Универзитет у Крагујевцу

Факултет медицинских наука

Предмет: Биомаркери у експерименталној и клиничкој медицини

Студије: Докторске академске студије

Пресепсин

Студент:

Емин Делић 67/2023

Крагујевац, фебруар 2024.

Садржај
Увод.............................................................................................................................................................1
Пресепсин..................................................................................................................................................1
Мерење пресепсина..................................................................................................................................3
Дијагноза и прогноза сепсе помоћу пресепсина.....................................................................................4
Пресепсин у поређењу са другим имунским биомаркерима за дијагнозу и прогнозу инфекција......6
Ограничење оцене пресепсина................................................................................................................7
Закључак.....................................................................................................................................................8
Увод

Инфекције се демонстрирају знаковима и симптомима који се у неким случајевима

преклапају са другим акутним поремећајима. Диференцијација бактеријских инфекција од
других болести је клинички критична, али често и веома изазовна. Ово непотпуно
разумевање може довести до непотребне терапије антибиотицима, што је основни узрок
резистенције на антибиотике [[1], [2], [3]]. Традиционалне технике за откривање
инфекција као што су приступи засновани на култури, биохемијској методи и методи за
детекцију антитела и молекуларне технике често захтевају софистицирану опрему и врло
веште оператере; због тога је њихова анализа веома скупа [4,5]. Као резултат, постоји
постојана потреба за једноставним, поузданим, управљивим, брзим, осетљивим и
економичним анализама на тачкама брзог извођења [5]. Недавно је испитано неколико
имунских биомаркера са циљем да се развије најбољи показатељ инфекција [[6], [7], [8]].
Разлучиви CD14 субтип (sCD14-ST), познат као пресепсин, биомаркер је који је
демонстриран као нови, надолазећи, рани показатељ за детекцију различитих инфекција
[7,9]. Пресепсин расте у одговору на бактеријске инфекције и смањује се након зарастања
или ефикасног третмана [6,10]. Циљ ове студије био је да се прегледа клиничка примена
пресепсина у дијагнози и прогнози инфекција. Да би се остварио овај циљ, радови о
дијагностици, прогнози и клиничкој оцени су оцењени у PubMedu и Skopus базама
података у вези са коришћењем пресепсина као показатеља инфекција.

Пресепсин

Опстанак инфекција зависи од капацитета имунског система домаћина у идентификацији

микробних патогена и покретања урођеног (иницијалног) и стеченог, ефикасног, имунског
одговора [11,12]. За разлику од стечених система, урођени механизми зависе од
иницијалног одговора, ефикасног пута и посредника као што су антимикробни пептиди,
алтернативни комплементни системи и фагоцитоза. Активација одговора урођеног
имунитета захтева препознавање патогена од стране различитих рецептора на ћелијској
површини имунских ефекторних ћелија, посебно моноцита/макрофага [13,15,16]. Ови

1
рецептори су урођено предодређени, и они препознају широк спектар антигена познатих
као патоген-асоцирани молекулски обрасци (енг. Pathogen-associated molecular pattern,
PAMPs) на површини већине микробних патогена [17]. Након препознавања, ефекторне
ћелије се стимулишу директаним путем без претходног умножавања. Стога, урођени
имунски систем обезбеђује брзи и заштитни одговор на инвазивне патогене [17,18]. CD14
је члан Tol-like рецептора (TLR), који има способност да препознаје неколико група
лиганда грам-позитивних и грам-негативних патогена, као што су липиди, пептидогликан
и други површински обрасци [19,20]. Најпроучаванији лиганд је липополисахарид (енг.
Lipopolysaccharide, LPS) грам-негативних бактерија. Да би потенцијално био препознат,
LPS захтева асоцијацију са лигандом за повезивање липопротеина (енг. lipopolysaccharide-
binding protein, LBP) који презентује LPS на CD14. CD14 је ко-рецептор који је
конститутивно изражен на површини моноцита/макрофага [20]. CD14 игра важну улогу у
презентацији LPS-а на TLR и активно доприноси интрацелуларним сигналима и
промовише експресију гена одговорних за имунски одговор као што је производња
цитокина од ефекторних ћелија [20]. Комплекс CD14-LPS-LBP стимулише сигнале [18].
Растворљиви субтипови CD14 се ослобађају и детектују у општoj циркулацији. CD14 има
два облика: мембрански CD14 (mCD14) и растворљиви CD14 (sCD14). sCD14 се налази
у плазми и производи се од mCD14 одвaјaњем или секрецијом ћелија. sCD14 се клеави
katepsinom D и другим протеазама у плазми или у фаголизосому, а N-терминални
фрагменти од 13 kDa представљају субтип sCD14 (sCD14-ST) који је назван пресепсин.
Комплекс CD14-LPS-LBP је подложан ензимској обради која захтева katepsin D. Пресепсин
се ослобађа у општу циркулацију протеолизом и егзоцитозом (слика 1). Иако биолошка
функција пресепсина није добро описана, показано је да је изгубио способност да се везује
за LPS. Међутим, пресепсин је пријављен као регулаторни молекул. [17] Нивои
пресепсина у плазми могу се сматрати показатељем активираних урођених ефекторних
ћелија имуног система у одговору на инвазивне патогене. Секреција пресепсина је
пријављена као стимулус за фагоцитозу моноцита [15]. Стога, препознавање пресепсина је
предвидљиво и код здравих незаражених особа. Концепт за пресепсин предлаже да његови
нивои треба да буду мерљиви код незаражених особа, да се повећавају у раним
стадијумима бактеријских инфекција, и да његови нивои зависе од интензитета урођене
имунске индукције [20].

2
Слика1. https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0753332218373074

Мерење пресепсина

Комплет за испитивање пресепсина, користећи антитело и специјалну технику сандвича,

корисна је за квалитативно и квантитативно мерење пресепсина са одговарајућом
осетљивошћу и специфичношћу [11]. Прво, традиционални двостепени сандвич
имуноензимски есеј (ELISA) коришћен је за откривање пресепсина помоћу
рекомбинантног CD14 (S286C) као стандарда у року од 4 сата. Овај тест није био
прикладан и недостајала му је брзина и тачност која је есенцијална за рутинска мерења
пресепсина на јединицама интензивне неge (енг. intensive care units, ICU) [12]. Неколико
година касније, развијен је једностепени ELISA тест и процењен је коришћењем
рекомбинантног пресепсина и два нова антитела против пресепсина: моноклонално
антитело F1106-13-3 као антитело за захватање и поликлонално антитело S68 као
антитело за препознавање. Као резултат, укупно време анализе смањено је са 4 сата на 1,5
сат, а динамички опсег једностепеног ELISA теста промењен је на 0,05–3,00 ng/mL (у
односу на 3–150 ng/mL са двостепеним тестом) [2]. Нови, високоосетљиви, потпуно
аутоматизовани систем мерења пресепсина PATHFAST, заснован на принципу
хемилуминесцентног ензимског имуноасеја (енг. chemiluminescence enzyme immunoassay,
CLEIA), развијен је за анализу целокупних узорака крви који пружа резултат у року од 17

3
минута. Овај приступ је применљив за коришћење у Одељењу за хитне случајеве (ОХС),
ICU, и хирургијским одељењима. Није уочено мешање пресепсина са другим анализама
као што су билирубин, хемоглобин, липиди, триглицериди или реуматоидни фактори [10].
Одређивање нормалног опсега је битно за развој биомаркера као дијагностичког средства.
[14]. Ефективни пречник за процедуру дијагнозе на 95. перцентилној вредности
предложен је за већину традиционалних биомаркера. Ова вредност може се детектовати са
довољном статистичком сигурношћу (>95% CI) само ако је испитивана популација >300
волонтера. Ово откривање треба установити за клиничку употребу пресепсина у
дијагностици инфекција [15]. Пресепсин нивои су показали изузетно повећане у
пацијената са бактеријском инфекцијом упоређеним са незараженим пацијентима према
локацији или култури крви. Има више вредности у пацијената са бактеријским
инфекцијама грам-негативних бактерија него у пацијената са инфекцијама грам-
позитивних бактерија. Пацијенти са абдоминалним или уроинфекцијама имали су више
базних вредности пресепсина него пацијенти са инфекцијама плућа.[18].

Дијагноза и прогноза сепсе помоћу пресепсина

Сепса, дефинисана као системски инфламаторни одговор на инфекцију (енг. systemic

inflammatory response syndrome, SIRS), још увек представља главни узрок морбидитета и
морталитета код критичних пацијената, који може да се развије у септички шок и
мултиплу органску дисфункцију. Пријављено је да морталитет износи 65,5 на 100.000
особа у Сједињеним Америчким Државама, а морталитет у болници од сепсе се процењује
на 24,1% у Европи. Упозорење и најраније време дијагнозе и лечења препоручује се као
најбољи избор за спречавање комплексног синдрома и високог морталитета. Међутим,
постоји велики недостатак доказа за биомаркере који раније могу да дијагностикују и
предвиде будући ток пацијената који пате од сепсе у одељењу за хитне случајеве. Као
такав, интерес се ускоро усмерио на биомаркере за рану дијагнозу, стратификацију ризика
и оцену прогнозе сепсе. Иако је култура крви златни стандард за сепсу, за то је потребно
је најмање 3 до 7 дана са ниским позитивним резултатом. Такође, позитивни резултати
културе крви могу додатно опасти након антибиотске терапије. Међутим, рана
дијагностика и третман сепсе смањују смртност и морбидитет. Потенцијални биомаркер за

4
дијагностику сепсе је суштински. Pierakos и Vincet су известили да постоји више од 178
септичких биомаркера у 2010. години [11], као што су CRP, PCT, IL-27, suPAR итд.
Можда број расте из године у годину. Међутим, ниједан појединачни биомаркер није имао
довољну осетљивост и специфичност. Пресепсин је специфичан и промишљен биомаркер
сепсе, који се користи за рану дијагностику и прогнозу сепсе. Ипак, да ли пресепсин може
ризично стратификовати сепсу и играти виталну улогу у разликовању грам-позитивне и
грам-негативне инфекције још увек није јасно. Зато смо одлучили да спроведемо студију у
фокусу на детаље. Према резултатима неколико мултицентричних проспективних студија,
нивои пресепсина значајно су виши код пацијената са системским бактеријским
инфекцијама него код оних са небактеријским инфекцијама [19], [20], За разлику између
бактеријске и небактеријске сепсе по пресепсину пријављена је гранична вредност од 600
ng/L са осетљивошћу и специфичношћу од 87,8% и 81,4%, респективно [13]. На граничној
вредности од 670 ng/L за пресепсин, осетљивост и специфичност су пријављени као 70,3%
и 81,3%, респективно, док су на граничној вредности од 864 ng/L осетљивост и
специфичност износиле 71,4% и 63,8% [12]. Коришћењем граничне вредности од 600 ng/L,
нивои пресепсина нису значајно различити између пацијената са грам-позитивним и грам-
негативним бактеријским инфекцијама, као ни између група с позитивном и негативном
културом крви [39]. Међутим, на концентрацији од 946 ng/L, пријављени су виши нивои
пресепсина код пацијената са грам-негативним бактеријским инфекцијама у односу на
пацијенте са грам-позитивним инфекцијама [15]. Нивои пресепсина (средња вредност ±
стандардна девијација) су пријављени за здраве, SIRS и сепса групу као 258,7 ± 92,53 ng/L,
430,0 ± 141,33 ng/L, 1508,3 ± 866,6 ng/L, респективно. Нивои пресепсина су значајно виши
код пацијената са сепсом него код случајева SIRS-а. Према резултатима мета-анализе,
пресепсин је показао већу осетљивост и специфичност у дијагностици сепсе и може бити
корисан и вредан биомаркер у раној дијагностици сепсе. Међутим, пресепсин је показао
умерену дијагностичку тачност у разликовању сепсе од не-сепсе, што га спречава да буде
препоручен као дефинитивни тест за дијагностику сепсе самостално, али резултате треба
тумачити са опрезом. Промена нивоа пресепсина може бити одговарајући индикатор за
праћење антибиотске терапије која побољшава прогнозу и повећава стопу опстанка у
случајевима тешке сепсе или септичког шока. Нивои пресепсина имали су тенденцију да
се смањују на 7 дан код пацијената с позитивним културама крви и одговарајућом

5
антибиотичком терапијом. Међутим, повећали су се код онога с позитивним културама
крви и неодговарајућом антибиотском терапијом. Већина неодговарајуће емпиријске
антибиотске терапије била је повезана са инфекцијама изазваним мултирезистентним
бактеријама. Повећани нивои пресепсина на 1 дан могу бити повезани са акутним
оштећењем бубрега и заменом бубрега, дужим боравком у ICU, дужом механичком
вентилацијом и временом за прекид вазопресора или инотропних агенса, као и дужим
трајањем, нижим степеном резолуције примарне инфекције и последичним морталитетом
у ICU [12].

Пресепсин у поређењу са другим имунским биомаркерима за дијагнозу и прогнозу

инфекција

У овој компаративној евалуацији истражена је дијагностичка и прогностичка ефикасност

пресепсина и других биомаркера код различитих група пацијената. Пријављени су
контрaверзни резултати ефикасности пресепсина у поређењу са другим биомаркерима
сепсе. Пресепсин са граничном вредношћу од 2455 ng/L пријављено је да је бољи него
прокалцитонин (енг. Procalcitonin, PCT) у предвиђању 30-дневне смртности од сепсе
(AUC од 0,684 у поређењу са 0,513), и да је виши код пацијената који нису преживели
него код преживелих [47]. На граничној вредности од 413 ng/L пресепсин је показао већи
AUC у поређењу са PCT (0,705 у поређењу са 0,630) и нижи него CRP (0,705 у поређењу
са 0,734) у откривању бактеријских инфекција код пацијената у прихватилишту за
болничку ICU. AUC-ROC% вредности за дијагнозу горења сепсе пријављене су као 83,4%
за пресепсин, 84,7% за PCT, 81,9% за CRP и 50,8% за WBC. За пацијенте са горењем
сепсом, значајно су се мењали нивои пресепсина, CRP и WBC, али не и PCT, на први дан
сепсе у поређењу са претходним данима [17]. Новорођеначка сепса, у поређењу са PCT,
пресепсин је показан као боља рана дијагностичка ефикасност за брже доношење
терапијских одлука и могући позитиван утицај на исход [18]. Друге мултицентарне
проспективне студије пријавиле су већу дијагностичку точност PCT него пресепсин
(AUCs од 0,875 за PCT и 0,701 за пресепсин) за сепсу у ЕД. Просечни нивои пресепсина
били су значајно виши код септичких пацијената који нису преживели (смрт у 60 дана)
него код преживелих. Међутим, значајна веза није уочена између PCT и преживљавања

6
[16]. Улога имунских биомаркера у праћењу инфекција испитана је анализом серијских
мерења, која су извршена приликом примања (T0) и у различитим временима након
примања са интервалима од двадесет и четири сата (T1 и T2). Нивои пресепсина су
пријављени као значајно виши на T0 него на T1 и T2, али нивои PCT били су виши на T2.
Ефикасност пресепсина у поређењу са другим имунолошким биомаркерима, који су
пријављени различитим студијама, сумирани су у Табели 3. Нивои пресепсина су
повећани пре PCT и CRP. [8,10,19]. Препорука из резултата мета-анализе је да је
пресепсин погодан за дијагнозу сепсе у поређењу са PCT или CRP. Као једини
дијагностички приступ, пресепсин није погодан за искључивање или потврђивање сепсе, и
његова дијагностичка вредност треба да се разматра са другим карактеристикама сепсе
[10]. Пресепсин у комбинацији са IL-6 показао је повећану осетљивост у поређењу са само
коришћењем пресепсина у откривању сепсе код хемато-онколошких пацијената.
Пресепсин у комбинацији са PCT и CRP није показао бољу тачност у односу на само
пресепсин у откривању сепсе код ових пацијената [13]. Комбинација пресепсина са PCT-
ом, галектином-3 и растворљивим потискачем туморске туморности-2 (sST2) је
пријављена да повећава AUC више него само коришћење пресепсина за предвиђање
морталитета у сепси. Виша специфичност пресепсина и PCT-a пријављена је за откривање
сепсе, септичког шока и пневмоније у комбинацији, упоређено са само PCT-ом или
пресепсином [20].

Ограничење оцене пресепсина

Неки патофизиолошки услови могу утицати на његову концентрацију, као што су: возраст
(новорођенчад и старије особе), бубрежна дисфункција, бактеремија и хемофагоцитни
синдром (HPS). Да би се дефинисао ефекат коришћења стероида на нивое пресепсина,
потребна су даља истраживања. Повишени нивои пресепсина, под одређеним условима
као што је повреда, могу бити повезани са лажним позитивним знацима инфекције и могу
довести до неодговарајућих третмана. Изгледа да бубрег игра битну улогу у метаболизму
и/или излучивању пресепсина [18]. Концентрације пресепсина су значајно више код особа
које се подвргавају хемодијализи. Код особа које се не подвргавају хемодијализи,
концентрације пресепсина могу бити повишене када се смањују брзине гломерулске
филтрације. Зато је потребно будуће истраживање за процјену концентрација пресепсина

7
код пацијената са хроничним бубрежним синдромима, и потребна је различита вриједност
одсјека за откривање сепсе код таквих пацијената. Пресепсин такође утиче на
транслокацију микробне флоре црева, а такође су неки аспекти његовог формирања у виво
неодређени. Експерименти на животињама изгледају да предлажу да фагоцитоза, у
одговору на бактеријску колонизацију/инфекцију, може играти главну улогу. Пресепсин
има ограничену ефикасност у идентификацији могуће бактеријске или виралне етологије
инфекција. Стога, методе засноване на култури и даље остају златни стандард за
откривање инфекција, а имунолошки биомаркери треба да се користе уз културу. За
дефинисање ефекта коришћења стероида на нивое пресепсина потребна су даља
истраживања [20].

Закључак.

Предност оцене пресепсина је његова способност да предвиди озбиљност бактеријске

инфекције. Уз то, мерење пресепсина може се извршити једноставном процедуром која
траје мање од 17 минута. Да би се повећала тачност, пресепсин би могао да се користи у
комбинацији са другим маркерима и стандардним методама дијагнозе инфекције.
Пресепсин је обећавајући биомаркер за почетну дијагнозу и стратификацију ризика
сепсе, као и потенцијални маркер за разликовање грам-позитивних и грам-
негативних бактеријских инфекција. Потребне су даље проспективне студије са већим
и разноврснијим популацијама да би се утврдио пресечни пресепсин за дијагнозу и
прогнозу инфекција. Знање о условима који утичу на нивое пресепсина може смањити
лажнопозитивну стопу дијагнозе инфекције и неодговарајуће третмане. Будућа
истраживања су неопходна за идентификацију ових услова и утврђивање прсечних
вредности за откривање различитих типова инфекција код различитих група пацијената,
што би такође било ефективно у клиничкој примени овог биомаркера.

8
Референце:

1. Yusa, T., Tateda, K., Ohara, A., & Miyazaki, S. (2017). New possible biomarkers
for diagnosis of infections and diagnostic distinction between bacterial and viral
infections in children. Journal of Infection and Chemotherapy, 23(2), 96-100.

2. Palacios, G., Quan, P. L., Jabado, O. J., Conlan, S., Hirschberg, D. L., Liu, Y., ... &
Lipkin, W. I. (2007). Panmicrobial oligonucleotide array for diagnosis of infectious
diseases. Emerging infectious diseases, 13(1), 73.

3. Memar, M. Y., Raei, P., Alizadeh, N., Aghdam, M. A., & Kafil, H. S. (2017).
Carvacrol and thymol: strong antimicrobial agents against resistant
isolates. Reviews and Research in Medical Microbiology, 28(2), 63-68.

4. Labib, M., & Berezovski, M. V. (2014). Electrochemical aptasensors for microbial

and viral pathogens. Biosensors based on aptamers and enzymes, 155-181.

5. Alizadeh, N., Memar, M. Y., Moaddab, S. R., & Kafil, H. S. (2017). Aptamer-
assisted novel technologies for detecting bacterial pathogens. Biomedicine &
Pharmacotherapy, 93, 737-745.

6. Leli, C., Ferranti, M., Marrano, U., Al Dhahab, Z. S., Bozza, S., Cenci, E., &
Mencacci, A. (2016). Diagnostic accuracy of presepsin (sCD14-ST) and
procalcitonin for prediction of bacteraemia and bacterial DNAaemia in patients
with suspected sepsis. Journal of medical microbiology, 65(8), 713-719.

9
 7. Memar, M. Y., Alizadeh, N., Varshochi, M., & Kafil, H. S. (2019). Immunologic
biomarkers for diagnostic of early-onset neonatal sepsis. The Journal of Maternal-
Fetal & Neonatal Medicine, 32(1), 143-153.

8. Memar, M. Y., Varshochi, M., Shokouhi, B., Asgharzadeh, M., & Kafil, H. S.
(2017). Procalcitonin: the marker of pediatric bacterial infection. Biomedicine &
Pharmacotherapy, 96, 936-943.

9. Sandquist, M., & Wong, H. R. (2014). Biomarkers of sepsis and their potential
value in diagnosis, prognosis and treatment. Expert review of clinical
immunology, 10(10), 1349-1356.

10. Wu, C. C., Lan, H. M., Han, S. T., Chaou, C. H., Yeh, C. F., Liu, S. H., ... &
Chen, K. F. (2017). Comparison of diagnostic accuracy in sepsis between
presepsin, procalcitonin, and C-reactive protein: a systematic review and meta-
analysis. Annals of intensive care, 7, 1-16.

11. Vanaja, S. K., Rathinam, V. A., & Fitzgerald, K. A. (2015). Mechanisms of

inflammasome activation: recent advances and novel insights. Trends in cell
biology, 25(5), 308-315.

12. Memar, M. Y., Yekani, M., Alizadeh, N., & Baghi, H. B. (2019). Hyperbaric
oxygen therapy: Antimicrobial mechanisms and clinical application for
infections. Biomedicine & Pharmacotherapy, 109, 440-447.

13. Iwasaki, A., & Medzhitov, R. (2015). Control of adaptive immunity by the
innate immune system. Nature immunology, 16(4), 343-353.

10
 14. Martini, E., Krug, S. M., Siegmund, B., Neurath, M. F., & Becker, C. (2017).
Mend your fences: the epithelial barrier and its relationship with mucosal
immunity in inflammatory bowel disease. Cellular and molecular
gastroenterology and hepatology, 4(1), 33-46.

15. Akira, S., Uematsu, S., & Takeuchi, O. (2006). Pathogen recognition and innate
immunity. Cell, 124(4), 783-801.

16. Nonaka, M. (2001). Evolution of the complement system. Current Opinion in

Immunology, 13(1), 69-73.

17. Barton, G. M., & Medzhitov, R. (2002). Control of adaptive immune responses
by Toll-like receptors. Current opinion in immunology, 14(3), 380-383.

18. Medzhitov, R. (2001). Toll-like receptors and innate immunity. Nature Reviews
Immunology, 1(2), 135-145.

19. Bas, S., Gauthier, B. R., Spenato, U., Stingelin, S., & Gabay, C. (2004). CD14 is
an acute-phase protein. The Journal of Immunology, 172(7), 4470-4479.

20. Dziarski, R. (2003). Recognition of bacterial peptidoglycan by the innate

immune system. Cellular and Molecular Life Sciences CMLS, 60, 1793-1804.

ISO 690

11
 Студент Емин Делић 67/2023

Наслов семинарског рада Пресепсин

Наставник Проф.др Слободанка Митровић

12
 Оцена

13
14
15