neobidna bura na poslednjo-i voZnii pruZa nadu
da je na redu period lepih dana i zatiSja. Samo
hrabro, jo5 jednom hrabro! Prilika "ie sada ili nikada
da se uiini poslednji pokuiaj"
Akcionari se zgledaju sve nesigumije: zar da i
poslednji ostatak uplaienog kapitala povere tome
ludaku? No, po5to jaka volja, kako je poznato, na
kraju krajeva ipak osvaja one koji su neodludni, tako
i Sajres V. Fild od njih iznudava nowt voZniu. Dana
17 |uJa 1858, pet nedelja posle dnrge nesreie,
napu5ta flota englesku luku po treii put.

159
 -|r

I tu se joS jedanput potvrdi staro iskustvo, cla pre

sudne stvari skoro uvek uspevaju kad su u ta-inostr
Ovaj put prslazak se izvrSio potpuno neopaZcno;
damci i lade nisu vi5e kruZili oko lacla Zeleci im
sreiu. Gomila se nije skupljala na obali, ni je se davao
svedani oproStajni rudak, nisu se driali govori,
sve5tenik se nije molio bogu da im lromogne.
Pla5ljivo i iutke izvezo*e se latle, kao da idu na
kakvu gusarsku avanturu. Ali ih zato more prijateljskt
dodekuje. Tadno u odredeni dan, 2tJ jula, .jedanaesti
dan kako su krenuli iz Kvinstauna, mogli su
,,Agamemnon" i ,,Nijagara" da podnu sa velikim
radom na ugovorenom mestri rTa sredini okeana.
Cudna li prizora! tsrodovi okrecu jedan drugorne
svoje knne. Medu njinra se zavamju krajevi kabela
-iedan za drugi.llez ikakve trbnnalnosti, Staviie i bez
nekog veieg inti:resovanja ljurJi na palubi za ta.j pri-
zor (oni su vei zarnoreni beztrspeSnim poku5ajima)
spu5ta sc sa dve lade gvozdcni i bakreni konopac u
dubinu do najniZeg, nidirn jo5 ne izmerenog, dna
okeana. Onda jo5 jedan pozdrav od broda broclu, od
palube palubi, od zastave zastavi r engieska lada
zaplovi prema lingleskc{, a ameridka pren)a Americi.
Dok su se tako udaljavale jcdna od drugc, kao da dve
tadke putuju beskrajnim okeanom, katrel ih drZi u
stalnoj vezi - prvi put otkad l.judi parnte, clve lade su
u stanju da se sporazumevaju .fedna s drugorn kroz
vetar i talase, kroz prostor i daljinu, ne videii1edna
drugu. Svako pola sata javlia jeclna lada eiektridnim
signalom iz dubine okeana koliko.jc rnilja prevalila i
svaki put druga lada potvrdu je da.je i ona, zahvalju-
juii odlii:rlom vremenu, prevalila isto toliko; takcr
prolazi jedan dan, pa joS jedan, pa treii, pa 6etvrti"
Najzad 5 avgusta ,,Nijagara" rnolc t1a javi da u zalivu
'friniti na Njufaundlendu vidi pred soborn arneridku
obalu poioZivSi ne manje od 1030 milja kabela, a isto

160
i'

tako i ,,Agamemnon'" moZe da triumfalno javi da je i

ott spustio u dubinu sigumo oko hiljadu milja i da i
on sa svoje strane dogleda irsku obalu. Tu se prvi put
sporazumeva ljuclska red od kopna do kopna, od
Amerike do Evrope. Ali niko osim tih dveju lada, tih
nekoliko stotina Ijudi u svo.ioj drvenoj ljusci, ne zna
da je delo izvr5eno. JoS to ne zna svet koji je na tu
avanturu odavno zaboravio. Niko ih ne odekuje na
obali, ni onamo na Njuf-aundlendu, ni ovamo u
Irskoj; ali ie vaskoliko dovedanstvo doznati za njr-
hovu silnu zajednidku pobedu u onoj jednoj sekundi,
kad se novi okeanski kabel priveZe za kopneni kabel.

Veliko ,,Osana"

Upravo zbog taga, Sto taj grom radosti udara iz

vedra neba, potpaljuje on tako veliku vatru. Skoro u
isti ias, prvih dana avgusta, primaju stari i novi kon-
tinent vest da je delo uspelo; dejstvo.ye bilo neopisi-
vo. U Engleskoj piSe, inade tako trezveni, Tajms u
svom uvodnom dlanku: ,,Sinc-e the discovery of
Columbus, nothing has been done in apu degree
comparable to the enlargement which has thus been
given to the sphere ot'human activity." ,,Otkako je
Kolumbo otkrio Ameriku nema nidega Sto bi se
ikako moglo uporediti sa r:vim silnim pro5irenjern
sfere ljudskog delovania." A Siti je u najveiem uzbu-
denju. No ova ohola radost lrngleske izgleda ipak
osendena i plaSljiva, kad se uporedi sa orkanskim
odu5evljenjern Amerike dim je tamo stigla vest. Svi
su poslovi odjeclanput stali, ulice su preplavljene
svetom koji pita, viie, diskutu.je. Nekakav nepoznat
dovek Sajres V. Fild postao je preko noci herojem
cele nacije. Emfatidno ga stavljaju pored Franklina i
Kolunrtra. Ceo ta.j grad i stotine drugih iza niega

I6t
 Y
cepte i bruje u oiekivanju da vide toga doveka kqi je
svojom odludno5iu obavio vendanje mlade Amerike
sa Starirn svetom. No, odu5evljen3e joS nije postiglo
najvi5i stepen jer dotle nije ni5ta viSe stiglo do suva
vest da je kabel postavljen. Ali rnoZe li i da govori?
Da li je uspelo delo o kome se zapravo radi?
Velidanstven prizor - ceo jedan grad, cela jedna
zemlja deka i oslu3kuje jednu jedinu prwu red preko
okeana. Zna se, pre svih ie engleska kraljica dati
svoju vest, svclju destitku, i da se na nju deka od dasa
do dasa sve nestrpliivije, ali prodo5e joS dani i dani,
jer nekim nesreinim sludajem beSe pokvaren ba5
kabel za Njufaundlend, paje tek l6 avgusta navede
poruka kraijice Viktorije stigla u Njujork.
Dodu5e, Zudno odekivana poruka stigla je i
odviSe kasno, da bi novine mogle ,,doneti o rrjoj
zvanidno saopStenje. Mogla sr: samo izvesiti pred
telegrafskim uredima i redakcijama, i odnrah se
skupi5e ogroflrre mase. Raznosadi n<lvina mogli su
da se probiju kroz guZvu samo rzgrebani i pocepana
odela. Poruka se objavljuje u poz<lriStima. u gos-
tionicama, hiliade liudi koii jo5 ne mogu da shvate da
telegraf prestiie i na.1bri.u ladu za cele dane, navalju-
ju prerna Bruklinskoj Iuci, da pozdrave ,,Nijagaru",
hero.jsku laclu te rniroljubive pobede. Sutradan, 17
avgusta, klidu novine u natpisima od slova velikih
koliko Saka: ,,The cable in pcrfect working order",
,,Everybody crazy with jou", ,,'fLernendtlus sensation
throughout the city", ,,Now's the time for an univer-
sal .jubilee". Besprinreran trijurnf otkako je podelo
ikakvo miSljenje na zernlji. Ovo je prvi put da se
jedna misao prebacila preko okeana svcr.jorn sop-
stvenom brzinom. I vei baterife grme sa stotinu
topovskih pucnjeva, da ob.jave da je predsednik
Sjedinjenih Dri.ava odgovorio kraljici. Sad vi5e niko
ne sme da surnnja; uvede zable5ta Njujork i svi drugi

162
/'.

gradovi hiljadama i desetinama hiljada svetiljki i

bakalja. Obasjan je svaki prozor i veselje se nije pok-
varilo ni time Sto je kod toga tzbio poiar u kupoli
gradske veinice, ier vei slecleii dan cionosi novu
svedanost. Stigla je .,Nijagara" do5ao je Sajrcs V.
Fild, veliki junak. lrijumfalno se pronosi kroz grad
ostatak kabela i daje se gozba momarima. Dan za
danom ponavljaju se sada u svakorn gradu od
Pacifidkog Okeana do Meksidkog Zaliva mani-
fbstacije, kao da Amerika drugi put slavi slavu svoga
otkriia.
Ali joS nije dosta! Prava pobedna povorka ima
da bude jo5 velidanstvenija, najveiidanstvenija od
svih koje -ie ikad video Novi kontinent. VrSe se
pripreme kroz clve nedelje, a onda, 31 avgusta, ceo
jedan grad slavi jednog jedinog doveka Sajrcsa V.
Filda, kako nikad nijednog pobeditelja nrje slavio
njegov narod od careva i cezara. 'Ioga divnog-f esenjeg
dana oprema se tolika povorka koja je toliko duga6ka
dajoj je trebalo Sest dasova da prnde odjednog kraja
d<l drugog. Kroz okicene ulice idu napred pukovi sa
zastavama i stegovim;r, a za njima idu u beskrajnom
nizu nruzidka udruZenja, pevadka dru5tva, pevadki
savezi, vatrogasci, Skole, veterani, sfupa sve Sto
rnoZe da stupa, peva svako ko ume da peva, kli6e
svako ko moZe da klide. U detveropreZnim kolima
vozi se Sirus V. trild kao antidk"i trijumfator, u clrugim
komandant ,"Nijagare", u treriim predsednik
Sjedin"jenih DrZava" a za njirna nadelnik grada,
iinovnici, profesori. Govori se niZu bez prestanka,
zvone banketi, bakljade, zvona sa crkava, grme
topovi i opet i opet zahudi kiicanje novom Kolumbu,
ujedinitelju dvaju svetova, pobeditelju prostora,
6oveku, koji je u tom dasu postao najslavniii,
najoboZavaniji iovek Amerike Sajres V. F'ild.

t63
 r
Veliko ,,Ruspnt ga"
Vikale su i klicale toga dana hiljade i nrilioni
glasova. Samu jedan iedini, i to najvaZniji, ostao je
dudnovato nem za vreme tih svedanosti - elektridni
tr:legraf. MoZrIa Saires V. Fild usred ovog5a klicanja
sluti straSnu istinu i za njega je m,cralo biti .jezovito
da on jedini zna da je baS ovoga dana prestao da
firnkcioni5e atlantski kahel i da je vei poslednjih
dana L,ica davala jo3 samo konfuzne, jedva
razumljive. znake, pa najzad izdahnula svojim
poslednjim smrtnidkirn clahom. Za to postepeno
kvarenje ne zna i ne sluti niko u celoj Americi osim
nekoliko ljudi, koji u Njufaundlendu kontroliSu pri-
manje i odaSiljanje vesti. Pa i oni joS danirna i dani-
ma okleva.ju da usred beskrajnog r:rduievljenja kaZu
svedarima tu gorku vest" No ipak uskoro pada u odi
da vesti stiZu vrln retkci. Amerika ie odekivala da ie
sada vesti hleskati svakog dasa prekri okeana -- mesto
toga stii.u samo retke neodredcne i nekontrolisane
vesti. Nije dugo trajalo pa so stade do5aptavati vcst
da su ljudi, u revnosti i nestrpljivosti, da bi dobili
bolji prenos, slali odvide jake elektridne napone i
tirne potpuno pokvarili kabel ko.ii ni onako nije bio
savr(en. JoS su se neki nadali da ie se smetnje otklo-
niti, ali se uskoro vi$e nije moglo poricati da su znaci
bivali sve mucaviji, sve nerazurnljivif r" [Jpravo posle
onoga fiarnurnog svecanoLl jutra, prvog septembra,
nije vi5e dolazio preko nrora nijedan jasan znak,
nijedan .icdini tisti titraj.
I,judi ni6ta te2e ne pradta.ju nego kad moraju da
se posle poStenog oduBevljenja otrezne i kad im se
udini da rh -ie iz zasec"'ie razodarau neki riovek oel koga
su oiekivali sve. lek sri se ona vest obistinila da je
zamulcuro onaj rnnogei slavljenr telegrat, okrenu se
onaj bumr talas klicair-ia niizacl, u besomudnorn

164
ogordeniu srudi se na neduZnoga krivca Sajresa V.
Filda. On je prevario ceo.jedan grad, "jednu zemlju,
ceo svet. Znaoje on odavno zatokvarenje telegrafa,
tvrdi se u Sitiju; ali je sebidno pustio da ga slave, da
bi to vreme iskoristio, dabi iz akcija koje njemu pri-
padaju izr,ukao ogromnu dobit. Javljaju sa dak i gore
klevete, medu kojima je najvaZnija ona koja je tvrdi-
la da atlantski telegraf uop5te nije nikada funkcioni-
sao kako valja; sve one vesti bile su laZ i prevara, a
teiegram kraljice En6lleske bio ie vei unapred sas-
tavljen i nikada nije ni prelazio preko okeana. Ni
jedna jedina vest, glasine jo5 dalje idu, za ono celo
vreme nije do5la preko mora potpuno razumliiva,
nego su direktori krpili zarni5ljene vesti od ispreki-
danih znakova onako po nasluiivanju. Izbija pravi
skandal. BaI oni koji su jude na.jglasnije klicali sada
najviSe besne. Celi grad, cela zemlja stidi se Bto se
dala zanett preuranjenim i odviSe raspaljenirn
odu5evljenjem. Sajres V. Fild biva Zrtva toga gneva.
Onaj kojijejoSjude vaZio kao narodnijunak i heroj,
brat F-ranklinov, potomak Kolumbov, morao je da se
krije kao zlodinac pred svojim dosada5njim pri-
jateljima i po5tovaocima. Jedan jodini dan be5e sve
stvorio, jedan jedini sve razori<,r. Poraz je nedo-
gledan, kapital izgubljen, poverenje upropa5teno i
kao ona zmtja Midgard iz gatke lelao je kabel besko-
ristan u nedoglednim dubinama okeana.

Sest godina cutanja

Sest godina leli zaboravlieni kabel beskorisno u
moru. Sest goclina opet vlada staro i hladno cutanje
izmedu dva kontinenta, diji je puls za vreme od
.jednog kozmidkog sata kucao zajednidki. One koje
se behu pribliiile jetina clrugo"; na jedan dah. na

165
 T
I

nekoliko stotina redi, Auerika i Evropa, sad su opet i

rastavljene nesavladivirn daljinama, kao Sto su trile

hiljadama godina" NajvaZnili plan XIX veka, koji
jude be5e skoro prava stvamost, watio se opet u legendu,
u mit" Razume se, niko viSe i ne pomiSlja da ponovo
poku5a poduhvat koji be5e uspeo samo upola; uZasni
poraz be5e ukodio sve snage, zaguSio svako odu5evlje-
nje. Graclanski rat medu sevemirn i juZnim drZavarna
beSe skrenuo na sebe svu pa2nju" U lrngleskcrj su joS
ponekad veiali odbori, ali im,ie trebalo dve godine
dana, da s rlaporclnl potvrde suvu tvrdnju da 1e pod-
morski kabel u nacelu uop5te mogui. Ali izmedu
toga akademskoga mi5ljenja dt-i ostvarenja dela sta-
jao je put kojim niko nije ni pomrSljao da ide; Sest
godina ostade ukoden svaki rad potpuno onako, kao
i onaj zaboravljeni kabel na dnu firora.
Mada Sest godina u dZinovskom prostoru istori*
je zna(e samo prolazzrn trenutak, u jednoj takvoj
nauci kao Sto je elektricitet znade jedno trsuiljede.
Svaka godina, svaki mesec. donosio -ie u toj otrlasti
nova otkriia. I)inamo maSrne bivale su svc jaeo, svc
tadnije, njihova primena sve raznovrsnija, a nparati
sve precizniji. Vei .!e telegrafiska mreZa obuhvatila
unutra5nji prostor svih kontinenata. Vei je kabelom
kroz Sredozernno More povezanzr Afrika sa Evro-
pom; i time onaj plan, cla se to udini i sa Atlantskim
Okeanom gubi iz godine u godinu noprimetno sve
vi5e i viBe onu tantastidnost koju su rnu tako dugo
pripisivali. IJilo je neminovno da dode ias tla se
pokuSaj opet ponovi" Trebalo je sarner da st: javi
dovek koji de stari plan iiroZeti rlovorll energijorn.
I najedanput, eto toga doveka, i gle, to je onaj
stari, isti, sa istim poveroruem i samopouzdanjem
Sajres V. Fild, vaskrsrrutl iz nenroga progonstva i zlu-
radoga prezira" On vei po tricleseti put prerle preko
okeana i ponovo se pojavi u Lonr.lonu; njemu polazi

166
za rukom, da stare koncesije snabde novim kapi-
talom od 600 000 funti. Tada se, najzad, pojavi i
dugo odekivani dZinovski brod, koji je sam mogao
da primi ceo ogromni tovar, onaj slavni ,,Great
Eastern" sa svojih dvadeset dve hiljade tona, koji je
napravio lzambar Brunel. I divno dudo: on leZa5e, te
1865 godine besposlen zato Sto i on be5e planiran
odvi5e smelo za svoje vreme; bila su dovoljna samo
dva dana da se otkupi i opremi za ekspediciju.
Sada je lako sve ono Sto je pre bilo neizmerno
te5ko. Dvadeset treieg juna 1865 krenu taj mamutski
brod iz Temze noseii novi kabel. Mada je prvi
poku5aj opet propao, mada je usled prekidanja
propalo polaganje dva dana pred ciljem, i mada je
nezasiti okean jo5 jednom progutao 600 000 funti
sterlinga, tehnika je vei bila i odviSe sigurna u svoju
stvar da bi se dala zapla5iti. I kad je 13 jula 1866
,,Great Eastern" po drugi put isplovio, to se putovanje
pretvorilo u trijumf, jasno i razgovetno razgovarao je
ovaj put kabel sa Evropom. Nekoliko dana docnije
pronade se i stari, izgubljeni, kabel, tako da sada dva
konopca veZu Stari i Novi svet u jedan zajednidki
svet. Ono Sto je jude bilo dudo, danas je ne5to
razumljivo samo po sebi, i od toga EasaZemlja pul-
sira takoreii jednim jedinim srcem. Covedanstvo
sluSa samo sebe, gleda samo sebe, razume samo sebe
takoreii istodobno sa jednog kraja sveta na drugi,
kao bog svuda prisutncl svojom stvaraladkom
snagom. I divno bi bilo to dovedattstvo, zahvaljujuii
njegovoj pobedi nad prostorom i wemenom, i ujedinje-
no na vekove vekova, kad ga ne bi i opet i opet zbunji-
valo sudbonosno ludilo da neprestano naru5ava to
velidanstveno jedinstvo i da samo sebe uni5tava
onim istim sredstvima koja su mu dala vlast nad ele-
mentima.

t67
 I

BEKSTVO BOGU
Kraj oktobra I9l0
Jedan epilog uz nedovriene dratne Lava Tblstoja

,,Svetlost sija u tami"

Uvod
Godine 1890 podinj e Lav 'Iolstoj da pi5e jednu
dramsku autobiografiju, koja je docnije objavljena i
predstavljena kao fragment iz njegove ostavStine pod
naslovom,,l svetlo sija u tami". Ta nesvr5ena drama
(Sto se vidi vec izprve pojave), nije ni5ta drugo nego
najintimnija slika njegove domaie tragedije, napi-
sana odigledno da bi pisac sam opravdao jedan svoj
nameravani pokuSaj bekstva, a takode da bi se izvi-
nio svojoj Zeni; predstavlja dakle delo potpune mora-
lne ravnoteZe usred krajnje du5evne iskidanosti.
Tolstoj je sam sebe providno naslikao u liku
Nikolaja Mihajilovida Sarinceva i po svoj prilici irna
vrlo malo stvari u toj tragediji koje smemo smatrati
izmiSljenim. Nema sumnje da je nju Tolstoj napisao
samo zato da bi sebi predstavio nuZno reSenje svoga
Zivota. Ali ni u delu, ni u Zivotu, ni tada, godine
1890, i deset godina docnije 1900 Tolstoj nije imao
hrabrosti da uoblidi i zavr5i svoju narnerLl. I zbog
takve neodludnosti komad je ostao fragmentaran,
zavr5avajuii se neodludno5iu junaka koji samo skla-
pa ruke i moli se bogu da mu pomogne, da on mesto
njega udini kraj njegovoj unutraSnjoj podvojenosti.
Poslednji, peti din tragedije, koji nedostaje, nije
Tolstoj ni posle napisao, ali ga je, Sto je vaLnije,
proZiveo. Poslednjih dana oktobra, godine 1910,

168
pretvara se najzad dvadesetgodi5nje kolebanje u
re5enost, kriza u oslobodenje; posle nekoliko stra-
Snih dramatskih sukoba Tolstoj beZi od kuie i beZi
baS u pravo vreme, da nactu onu divnu i uzornu smrt
koja njegovom Zivotu daje savr5enu formu i svetost.
Stoga mi je izgledalo sasvim prirodno da taj
doZivljeni kraj tragedije dodam pisanome fragmentu.
To i samo to poku5ao sam ovde da udinim sa, Sto je
moguie veiom, istorijskom verno5iu i po5tovanjem
prema dinjenicama i dokumentima. Ja znam da
nisam toliko drzak, da Zelim ispovest Lava Tolstoja
pro5irivati sopstvenim dopunama jednake vrednosti,
ja se ne prikljudujem delu, ja mu samo Zelim sluZiti.
Stoga neka ne izgleda kao dovr5avanje ono Sto ja
ovde poku5avam, nego kao samostal"an epilog rlz
jedno nedovrSeno delo ili nere5en kontakt sa jedinim
ciljem da onoj nedovrSenoj tragediji pruZim jedan
svedani ishod. Neka se time ispuni smisao ovoga epi-
loga i moj trud pun strahopo5tovanja.
Za svaki sludaj, ako bi stvar htela da se pred-
stavlja, treba da naglasim da se ovaj epilog odigrava
16 godina nakon komada ,,Svetlo sija u tami" i da se
to bezuslovno mora videti u liku Lava Tolstaja. Za
uzor mogu sluZiti lepe slike njegovih poslednjih
dana, narodito ona koja ga prikazuje u manastiru
Samardino, kod njegove sestre i fotografija na samrt-
nom odru. Trebalo bi da se i radna soba opremi verno
u svo.joj potresnoj jednostavnosti i sa puno respekta
prema istoriji. Cisto scenski Zeleo bih da se ovaj epi-
log u kome se Tblstoj naziva svojirn pravim imenom
i ne krije se vi5e iza llka svoga dvojnika Sarinceva,
prikljuidi, posle duZe pauze, detvrtom dinu ,,Svetlo
sija u tami". Ja ne Zelim da se ova stvar odvojeno
predstavlja.

169
 -q

Lic:a epiktga

Lav Nikolajevic Tblstoj (u osamdeset tredoj godi-

ni Zivota)
Sofija Andrejevna ktlstoj, njegova Zena
Aleksandra Ljvovna (.zvana SaSa), njegova kii
Sekretar
Duian Petrovii, kuclni I ekar i prijatelj Tolstojer,,
Ivan lvanovii Osolgirz, Sef stanice u Astapovu,
Ciril Gregorov ii iei pol icije,
Prvi student,
Drugi,student,
Treii student.
Dve prve pojave odigravaju se poslednjih okto-
barskih dana godine 1910 u kabinetu za rad u Jasno.j
Poljani. Posljednja, 31 oktobra l910 u dekaonici
Astapovske Zeleznidke stanice.

PRVA POJAVA

Krtl oktohra i9l0 tt Ja-snuj Poljani

'ftrlstojeva radna sobir, jcdnostavna i bez ukrasa,

sasvirn 1lo poznatoj slici.
Sekretar uvodi dva studcnta. C)ni su na ruski nadin
obuleni u crnc rubaike, obojica rnladi, oltrih crta lica.
Kreiu se potpuno sigumo, viSc drsko nego pla5ljivo.

SEKRETAR: lzvolite, sesti, medutim. Lav

Tolstoj vas neie pustiti da dugo 6ekate. Samo bih vas
molio, imajte u vidu njegove godine! [.av Tolstoj
toliko voli diskusiju da desto zaboravi da se lako
zamafa..
PRVI STUDEN"|: Mi nemamo mnogo da pitamo
Lava 'folstoja - sam<i jedno jedino pitanje, dodu5e
presudno za nas i za njcga. Obedavarn vam da iu biti

t70
kratak - pod uslovom da iemo smeti govoriti slo-
bodno.
SIIKRETAR: Savr5eno. Sto manje fbrmalnosti,
tim bolje, a narodito nemojte ga oslovljavati sa
sijateljstvo, on to ne voli.
DRUGI ST'UDENT (smejuii se): Toga se od nas
ne treba bojati. Sve drugo, samo to ne.
SEKRETAR: Evo ga vei uz stepenice.

(Tolstoj ulazi brzim, skoro trieiim korakom,

iivahan i nervozan uprkos svo.je. starosti. Dok govori,
on stalno obrte. u ruci olovku ili uvija list hartije, iz
nestrpljenja da vei on sam uzme rei" On brzo prilazi
prema njima dvojici, pruia im ruku, oitro i prodirno
posfiiatra svakoga od njih za trenutak, a onda seda
prema njima na jednufotelju prevuienu muiemom.)

TOLSTOJ: M ste, zat ne, ona dvojica koje mi je

poslao komitet... (on traii u nekom pismu.) Izvinite
Sto sam vam zaboravio imcna.."
PRVI STUDENT: Molim vas da na5a imena
smatrate nevaZnim. Mi dolazimo k vama samo kao
dvojica od stotina hiljada.
TOLS IOJ: (oitro gledujndi u njega): Imate li Sta
da lne pitate?
PRVI STUDENT: Jedno pitanje.
TOLSTOJ (prema drugome): A vi?
DRUCI STUDIINT: Isto. Mi svi imamo samo
jeclno pitanje na vas, Lave Nikolajevidu Tblstoje, mi
svi, sva revolucionarna omlaclina Rusije, i nema dru-
gog: Zaito vi niste s nama?
TOLSTOJ (vrlo mirno).' Ja sam to, nadam se,
jasno kazao u mojim knjigama. a osim toga i u nekim
pismima koja su od onda postala pristupadna. Ja ne
z.namjeste li vi lidno ditali mr:je knjige?
PRVI STUDENT' (uzhrcleno): Da li smo ditali

171
 -"!

va5e knjige, L,ave Trilstoje? iudno je to $to nas vi

pitate. To bi bilo premalo. Mi smo Ziveli o<1 va5ih
knjiga od na5eg detinjstva, a kad smo postali niladi
ljudi, vi ste nam probudili srce u grudima. Ko nas je
drugi, ako ne vi, naudio da vidimo nepravednost
podele svih ljudskih dobara - va5e knjige, samo su
one otcepile na5a srca od dri.ave, crkve i vladara, koji
je Stitio nepravdu nad ljudima umesto da Stiti
dovednost. Vi i samo vi predodredili stt: nas da
zaloiino svoj Zivot za to da se najzad uniSti ovaj
laZni poredak.
TOLSTOJ (ho[e da ga prekine i kaie): Ali ne
silom.
PRVI STUDEN'I (nadvikttjurii ga bez zastojo):
Od kad govorimo svojim jezikom nema doveka
kome smo toliko verovali kao varna" Kad bisnro se
zapitali ko ie otkloniti ovu ilepravdu, mislili smo u
sebi: Orr. Kad smo pitali ko ce naj'z,ad ustati i sruSiti
ovu podlost, govorili smo: On ie to u0initi, Lav
lblstoj. Bili smo va5i udenici, va5i sluZitelji, va5e
sluge, dini mi se, ja bih onda poginuo na jedan znak
va5e ruke, i da sam pre nekoliko godina smeo doii u
ovu kudu, ja bih se pred vama poklonio kao pred
kakvim svetcem. 'fo ste vi bili za nas, l-ave'folstoje,
stotinarna hiljada nas, celoj ruskoj omladini do pre
nekoiiko godina - sada mi svi i,alim<t cla ste nam od
tada postali daleki, skr:ro da ste natn postali pro-
tivnikom.
TOLSTOJ (rnekie): A Sta rnislite cla bih rnolao
diniti da bih ostao Yezan za vas'?
PRVI ST'LIDENT: Ja nisarn tako drzak, da vas
podudavam. Vi sarni znate 5ta vas Je od nas, od cele
ruske crmladine, udaljilo.
DRUGI STUDENT: Pa dobro, Sto da ne kaZemo,
na5a stvar i odviSe je valna za koje-kakve udtivosti:
Vi vei jednoni morate da ntvorite o,ii i da ne ostajete

172
vi5e mlak gledajuii uZasne zlodine koje vlada dini
nad naSim narodom. Vi najzad morate da se dignete
od va5eg pisaceg stola, te da konadno otvoreno i
jasno bezrezerve stanete na stranu revolucije. Vama
je poznato, Lave Tolstoje, s kakvom su okrutnoScu
oborili na5 pokret, vi5e ljudi sada trune u tatnnicama
nego je listova u va5oj baSti. A vi, vi gledate sve to,
moLda i pi5ete, kako govore, u engleskim novinama
:zivota. Ali vi
nekakav dlanak o svetosti ljudskog
sami znate da protiv ovoga krvavog terora danas redi
vi5e ni5ta ne pomaZu . Yi znate isto tako dobro kao i
mi da sada jedino pomaZe potpuni prevrat, da je
potrebna revolucija i da samo va5a red moLe da za
nju stvori jednu armiju. Vi ste nas napravili revolu-
cionarima, a sada, kad je za nju vreme dozrelo, vi se
oprezno okreiete od nas i time odobravate sili.
TOLSTOJ: Nikada nisam odobravao silu.
Nikada! Ima trideset godina Sto sam napustio svoj
rad samo zato da se borim protiv zlodina svih silni-
ka. Ima trideset godina, joS se vi niste bili ni rodili -
kako traZirn, radikalniije nego vi, ne sarno pobolj-
Sanje nego potpuno novo uredenje druitvenih
odnosa"
DRUGI STUDENT (prekidaiuci ga): E, pa? Sta
su vam odobrili? Sta su nama dali za tthtrideset godi-
na? Knutu za duhoborce koji su se odazvali va5oj
poruci i Sest kugla u grudi. Sta se u Rusiji popravilo
vaSim blagim navaljivanjem, va5im knjigama i
bro5urama'l Zar najzad ne uvidate, zar vam konadno
nije jasno da vi onim nasilnicima joS pmZate pomod
time Sto narod dinite trpeljivim i te5ite ga hiljadugo-
di5njim carstvorn. Ne, [,ave 'folstoje, tu ni5ta ne
pomaie obraiati se tome obesnome rodu u ime
ljubavi, makar vi govorili jezikom andela! One
Careve sluge neie za ljubav va5ega llrista dati ni
jednu jedinu rublju iz svoga di,epa, ni za prst popu-

173
 't

stiti pre nego ih Sdepamo Sakom za grlo. Dosta je

narod dekao na va5u bratsku ljubav, sad vi5e neiemo
dalje da dekamo, sada je kucnuo (as za delanje.
TOLS'|OJ (priliino iesruko): Znam, vi to u
va5im proklamacijama dak nazivate,,svetim delom",
svetim delom ,,propovedati mrZnju"; ali ja ne znam
za mrLnju,.f a neiu da ztam za nju, pa dak ni prema
onima koji se ogre5uju o na5 narod. Jer ko zlo dini ta.i
je u svo.joj duSi jo5 nesreiniji nego onaj ko ga hpi -
ja lakvoga 7alim. ali ga ne mrzim.
PRVI STTJDENT (ljutito): A ja ih mrzim sve,
sve te koji dine zlo iovedanstvu '' mrzim svakoga od
rrjih nepo5tedno, kao kryave zveri! Ne, I-,ave Tol-
stoje, nikad vi mene necete nauditi da imam sa-
milosti prerna tim zlikovcima.
TOI,STOJ: Ali i zloiinac je joS uvek moj trrat.
PRVI STUDENT: Pa da rni je i brat, i dete mcrje
majke, da dini zla dovelanstvu, ia bih ga ubio kacr
besna psa. Ne, nema milosti prema onima koji je ni
sami nernaju. Neie biti mira u ovoi carevoj zemlji,
dok ona ne pokrije le5eve cara i barona; neie biti do-
vednog i moralnog poretka pre no Sto ga izvojujemo
silorn.
TOt,STOJ: N'krralni poredak ne moZe se izv<rje-
vati silom, jer svaka sila neiztreZnil rada opet silu"
Cim se latite oru2ja, vi stvaratc novi despotizarn.
Mesto da ga smSite, vi ga ovekovedujete.
PRVI STUDENT: Ali nema sredstva protiv sil-
nika nego da se sila sruSi.
TOLSTOJ: Recimo da je tako; ali dovek nikad
ne sme upotrebiti sredstvo koje sarn tisurluje. Pravu
snagu, r,erujte vi meni, ne pokazuje sila silorn, ona
razorui.av a popust! ivoiiu. L J evandelj u pi5e "..
DRUGI STUDENT (prekidajuii ga): Ah, manite
se evandelja, popovi su odavno od njega napravili
rakiju kojom opryaju narod. To je neSto vredelo pre

174
r'

dve hiljacle godina. pa ni tada nije nikome pomoglo,

inade ne bi bio svet ovako prepun bede i krvi. Ne,
Lave Tolstoje, poslovicarna iz biblije ne moZemo
vi5e danas zasuti jaz izmedu eksploatatora i eksploa-
tisanih, izmedu gospodara i robova, Ieglo je i odvi5e
mnogo demera, izmedu te dve obale. Stotine, ne
nego hiljade evandeoskih lludi spremnih da pomo-
gnu propada danas u Sibiriji, i u tamnicama, a sutra
ie ih biti na hiljade, na desetine hiljada. "la vas pitam
treba li zbllja da svi ti milioni nevinih i dalje trpe
poradi ono malo krivaca?
TOLS'IOJ (pribirajuci sel. Bolje da pate, nego
da se joi jednom prolije krv" Upravo neduZna patnja
dobraje i spasonosna protiv nepravde.
DRUGI STUDEN'| (divlje): I vi jo5 nazivate
dobrom tu patnju, tu beskrajnu hiljadugodi5nju pat-
nju ruskog naroda? Pa dobro: podite u tamnice, Lave
Tolstoje, i zapitajte one i5ibane, zaprtaite one koji
skapaju od gladi u na5im selima i gradovima da li ie
bai tako dobra ta patnja.
TOI.STOJ (ljutito): Sigurno bolja od va5e sile.
Zar zbilja mislite da iete va5irn bomhama i revolve-
rima definitivno ukloniti zlo sa crvoga sveta? Ne,
onda ie zlo da dejstvuje u vanla samim, i ja vam opet
kai,em sto puta je bol-ie patiti zbog jednog ubedenja,
nego poradi njega ubijati"
PRVI S]'UDENT (tahode ljutito.): Pa dobro, ako
je patnja toliko dobra i trlagotvor:na, Lave Tcrlstoje,
pa dobro, za5to vi sami onda neiete da patite? Zaito
vi uvek hvalite mudeniStvo kod drugih, a sami sedite
u svojoj toplcrj kuii ijedete iz srebrenog posuda, dok
vaSi seljaci, video sarn ja to - idu u dronjcima i
smrzavaju se u kolibarna polumrtvi od gladi? Zalto
ne idete da vas sarrog Siba"iu knutom, mesto onih
vaiih duhoboraca koje rnude zbog vaieg udenja;
zaito najzad ne ostavite ovu grofovsku kucu i ne

175
 \

izadete na ulicu, na vetar, mraz i kiSu, da vidite kako

izgleda ta, toboZe dragocena siroma5tina? Zaito sve
samo govorite, umesto da sami radite po svome
udenju, zalto najzad ne date primer vi sarni?
TOLSTOJ (stuknuo je nazad. Sekretar skoii
prema studentu da ga opomene, uli se Tblstoj vec
sabrao i blago ga uklanja): Nemojte! Pitanje koje je
taj mladi dovek uputio na moju savest bilo je dobro:
jedno dobro, jedno sasvim izvrsno, jedno zbllja
potrebno pitanje. Ja iu se potruditi da na njega
iskreno odgovorim. (On kroti malo napred, zastade,
pribra s€, glas mu postade promukao i kao
priguien.) Pitate me za5to nisam uzeo patnju na sebe,
prema mome udenju, mojim redima? A ja vam na to
odgovaram sa krajnjim stidom: ako sam se dosad
izvladio od svoje najsvetije duZnosti, to je bilo zato...
to je bilo zato... Sto sam ju".. i odvei kukavica, i
odvei slab ili odvei neiskren, nizak, niStavan, gre5an
dovek... jer mi do dana dana5njega nije podario
snage da naizad udinim ono Sto se ne sme odgadati.
Vi uZasno govorite, mladi, strani dovede, u moju
savest. Znarn ja da nisam uiinio ni hiljaditi deo
onoga Sto je valjalo udiniti, ja prrznalem i stid me je
da je vei odavno, odavno, bila moja duZnost da
napustim raskoS ovoga dorra i bedni nadin svoga
Livota, koji oseiam kao greh, te da, tra5 kako vi
kalete, idem ulicama kao poklonik, i nemam 5ta
drugo da vam odgovorim no da me je stid u dubini
du5e i da sada stojim pogruZen pred svojorn sol)-
stvenom slabotinjom . (Studenti su za karak ustuknuli
i iute zaprepaiteni. Pauza. Onda Tolstoj nastavlja
joi tiiim glasom): Ali moZda... moZda ja ipak
patim... moZda ja patim ba5 od toga Sto ne mogu da
budem dovoljno jak i po5ten, pa da ispunim svoju red
pred ljudima. MoZda ja bai ovde patim vi5e od svoje
savesti nego Sto bih patio od najuZasnije telesne tor-

176
ture. MoZda mi je bog spakovao ba5 ovaj krst i udinio
mi .ovaj dom mudnijim no da leiim u tamnici sa
verigama na nogama... No vi imate pravo, svaka pat-
nja ostaje beskorisna, jer to je patnja samo za menez
a ja bih bio neskroman, kad bih se jo5 hvalio njome.
PRVI STUDENT (malo postiden): Molim vas
oprostite, Lave Nikalajevidu Tolstoje, ako sam pre-
naglio i pre5ao na lidne stvari...
TOLSTOJ: Ne, ne, ja sam vam zahvalan! Ko nam
potrese savest, makar to bilo i sa Sakama, taj nam dini
dobro. (Cutanje. Tolstoj opet mirnim glasom): lmate li
vas dvojica jo5 koje pitanje zamene?
PRVI STUDENT: Ne. Ono je bilo na5e jedino
pitanje. I ja smatram, nesreia je za Rusiju i za celo
dovedanstvo Sto nam vi uskraiujete vaiu pomoi. Jer
viSe nema toga ko & zadriati ovaj prevrat, ovu revo-
luciju, i ja oseiam, ona ie biti uZasna, uZasnija od svih
na ovoj zemlji. Oni kojimaje odredeno da je vode, biie
ljudi od gvoLda,ljudi bezobzime odludnosti, ljudi bez
milosti. Da ste nam vi stali na delo, va5 bi nas primer
zadobio i moralo bi biti manje Lrtava.
TOLSTOJ: I kad bi pala jedna jedina Lrtva za
diju snrt bih bio ja kriv, ja ne bih mogao da za nju
odgovaram pred svojom savesti.
(Cuje se kuino zvono sa donjeg sprata.)
SEKRETAR (Tolstoju, da bi prekratio razgo-
vor): Zvone za rudak.
TOLSTOJ (gorko): Da, jesti, brbljati, jesti, spa-
vati, odmarati se, brbljati - tako mi provodimo svoj
besposleni 'Zivot, a drugi medutim rade i time sluZe
bogu. (Ponovo se obrata mladim ljudima.)
DRUGI STUDENT: Mi nemamo, dakle, da svo-
jim prijateljima ponesemo ni5ta drugo do va5e odbi-
janje? Zar nemate za nas ni jedne redi ohrabrenja?
TOLSTOJ (gleda ga oitro, staloieno): Recite
svojim prijateljima u moje ime sledeie: Ja vas volim

177
 I
i po$tujern, miadi ruski i.iudi, jer tako.jako saoseiate
u bedi s;voje braie i hocete da z,aloLite svoj Zivot, da
bi p,rpravili njihov. (Glas mu Jsostuje tvrd, snaian i
odseian.) Ali dalje ne mogu s vama da idem i odbi-
jam da budem s vafila, dim se odridete tovedanske i
bratske ljubavi prema svirn ljudinra.
(Studenti iute. Onda tlrugi student otlltttno
stupu napred i kaie oporo.:)
DRUGI STUDT NT: Mi smo vatn zahvalni Sto
ste nas primili, mi smo vam zahvalni ria va5oj
iskrenosti" Jabez sumnie nikad viSe necu da stanem
pred vas, pa dozvolite da varn i ja, kao jedna
beznatajna ni5tica, redem na rastanku .jednu
otvorenu red" Ja vam kaZem, I-ave lblstoje, vt ste u
zabludi kad mislite da se odnosi medu ljudirna mogu
popraviti samo pomoiu ljubavi: to moZda vaLi za
bogate i'zabezbriLne. Ali oni ko-ji od svoga detin-jstva
gladuju i ceo svoj Zivot venu pocl vla5iu svojih
gospodara, odviSe su urnomi da deka.ju neie li im ta
bratska ljubav siii sa hriScanskih nebesa. Prc ie oni
da se oslone na svoje Sake" Pa varn kaZern, L,ave
Nikolajevidu'folstoje, uodi vaBe srnrti: svet ce 5L: jtl5
gu5iti u krvi, neie se ubijati samo gospodari, nego ie
se i njihc,va deca kidati na komade, da viSe zomlja od
niih ne bi nikakva zla doriekala" Z"elim da vas to
mirnoide, da ne budete oOeviclac svoje zablude. Od
srca varn to ielim! Nerka r,,aur bog da urrmu srnrt!
(hlstoj je ustuknuo nazud, vrlo ttplaien \esti*
nom raz.jarenog mladitia, undu se pribra" pristtpi mu
i reie susvi.m mirno:)
TOI,ST'C"IJ: Hvala vam osobito na vaSim posled-
njim recima. Vr ste mt zaLelelt ono zil dirn Zudim ima
vei trideset godina - smrt u ririru s trogom i svinr
ljudima. (Ona dvojica klanlaju se i odlaze; ktlstrl
dugo gletla za njima, ondu stade da hoda uzbttieno
gore dole i ka:e sekretaru oiluiet,lit:no): Kako su to

t7B
 ipak divni mladiii, kako smeli, ponosni, jaki, ti mladi
ruski ljudi! Divna, divna je ta Larka mladeZ koja je
puna vere! Takvu sam je poznao pod Sevastopoljem,
pre Sezdeset godina; sa istim takvim slobodnim i
drskim pogledom i5li su u susret smrti, u susret
svakoj opasnosti - prkosni. spremni da sa osmehom
poginu ni za Sta, i da svoj Livot, divni mladi Zivot,
bace za orahovu lj usku, za r e(i bez sadrZaia, z a ideju
bez istine, samo iz i.elje da se za ne5to zaloZe. Divna
je zbilja ta vedita ruska omladina! I sluZi svim Larom
i svom snagom mrZnji i ubistvu kao i nekoj svetoj
stvari! I zbllja, dobro su mi udinili! Potresli su me ta
dvojica, jer zbilja, oni imaju pravo, potrebno je da se
najzad pridignem iz svoje slabosti i da istupim za
svoju red! Jednom sam nogom u grobu, pa ipak joS
uvek dekam. Zaista, dovek samo od mladeZi moZe da
du.je ono 5to je pravo, samo od mladeZi.
(Vrata se naglo otvaraju, grofica upada kao
oitra promaja, nervozna, uzbudena. Njeni su pokreti
nesigurni, oii jaj samo ovla,i prelaze sa predmeta na
Jtredmet" Oseca se da misli na neito clrugo dok go-
vori i da .ie muii neki prohudeni unutrainji nemir"
Ona se namerno pravi da ne vidi sekretara, kao da je
vazduh, i govori sttmo muiu" Za njom je brzo doila
Saia, njena kci; ima se utisak, kao da .ie doila za
majkom, da je nadzire.)
GROFICA: Vei je zvonilo za ru(ak i vei pola
sata deka dole ur:ednik ,,Dejli Telegrafa" radi tvoga
dlanka protiv smrtne kazne, a ti ga pu5ta5 da cieka
zbog takvih derana. Tako nevaspitan, drzak, svet!
Dakle, kad ih je sluga pitao, da li su se prijavili grofu,
jedan je odgovorio: Ne, mi se nismo prijavili
nikakvom grofu, Lav Tolstoj je porudio po nas. A ti
se upu5taS sa takvim Zutokljuncima i zvekanima,
kojima bi bilo najmilije da svet bude tako smuien
kao njihove glave! (Ona se nemirno obazire po sobi.)

179
 I
Kako je ovde sve razbacano, knjige po zemlji, sve
izme5ano i puno praiine, to je zbilja sramota ako bi
do5ao ko od boljeg sveta. (Ona pristupa naslonjaii i
dohvata je rukom.) A ta muSema vei sasvim
pocepana, doveka mora da bude stid, ne, to vi5e ne
moZe da se gleda. Sva sreia da sutra ovamo dolazi
tapetar iz Tule. Treba odmah da opravi fotelju. (Niko
joj ne odgovara. Ona nemirno gleda tamo, amo.)
Dakle, molim te, ajde sad! 'l'a ne moZemo doveka
ostaviti da jo5 deka.
TOLSTOJ (najedanput sav bled i nemiran): Et<t
me odmah, imam jo5 samo neSto... samo ne5to da
uradim... SaSa ie da mi pomogne... a ti, medutim,
pravi druStvo gospodinu i izvini me, eto me odmah.
(Grofica odlazi bacivii joi jedan treperav pogled po
celoj sobi. Tblstoj se baci, iim.ie ona otiila, prema
vratima i brzo okreie kl"iui.)
SASA fuplaiena njegottom iestinom): Sta ti 1e I
TOLSTOJ (u najvecem uzbudenju, pritiskujuci
rukom srce, mucajuii): Tapetar sutra... hvala bogu...
ima vremena... hvala bogu.
SASA: Ali Sta je tebi...
TOI-STOJ (uzbudeno).'NoZ, brzo donesi noZ ili
makaze... (Sekretar mu u iudu pruia sa pisuteg
puha.jedne makaze za hartiju" Tolstoj, pogledajuci
viie puta uplaieno prema zakljuianim vratima, stade
da nervozno proiiruje trtoderano mesto na staroj
naslonfaii, onda traii rukama nemirno po struni
koja napolje ispada, dok najzad ne izvadi jedno
zapec\uieno pismo.) Eto, zar ne?... To .ie sme5no...
sme5no i neverovatno... beskraina sramota... Eto
tako moram ja, dovek pri pameti, u svojoj vlastito.f
kuii, u osamdeset i treioj godini, da skrivam svoje
najvaLnije hartije, jer mi sve preturaju, jer me sluda
prate, svaku rnoju red i svaku rnoju tajmr uhode. Ah,
sramota je to, pakao je taj mcrj Zivot ovde u ovoj

180
kuii, samo laL! (primiruje se, otvara pismo i iita ga
Saii:) Ovo sam pismo napisao pre trinaest godina,
kad sam ono hteo da odem od tvoje majke iz ove
paklene kuie. To je bio opro5taj od nje, opro5taj, za
koji onda nisam imao dovoljno hrabrosti. (On stiiie
pismo drhtavim rukama i iita tiho ispod glasa, kao
za sebe)... Meni ipak vi5e nije moguie da nastavim
ovaj Zivot, koji ovde vodim Sesnaest godina, iivot u
kome se s jedne strane borim protiv vas i moram da
vas ljutim. Stoga se re5avam da udinim ono Sto je
odavno trebalo da udinim, naime, da beZim... Kad
bih to dinio javno, bilo bi ljutnje. Pre bih moLda
klonuo i napustio svoju odluku, a ona mora da se
izvede. Oprostite mi dakle molim vas, ako vam moj
korak zadaje bol, a pre sviiu ti, Sonja, otpusti me iz
svoga srca dobre volje, ne traLi me, ne Zali se na me,
ne osuduj me." (Tbiko uzdiiuii) Otada je trinaest
goclina. Trinaest sam se godina i dalje mudio i svaka
je red jo5 uvek jednako istinita kao pre i jo5 sam uvek
u Zivotu tadno onakva kukavica i slabii. JoS uvek
nisam pobegao. Joi uvek dekam i dekam i ne znam
na Sto. Uvek sam sve tadno znao a sve pogreSno
radio. Uvek sam bio odvi5e slab, uvek bez volje pro-
tiv nje. Sakrio sam ovde pismo, kao Sto bi kakvo
dade sakrilo svoju zaprljanu knjigu pred uditeljem. A
testament u. kome sam je tada molio da izdavadko
pravo mojih dela pokloni celom dovedanstvu, dao
sam njoj u ruke, samo da bi bilo mira u kuii, umesto
mira u mojoj savesti.

(Pauza)

SEKRETAR: A mislite li, [-ave Nikolajevidu

Tolstoje, - vi iete mi dozvoliti to pitanje, kad se tako
iznenada daje prilika za nj - mislite 1i... da, ako... ako
bi vas bog pozvao sebi.." da.". da bi onda va5a posled-

181
 "l;l

nja i Zarka tel.ia da se odreknu vlasni5tva vaSih dela,

zbilja bila ispunjena?
TOLSTOJ (preplaieno): Pa dabome... to jest.".
(nemirno): ne, pa ja ne znarn... Sta ti misliS SaSo?
SASA (okrece se na stranu i iuti.)
IOLS'IOJ: [3oZe rnoj, na to nisam ni mislio. Ili,
ne, evo opet, opet nisarn potpuno istinit. Ne, ja samo
nisam hteo da na to mislim. Opet sam izbegavao, kao
Sto uvek izbegavarn svaku jasnu i pravu odluku.
(Pogleda oitro sekretara).Ne, jaznattr sigurno, moja
i.ena i sinovi po5tovaie rnoju poslednju volju isto
tako malo, koliko danas po5tuju moju veru i moju
intimnu duZnost. Oni ie s mojirn delima kao iifte
trgovati i ostacu meclu ljudima onaj koji nije odrZao
svoju red. (S odlutnim pokretom): AIi to ne treba, to
ne sme da bude! Neka bude, najzad,jasno, kako ono
rede danas onaj student, onaj pravi iskreni Iovek,
svet od nlene traZi delo, trali najz,ad pr:Stenje, jednu
distu, jasnu i ncdvosrnislenu odiuku -- to ie Lrio znak
za mene! Sa osamdeset i tri godine d<lvek viSe ne
treba da zatvara odi pred smrti, nego fol treba da
pogleda u lice i da se re5i bez okoliSavarrja. f)a,
pravo su me opomenuli ti strani ljudi. Kad god ne5to
ne dinimo tu se krije kukavidluk du3e" Covek mora
da bude jasan i istinit i ja mjzad hocu da to budern,
sada u svome dvanaestom dasu, u osamdeset trei<lj
godini (okreiuci se pretnil sekretsru i svoloj kteri):
SaSo i Vladimire Geor:gijeviiu, slltra iu da napravim
svoj testament, jasan i delidan, obavezan i neprikos-
noven, u kome du prihcrd oel svojih spisa, sav onaj
prljavi novac Sto se za njih dilhiva, pokloniti svima,
celom covedanstvu. - Ne sme se trgovati redju, koju
sarn i pisao iz tesknbe svoje savesti i poradr sviju ljudi.
Dodite sutra pre podne, dovedite mi jo5 jednog svedo-
ka - ja viSe ne smem da odiaZein, ne smeln da okle-
varn,.jer bi rnogla inade smrt da mi zaustavi ruku.

182
 SASA: I\4olim te, ode, samo trenutak __ ne bih
telela da te odvraiam, ali se bojim te6koie kad nas
majka vidi ovde detvoro. Ona ie odmah posumnjati
i rnoZda ie u poslednjenl i:asu tvoju volju pokolebati.
'I'OLS'I.OJ (zamiiljen): ImaS pravo. Ne, ovde u
ovoj kuii ne rnogu da svriim ni5ta disto, ni5ta istini-
to: ovde se oeo Zivot pretvara u 1a7,. (Obrscaiuii se
sekretaru): Uclesite tako da se sutra u I I sati pre
podne sretnemo u Sumi Grumontskoj, kod velikog
drveta levo, iza onc raZi. Ja iu se praviti kao da
onuda Setam na konju kao obidno. Fripremite sve,
tamo ie mi bog, nadam se, podariti dvrstine da se
nalz"ad oslobodim poslednj ih okova.
(Podne.vno zvot'to ponovo zvoni glasnije.)
SEKRE'IAR:AIi nernojte sada tla grofica iSta
primeti na vama, inade: ie sve propasti.
TOLSTOJ (,,; teikim uzdahom): UZasno, uvek se
moratipretvarati, uvek se ponovo skrivati" HoceI cla si
prav pred svetom, hoie5 da si prav pred bogom. hoce5
da si prav pred sobom, a ne smeS da bude5 prav pred
svojom Zenom, pre<l svrlom decom" Ne, tako se ne
moZeZiveti, 1.ako se ne mo i"e i.rveti!
SASA fuplaieno):. Frto maike!
SIIKRETAR thrzo okrr:ne kljui u vrotima"
Tblstoj, da bi prikrio uzbudenie, prilazi slolu i osta.ie
ledima okrrnut prema grofici ko.ja ulazi.)
I'OL,S IOJ (jeiec:i): 'l'ru.je rne laganje u ovoj kuii
--- ah, kad hi iovek m()gao vei jedanput da bude
sasvim istinit, istinit har uorli snrrti!
GROFICA (ulozi iurnrs): 'l-a zaito npet ne
dolazite? [Jvck vas treha dekati"
TOI.STOJ (ohraca.loj ^re, lice ntu je vcrl potpuno
mirno, pa jqi kuic la13ano, .;a ak.centom koii samo
drugi razumqjnl.l)a, itna$ pravo. ja uvek dekam. u
svelnu dekar.n. A rpak je vaZr-ro samo jedno: da dovek
joi ima kad da ra vreme uiini ono Sto trch:t

t 8,l
 I

DRUGA POJAVA
U istoj sobi - kasno u noi slededeg dana

SEKRETAR: Trebalo bi da vederas legnete rani-

je, Lave Nikolajevidu, mora da ste umorni posle
onog judera5njeg jahanja i onih uzbudenja.
TOLSTOJ: Ne, nisam nimalo umoran. Coveka
zamara samo jedno: kolebanje i neizvesnost. Svako
delo oslobada, dak i rdavo delo, bolje nego nikakvo.
(Hoda po sobi). Ne znam da li sam danas pravo ura-
dio, moram da pitam svoju savest. To Sto sam svoje
delo vratio svima, olakSalo mi je teret na du5i, ali mi
se dini da nije trebalo taj testament praviti potajno,
nego otvoreno pred svima i sa smelo5iu uverenja"
MoZda sam uradio na nedostojan nadin ono Sto je tre-
balo radi istine uraditi prostodu5no - ali, hvala bogu,
sadje svr5eno, udinjenje u Zivohrjedan korak dalje,
korak bliZe smrti. Sada bi preostalo joS samo ono
najtei.e, poslednje: u pravi das zar,uii se u 6estar, kao
Zivotinja kad joj dode kraj, jer ie u ovoj kuii moja
smrt biti laZna, neistinita, kao Sto je bio i Zivot. Meni
je osamdeset i tri godine, a joS uvek nemam snage da
se potpuno otkinem od zemaljskoga, i moZda iu pro-
pustiti pravi das.
SEKRETAR: A ko zna svoj das! Kad bismo ga
znali, sve bi bilo dobro.
TOLSTOJ: Ne, Vladimire Georgijevidu, to ne bi
bilo nimalo dobro. Zar ne znate onu staru legendu,
seljak mi je jedan ispriCao, kako je Hristos oduzeo
ljudima znanje o smrti? Pre toga svako je unapred
znao kad ie mu doii sudeni 6as, pa kad je llristos
jednom do5ao na zemlju, primetio je da mnogi se-
ljaci nisu uzorali svoju njivu i da su Ziveli gre5no.
Tada on prekori jednog od njih zbog nemarnosti, a taj
samoZivac samo progunda: za koga da seme u

184
r'

zemlju seje, kad mu Zetve neie doZiveti. Tada uvide

Hristos da je rdavo Sto ljudi unapred znaju kada ie
umreti, pa im oduze to znanje. Otada moraju seljaci
da obraduju svoju zemlju do poslednjeg dana, kao da
ie vedno Ziveti, a to je pravilno, jer dovek udestluje
u vednom samo svojim radom. Tako cu ja jo5 danas
da obradim svoju svakodnevnu nji*u (pokazuje na
svoj dnevnik).
(Cuju se spolja koraci. Ulazi grofica vei u spa-
vacoj koiulji. Ljutito pogleda sekretara)
GROFICA: A tako... mislila sam da si najzad
sam... htela sam da govorim s tobom...
SEKRETAR (klanjajuii se): Ja idem.
TOLSTOJ : Zbogom dragi Vladimire Georgij evidu.
GROFICA(tek ito se za niim zatvoriie vrata):
Uvek je kod tebe, drZi se tebe kao didak... a mene,
rnene mrzi, hoce da me udalji od tebe, taj rdavi,
podimukli dovek.
IOLSTOJ: Nqraravedna si prema njemu, Sonja.
GROFICA: Ja neiu da budem pravedna! On se
utisnuo medu nas, on mi je tebe ukrao. ofudio te od
tvoje dece. Ja vi5e ni5ta ne vaZim otkako je on ovde,
ova kuia i ti sam pripadate sada celom svefu, samo
ne nama, tvojim naibliZim.
TOLSTOJ: E, kad bih ja to uistinu mogao! Bog
hoie da pripadamo svima i da ni5ta ne zadrlimo za
sebe i za svoje.
GROFICA: Da, znam. on te nagovara na to, onaj
Sto potkrada moju decu, znam, on te nagovara da
bude5 protiv sviju nas. Zato vlie- neiu da ga vidim u
kuci, toga podbadada, ne podnosim ga viSe.
|OLSI'O"I: A ti Sonja, ti znaS da mi je on potre-
banza moj posao.
GROF-ICA: Naii ie3 stotinu drugrht (Odbijajuci)
Ne mogu vi5e da ga podnosim u svojoj blizini. Neiu
vi5e da gledam toga doveka izmedu tebe i mene.

185
 T

TOLSTOJ: Sonja, dobra moja, molim te nemoj

se uzbudivati" Hodi sedi ovde, tla mirno raz.go-
vararno jedno s dmgim - ba5 onako kao u proBlo
vreme, kad narn je Zivot podinjao - promisli, Sonja,
kako nam joS malo preostaje za dobre redi i za dobra
dela! (Grofica gleda nemirno oko sehe i sedu
drhteii.) Gledaj, Sonja, meni je taj dovek potreban -
moLda mi je potreban ba5 samo stoga Sto sam slab u
svojoj veri, jer, Sonja, ja nisarn toliko "jak, koliko bih
Zeleo. Dodu5e, svaki mi dan to potvrduje da ima hi-
ljada ljudi negde daieko po svetu, koji ispovedaju
moju veru, ali treba da razume5 to, takvo je na5e
ljudsko srce: da bi verovalo samo u sebe, njemu je
potrebna jedna bliska vidljiva, osetljiva, opipljiva,
Ziva ljubav od strane makar.jedrrog jedinog doveka.
MoZe biti da su sveci bili u stanju da delaju u svojoj
ieliji sami i da ne klonu kad su bez svedoka. Ali,
gledaj, Sonja, ja nisam nikakav svetac ja nisam
ni5ta drugo do star i vei prestar dovek" Stoga riorarn
da imam u svo.joj blizini nekoga ko bi tidestvovAi) u
mojoj veri, ovoj veri kcrja sada predstavlja ne5to naj-
dragocenije u mome starnm usamljenorn Zivotu.
Razume se, najveca sreca bila bi za mene to, kad bi i
ti sama, ko.ju vec detrdeset i osam godina zahvalno
poStujem, kad bi i ti udestvovala u rno"jt.ij religioznoj
svesti. Ali, Sonja, ti znaS, da nikad nisi lrtela. Ti bez
Ijubavi gleda5 na ono 5to je za mo.ju du3u postalo
najveiim blagorn, bojirn se dak, t1a ti gledai na to sa
rnrinjom. (Gro.fica, kuo da hoce ne,ito du kute") Ne,
Sonja, nemoj me rdavo razunreti. ja te ne optuZujern.
Ti si nreni u svetu dala ono Sto si rni mogla dati,
dosta materinske lfubavi i briZnosti; kako bi ti i
mogla da prinosiS irtvu za ncko ubedenje koje ne
nosi5 u svo.ioj duSi. Kako bi ja mogao da te okriviju-
jem Sto ne, nf,estvujei u rnojim najintimnijun rnisli-
ma. Ali gledaj, tu rni je do5ao i:ovek, najza'J.jedan

186
r

dovek u moju kuiu, pre toga je i sam patio u Sibiriji

zbog svoga uverenja, a sad deli sa mnom moje
uverenje, pomoinik rni je i dr:agi gost, pomaZe mi i
podrZava me u mom unutra5njem Zivofu - zaito
nece5 da mi ostavi5 toga doveka?
GROFICA'. Zato Sto te "je otudio od mene i ja to
ne mogu da podnesem, ne mogu da podnesern. To
me dovodi do besnila, to me dini bolesnom, jer tadno
slutim, da sve Sto vi radite ide protiv lnene. IJto, opet
danas, dopodne, uhvatila sam ga kako brzo sakriva
nekakvu hartiju i niiedno od vas nije smelo da mi
pogleda pravo u oii: ni on, ni ti, ni SaSa! Svi vi ne5to
krijete od rnene. Da. ja to znanr. ja to znam. vi ste
neito zlo udinili protiv mene.
TOLSTOJ: Ja se uzdam da ie me bog saduvati
od toga da svesno udinim ikakva zla,kad se nalazim
sarno jedan pedalj pred smriu.
GROFICA (stra.stveno.): Dakle ti priznaje5, da
ste ne5to potajno radili... neito protiv mene. Ah. ti
znaS, meni ne moZei cla laZe$ kao dmgima"
TOI.STOJ (iestoko uzbuden): Da laZem drugi-
ma? 'lb mi kaZe5 ti, ti radi koje ja izgledam laiov
pred svinra. (Savladaluti se): No, u boga se uz.dam,
da greh laganja ne dinirn svesno. MoZda meni,
slabom tl,rveku, nije ni dato da uvek kazujem celu
istinu, ali ja ipak mislim, da zato nisam laZov ni va-
ralica prern a lj udirna
"

GROFICA: Onda mi reci, Sta ste to radili, kakvo je

to bilo pisrno, kakva hartija... nemoj me dalje muditi.
TOLST'OJ (stupajuci pred nju vrlo blagim
glasom): Sol.rja Andrejevna, ne mudim ja tebe, nego
ti sama mudii sebe, jer me viKe ne voli5 Da ima5
prema meni ljubavi, imala bi i poverenja - povere-
nja dak i tamo gde me vi5e ne shvata5. Ja te rnolim,
Sofija Anrlrejevna, pogleda.j u svoju du5u: mi Zivimo
zajedno r,ei detrcieset nsam godina! Moida ie5 naii

t87
 I
negde, ti to mnogo godina zaboravljenog vremena u
nekom naboru tvoga biia malo ljubavi i prema meni:
e, onda uzmi, molim te, fu iskru i razduvaj je, poku-
Saj da joS jedanput budeS, kakva si prema meni bila
tako davno: neLna, odana, puna ljubavi i poverenja;
jer, Sonja, ja se ponekad uplaSim, kad vidim kakva si
sada prema meni.
GROFICA (potresena i uzbudena): Ja viSe ne
zflam kakva sam. Da, ima5 pravo, postala sam ruZna
i zlodesta. Ali ko bi i mogao da to podnosi i da gleda
kako sam sebe mudiS, to ludilo da budes vi5e nego
dovek, taj greh da Zivi5 sa bogom. Jer greh je to, da,
greh je to, oholost, drskost, a ne skromnost, tako se
tiskati prema bogu i tako traZiti istinu, koja nam je
uskraiena. Ranije, ranije, tada je sve bilo dobro i
jasno; Livelo se kao Sto Zive svi drugi ljudi, disto i
po5teno, imalo se svoju rabotu i svoju sreiu, i deca
su prirastala, i dovek je vei ulazio u starost sa
radoSiu. I najedanput bi sudeno da ti dode, ono pre
trideset godrna, ona stralna zablutla, ona vera, koja je
unesreiila i tebe i sve nas. Sta sam ja kriva, ako ni
danas ne razurnern, kakvog ima smisla, da ti disti5
pei, da donosi5 vodu i da opravlf aS poderane eizme,
ti, koga ceo jedan svet voli kao svog najveieg umet-
nika. Ne, meni to jo5 nikako ne ide u glavu, za5to bi
na5 vedri iivot, marljiv i Stedljiv, miran i .jednosta-
van, zaSto bi on sada najedanput morao da predsta-
vlja greh prema drugirn l-iudima. Ne, ja to ne mogu
da razumem,.ja to ne rnogu, ne mogu"
TOLSTOi (vrlo neZno): Gledaj, Sonja, ba5 sarn
ti to rekao: tamo gde ne$to ne shvatamo, ba5 tamo
moramo da irnamo poverenja, zahvaljujuci snazi
na5e liubavi. 'lako jc to s ljudirna, tako je to i sa
bogorn. 'l,ar ti rnisliS da ja zbilja uobraZavam da
znam Sta ;c pravo? Ne, meni se salno dini da ono Sto
6ovek r;idi poiteno i oko dega so gorko mudi, da to

188
r'

pred bogom i ljudima ne moZe da bude potpuno

besmisleno i ni5tavno. Pa tako poku5aj i ti, Sonja, da
mi malo verujeS, tamo gde me vi5e ne razumeS,
osloni se najzad na rnoju teZnju za onim Sto je pravo,
pa de sve, sve opet biti dotrro.
GROITICA (nemirno)'. Ali onda ieS mi kazati
sve... Sve ie5 mi kaz,ati Sta ste ono danas radili.
TOLSTOJ (vrlo mirno): Sve iu ti kazati, ni5ta ti
vi5e neiu kriti ni zata.jivati u ovo pedalj Livota Sto rni
joS preostaje. Ja samo dekam da se wate Serjo5ka i
Andrej, pa iu onda stupiti pred sve vas i kazaiu vam
iskreno Sta sam ovih dana zakljudio. Ali za to kratko
weme, Sonja, ostavi se svoga nepoverenja, i nemoj da
uhodi5 za mnom * eto to je moja jedina, moja najin-
timnija molba. hoie5 li je ispuniti, Sofijo Andrejevna'?
CIROFICA: Da,.". da... sigumo... sigurno.
TOLSTO.I: Hvala ti. Vidi5 li kako se sve olak5a-
va otvoreno5cu i poverenjem! Vrlo je dobro Sto smo
govorili mirno i prijatelf ski. T'i si mi opet unela to-
plote u srce. .ler vidiS, kad si u51a, stajalo ti.je na licu
rnradno nepoveren-ie, izgledalo mi je tude po svome
nemiru i n-rrZnji, pa nisam u tebi mogao ni da vidim
onu kcrja si bila nekada. Sada ti se delo opet razvedri-
lo, i ja opet prepoznajem tvoje odi, Sofi1a Andre-
jevna, t'ro.je devojadke odi od nekada, dobre i meni
naklonjenc. A sada se odmori, draga, kasno ie! Ja ti
zahvaljujem od svega srca" (On je poljuhi u ielo,
grrlicu odlazi i nu vratima se joi jednom obazre
uzbudeno).
GROFICA: Ali sve ieS mi kazati? Sve?
1'O[,ST'OJ (yoi ut,ek sasvim mirno): Sve, Sonja.
A ti ne zaborati Sta si obccala.
(Grufica se Ttolafut udaliujc nernirrto ytogledaluii
pretna pisacem stolu) "

TOI,STOJ (ide viie pulu lunut ilmo l)o scthi, onda

seda za pisaci stn, zapi.tuje trcfutliko rt't\i u dnevnik.

189
 -I

Posle izvesnog vremena ustaje, hoda tamo amo, joi

.iedanput pristupa stolu, lista zamiiljeno svoj dnevnik
i poluglasno tita ito je zapi.sano.):,,Ja se trudim da
prema Sofiji Andrejevnoj budem miran i dvrst koliko
god mogu, i, nadam se poii ie mi za rukom da je
manje vi5e umirim... Danas sam prvi put video da je
moguie skloniti je na popu5tanje ljubavlju i dobro-
tom... Ah, kad bi samo..." (On ostavlja dnevnik, teiko
diie, pa najzad prelazi u susednu sobu i tamo pali
svetlo. Onda se joi jedanput vraia, skida naporno
teike seljaike cipele s nogu, sktda i kaput. Onda gasi
svetlo i samo u iarenim gatamu i radrul koiulji pro-
lazi u svoju spavaiu sobu.)
Q,{eko vreme u sobi je potpuno mirno i mraino,
ne dogada se niita, ne iuje se ni dah" Najedanput se
polako, sa opreznoiiw kradljivca, otvaraju vrata ito
vode u radnu sobu. Neko pipa bos u trtotpuno mrai-
nom prostoru, noseti u ruci zasenienu lampicu koja
se sada okreie natrtred i baca uzan snop svetlosti
najpre na pod. 7b.je grofica. Ona se u strahu obazire,
najpre prisluikuie na vratima spavuie sobe, a onda,
otigledno umirena, prikrada se pisacem stolu. Usred
mraka stoji lampa i obasjava v,ojim svetlim krugorn
samo pro.stor oko pisaieg stola. Grolit:a, iije se
samo drhtave rttke vide u svetlom krugu, naipre
uzima ostavljeni spis, poiinje nemirno i nervozno da
iita dnevnik, a onda oprezna izvlati jednu po jednu
ladicu, premece hartije sve brie ne nalazeii niita.
Na_lzad se strese, opetl.Eme lampu i pipajuti izlazi
naytlje. l,ice jol je potpuno izgubljt:no kao u kakve
meseiarke" 'fek ito je ona za .sobom zatvrtrila vrato,
otvara 'lolsloi naglo vrata iz spavace sobe. On drii tt
ruci svettt, kaia se t(tmo amo naginje, takt.je starac
strahovito uzhuden. On je uhodio svoiu Zenu. Rio je
furnuo zu r$om, uhvatio za kvaku od vratu, ali se
najedanput snaino okrerte, mirno t odlui:no *at;litt

194
r

sveiu na sto - ide vratima na su,sednoi sobi i kuca

polako i vrlo oprezno.)
TOLSIOJ ltiho): DuSane... Du5ane...
DI-ISANOV GLAS (iz susedne sobe): Jeste li vi
to, I-ave N ikolaj evitu?
TOLSTOJ: 'I'iho. Du5ane, tiho! Odi odmah
ovamo...
DUSAN (dolazi iz susedne solte, i on samo
upala obu[:en.)
'|OLS"fOJ: Prohudi rnoju kierku Aleksandru
Lavovnu, neka odmah dode. Onda brzo potrdi dole u
staju i naredi Gligonr da upregne konie. Ali neka to
udini sasvim tiho, da niko u kuii ni5ta ne primeti. Pa
i ti da mi se ne iujeS! Nemcrj obladiti cipele i budi
oprezan, vrata Skripe. Mi moramo da odemo ne
iaseii ni dasa -- ne smemo gubiti vreme.
(Duian brzo odlnzi. Tolsloi seda, odluino rtpet
oblaii tizme, uzimn kuput, brzo ga navlaii, onda
trati nek.e hartije i pribira se. Pokreti su mlt ener-
giini. Cak i dok sada na .stolu Ttiie neke re[i na listu
hartije, prsti mu poclrhtttvgju.)
SASA (tiho ulaze.clr): Sta je bilo. ode?
'IOLSTOJ: Ja ocilazim, ja beZim.". Najzad,... naj-
zad je releno" Pre ciglog jednog dasa zaklela mi se da
ie mi venrvati, a sada u tri sata noii kri5om je upala u
moju sotru cla mi pretura hartiie... Ali, dobro je to bilo,
wlo <lobro... nue to bila njena volia, llego neka druga
volja. Koliko sam se puta molio bogu da mi da neki
znak kad bude vreme -- sad mi ga je dao, jer sad imam
pr?rvo da clstavirn onu kojaie moju duiu ostavila.
SASA: Ali gde hoccS da ideS. ode?
TOLSTO"I: Ne znam, necu da znam.". kud bilo,
samo dalje odavde iz neistinitosti ovoga Zivclta... kud
bilo".. Ima rnnogo kutova na zemlji, i negde vei deka
kakva slama ili kakva postelja gde star covek moZe
rnirno da ulr:re.

t9t
 -!

SASA: Ja idem s tobom"..

TOLSTOJ: Ne, ti moraS jo5 da ostane5, da je
umirujeS, ta ona ie da bude jarosna... Ah, koliko ce
da pati, jadnica! Azbog mene ie da pati... Ali ja ovo
moram, ja vi5e ne mogu... ja iu inade da se zagu5im
ovde. A ti ostani ovde, dok ne stignu Andrej i
Serjo5ka i tek onda dodi za mnom. Ja najpre idem u
Samardinski manastir, da se oprostim sa mojom se-
strom, jer oseiam, da je za rnefie do5ao das da se
opra5tam.
DUSAN (brzo dolazeci): Kotlja5 je upregnuo.
TOLSTOJ: C)nda se, Du5ane, i ti spremi, stavi
ovo nekoliko hartija u dZep...
SASA: Ali, ode, rnora5 da uzme5 bundu, noiu je
stra5na zima. Sad iu da ti spakujem joS toplog odela.
TOLSTOJ: Ne, ne, ni5ta viSe. BoZe moj, ne
smemo vi5e oklevati... ja vi3e neiu da dekam... dekao
sam dvadeset i Sest godina na ovaj das, na ovaj
znak.." poZuri, I)uSane... JoS bi neko mogao da nas
zadrLi i zaustavi" Evo, na ti ove hartije, ove dne-
vnike, ovu olovku...
SASA: I novac za yoz, satl iu da ga donesem...
TOLS'IC)J: Ne, nikakva novca viSe! Nikakva vi5e
neiu rri da dohvatim. Poznaju rne oni naZeleznici, daie
mi oni kartu, a za dalie ce bog da pomogne. -f)u5ane,
jesi li g<rtov? Hajderro. (Obraciajuci se Saii): A ti,
podaj jcrj ovo pismo, to je moj rastanak, neka mi
oprosti za njega! I piSi mi, kako ga je podnela.
SASA: Ali, ode, kako da ti piSem'? Ako na po5ti
kaZem tvoje ime, oni ie odmah doznati gde si i poju-
riti ztr tobom. Mora5 uzeti neko laZno ime"
I'OL,S'fOJ: Ah, uvek lagati! Uvek lagati, uvek
svoju duSu poniZavati sa nekakvim sakrivanjem"..
Ali ti irnari pravo... hajderro, Du5ane!... Kako god
hoie5 Saio... pa to je u dobroj nameri... dakle, kako
da se nazclvcrn.

192
 SASA ftazmiilja trenutak): Ja iu na svim brzo-
javima da se potpisujem Frolova, a ti se zovi T.
Nikolajev.
TOLSTOJ (vec sav u groznici od iurbe): T.
Nikr:lajev.." dobro... dobro... A sada zbogom (zagrli
ie). Veli5 da se zovem T. Nikolajev. JoS jedna laZ, jo5
jedna! Neka bi dao bog da mi ovo bude poslednja
neistina pred ljudima (Odlazi iurno).

TRECA POJAVA
Tri dana docnije (31 oktobra l9l0)
iekaonica na teliezni(koj stanici u Astapovu. Sa
desne strane vode velika staklena vrata na peron, a
levo jedna manja vrata u stan Sefa stanice [vana
Ivanovida Osolgina. Na drvenim kluparna dekaonice,
i oko jednog stola, sedi nekoliko putnika dekajuci
brzi voz iz Danilova: seljanke, koje spavaju
zabradenih glava, trgovdiii u ovdijim koZusima i jo5
dva tri pripadnika velikovaro5kih klasa, besumnje
dinovnici ili trgovci.
PRVI PUTNIK (iitaiuii iz nekih novina, najeda-
nput glasno): E, to je sjajno udesio! Famozna doset-
ka! Od toga starca tome se vi5e niko ne bi nadao.
DRUCI PUT'NIK: O demu se radi?
PRVI PUTNIK: Pobegao Lav Tolstoj iz svoje
kuie, niko ne zna gde. Skoiio usred noii, obukao
(izme i bundu i tako, bez prtllaga, bez opro5taja,
pobegao praien samo od svoga lekara Duiana
Petroviia.
DRUGI PUTNIK: A staru ostavio kod kuie. To
nije mala stvar za Sofiju Andrejemu. On mora vei
da ima osamdeset i tri, Ko Lri to o njemu pomislio i
gde veli5 da je otiiao'?

193
 It

PRVI PUTNIK: To ba5 Lele da doznaju oni kod

kuie i oni u redakcijama. TelegrafiSu sada po celom
svetu. Neko kai,e da ga je video na bugarskoj grani-
ci, drugi govore o Sibiru. Ali nesto sigurno ne zna
niko. Dobro je to stari udesio.
TRECI PUTNIK (mlad student): Sta kaZete?
Lav Tolstoj pobegao od kuie. Dajte mi molim vas
novine, dajte da sam proditam (pogledavii u novine).
0, dobro je to, dobro je to da se najzad reSio.
PRVI PUTNIK: Za5to je dobro?
TRECI PUTNIK: ZatiSto je nadin kako je Liveo
zna(io vei pravu sramotu, prema onome kako je
govorio. Dosta je vei bilo toga da ga gone da izigra-
va grofa i da mu laskanjem ugu5uju glas. Sada moZe
Lav Tolstoj da najzad govori ljudima slobodno iz
svoje du5e i daj boZe da preko njega dozna svet 5ta
se radi sa narodom ovde u Rusiji" Da, dobro je to,
blagoslov je to i ozdravljenje za Rusiju da je ovaj
sveti dovek nalzad sam sebe izbavio.
DRUGI PUTNIK: A moZe biti da sve to Sto ovde
brbljaju uopSte nije istina, rnoZe biti (okrete se i
gleda da ga ko ne sluia, i iapie) moZe biti da su to
stavili u novine samo onako, da obmanu svet, a ust-
vari su ga Sdepali i nekud otpremili"..
PRVI PUTNTK: Oni... svi oni k<rjima je bio na
putu, svi oni, Sinod i policija i vojska, svi oni Sto su
ga se bojali. Ima ih vei nekoliko, kojih je tako nesta-
lo reklo se da su otiSli u inostranstvo. Ali mi znamo
Sta znadi to inostranstvo...
PRVI PUTNIK (takode iapcuci): To bi vei
moglo biti"..
TRtiCI PUTNIK:. Ne, to ipak ne smeju. Taj
jedan dov'ek ladi je od sviju njih samom svojom
redju, ne, to rre bi smeli, jer maju da bisrno ga mi
izbavili svoj im pesnicama"

194
 PRVI PUTN I K (wiurb ano ) : P azite... cuvaj te se...
evo Cirila Gregorovi[a.". Brzo sakrite novine (Se/
policije Ciril Gregurovii poiavlit{e se u pwno"i uni-
fonni iza staklenih vrata sil perona. On se odmah
uTtucuie prema sobi :;qllt :;tanit'e i kuca na vrata.)
IVAN IVANOVIC OSOLGIN (ief stanice, izktzi
iz svoje sobe sa sluZhenom kapom na glavi): A, vi ste
to, Cirile Gregorovidr-r.".
Sur poltCIJE: Moram odrnah da s vama go-
vorim. Je li vam iLena u sobi'/
Sep s'TRNICB: Da!
Snf pClt,tCIJ[r: Onda bolje ovdel (Ohraia.iuci
se putnicima u oitrom zapovedniikom tonu); Brzi
voz iz Danilova tek Sto nije stigao; rnolim vas da
odmah izadete iz iekar nice i da odete na peron. (Sui
ustaju i iurncs se izvlaie napolie. Se| piliciie lefiu
stanice): Bai su stigle vaLne Sitrovane depe5e.
Upravo su stigle" tJtvrdilo se da ie l-av Tolstoj na
svome bekstur prekjule stigao kod svoje sestre u
manastir Samardino. Pcl nekim T.nactma nrerZe se
pretpostaviti, da irna nameru da odatle putu.ie dalje,
te od prekjrrcc policiiski agenti prate vrrzovc iz
Sarnardina u svitn pravr:ima.
Snp STaNICE: Ali objasnite mi, traiuika Cirile
"[a, Lav 'lblstoj,
Gregorol,i,)u, upravo zaito je sve to?
nije brrntcvnik, ta on je na5a dika, pravo blago za
naSu zerr.rlju. taj veliki dovek.
Snf" pOt-t(-llJB: Ali stvar"a vi5e nemira i opas-
nosti no cela ballda revolucionara. Uostalom, Sta tne
se tide, irnarn naredenje tla nadzirem svaki voz.
Medutirn, oni u Moskvi Zele da na5 nadzor bude pot-
puno neprimctiut. Stoga vas molim, Ivane lvanovidu,
da vi izadet* ua pcron umestct mene, jer rnene svako
pozna.je po uniformi (-'irn voz stigne izaci ce jedan
tajni polica.iac i saop(tili varn ita je primeieno na
pruzi. .la onda tti 'n,i:sl pr"rtsledttiem odnrah dalje.

195
 \

SEp STANICE: Ne brinite, bice izvrSeno.

(Sa ulazne strane iuje se kako zvono javlia da
voz dctlazi.)
SEF POLICIJE: Vi iete pozdraviti agenta
sasvim upadljivo, kao nekog starog poznanika, zar
ne? Putnici ne srneju da primete da ih nadziremo.
Nama obojici moZe samo da bude od koristi ako sve
ve5to provedemo, jer svaki izvestaj ide u Petrograd
na najviSe mesto. Tu moZe i neki od nas da upeca krst
svetog Dorda.
(Voz s tutnjavom ulazi. Sef stanice odmah poturi
kroz stuklena vratc napol.je. Posle nekoliko minuta
stitu vei prvi putnici, seljaci i seljunke s teikint kor-
pamo sa bukom i grajom kroz staklenct vrata. Neki
seda.itt u d:el1e6nisi, da se odmore ili ds skut,aju daj.)
SEF STANICIi (uptxla najedanput kroz vrata.
On uzbudeno vile na one ito sede): Da ste odmah
iza5li odavde! Svi! Odmah!.."
NAROD (zadutteno i guntla_iuci): Ama zaSto...
pa rni smo platili".. zaSto da se ne sme se<leti ovde u
dekaonici?'Ia mi samo dekarno na osobni voz"
. Snp STANICE (tleruii se): Odrnah, kaZern varn,
odnrah svi napoljel (Gura ih uktrbano napolje, onila
opet trli preffia ttratimu, koja iirom otvara.) Ovuda
rnolim, rivedite ovuda gospodina grofa!
TOLSTOJ (vodi ga Duian. s de^snn, a kcerka
.lasrz ^r lev,a. (Jluzi s nuporrsm. lzdigao je .jaku na
bundi, zamotuo ial rtko vrata, u iTsok se ysrinteutie da
ntu untotuno telo drhti od zime. Za njim se gurd pet
ili ic.tt o,soba).
Stll; STANICE (Strcma onima ito :;e gu'uju): Da
ste r-rstali rrapolju!
Gt.ASO\,'l: AIi pustitc nas... l\4i Zelrrno samo da
pomogncltro [,avu Nikolajevidu... hloitla malo konja-
ka ili da.jri...

196
t
Snp STaNICE (jako uzbuden): Ovde niko ne
srne da 1r6st 1'Sibm ik poti"skuje nazad i zakljuiava
stuklena vrata premo peronu," ali za "sve to vrente joi
se vidi kuko radoznala licu prolaze i zaviruju kroz
stakl_ena vrata.)
SEI.- STANICE (brzo.je zgrabi<t jednu ,stolicu i
stavio je pored stola): Da li Vaia Svetlost izvoli cla se
malo odmori i da sedne?
TOLS'IOJ: Ne Svetlost"." hvala bogu ne vi5e ...
nikad viSe".. SvrSeno je s tim (Obazire. se uzbwdeno.
Primecuje svet iza ,staklenih vrata): Dalje.." dalje s
tim svetom... hocu da sanr sam... uvek svet... da jed-
nom budem sarn.."
SASA fttoiuri premo,stoklr:nirn vratirna i brzo ih
zastire kaputima).
DLJSAN ('razgovura se, medutim, tiho sa iefo*
stunice): Moramo da ga odmah smestimo u krevet"
Dobio je u vozu najedanput naprad groznice, detrdeset
stepeni, boiirn se da slaLro stoji s njirn. Ima li ovde u
blizini kakva gostionir:a sa nekoiiko pristojnih soba?
SEF STANICIT: Ne, nema ni5ta! LJ celom
Astapovu nema nijedne gostronice.
DLISAN: Ali on mora o<Jmah u postelju. Iito,
vielite kako se trese. l\4oie da budr: (rpnsno.
Spft S t TNICE: N,leni bi to" razr.rine se, bila veli-
ka dast, rlir ovu 6r,'de mrlju s6bu ponudim Lavu
'lolstoju."" ;rli oprostite, orra je... tako siroma5na, tako
prosta.". slrdbena prostorija, prizemna, tesna.". kako
bi smen da tu smestim Lava Tolstoja.."
DUSnN: l..liita nr: mun, pre svcga fi]oramo s
njim po svakri corlu u postelju (Okreiuti se Tblstaju,
kaji set.li zo ,rk:linn.\(/1, "$e lt'*.cuc:i tt nag4lttm napadu
groznirc): (iospodin iei- stanicr: je tako liubazan da
nam-ie ponu<lio svrr-ju sol:u. Vi sad morate odmah da
podinete, suf-ra ticte '.rpr:t hiti :;asvim dili. pa iemo
modi da nastaviriro prrl.

t97
 .T

TOLSTOJ: I)a nastavimo put ?... Ne, ne, meni se

dini ja vi5e necu putovati... to je bilo mo.je poslednje
putovanje, ia sam vei na cilju.
DUSAN (hrabreci ga): Samo nemojte da se
uzbudujete zbog to malo groznice. 'Ib ne znadi niSta.
Vi ste malo nazebli - sutra cete se oseiati opet
sasvim dobro.
TOLSTOJ: Ja se vei sada osecam sasvirn
dobro.". sasvim, sasvim dobro... Samo noias bilo je
uZasno. Ne5to rni je do5lo na pamet kao da orri od
kuie mogu da podu za mnom. da me stignu i vrate
natrag u onu peiinu... a onda sam skodio i probudio
vas, toliko n-re je to uzbudilo. Na ceiom putu uije me
napu5tao taj strah, ta groznica, tako da su mi zubi
cvokotali.." Ali satl, otkako sarn ovde... Gde sam ja
zapravo?".. Nikad nisam video ovoga mesta. Sad se
oseiam najedanprit sasvim drukdije".. Sad me viSe
nije nirnalo strah... Ja mislim cia me viie nece stiii.
DUSAN: Sigurno neie, sigurno neie" Moiete
mimo da idete u krevet" Ovde vas niko neie naii.
(Njih dvo.je pomaiu'folsktiu da se podigne")
SEF STANICb. (pritazedi rnu): Molim vas da
izvinite, ja rnogu da vam ponudim sasvirn prostu
sobu ... moju jetlinu sobu .. A uroZda ni krevet ne
valja.." to.je samr: gvozdeni krevct... ali ja iu sve
udiniti, odniah iu telegrafisati ila rni se llrvinl voz()nl
pr-rial.jc neki clr"rrgi...
TOLSTOJ: Ne, ne, nista drugo"". ja sam 2iveo
boljc ncgo dnrgi i odviie dugrl! A sacla, sto gore, to
rni "je trolje! A da kako uminr seijaci?.". a zar oni ue
i
umiru tlohrrom smrcu?..,
. SASA: (pomuiuci mu clu idc): ttajtle r.rde, hajde,
slgurno sl um0ran.
T'Ol.S'iOJ (joi jedurytut zusta.ie): Ja ne znarn...
umoran sani, imaB pravo, ne5to me rr cetrom telu r.udc
dole. Vr:r;u)a sarn ultloran, a ipak ioi ne5tc' odeku-

198
f'

jem".. To je tako kao kacla je neko pospan, a ipak ne

moZe da spava, jer misli na neko dobro koie ga deka,
a opet necie da ga ostavi misao na san... Cudna stvar,
nikad se nisam tako osecao... moZda ima u torne vei
ne5to od umirania... Godinama i godinama, vi to
z,nate,ja sam se bojao smrti, toliko me bilo strah, da
nisam mogao leZati u postelji, da sarn mogao da
videm kao Zivotin"ja. i da se sakrivam. A sad, ona je
vei moZda u sobi, ona, ta smrt, i deka me. Pa opet ja
j<rj idem u susret bez irnalo straha.
(Saia i Duian pomaiu ntw do vrala.)
TOLSTOJ (zastaje na vratima i gletla u sobu):
Dobro je ovde, vrlo dobro. Malo, usko, nisko, siro-
ma5no, meni se dini kao da sam jednom ovo sanjao,
tako neki tudi krevet, negde u tudo"j kuii neki krevet,
u kome leZi iovek.." star, umoran dovek... Cekaj,
kako se ono zvao, pa ja sam o tome pisao pre nebo-
liko godina. Kako sc ono zvao taj stari dovek?... Sto
no je jednom bio bogat pa se vratio sasvim siro-
maian. i niko ga ne pozna.ie, i on se uvladi na krevet
pored peii... Ah, moje glave, moje lude glave... kakcr
se clno sarno zvao onaj stari 6ovek... ona^i Sto je bio
bogat, pa mu ostala samo ko5ulja na telu... a Zene,
koja ga je vredala, nema vi5e kod njega dok on
umire" Da, da, zrlamve(, zflam, nazvao sam ga, onda
u mojo.j pridi Kornejem Vasiljevidem, toga staroga
doveka. A u noii, kad je umirao, probudi bog srce u
njegovoj Zeni, i ona dode, Marfa, da ga vidi jo5
jedanput... Ali je dolla prekasno. On je leZao vei
sasvim ukoden, na tudem krevctu, zatvorenih odiju, a
ona ne zna da li ie joi liut na nju, ili joj je vei opro-
stio. Ono vi5e ne zna Sofija Andrejevna.". (kao da se
budi): Ne, Marfa joj -jc ime... ja sam se vei zabunio...
Da, ja iu <la legnern.
(SaKa i ie-f'slanit't,t,rxla gu dulje.)

t99
 .T

TOLSTOJ (ie.lu stanice): tlvala ti , strani dove-

ie, mi da.fe5 skloniSte u svojoj kuii, Sto mi dajeB
Sto
ono ito ima i Zivotinja u Surni... i do koga me je,
Korneje Vasiljevidu, poslao bog... (najedanput
sasvim uplaieno) Ali dobro zatvorite vrata, ne
puStajte mi vi6e nikoga unutra, vi5e neiu ljudi... da
budem s Njim sam dublje, bolje nego ikada u
Zivotu... (Sctia i Duian vode gtt u spavadu sobicu. SeJ'
.stantce za nj ima tiho zatvctrct vrata i skt ji zapan jeno.)
Q''leko iestctko kuca spolja na staklena vram. SeJ'
stanice otkljuiava. Ulazi uzbucleno ief policije.)
SEF' POLICIJE: Sta vam je rekao? Moram
odmah sve da javim, sve! [[oie li najzad da ostane
ovde, i koliko?
SEF STANICE: 'fo ne zna ni on, niti iko dnrgi.
To samo bog zna.
SIIF POLtCllJE,: Ali kako ste mogli da ga
smestite u jednu drZavnir zgradu? 'Ia to -je va5
sluZbeni stan, vi ne smete da ga ustupate nikome
stranom?
SEf SteNtCt-.: Lav ltilstoj mome srcu nrje
strary ni brat mi nije bliZi od n-jega"
SEt' POLICIJE): AIi vi stc bili duZni da najpre
zapitgte"
SliF' SIANICL,: Ja sarn pitao svojri savest.
Sgp pOt-tCI.lE: Kako liocere, vi to rlzirnate na
svo.ju grtrariu" Ja idem odmair da.javim... Straino je to
kolika odgovornost nroie na.jedanput da padne na
doveka! Kad bi dovek bar znao kako so oni na
visokom rnestu drie prcma'Iblsto.ju.""
Sf,p Sf nN iCE (vrto mirno)'. "ia mislirn t1a je ono
zbllja najl,iie rnesto uvek dchro rnislilo o'folstoju.
SF.l' POt,tc'.lJti (gledngo .rri snehivunjem.)
(Duirut I Ja^io izln:e iz soba pritvarajuii oprezno
vrat(.)
qFtr I)Ol,lCllJl-. {udr;ljult, se iurrn.}

200
I
i
t,

I
SEt STANICA: Kako ste ostavili gospodina
grofa?
DtiSAN: [-eZi potpuno mimo - nikad nisam
video rnirnijeg lica. Ovde konadno moZe da nade ono
dega mu ljudi nisu pruZali: mir. Po prvi put je on sada
sarn sa svojim bogom.
SEI" STANICE: Oprostite mi, .ia sam prost
6ovek, ali meni srce drhti, ne mogu da shvatirn kako
je rnogao bog da na njega navali toliko patnje, pa da
Lav Tblst<lj mora <la beLi rz svoje kuie i da umire
ovde u moj<rj jadno.l nedostcrjnoj postelji... Kako
mogu ljudi, ruski ljudi, da raz,ore tako svetu du5u.
Kako rnogu iita drugo, nego da ga vole sa stra-
hopo3tovanjenr. .
DUSAN; l-lpravo oni koji vole velikog doveka
stoje deskr izniedu njega i njegovog zadatka, te on
mora da najdalje beZi od onih ko.ii su mu na.ibliZi.
Dogodilo se, kako je trebalo da se dogodi: tek -ie
ovakva smrt dopunila i prosvetila njegov Zivot,
SIlt' S'IANICE: Pa opet... mcrje srce ne tloZe i
neie da shvati da je ovai covek, ovo blago na5e ruske
zer:llie. nrorao da pati zbog nas ljudi, dok smo medu-
tirn mi sami provodili svoje vreme bezbriZno.." Tu
ioveka mr.rra da bude sticl i 5to diSe.
nLlS,q.N: Nemoite ga Zaliti, dragi dobri dovede,
neka mlitava i niska sudbina ne bi odgovarala nje-
govoj verliiini. Da nije patio zbog nas ljudi, Lav
T'olstoj ne hi nikada posta,o onirn Bto je on danas za
cr:lo i:ovedanstvo.

201
 -;

BORBA ZA JL)I,NI POL

Kapetan Skot,90'iirine, l6 januara l9l2

Borba za zemuu
Dva<leseti vek gleda na jedan svet koji vi5e nema
tajni. Ispitane su sve zemlje, izbrazd.ana su i najdalja
mora. Krajevi koji su pre "lednog ljudskog veka jo5
blaZeno dremali slobodni u svojoj bezimenosti, sluZe
sada kao robovi potrebama F)vrope, a parobrodi vei
idrr ka izvr,rrirna Niia, koji su z,adugo traZeni
Viktorijini vodopadi, koje je tek pre pola veka
ugledao prvi [lvropljanin, sad poslu5no melju elek-
triinu snagu; poslednja divljina, Sume reke
Amazonke, prose,5ena .je. Prekiuut je i deviianski
pojas zemlje'l'ibeta" Mesta gde su stajale rcdi ,,terra
incognita" na starim geograf'skim kartama i glotrusi-
ma, sada su ispunile svojim crteZima znalacke ruke;
dovek dvarlesetog veka poznaje planetu na kojoj Zivi.
Vei u svolrl istraZivanju volja neprestano traZi nove
puteve, da zaroni dole u fantastiinu ta.jnu morskih
dubina, ili gore r-r treskrajni vazduh. Sada vei izlecu
da se takmice deliine lastavice, aeroplani, i diZu se
do novih visina i novih daljina,,ier jo5 samo ita nebu
ima neutapkanrh staza, otkakcl je zemlja postala za
ljudsku radoznalost nerplodnom leclinom bez tajni.
Ali ipak je jedna, posleclnja, zagonetka joS do u
na5e stolece Cuvaia oti ljudskog pogleda svoje
devidanstvo. L)va siiu5na mesta svoga inade
razrovan(ig i izlnudenog tela saduvala je ona od
pohlcpc svcrjih rodenih sfvoren"ja: Ju2ni i Sevemi Pol,

242
kojr stoje na kidrni njcna tela. te dve skoro nesfvarne,
neopipljive tai'kc oko l.ar.jih sr-'vdi njena osuvina hilja-
darna godina, njih ie Zomlja oduvala jo5 diste i
neoskvmiene. Nagourilala.jc bedenre ocl leda ispred
svo.je poslednje tajne i protiv tih pohlepnika postavi-
la kao i;uvara vr:ditu zimu. Mraz i bura ograduju pri-
iaz neprik<)sl)oveno" Ui,asi opasnosti plaSe -iunake
preteci inr smrtiu" Samo sunce moZe onakn iskosa da
poglcda u tu zatvorcnu slbru, ali ljudsko oko nikarla.
Hkspedici.ie su sc nrzalc .jedna za drugom kroz
vekovc. Nijedna nile stizala do cilja. Pune trideset i
tri godine podivao je negde, i tek ie sada otkriven, u
staklenonr kovccgu od leda, leS Andrea, najhrabrijeg
merlu hrahrima. koji jc hteo cla u balonu preleti preko
pola i viis se nije vratio" Svaki-juriS slamao se o blis-
tave zidove leda. I{iljarlama godina, sve do u na5e
rlane, sakrivala ji: 7.eml_ia svo.je licc poslcdnji put
pohedujurii sh'asti svo.iih stvorenia" Nf eno nedirnut<r
devicanstvo prkosilo je radoznalosti sveta.
No mladi dvadeseti vck neslrpljivo pruia svoje
rukc-': u latroraturijama je iskovao novo oruije,
1:ronaizro novc oklope protiv opasnosti i Sto "ic ulagao
vi5e napor;I, sve lnu !e poZuda hivala veca. On hoie
da rlozna potpunu istinu. Vcc njegova prva decenija
ieli da osi'riji tlno Sto nisu mogle da postignu hiljade
godina ilrij nlegil. IlraLrrosti pojcdinaca pridmZila se
utakmicil rir:rr:ija. Ne hore se oni samo za Pol nego i
za zaslavu koja t1e prva da se zaleprSa natl novom
zcnrljonr: lrrnvi krst;r(ki rat rasa i naroda pocirye
prcrna ouolllc nrr:strr si,ete i:eZnje. Juri5 se ponavlja
sa svih kontincnaf a. L'cvecanstvo je vei nestrpljivo,
ono zna da sc r;rtli o posiedn joi tajni nai.;tr1 iiv<ltnog
prostora" Iz Ainerr"ikr-' sc onllapr Firi i I(r.rk protiv
Sevcrnog ['ola. a r):t lr!.t zrrpior,i$c rive iutle: jeclnom
zapovcda N'^rrveZariirr l\rrinrrrl;r*rr. a rlnigorn jedan
[lnglez. k:rpctan Skot

203
 !

Skot

Skot: nekallav kapetan r,nlil,;ske nti)marice" Ne

kakav" Njcgova triografi.ja identrcna je sa njegovinr
sluZbenidkim listorn. Slu2io jc na zadovr:ljstvo svo-
jih predpostavljenih, zatiin je ui:estvovao u Sekleto-
novoj ekspedicif i. Nr po dernu u njegovorn vladaniu
nije se mogao nasluiivatr neki naro0iti junak -- heroj.
Njegovo lice, kako se vidi iz tbtttgraiije, to.ic lict
kakvo iniaju hiljade l'ingleza, desetine hiljacia, ener-
giino, bez igre mi5iia, kao da ser zarnrzlo od unutra-
Snje energije. Oii, sive kao d:elik, usta nepomiino
zatvorena, nigde rornantidke crte, nigde trleska
vedrine na tome Iicu, koje,1e cckr sagradeno od same
vnlje i praktldnc pameti. N.jc:gov rukopis, to je ma-
ko.ji engleski nrkopis, brz i siguran, lrez senke i
kovrdZica. Njegov stil:-iasan i pravilarr. usvaju svo-
jom stvamoSciu, ali bez rnaSte, kao kakav izvesta.j.
Skot piSe englcski kao lacit larinski, takorecii u
neugladenim kvaderilr:a. ()seciiite il r]"Jcll'nl doveka
koji ne zna za sn(,vc. tanalii:ara stvarnosti, clakle
pravog doveka engleske rase, korl kcrje se iak i geni-
jalnost zbija u kristalni oblik ispuniavanja.jedne vise
du2nosti. T 1 Skot postrijar: .ic l,ei sto put;r u
entrileskoi istorrji" On je osvojio [r'rdi;rr i hczimena
"je naselio Atiiku i t_rio bitke
ostrrya u Arhipelagu_" on
protiv sveta uvek sa istom qlt)zdcnurn ilr.:rgi,jum. sa
istorn kolektivnorn sr,cs,;.ju, sti isfinr hladni;t, rezer-
visanirn ircent.
Alr ie ta vclja brla sva od r*clika; tu se oscialo ioS
lPrc rrycgova potlviga Skot horlc da dor,,r"si ono Sto je
Seklcton zapoceo. Oprcrna ekstrrcdiciirr, ali srcclstva
nisu tkn,ol,jna. 'trb lr)u nc strl(-.tu, on ifivuje svtlc
irnanje i zarltrzrrjc sd, srgrlrilr) u sr,,trj uspeh Mhda
Zena rnrr ptiklanla sina, ali oil, kao Ilektor. ne okleva
da napuslr r\rrrlroruahn " l-)byt.tt s,: rial:rzc prijatelji i

204
 pratioci. Nikakva zemaliska sila ne moie vi5e da
slomi tu volju. ,,'I"'erra norva"zove se dudna larJa koja
treba da ih odveze do ruba mora leda. dudnovata, jer
ima na sebi dve vrste oprenle: to .ie upola Nojev
kovieg pun Zivih 51v6v1sn-ia, a onrla opet i modenra
laboratorija sa hiljadorn ittstrumenata i knjiga, jer je
trebalo poneti sve Sto je doveku potrebno, te hr i du5i
u torn praznom, nenaselienom svetu. Ovdc se nalazi
dudnovato zajedno primitivno orude pradoveka sa
rafin<lvanom rnodernom komplikovanom opremom.
Pa i izgled celoga preduzeia ima dva lica kao i sam
fantastidni brod: jedna avantura, ali ipak proradunata
kao posao; jedna smclost, ali sa svom ve5tinom
opreznosti - jedan beskraj tadnih speciialnih izra(u-
navanja, prema ioS silnijem beskraju sludajnosti.
Polaze iz Irngleske prvog juna 19l0 gocline. LJ
tirn danima blista se anglosaksonsko ostrvo" Sodne i
zelene livade cvetaju, toplo i sia-ino sunce leii povrh
sverta bez magle. Potresno oni osecaju kako inr nes-
ta.je kopna ispred odi;u, jer svi zna.lr-r. svi, da se na
nekoliko godina, na mnogo godina, neki rnoida zau-
. vek, rastaju sa toplotcurt i sa suncem. Ali na dt:lu lade
lepr5a engleska zastava, i oni sel te5e pri pomisli da ih
prati jedan svetski simbol prema tlltotttr ioi .iedi-
nome kra-irr neosvojene zenrlie

Llniv e rs i ta,s an I 0 rct i ca

Posle krarlcg otlmora na Nju Zelandu oni sc u

januaru iskrca.iu kocl Kap l.rvansa, na ruhtt veditctg
leda, i podiZu kucu za zimtivanie. I)ecemhar iianuar
tamo su letrli n.rcscc:i, ler tatla jedini put u godini
sunce preko clana siia nekoiiko iasova u helnnt, me-
talnom nebri. Zidr)vl ritl rtd dl-veta istt,'sani, lrpravo
kao kotl preciainiih *ksl',ctiit:r;a. ali se unltfla oseia

245
 ;

koliko je vreme napredovalo. Dok su njihovi

prethodnici onda sedeli u polumraku, kraj Skiljavih
smrdljivih svetiljki napunjenih kitovim uljem,
umorni od svojih sopstvenih lica, iznureni monoto-
nijom dana bez sunca, imaju ti ljudi dvadesetog veka
ceo svet, svu nauku u minijaturi izmedu svoja detiri
z.ida. Jedna acetilenska lampa sipa belo, toplo svetlo,
kinematografi im dodaravaju slike daljina, projekcije
tropskih scena izblaLih predela, jedna pijanola pruZa
im muziku, gramofbn, ljudski glas, a biblioteka zna-
nje njihova vremena. U jednorn odeljenju kucka
maBina za pisanje, drugo sluZi kao mradna komora u
kojo-j se razvijaju kinematografbki snimci i snimci u
bojama. Geolog ispituje kamenje u smislu njegove
radioaktivnosti, zoolog otkriva nove parazite kod
uhvaienih pingvina, meteoroloSka promatranja
izmenjuju se sa fizikalnim eksperimentima; svakom
najednom je odreden posao za sve tnesece mraka, i
.jedan raztrorit sistem pretvara usamljeno istraZiva-
nje u za.jednidko udenje. Jer ta tridesetorica ljudi
svake veceri drZe predavanje sred santi i arktidkog
r:.traza, svaki nastoji da svoje znanje saop5ti drugima
i u Zivahnoj izmeni miSljcnja zaokmZuju se njihovi
pogledi na svet. Naudna specijalizacija napuSta ovde
svoju oholost i trali sporazumevanje u zajednici.
Llsred jednog elemetarnog prasveta, sasvim usamljeni
i takoreci van vremena, izmenjuju tu tridesetorica
lfudi medusobno poslednje rezultate dvadesetog
veka, i ovde ne ostavljaju tragove samo dasovi, negcr
i sekunde svetskog dasovnika. Dirljivo je ditati kako
su se ovr oztril.jni ljudi umeli da u meduvremenu
zabavljaiu na dan boZiinjeg drvceta malirn Salama
,,South Polar 'I'imes"-a, Saljivog lista koji izdaju,
kako se koiekakve sitnice, naprimer - neki kit koji
tzroni, poni koii se spotakne, pretvaraju u doZivljaj,
a s dmgc strane" neSto r.eliko '_ kacl Sto je blistavo

206
 polarno svetlo ili rriasni mraz, ili gigantska usamlje-
nost '- prefvara u neilo svakodnevno i ohidno. U
meduvrernenu oni pokuSavajLr male prcldore. I'}roba.ju
svoje automobilske saoni(:e, ude se skijati i clresiraju
pse. Oprema-iu jecino skladiite za veUko putovanje,
ali lagano, sasvim lagano, lislaju se daturni kalendara
do leta (u decernbnr), koie ie irn knrz ledene sante
doneti jednu ladu sa pismima od kuie. Da bi
odvrsnuli, oni u rnalim grupama jo5 i sada, usred
na ljuie zime, pokuiavajn vi5eclncvna putovanja,
probaju se Satori, ui:vriiuju se iskustva. Sve im ne
uspeva. ali irn upravo teikode uliva.ju novu hrabrost.
A kada, prem.oreni i promrzli" dolaze natrag sa svo-
jih ekspedicija, cloiekuie ih klicari.jo i sjaj toplog
ognji5ta" i ta mala uqodna kuda na 77 stclpenu Sirine
izgleda im pnsle vricdrrevnih liSavania kao
najsreinije boraviSte sYeta.
Ali .ieclnoga dana vrati se sa zapada .jeclna eks-
pedrcija i n"jen izve5taj ubaci t;riac u kuiu. ()ni su na
svorn putovanjri otkrili Amundzc:nov ziurski stan.
Odjedanput Skot doznaie da inr osim rnraza i opas-
nosti ineko drugidovodi u pitanjc slavu t1a jc kao prvi
otkrio jogrinastu tainu Zcrnljc: 1o je Amundzen,
Norveianin, {)n na ktftiprenrerava udalienost i iz nje-
govitr reriaka oseia s* trcpet uiasavania. kad"je prime-
tio, da jc i\rnunclzenov zirrski stan za I l0 kilornetara
hliZe post;rr.fen polu nego rryegov. On se uplaiio, ali
zbc-rg togn nijc klonun cluhrttn" .,Napretl u slavu moje
otadZbrnc!" trtorclr on zapisuie u svoj drrevnik.
Jcdan it:riirri put pojavljujt; se to intr: Arnundzen
na stranicarnir nicgovri dnevnika. I posle toga viSe
nijedanput. Ali oseia ser: nadvila sc od toga dana
senka strahov;rn;u nall tu usitrnljcnu, zaledenu kuiu.
I od sad ncma viic rri jcchroq sata a dn ovo irne niie
[r!aiilrr s;111 it'tr.,ry Iillt.l"l1]\'il i;tYu-
1-1

207
 !

Poluzak prema palu

Na jednu milju od kolibe, na rizviSici sa ko-je se

vrSi posrnatranje, stalno se smenjuje straZa" lu je bio
postavljen jedan aparat, saril nil strrno.j humci, slidan
topu uperenom protiv nevii{ljivog neprijatelja, aparat,
koji je trebao da zabeleii prve po.iave toplote sunca
koje se pribliiavalo. Danirra oni nestrpllrvo dekaju
njegovu pojavtr" Vei se u relleksima jutam.jeg neba
predoseca"ju dudesnc sja-jne boje, ali se okrugla ploda
jcrS uvek ne irdize do horizonta. Pa ipak i to nebo.
ispunjeno nragidnom svetloicu blizine sunca, ta
predigra ods-iaja, zagreva ncstrpijive. Konadno za-
zvoni telefiin otud sa vrha hrcZultka ovamr: prema
usreienim: srrnrt: je sinulo, prvi pr.rt posle toliko
meseci ono je za j*cian sat izcliglo sioiu glavu n zim-
sku no,i. Njeguv qiei "ic sasvirn sl;;b, sasvim hledu-
njav, jedva da .je r-lrogao da inalko oTrvi letleni vaz-
duh, jedva tla su njegtrvi treileravi talasi nrogli da iza-
zor,r-r iivlje pornerilnjc u aparatu_ ali-ic rrec i sam pri-
zar prtltro osi:ca-j srede. (iroznicavo se ekspedicija
opre[ra, rla ptttpuno iskttrr:;ti ono malcl vremena,
svetla, prolc;e, leto i .jrsen u -;erlnolrie, a kojc bi pcr
nziiem raznelenorn shl'ataniri uslova iivota jod uvek
znadilo sviri:pu zirnu. Napred zu-jr: autorrlohilskc san-
.ke. Iz n-jih sankc sa sibirskim ponijin'ra i psinra" put je
prcdostroZnu podr:llcn u poictlin* etilne, na odsto-jan"ju
ocl svaka dva dana puta porlile sc prr ictlno -qkladi5tc,
da se u njinta zit [rr]vratak sili'trr.,a rczervilit odeia.
irran;r i 5to .je najvriinile. pcrroloun]. kondcnzovana
toplota u treskrajnt4 hhi{noci. Zaiedno polazi ditava
deta, da bi si: posfel')cn{} il n:alinr grupama vraiala
ttatrag, dii bi ss na l.ri nli(:rn pusk-:drrlrij nraloj grupi
izabranili osva,jaca trxrl;r, ostavila ntaksimaina zaliha,
najodmolrriic tivotinic z:r vrrirr-r i naf holje sankc.

:0,\
 Plan je majstorski smiSljen, ita viSe i nezgode su
bile u pojedinostima urlapred prcdvidene" r\ to nije
izostalo. Posle dva tlana puta slorni5e se sanke i
ostaviSe ih na puru da leZe kao nepotreban teret" A ni
poni se nisu bog zna kako driali, kako se moglc i
odekivati, ali iznemogle Zivotinje koje su usput
rnorale da budu pobijene pruiale su psirnil riotrrt-
dollu toJrlu hranu, koia in-r snaZi fu1v i pa.v"ii1fi3vn
energiju.
Prvog dana meseca noverrnbra 1911 polaze oni u
pojedinadnim gruparna" Na slikama se vidi ova tucl-
novata karavana najpre od trideset. onda od dvade-
sct, pa onda od deset i na kralu samo od pet ljurli,
kako putuje kroz belu pustinju ovog mrtvog prasve-
ta. Naprecl uvek .iedan dovek. zatnotan u krzno i
Salove, jedna divlja, r,arvarska spocloba, koioj samo
brada i odi vire iz otrotada. Ituka u krznenoi rltkavi-
ci drZi za ular ponija, koji vude svo.ie te5ko nato-
varene sanke, i za n-iirn opet jedan drugi, u istoi otletl:r
i istog drt,anja, i za njirn joi jerlan, rlvacleset crrrlh
tadaka u povorci kroz beskra.jnu, zaslcpi.lrriurir,r
belinu. Noiu se oni zarivajrt u Satore, prave *c ltasit'i
od sncga prerna pravcu vetra, da bi zaltitrii ptlniie" 'r
ujutru se opet polazi na monoton i oia.ian pltt, kro;:
ledeni vaz-duh koji prvi put posie hiljada godrnr
udiie dcvek.
Ali sc hrige sve vi5e umnoZava.ju. Vreme jc stal-
no ostajalo lose" umi:sto uxetrdt:sct kilonretara (esto
su mogli da prevale samo trudeset, a sr,aki irn je dan
bio dragoc*n, olkad 2naju cla ncko nevitlljiv tt toi
usamljenosti s clnrge strano hrli prcma istorn ciljlr.
Svaka malenkost trtrastt orvdc clo pravc opasrtt,ritl.
.leclan je pas pobcgrto. i,:cl:ur poni neie da jede sve
to zadaje Lrrigu. icr ovrlc. u santotnoj pustirrji, vreri-
nosti sc tako slraino nrcttlnf u" Ovde je sval<a stval'
potrehna za Livttt nl lttliitrlc prrta vrednija. ifaviit:

,? {.}t i
 a

ona ie nenad{)knadiva. Od detiri kopita jednog

jc,diriog ponija mo7da zavisi besmrtnost, a
naobladeno nebo sa burom moZe zauvek da omete
neko delo. Osim toga po,Ie da popu5ta zdravstveno
stanje ljudstva, jedni su dobili sneZno slepilo, drugi-
ma promrzoSe udovi, poni postajahu sve iznureniji,
.fer im se hrana mora prikraiivati, i na kraju, upravo
pred lierdrnor lllecerorn, sasvirrr klonu5e" Valjalo je
izvrSiti tuZnu cluinost i pobiti ove valjane Zivotinje, s
kolinra su se ovde u samoci i stoga uvek zajedno
kroz dve godine bili sprijateljili, te ih je svako po
imenu znao i stotine puta zasipao neZnostima. Tb
tuZno mesto nazva5e oni ,,Logorom klanice". Jedan
deo ekspedicije odva.ja se na tont krvavom mestu i
krcie natrag, ostali se sada priprema-ju za poslednji
napor, za grozni put preko gleOera, preko opasnog
leclenog trcdema kojim se pol opasao i koji moZe da
raziiijc samo 2:rr slrastvcne ljudske vol!e.
Si,e ogranicenija biva rryihova sposobnost kre-
tan.1a, ier se sneg ovde llretvorio u zrnaste ljuske, vi5e
sc sarikc no nrogu da klizaju, nego se moraju luii.
l'vr"di lcrrl sece sanke, kod koradanja stvaraju se rane
po nLrgama nd sitn*g leclenog peska, ali oni ne
pogru5ta.ju. IJana "]U decemhra stigli su na osamdeset
i sedinu paralelu, do Sekletonove najdalfe tadke.
{)tl;lude rnora poslednje odcljenie da se vrati: samo
pdtoric?r odatrianih srne"ju do pola" Skot bira liude.
Ostali u(r srnoju da se protive, ali im je pri du5i te5ko
Sto rnr:ra"in" iako su tako nadonrak cilja, da se vrate i
saputnlcirn:r pr*puste slavu da su prvi videli pol.
Ipak,, [,oi;l-:a lzbora je pala. .loi jedanput stisnu5e
ledni rlr"rrgima nlke, rnudeii se rnuiki da prikriju
siioje rirhuri*n1*. Jada se grupa rastavi" I)ve male,
rna,iusrru g:uvorl;e vuku se, jedna prema jugu, prema
ri*pozllii{{iiii, drLrga pl"clna severu, natrag u otadZ-
binu. hli,lrrf;;rtari{) sc opct ohazini i oni s ove i oni s

.;: l0
one strane, dajoi poslednji put osetc prisustvo neko-
ga Zivog i prijateljskng" I najzad iSi:oze i posledn"ii
lik. Usamljeni, oni se vuku dalje u nepoznato, Jlet
izabranika za poduhvat: Skot, Ots, llauers. Vilson i
Evans.

Juini pol
U ovim poslednjim danima pribele5ke su sve
nemimije, kao plava igla na kompasu podinju i one
da drhte u blizini pola. ,,Kako to beskra"jno dugo
traje, dok nam se senkc lagano oko nas okreiu,
promiduii se s desna pred nas, a onda opet ispred nas
nalevo klize." Ali za to vrcme: svetluca nada sve jas-
nije" Sve strastrzenije beleZi Skot prevaljena otlsto-
janja: ,,Samo joS 150 kilornetara do pola, ako ovako
potraje, nciemo izdrLatl'. 'fako se vec javlia z,atr$)r"
A dva dana kasnije: ,,JoS 137 kilonretara do pola, ali
oni ie nam gorki i teski biti." Ali tacla iznena<tra novi,
pobeclonosni ton: ,,Samo jo$ 94 kilornetra! Akri tra5 i
do njega nc stignemo priii derno mu rJavolski trlizu""
Dana l4 januara nada se pretvara u izvesnost: ,,Jo5
samo 70 ktlometara. Cilj "ie pred nanrzr!"'A sletleceg
dana likovan je iz beleZaka "joi svctli.ie plamti, skorct
kao veselost: ,,.loS samo tridavih 5(l kilornelrira, mi
moralno tamo doci po$trl-Jtuto!'" lz tih krilatih r*<ia-
ka oseca st do u dno duie kakrl su irrl se Zilc napele
od nacle, kako sve trcl;eri ird otekivanja i ner,trpllenia.
Plen je blizu. vcd se ispruZaju ruke za por;lednlom
tajnom Zenlle. Sattto 1o( icrlun poslctlnji :,arrrah i
biie se na ciliu.

2!!
!
.:

l6 januar

,,{.Juvi$mno raspolofenje" beleili dnevnik. LJiutro

sm pmffi[i rmmijffi nsgo obidno, nestrpljenje ih je isteralo
xx xajfltemvih vreia ua $pavanje, da Sto ranije ugledaju
sfirmfumvftm tepm tajnu. Do podne su petorica neustra-
ffiivita prmvmlinr 14 kilometara, u vedrorn raspoloZenju
strmpm.$m mxri kroz mrtvo belu pustinju" Sada se cilj
viffim ffiffi ffiiffiffm proma$iti, skoro da je vei udinjeno za
{k*vm#mmstvm presudno delo. T.{ajednom se jedan od
dmxgmvffi, ffiauers, uunemiri. hljegovo vatreno oko
ffvrsts) se upitrjilo u jednu rnalu, tamnu tadku na
ergx-mumrNmj srem#moj ravnici" On se ne usuduje da
$-skm#m svctju swmnju, nli svima vei drhti u srcu ista
strmffiram mismcl, da-tm saffiTo ljudska ruka ovde mogla
c{m pmmmetr{ putokaz" f}omiffi}jaju ss da jedan drugog
q*mirm. ffimi govore sebi onako kako je Robinson
tmffim stmpe rea ostrqruI uzalud u podetku hteo da smatra
sverjflsatm mfrora da je to neki komad leda ili neki
rmfTm$<s" tdffirvi imm sve drhte dok se prirnidu i jo5 uvek
pmkxffimvmju da se mmdusobno zavaravaju, makoliko
vmi svi dmhrm zna1lt istinu: da su Norvei,ant, da je
' Affi?urrndzmrn stigan pre njih" lJskoro se razbtla i
pmsflmdxaj& sLustmja o krutu dirqenicu, o jednu crnu zas-
fiffivffi, kmjm jm visoko izdignuta na stub napravljen od
. mmm$cfl iummen ffagova nedijeg tudeg, tr&Pu5tenog
"flmgmrnffitm frmgova sanki i rnnogih pseiih Sapa:
je ovde logorovao. Ostvareno je ono
Ar:uatx.xue$zmn
xamdcpkqr#{vm u dove*amstvu: Zemaljski Pol, rnrtav
lerqlm h{[jmdm godima, kroz hiljade godina, motda od
vry3kmdm xftffisegXedam ljudskim okoffi, sada je u jednom
m*mlmkmttx" vrffirmen& xa ciglo petnaest dana otkriven
e$vm puntm e ti drugi su oni - zakasnili samo za iedan
jmrsaxn{ ffi}ffise# od omCI miliona rneseci; drugi u
ffqlv,m#m$:xsfrvm, w& koje prvi znadi sve, a drugi ne zna(i
sliffiCm" [-]zmtud dakle svi napori, smeBna sva li5avanja,

212
. i.i

lude nedelje, meseci, godine, nadanja. ,,Sva, sva

muka - demu?" pi5e Skot u svonne dnevniku. ,,I{i za
Sto no za snove, kojima je sada do5ao kraj.o' Suze
nam naviru na odi, i pored premorenosti oni po noii
I

ne mogu da spavaju. ZLavoljni, odajni, kao osudenici

nastupaju oni posle&Ui mar5 prema polu, koji su,
mislili kli6udr,uzeti na juriS. Nijedan ni ne poku5ava
$a
drugog teS!, bez redi oni se vuku daljg. I.{? dan 18
januara stiZe kapetan Skot sa svoja detiiri druga na
pol. Fo5to rnu diryenica da on nrje prvi ne moZe vi5e
da pornuti pogleda, on sarno zarnudenirn odima oseia
Zalosnu sliku predela. ,,Nidega ovde nema da se vidi,
nidega Sto bi se razlikovalo od jezovite monotonije
postrednjih dana" to je ditav opis, koji Robert F.
Skot daje o juZnom polu. Jedina neobidnost koju su
fu otkrili nije prirodna poj av1 nego potide od ljudske
neprijateljske ruke: Arnundzenov Sator sa norveskom
zastavoffi, koja se drsko i pobednidki radosno leprSa
na osvojenom bedemu dovedansf,va. Jedno pismo
konkvistadora leka ovde upudeno na onog nepoz-
natog drugog, koji ie posle toga doii na ovo rnesto,
. sa molbonn da pismo otpremi noryeskorn kralju
Hakoou, Skot se prihvaia da tu krutu duZnost vemo
ispuni: da bude pred svetom svedok za tude delo,
kome je on samo Zarko teZio.
TuZno istako5e oni englesku zastavu ,,kasno
prispelog Junion Dieka" pored Amundzenovog
znaka pobede. Tada oni ostavi5e ,,nevemo mesto
svoga dastoljublj a" a hladan vetar krene za njima. Sa
prorodkim podozrenjem beleZi Skot u.svoj dnevnik:
,,Grozim se od povratka."

213
t

Slom

Na povratku su se opasnosti udeseterostrudile.

Na putu prema polu upravljatri su se po kornpasu.
Sada su kod povratka, osirn toga, morali da paze da
ne tz,gube svoje sopstvene tragove, da ih kroz (itave
nedetrje ni jedanput ne izgube, da ne bi skrenuli od
skladi5ta, gde ih deka, hrana, odelo i toplota, aku-
mulirana u nekoliko galona petroleurna. Stoga ih
obuzima nemir kod svakog koraka, kad im sneZna
vejavica zaslepi odi, jer svako skretanje s puta vodi
pravo u sigurnu srnrt. Osim toga, njihovim telirna
nedostaje i ona sveZina koja je bila neutro5ena pri
prvom marBu, kada su se zagrevali hemiskom energi-
jom bogate ishrane, toptrim stanorn svoga antap
ktidkog stani5ta"
I joS ne5to: delidno pero volje popustilo je u nJi-
hovirn gnrdima" Pri nastupanju njihova se energija
delidila nadzernatrjskom nadom da oni u sebi nose
radoznalost i deZnju jednog celog dove[anstva.
Naddovedansku snagu davala im je svest o njihovom
besmrtnom delu. Sada se oni ne bore ni za lta da za
svoju glavu, zd svo.ju telesnv) za svoju smrtnu egzis-
tenciju, z,a jedan beslavan povratak, koga se njihova
unntra5njost rnoZda viSe boji nego Sto za ryirn Zudi.
Stra5no je ditati bele5ke iz tih dana. Vreme je
bivalo sve nepovoljnije. Zima je nastupala ranije
nego inade i mekani sneg lepio im se za cipele kao
kora i kao da su irn koraci uhvaieni u gvo hda, a zima
je satirala umorna tela. Stoga je uvek zna(Llo jednu
rnalu radost kad bi posle vi5ednerrnog lutanj a i zastaj-
kivanja opet prona5tri jedno skladi5te, svaki put se
tada iz nlihovih redi oseia novi kratkotrajan plamen
samop ouzdanja. I ni5ta ne prikazuje velidanstvenije
du5ermi hero\zam ovih nekoliko ljudi u dudoviSnoj
usamljenosti, kao naudnik Vilson, koji dak i ovde, zd

214
 I
,' -,ai
) t
#ijf*-ry
.'
i'
II
:i
l

dlaku daleko od snnrti, produhuie svoja naudna pos-

matranja i na svojim sopstvenim sankama pored
svega potrebnog tereta vude jo5 Sesnaest kitrograma
retkih vrsta kamenja.
Ali malo pomalo podleZe ljudska srdanost pred
nadmoinom prirodoffi, koja ovde neumoljivo i kroz
hiljade godlna Eelidnom snagorn podiZe protiv
petorice odvaZnih sve site propasti, hladnoie, zime,
Snega t vetra. Odarmo su im vei noge oderane, a telo,
nedbvoljno zagrevano negda5njim toplim obrocima,
ostrabljeno, podinje da izdaie. Oni sa uZasom jednoga
-primeti5e
dana da Evans, najjadi nnedu njirya,
najedanput po6inje da izvodi fantastidne stvari. On
na putlr izostaje, neprestano se tuhi na stvarne i
uobiailenenevolje: sa grozom oni uvide5e iz njegovog
neobidnog govora, da [e nesretnik usfed_ Flda ili
uZasne patlrie poludeo. Sta da rade s njim? Ostaviti
ga u ledenoj pustinji? A s druge strane, oni moraju
6ez odgadanja doii do skladi5ta, inade Skot sam
jo5 oki6va O* zapiSe pravu red. U jSd* ?,*t po
ponoii, 17 febru ara, urnire nesredni oficir tadno na
. dan hoda od onoga ,,logora-klanice", gde prvi put
nado5e bogat obed od mesa njihovih poniia, poklanih
pre meseC dana. Oni sada nastavi5e putovanje u
detvoro, ali, eto nesreie! Sledeie im stovari5te prire-
di gork o razodaranje. {-J njemu je bilo prennalo ulj &, .&
to znadi: morali su da ekonomi5u sa onirn Sto je
najpotrebnije, sa ogrevoffi, da 5tede, toplotu, jedino
orufie protiv zime" Ledena,' obeshrabrena budenja
usreh burne noii, a joS jedva irnaju snage da na noge
navlade cipele od klobudine. Ali oni se vuku dalje;
jednome od njih, Otsu, vei su promrzli prstina noga-
ma. Vetar duva o5trije nego ikada, & u sledeiem skla-
di5tn, 2 marta, ponavlja se svirep o razodaranje: opet
su naSli prernalo goriva

215
\

Sad se vei zabrinutost uvladi i u same redi"

Oseia se kako se Skot mudi da uZasavanje u sebi
zadrLr, ali svaki das prodire krik odajanja jedan za
drugim l<roz njegov toboZnji mir. ,,Ovako ne sfire
datrje da ide'u, ili ,,Nek nam je bog u pomodi! Ovirn
naporima mi viSe nismo. dorasli", ili ,,NaHa de se igra
tragidno zavr5iti", i na kraju uZasno saznanje: ,,Samo
narn jo5 moZe providenje pornodi! Od ljudi se vi5e
nernamo dernu nadati"" Ali oni se stisnutih zubavuku
sve dalje i dalje, bez nade. Otsu je sve tehe, sve tete
moZe da ih sledi, za svoje drugove on je viSe teret
nego pomoi" Moraju da usporavaju kretanje kod
podnevne temperature od 42 stepena ispod nutre, a
nesreinik oseia i zna da drugovirna donosi nesreiu.
Vei se pripremajuza ono posXednje. Sporazurne5e se
da irn naudnik Vilson, urudi svakome po deset table-
ta rnorfijurna, da bi u sludaju potrebe mogli svoj kraj
ubrzati. JoH jedan dan potra#avali su iii sa bole-
snikom. Tada sam nesreinik zatrati da ga ostave u
njegovoj weii za spavanje i da svoju sudbinu odvo-
je od njegove. Oni energidno odbrjaju ovaj predlog,
iako je svirna jasno, da bi to za njih znadilo
olak5anje. Nekotriko jo5 kilometaratetura bolesnik na
svojim smrznutim nogama do prvog prenoii5ta. On s
njirna spava do sledeieg jutra. Pogleda5e napolje:
napolju besni orkan.
Iznenada se Ots dlile: ,,Hoiu rnalo da izadem
napolj e", ka*,e on prijateljirna. ,,Ostaiu moilda neko
vreme napotrjrl." Ostali drhte" Svaki od nj th zrra Sta ta
5efirj a znadi. Ali nijedan se ne usuduje da kahe ijednu
red da bi ga zadrilao. hlijedan ne srne da mu pruii
ruku radi oproBtaja, jer svi sa strahopo5tovanjem
oseiaju, to kapetan Inisl<ilin5kih dragona Lorens J.
E. Ots ide u srnrt kao junak.
Tri umorna, iscrpena doveka vuku se l<roz
beskrajnu, gvozdeno ledenu pustinju, vei bez snage,

216
bez nade, samo Sto im jo5 tupi nagon samoo dtilanja
zatehe illle za teturavi hod. Vrerne je sve straSnrje,
kod svakog skladiSta ruga im se novo tazo(aranje:
svaki put prernalo ulja, prernalo toplote. Dana 2L
rnarta oni su udaljeni jo5 samo dvadeset kilometara
od jednog stovari5ta, ali vetar duva sa tako ubistvenom
silom, da se ne usuduju da izadtt rz Satora. Svake
vederi nadaju se u sledeie jutro, da dostignu cilj, & u
tome im i5d ezavaprovijant a s njim i poslednj anada.
Nestalo irn je goriva, a termotnetar pokaruie detrde-
set stepeni ispod nule. Gasi se svaka nada: njima jo5
jedino preostaje da rzabent smrt od gladi ili zitrte.
Osam dana bore se ova tri doveka u malom 5atoru
usred belog prasvetaprotiv neizbehne smrti. DanaZ9
marta oni veC znaju da ih nikakvo dudo ne moile da
spase. Oni odludi5e da vi5e ni jedan korak ne udine
prerna sudbini, te da smrt gordo podnesu, kao i svaku
drugu nesreiu. Zavlade se u svoje vrei e za spavanje
i o njihovim poslednjim mukama nlje u svet prodro
ni jedan jedini uzdah.

Pisma samrtnika

U tim, trenucima, sarn prema smrti, nevidljivoj, a

ipak tako bliskoj da joj oseia dah, dok spolja orkan
besornudno nasrie na tanka Satorska krila, seia se
kapetan Skot ditave zajednice s kojorn je povezan.
Sam u najledenijem iutanju, koje nikada ljudski glas
nrje zadatnuo, on je herojski svestan bratstva prema
svojoj naciji, prema celom dovedansfiru. IJnufra5nja
fatamorgana duha priziva u ovoj beloj pustinji slike
svih onih s kojima je ikada ljubavlju, veffro5iu i pti-
jateljstvom bio vezan, i on se njirna obtaca svojom
redju. PiSe kapetan Skot obarnrlim prstirna, pi5e pisrna
u dasovima svoje srnrti svim a Livtma koje voli"
217
t

Divna su ta pisma. Sve Sto je sitno odbacila je u

njima blizina velike smrti, izgLeda da je u rryih prodro
kristalni vazduh ovoga beLivotnog neba. Ona su
upudena ljudirna, a ipak govore ditavom dove-
danstvu. Ona su upuiena jednom vremenu, & Bovore
za velnost.
On pi5e svojoj Zeni. Opominje je da duva najvi5e
zavestanje, njegova sina, on joj stavlj ana srce da ga
pre svega duva od rnlitavosti, i priznaje joj o samom
sebi, na kraju jednog od najvelidanstvenijih podviga
svetske istorije: ,,J& sarn se morao, Ti to znai, prisi-
ljavati da budem vredan - uvek safit imao naklonost
prema lenstvovanjtl." Pedalj daleko od propasti on
jo5 velida, umesto da ilalt, svoju zamisao. ,,Sta sam
sve rnogao o ovom putovanju da Ti pri6am. I kako je
ono ipak bilo bolje, nego da sam sedeo kod kuie u
preteqanoj udobnosti ! "
I pi5e u najvernljem drugarstvu ileni i majci svo-
jih sapatnika koji su s njinn poSli u smrt, da bi dao
svedodZbu o njihovom juna5tvtl. Sam na smrti on
te5i one koji iza drugih preostaju, svojim snaZnim i
ved naddovedanskim oseianjem za velidinu trenutka
t znadajnost orr/e propasti.
I pi5e prljateljima. Skroman u pogledu na sebe,
ali pun divne gordosti u pogledu na ditavu naciju,
kojom se on kao sin, kao dostojan sin, u tim dasovi-
rna odu5evljava: ,,Ja ne zrtam da li sam bio veliki
otkrovitelj" ispoveda se ofl,,,ali ie na5a srnrt
svedoditi da duh hrabrosti i snaga da se poclnosi pat-
nja nisu isdezli iz na5e rase." A Sto mu rnu5ka krutost
i du5evna dednost kroz ceo Zivot nrje dala da kate tu
ispovest pnjateljstva, otirna mu iz usta sada sfitrt. ,,J&
nisam nikada u Zivofu sreo dovekfl", pi5e on svome
najboljem pnjatelju, ,,kome sam se toliko divio i
voleo ga kao Vas, ali ja Vam nikad nisam umeo da
pokaZem Sta VaBe prljateljstvo za mene znadi, jer ste

2TB
r.l

'r

Vi imatri meni tako mnogo da date, a ia Vama ni5ta.'n

I pi5e, poslednje pismo, najlep5e od svrju,
engtreskonn nbrodu. On oseda da je duZan da pruZi
dokaza, da je on u toj borbi za slavu Engleske podle-
gao bez svoje krivice. On nabnaja pojedine sludajeve
koji su se protiv njega zaverili, obrada se na sve
Engleze gfasom kome odjek smrti daje divnu
patetiku, s rnolbom da ne zaborave na one kgje.on za
iobom ostavlja" Njegova poslednja misao rzdtte se
iznadnj egove sopsfvene sudbine" Nj egova poslednj a
red ne [ovori o njegovoj smrti nego o Zivotu drugih:
,,2& ime boiije, brinite se o onirna koji iza nas osta-
ju'., * a onda listovi ostaju Prazni-
Sve do poslednjeg trenutka, dok mu se prsti nisu
zarffrzti i pisaljka iskliznu\a iz ukodene ruke, vodio je
kapetan Skot svoj dnermik. Nada da ie se kod njegovog
le$a ti listovi naii, koji ie o njemu i o hrabrosti
engleske rase biti jedno svedodanstvo, osposobila ga je
za tako nadbovedanske napore" Kao poslednju stvar
drhiu smrmuti prsti ovtl Zelju: ,,Po5adite ovaj dnewrik
mojoj Zeni!" Atri onda u svirepoj izvesnosti njegova

stra5no,,mojoj udovici".

Odgovor

Nedeljama su i5dekivali dmgovi tI kolebi" U

podetku puni poverenja, onda pomalo zabrinuti, i na
kraju sa sve veiim nemirom. Dvaputa su u susret
sla[e ekspedicije spasavanja, ali ih je nevreme kao
bidem oteralo natrag. eihvu dugu zimu proboravili
su onibez vode besciljno u kolebi, cma senka katas-
trofe padala im je u srca.
Tih meseci sudbina i podvig kapetana Roberta
Skota bili su zakljudani u snegu i iutanju. Led ih je

219
 drtaa zapedadene u staklenom kovdegu; tek 29 okto-
bra u polarno proleie, pode jedna ekspedicija da
nade bar le5eve ovih junaka i njihovu poruku. Lz
novembra stiZu do Satora i u vredarna za spavanje
nadu srnrznute le5eve junaka Skota, kako je jo5
umiruii bratski zagrlio Vitrsona. NaSli su pisma,
dokumente i naslagali tragidnirn junacima grob od
leda. Prost crn krst str5i sada usarnljen u belorn svefu
imtad sneZne humke, koj a zauvek skriva svedodanstvo
o onome herojskom podvigu dovedanstva.
Ali ne! Jedno vaskrsenje dogodilo se sa njihovirn
delom, neodekivano i dudno: Divno dudo na5eg
savremenog tehnidkog sveta! Drugovi done5e kuii
fotografske plode i filmove, u hemrjskoj kupci oslo-
bodi5e se strike, joK jednom se vidi Skot sa drugovi-
ma na svorne Futu, i predeli pola koje je osirn njega
video sarno onaj drugi - Amundzen" Elektridna ilica
raznosi poruku njegovih redi i pisama u zadlljeni
svet, u katedrali pred uspolnenom junaka kralj savija
kbleno. I tako se ono 5to je izgledalo uzaludno jo5
jednom pretvara u ne5to plodno, a ono Sto je pro-
rna5eno biva hudnim pozivorn dovedanstvu da svoje
energue uperi prema onofite Sto .ie nedostiZno; u
velidanstvenom
'ojadan odjeku nastaje iz herojske smrti
ilivot, a iz propasti ,rol.ja da se popnerno do
beskraja. Jer se na sludajnom uspehu i lakorn
' postignuiu raspaljuje samo dastoljublje, ali ni5ta
tako dimo neuzdihe srca kao propast.iednog doveka
u borbi protiv nepobedive nadmoii sudbine" I to je
zauvek najvelidanstvenija od svih tragedua, koju
pesnik stvara ponekad, a Livot na hiljade puta.

220
 zAPECacnru voz
Lenjin, 9 april 1917
i
)

j
I

I
I
'!

,,)

i
Covek, koji stanuie kod lwpediiie obuisrs
!

Malo ostrvo mira, Svajcarska, s& svih strana

opkoljena burorn i olujorn svetskog rata, bilo je onih
godina 1915, 1916, I9L7 i 1918 neprekidno pozorni-
ca uzbudljivog detektivskog romana. U luksuznirn
hotelima prolaze hladno jedan pored drugog, kao da
se nikada nisu videli, poslanici neprijateljskih sila,
koji su jo5 pre jednu godinu prfiateljski igrali bridZ i
jedni drugima dolazili u kuiu. Iz njihovih soba
promide ditav roj sumnjivih lica. Poslanici, sekretari,
ata5ei, poslovni ljudi, darne pod velom i bez vela,
svaki snabdeven sa tajansfvenim nalogorn. Pred
. hotele prilaze prekrasni automobili sa znacima ino-
stranog suvereniteta, iz koj th izlaze industnjatrci, no-
vinari, virtu ozi i, naoko, sludajni furisti" Ali gotovo
svaki ima istu duZnost: da neSto dozna, ne5to uvreba,
i portir, koji ih vodi u sobu , i devojka ko.!a sobe
mete, i oni su prisiljeni da posmatraju, da vrebaju"
Svuda organrzacije rade jedna protiv druge, u gos-
tionic amq u pansionima, u po5tanskim ureditna, u
kafanama. Sve Sto se zove propagandom upola je
Sprjunaila, Sto se kao ljubav predstavlja, rzdaja, i
svaki javni posao svih ovih uZurbanih prido5lica,
prikriva u pozadini jedan, drugi i treii" Sve biva
dostavljeno, sve nadziravano; tek Sto je neki I'{emac *

ma koga dina do5ao u Cirih, vei to zna protivnidko I

poslanstvo u Benlu, a jedan sat kasnije Firiz. Cttave

221
sveZnjeve stvarnih i iznniSljenih izve5taia Salju iz
dana u dan rnali i veliki agenti ata5eiffio, a ovi onim
dalje. Svi su zidovi od stakla, prislu5kuju se telefon-
ski razgovori, iz tr<o5ara za odbadenu hartiju i sa
posu5ila rekonstruiSe se svaka korespondencija, i
toliko. je na tr<raju surnanuta ova davollk? igra da
rnnogi sarni viSe ne znaju 5ta su, lovci ili lovina,
uhode ili uhodeni, izdajice ili izdani.
Samo o jednom doveku iz tih dana irna rnalo
izve5t aja, verovatno stoga 5to j e bio suvi5e
neprimetan i Sto nrje odsedao u otrnenim hotelima i
Sto ne sedi u kafanama, ne prisustvuje propagan-
'

dnim predstavama, nego sa svojom Zenorn potpuno

povudeno stanuje kod jednog obuiara krpedilije.
Odmah iza Limata u uskoj, staroj, grbavoj
Spigl5trase stanuje on na drugom spratu jedne od
onih dvrsto zidanih kuia staroga grada sa
presvodenim krovom koja je za(adila ne5to od vre-
mena, a ne5to od male fabrike kobasica Sto radi dole
u dvoriStu" Po5to nrje vrlo govorljiv, njegovi susedi
jedva da o njemu znaju i6ta drugo do to da je on Rus
i da mu je irne te5ko izgovoriti. Da je on pre vi5e
godina pobegao iz svoje otadZbine, i da ne raspolaZe
velikim bogatstvom i da se ne bavi nikakvim unos*
nirn postrovima, to najbolje zrua gostionidarka po
sirotinjskirn obedima i po izhzanoj garderobi njih
dvoje, koja sa svim kuinim predrnetima jedva da bi
ispunila malu ko5aru koju su oni pri dolasku doneli.
Ovaj mali deZmekasti dovek je toliko neupadljiv
i Zivi toliko neupadljivo koliko god je to rnoguie. On
se kloni dru5tva, retko vidaju ukuiani o5tri, ozbiljni
pogled usko rzrezanih odiju, retko k njemu dolaze
posete. Ali redovno, iz dana u dan, ide on svakog
jutra u devet dasova u biblioteku i sedi tamo dok se
ona ne zaMori u dvanaest dasova" Tadno deset minu-
ta posle dvanaest on je opet kod kuie, deset minuta

222
 pre jedan napu5ta on kuiu, da opet prvi bude u bi-
blioteci, i tu sedi do Sest dasova nave6e" Jeste, ali
dou5nici samo na one ljude obraiaju paZnju koji
i
I mnogo govore, a ne znaju da su uvek usamljeni ljudi
I
I
I

i
koji rnnogo ditaju i ude opasniji za svako revolu-
I cionisanje sveta, stoga oni ne pi5u nikakve izve5taje
o neupadljivorn doveku koji stanuje kod nekog
,
I

krpediltje obuiara. U socijalistidkim krugovima,

I

i opet, zna se zapravo o njemu da je u Londonu bio

{
I
uiednik jedinog malog, radikalnog, ruskog erni-
I

I
grantskog dasopisa, a u Petrogradu da vaZi kao voda
I
I
nekakve narodite partije d!. se irne. tesko izgovara;
ali po5to on oporo I prezrlvo govori 0 najvidenijirn
ljudima socijalistidke partije i njihove metode
I

I
I

-l progtra5ava pogresnim, i po5to se pokazruie- nepristu-

i
paenim i skroz nepomirljivim, to se lj"di mulg o
njemu briru. Na sastanke, koje je pokatkad uvede u
j6dnoj maloj proleterskoj kafani sazivao, do5lo bi
hajvi8e petnaest do dvadeset osoba, na.ide5ie mtradih,
pa zato-i na toga osobenjaka gledaju jednako, kao i
na one ennigrantske Ruse, drje su glave usljanCI od
mnogo 6aja i fimogo diskusua. Ali nikc ne smatra
toga matrog foveka stroga dela znadainirn, niti ima tri
tuceta ljudi u Cirihu koji smatraju da je vredno
zapamtiti ime toga Vladimira Iljida Uljgqov&,
doveka, koji stanuje kod obuiara krpedZrje. I da se
tadadogodilo da neki od prekrasnih automobila, koji
u o5trom ternpu zuje od' poslanstva do poslanstva,
ovoga doveka nesreinim sludajem na ulici obori i
usmrti, ne bi ni svet znaa za njega ni pod imenom
Uljanov ni pod imenom Lenjin.

223
 Ispunjer{e ...
Jednoga dana, to je bio 15 mart LILT,dudio se
bibliotekar ciri5ke biblioteke" Kazaljka pokazuje
devet ) a mesto na kome iz dana, u dan sedi onaj
najtadnrji od svih pozajmljivada knj iga, stoj i prazno.
Bilo je pola deset, pa deset, neumomi ditalac nrje
do5ao i neie vi5e ni doii. Jer mu je na puttl u bi-
blioteku jedan pnjatelj Rus saopStio ili, jo5 bolje,
nepao ga sa vesiu da je u Rusrji izbila revolucija.
[J prvi mah Lenjin u to neie da veruje. On je kao
zanemeo od te vesti. AIi potom jurnu on svojim
kratkirn, o5trim korakom do kioska na obali j ezera, i
sad tu pred reCakcijama novina on deka sate i sate,
dane i dane. Istina je" Vest je istinita i svakog danaza
njega postaje sve divnije istinitija. Najpre samo glas
o nekoj dvorskoj revotrucrji i po svoj prilici samo
neka promena ministara, a onda svrgavanje cata i
abrazovanje jedne provizorne vlade; Durna, ruska
stroboda, arnnestija politidkih zaMorenika sve o
ilemuje on godinafira sanj&o, sve na denru je on, kroz
dvadeset godina u tajnim organtzacijama, u zaMoffi,
u Sibiru, u izgnanstvu radio, sve se ispunilo. I
odjedanput njemu postaje jasno da milioni mrfvih
koje je trailto ovaj rat, nisu uzalud pali" Oni rnu vi5e
ne izgledaju da su poginuli bez smisla, nego kao
mudenici za novo carstvo slobode i pravde i vednog
rnira koje sad sviie, kao opijen oseia se sada inade
toliko ledeno jasni i radunski hladni sanjalica. I kako
su sada potresene i razdragane hil.iade dnrgih, koji u
Zenevi, Lozani i Bernu sede u svojirn malirn, etni-
grantskim sobarna pored vesti, koja ih dini sreinim:
rnoii se vratiti kuii u Rusrju! Smeti se watiti kuii ne
s laZnim paso5ima, ne s fudirn imenima u srnrtnoj
opasnosti, u carevu drZavu nego kao slobodni grada-
ni u slobodnu zernlju. Vei svi pakuju svoje sirotinjske

224
 W+w*

stvari, j en u novinama stoj i trakonski telegram

I
Gorkoga ,,Vradajte se svi kudilo' I{a sve strane Salju
se pisma i telegrami: vrati se kuii, vrati se kuii!
I

t'

Sakupite se! Ujedinite se! SaCa joS jedanput Zivot

i
{

zaloilite za delo kome sts, otkad znaju z& se, svoj

1

,i
I

I
ilwot posvetili: za rusku revoluclju.
I

I
I

".i razoiaranje
I
I

i
I
I

posle nekoliko dana z?yrpp"a$guie ih novo saz-

I .A
I

I nanje: vest o ruskoj revoluclji, koja je kao orlovskim

i
I krilima zayrtlala njihova srca, nrje revolucija o kojoj
i
su oni sanjali i nrje nikakva ruska revotrucua. To je
bila dvorska pobuna protiv catra, koju su udesili
I
-l
engleski i francuski diplornati da bi spredili cara da
zakljudi mir s Nernadkorn ) a ne revolucrja naroda,
koji hoie taj mir i svoja prava. NrJe revoluclja za
koju su oni Ziveli i za koju su spremni da umru, nego
jedna intriga zaraienih strana, impenjalista i gene-
rala, koji nisu hteli da dozvole da se neko me$a u nji-
hove planove. I uskoro uvide5e Lenjin i njegovi da
ono obeiarye, da svi mogu da se vrate ne vre di za sve
one koji hoie onu pra\ru, onu korenitu, onu revoluclju
Karla Marksa. Vei je lvliljukov i ostali libenali izdaa
narederye dq.sg zfurarti powatak. I dok se unte-
"jiryu
renj aci, socijalisti koji se mogu upotrebiti za pro-
duZenje rata, kao Sto je Plehano% na najljubaznrji
nadin upuiuj u iz Engtreske pa torpednim damcirna sa
podasnom pratnjom u Petrogr&d, dotle Trockoga
zadrilavaju u Halifaksu, a dnrge radikalce na grani-
I carna. I-J svim driavama Antante stoje na granicama
cme liste sa imenima svih onih koji su udestvovatri na
kongresu Treie internacionale u Cirnervaldu. Odajan
upuiuje Lenjin telegram za telesramom u Petrograd, ,{

ali rnu se oni hvataju ili ostaju neurudeni; ono 5to se

225
:

u Cirihu ne zna i 5to jedva u Evropi iko ztta, zna se

wlo dobro u Rusiji: koliko je Vladimir Ilid Lenjin
jak, koliko energidan, koliko resen i koliko ubistveno
opasan za svoje protivnike.
Bezgranidno je odajanje tih l.iudi koji su ovde
bespomodno zadrilani. Oni su godinama i godinafira
na bezbrojnirn gensralHtabskirn sednicama u Lon-
donu, u Pariztl) u Bedu strateski smislili rusku revolu-
crju. Svaku pojedinost organizacije oni su izmerili,
isprobali i prodiskutovali" Kroz decenije oni su u
svojinrr dasopisirna teorijski i praktiEno medusobno
uporedivali te5koie, opasnosti i moguinosti. Celog
svoga Zivota mozgao je ovaj dovek samo o tome jed-
norn kornpleksu misti, revidirajuii ga neprestano, i
naj zad ga doveo do konadnih f,onnulacija. A sada,
po5to je ovde u Svajcarskoj priveznffi, treba da se cela
njegova revolucrja razrvodni i uprCIpasti od strane
drugih, koji njegovu svetu ideju narodnog oslobo-
denja stavljaju u sluZbu tudih naclja i tudih interesa.
Po *udnoj analogui doZivnjava Lenjin u tim danima
sudbinu kakva je u pruirm danima rata zapaLa Hin-
denburg&, koji je na isti nadin detrdeset godina
ffiranevrisao i egzercirao rat sa Rusinta, a kad je rat
izbio, morao je da sedi kod kuie u civilnorn kaputu i
da sa zastavicama prati na geografskoj karti napre-
dovanja i pogreske mobilisanih generala. Taj, inade
gvozdeni realista Lenjin, sada u danima odajanja
okreie i obrde najlude, najf,antastidnije misli. Ne bi li
se mogao iznajmiti avion i u njemu se voziti preko
I.{ema#ke ili Austnje? AIi vei prvi koji mu se za
pornoi ponudi pokaza se kao Sprjun. Sve divljije i
lude postaju ideje o bekstvu: on piSe u Svedsku da
mu se pribavi Svedski paso5, i hoie da se pravi nem,
da ne bi rnorao davati nikakva obave5tenja. Sasvim
je ramrntrjivo da ujutro posle svih tih fantastidnih
noii sam Lenjin uvida, da su svi ti ludi snovi
226
 *i*tu'

neizvod"ljivi, ali on un& usred bela dana ovo: on ffilora

natrag u Rusrju, mora On saltl, umesto onih drugih,
j da vodi svoju revoluciju, onu pravu i po5tenu urmesto
I
l
i
i
one politidke. On tmora i to brzo natrag u Rl,rsiju"
I
.I
1
Natrag pod svaku csnu"
i

I
",
Preko lr{emaike: da ili ne?
1

Svajcarska Leilt ukljestena izrnedu ltalije, Fran-

cuske, Nernadke i Austrije. Kroz saveznidke zernlje
Lenjinu je kao revolucionaru put zaf,voren, & kroz
Nemadku i Austnju, kao ruskom podaniku, kao pri-
padniku nepnjateljske sile. Ali apsurdne Ii konstataci-
j*t od nemadkog cara Viljema moZe Lenjin da -9de-
kuje vi6e predusretljivosti, nego od lvliljukovljeve
Rusrje i Poenkareove Francuske. Nernadkoj je potre-
ban u gredvederje ameridke objave rata po svaku
cenu rnir s Rusrjom. Tako jedan revolucionar koji
tamo posXanicirna Engleske i Francuske dini te5kode
rnora za nJih biti kao naruEen pcrnoinik.
Ali kako je uZasna odgovornost jednog takvog
koraka, da se sad najedanput podnu pregovori s
carskom Nemadkom, koju je on u svojim spisima sto
puta grdio i pretio joj" Jer to je u srmislu svega dosa-
ha5njbg rnor aLanesurnnjivo biti veleizdaja, usred rata
i po babUrenju neprijateljskog general5taba stupiti na
nbpriju.t.tjsko_zemlji5te i voziti se preko njega, i, na*
ravno I sarn Lenjira rnola da zru&, da on time svoju
sopstvenu partiju i sopstvenu stvar u sanlom podetku
kornpromituje i da ie postati sumnjiv da ga nemadka
vlada kao svog najmljenog i pladenog agenta Salje u
Rusiju, pa da ie, u sludaju da svoj prograrn hitnoga
rnira osivari, na njemu ostati u istorlji vedita krivnja
da je spredio da Rusrja dobije pravi, pobednidki rnir"
Samo ie po sebi razume da se nisu u*asavaXi samo

227
oni hlati revolucionari, nego takode i veiina Le-
njinovih jedmomi5ljenika kad im j e kazao da de, ako
bude potrebffio, poii i tim najopasntjim putern, koji
ie ga najvi$e kompromitovati " Zaprepa5teni oni mu
obraiaju pa*nju, da su vei odavna preko Svajcarskih
socijaldemokrata zapodeti prmgovori, da se povratak
ruskih nevolucionara uputi laganim i neutralnim
putern u vidu izmene natnrh zarobljenika" Ali Lenjin
vidi, koliko ie dugotrajan hiti taj put, koliko ie ruska
vtrada veHtaf;ki i hotimidno da u heskonadnost ra-
zvla#i njihov povratak kuii, a medutim on zna da je
presudan svaki dan i svaki sat" On vidi safiro cilj, dok
se drugi, rnanje cimi*ni i manje odvafni ne usuduju
da ss odlude n& delm, koje je po svim postojeiim
zakonirna i poglmdirmm imdaja." Ali jm [,enjin u sebi vei
doneo reHenje i saffir z& sehe, m& svoju odgovornost,
zapodf,o prsgovore s nernafrkoffir vtrmdonr"

Spor&zurn

BaK zata $to je Lenjin unao da ie njegov korak

tz&zvilti senzaciju i nazdrafmnost on radi sa najveiom
otvorenoHiu" Po rilegovorn naredenJu odlazi sekretar
Svajcarskih radnidkih sindikata Fric Platen ne-
ma*konrl poslaniku, koji je vei pre toga sa ruskim
ernigrantirna onako uopXie pregovanao i iznese mu
LerUimovm uslove" Jer ta;i rnali, nepoznati emigrant ne
upuiuje kao da je ved rnogao da sluti svoj buduii
autoritet - nikakvu n:olhu nsmadkoj vladi, nego joj
stavlja uslove pod kojima bi putnici bili sprernni da
prihvate pnedusrettrjivost nerrradke vlade: da se ryi-
hovom vagomu prizna pravo eksteritorijalnosti; i da
se ne sme mi pri ulaskr,x ni pri izlasku w5iti nikakva
kontrola lica i pasm5a. ffia svoju voinju plate po nor-
malnoj tarifi. Da ns sn3e hiti napu5tanja vagona, ni

228
t*rq:..,...
 pCI narsdenju ni p$ sopstvemoj imicijativi. &{inistar
Romberg prenosi ove vesti dalje" One dotraue u ruke
Ludendorfu, koji ih bez sumnjffi prepCIruffuje, iako u
{

i
njegovim memoarima n*rna ni jedne jedime redi, a to
'I
t
I
je istorijski mo*da najva*nija odluka mjffigova ffivota.
I
I U mnogirn pojedinostima poslanik poku$ava da une-
se jo$ neke izmene, po5to je Lenjin namffirno sastavio
I

protokol tako dvosmisleno, da ss u vozu srneju bez

kontrole voziti ne sarno Rusi, nego i jedan Austri-
I

{
janac, Radek. Ali kao Sto se Zuri Lenjinu, furi se i
I
I
nemadkoj vladi" Jer toga dana, 5 aprila, Sjedinjene
I
I Drfave Amerike objavljuju In{ema0koj trat.
i I tako Fric Flaten dobiva 6 aprila u podne mrl&*
6ajno re$enje: ,,Stvar je uredena kako se Xelelo""
I

-l Dama 9 aprila 1917 u dva dmsa i trirJeset rninuta krede

l
i
se od restorana Ceringerhmfe jedna mala grupe slabo
i
odevenih ljudi s& koferirma preme eiriHkoj *ele-
I zni#koj stanici" Irna ih sve ga 32, s& Xenamra i deconl"
Od mu$karaca ostala su peislm tugm poznntm samo
imena Lenjina, Zinovljeva i Radeka" Zajednm su
skrmrnmo rudali, wajedmo potpisali jedmn dmkumsmt,
da im je poznato samp5tenje ,,Pti Farizjffim&*' preme
kome niska provizoffil& vlada mamer&v& da sve one
koji putuju kroz Nema#}<rl smmtra veleizdajnicim&.
Oni te$kim, {lezgnapnim slovima potpisuju da zm ovo
putovanJe oni preuzimaju mm sebe s\rul i pCItpunu
odgovornost i da prinnajm $vs uslove" Mimo i mdlu-
f,no opreffila.lu se sada oni nffi pel*mvanje svetskm-isto*
nijsko g zruaiaja"
i
Njihov dolazak xla staniem ns izaxivm nikakvu
I
I
senzacrju. ltlisu so pCIjavili r:ikmkvi rtrporteni ni
*i
i
fotogr &fi,jer ko u $va.lcarskmj i poznaje tmga gospo-
I dina tJljanova, koji sa zguffvamimr $e#irmm eI iuruo*
$enom kaputu i srne5no te$kimr bakand*mrna (deinmo
I
,l

ih je do $vedske) usrecl grupo tjudi i frema natov&rffine

sanducima i korpaffi&, iutl.jivo i neprimmtxrm trmffi
*
229
 t

jedno mesto u vagonu" Ti trjudi me izgledaju nimalo

drukdije nego oni mehrojeni iseljenici koji desto u
Cirih dolaze iz, Jugoslavije, ix lv{alonurstjs, iz Ru-
munije i sede na svmjirm drvenim kofmima odmara-
juii se nekoXiko sati, prm nego $tm ih upute dalje na
francusko ffiaore, a odatle dalje u pnmkomorske zemlje.
Svajcarska radnidka partija, kr:ja to putovan3e
osuduje, nrje poslala nikakvog izaslanika, ved je
do$lo samo nmkoliko Rusa, da po njima po5atrju u
otadfbinu pozdrav# i malo Xivotnih namirnica, i
nekoliko onih koji ffele da u poslednjem rninufu
odvrate teryima od toga ,,bmsmislenng, zloffinadkog
putov*j a"* AIi odlukJj* pala. {.i tri sata i deset mil
nuta kondukter dmjm sigmatr. I vaz, ved ide dalje prerna
Gotmadingenus mffiffirud*mkffiJ poffirffimi#noj stanici" Tri
fiasa i deset nninuta, md tmgn ]T]oxmffimta #asovnik sveta
ide ved drukfrijm"

Plornbirant voz
trspaljeni su u svetskom ratu rnilioni ubistvenih
metaka, inZenjeri su izmisliXi najjade, najrnoinije,
najdalekornetnrje projektitre. Ali nenna metka koji je
bio dalekoseZnrji i sudbonosniji u novrjoj istoriji, no
$to je bio taj voz koji, napunjen najopasnrjirn i najod-
ludnijim revolucionarima veka, juri u ovorne 6asu od
Svajcarske granice preko cele Nemadke, da se iskrca
u Peh'ogradu i da tamo razbrje red i poredak vrerne-
n.a.
Na Binarna u Gotmadingenu stoji taj jedinstveni
metak, jedan vagon druge i trede klase, gde u drugoj
klasi sede Zene i deca, o u treioj mu5karci. Jedna crta
povudena kredom na podu ogranidava neutralnu
zonu, neprikosnovenu teritoriju Rusa, prema krrpeu
dvaju nemadkih oficira, koji prate transport ilivoga
'*
230
 ekrazita" Vou juni kroz nmd bex imcideffi&ta" Sarmo $to
u F'nankf,urtu remjedanput upado$e nffimadki vojnici,
koji su ffuXi o preilasku ruskitr revoluciomara, e jedan
poku$aj memi&$kih smcijal-demokrata de str spo-
r&uumrmvmju s putnicima biva eldbljstrt" Lemjim dobrm
una kakvoj bi se sumnji izlo*ro ako bi na tlu Ne-
mafrkm izmenio jednu jedinu re# sa kCIjim Nettlcom.
{-J $vedskoj i}r svedano pozdravlJaju" Fregtradneli oni
se bacaju preffie stolu $vedske trp eze za doru#kova-
nje drJi ,,Xmerg$as" im izgleda kao nsvsrovatno
balcamdffm i dmkupi mnve cipele i odelo. Najzad, eno
ih na ruskoj granici"

I Metak uCara
I

I
Karakteristidan je prvi Lenjinov gest na ruskom
I

i
zemlji5tu. On ne gleda pojedine ljude, nego se pre
I svega drugog baca na novine. Nrje bio u Rusiji vei
I
I
detrnaest godina, nlje video te zemlje i njene zastave,
I
ni vojnidke uniforffite. Ali taj delidni ideolog ne hje
suze. Ne grli kao Lena iznenadene vojnike koji i ne
I

I
slute niSta. On trailinovine, pre svega drugog novine,
I
I
,,Pravdu", da bi video da li taj list, njegov list, duva
i medunarodno gledi5te sa. dovoljno odlu[nosti" On
gnevno gutva novine. Ne, nerna tu dovoljno
I

odludnosti, jo5 uvek je to otaCZben"ja5fvo, jo6 uvek

I

I
I
I
i
I

t
patriotrzam, jo5 uvek jedna revolucrja koja, po nje-
govom rni5ljeryu, nrje dovoljno dista. Bilo je zaista
I

I
I
vreme, to on oseia, da on dode, da zaokrene drila-
vnim kormilom i da svojom Zivotnom idejorn grune
I
i
rJ

u pobedu ili u propast. Ali, hoie li joB imati vrenlena

I

I
t
za to? Poslednji nemiq poslednje strahovanje. Da ga
neie Miljukov zatvoriti odmah u Petrogradu * tako
t
i
i
.i
-i
't

i se grad zvao joS tada, ali vi5e ne zadugo" IJ vozu se

I
I
l
I
*
I 231
$

I
vei nalaze prljatelji koji su mu izaSli u susret,
Karnenjev i Staljin, oni se dudno i tajanstveno sme5e
u tamnom kupeu treie klase, jedva osvetljenom pri-
tuljenom svetlo5iu. Oni mu ne odgovaraju ili neie da
odgovore-
AXi onda dolazi neduveni odgovor. Kako voz do-
lazi u Finsku stanicu, ogrornni je trg pred njim ispu-
njen desetinama hilj ada radnika; podasni strahart
svih rodova oruZja dodekuju doveka koji se vraia iz
progonsfva, zaori se trnternacionala. Pa kad Vladimir
Ilji6 Uljanov izade, to je onaj dovek, koji je jo5 juder
stanovao kod obuiara krpedhje, dodekuju ga hiljade
ruku i diZu ga na oklopljeni automobil. Prema njemu
se uperi5e sa kuda i sm fvrdave reflektori, i sa oklo-
pljenog automobila om dr}r svoj pryi govor narodu.
Tresu se ulice i vei potrinje onih ,,deset dana koji ie
potresti svet." Metak je udario i sruHio jednu
carevinu, jedan svet.

s
232
 tlt,i'
I

s adrilaj

o P{sc{"J / s
PRHDGOVORI T1

BEKSTVO U BESMRThIOST / 1 3
OSVAJANJE CARIGRADA / 3 8
VASKRSENJtr GEORGA FRIDRTHA TMNDELA I 65
GE,NIJE JEDNE NOCI / 88
SUNBOI$OST{I N,TIb{T"IT NAVATHRLOU / 104
hAARTJE,T{BANSKA trLH,GIJA / 1 T 9
OTKRTCE ELDORADA/ T29
HEROJSKI TRENUTAK / 139
PRVA npe PREKo oKEAhtA/ 146
BEKSTVO BCGIJ / 168
BORB AZ,AzuZWI POL I2A2
zAPqCaiswt voz tzzL

233
n

Stefan Cvajg
rYEZnANT casovr fovpeaxsTvA

Naslov orginala

Stefan Zweig
STERNSTLTNDEN DER MENS cr{Hntr zwOrr
HI STORI S CHE MINIAT{ JREN
Frevod sa engleskog

M aj a Star i evic-Jankov s kt

Urednik

Yelimtr Wsrdevtc
[,ektura i korekto

Dubravks Starievic
Llkovno grafidki urednik
Mirijam Bwnets

Izdavad

ETHOS
Beograd, Braie Smii 5

Za izdava[a
Milan Cojbaiii
Stampa
,,Beoknjiga"
Tkai 500 primeraka

Distribucrj a: 0641 12317 7 1 ; 063/3023 88

rsBN 86-84077 -18-0

*
CIP Kararx0rr{saquj a y ry6rll{Kaqraj Nr
Hapo[Ha lwdJlmoreKa Cp 6wje, Eeorpag
821,. 112.2(435) -4
IIBAJI, Cre$au
Zvezdani dasovi dovedanstva : dvanaest istorijaskih
minijatura I Stefan Cvajg; [prevod sa engleskog Maja
Stardevii-Jankovskil . Beograd : Ethos, 2006
(Beograd : Beoknjiga)" - 234 str. ; 2l om
Frevod dela: Sternstunden der Menschheit I Ste fanZweig.
TwaL 5.00. - O piscu: str" 5-10.

ISBN 86-84077 -1 8-0

COBISS.SR-ID 1 336 1 5 628

,+