Ba Đinovo prozno stvaralaštvo

Li Jaotang (kin. 李尧棠), poznatiji po svom pseudonimu Ba Đin, bio je kineski anarhista,
prevodilac I pisac. Svoje radove potpisivao je pseudonimom Ba Đin (kin 巴金). Prva reč njegovog
pseudonima veruje se da je preuzeta od Ba Enbo-a, njegovog druga iz razreda koji je izvršio
samoubistvo u Parizu, ili iz prvog sloga prezimena ruskog anarhiste Mihaila Bakunjina. Za
poslednju reč smatra se da je preuzeta iz poslednjeg sloga u imenu poznatog anarhiste Petra
Kropotkina, kome se divio.
Njegov stil pisanja je jednostavan, izbegava teske, nejasne reci, što ga čini jednim od
najpopularnijih od svih savremenih kineskih pisaca.

Njegovo prvo delo je novela „Uništenje“( kin. 灭亡) objavljena 1929. godine. Nakon svoje prve
novele, Ba Jin je u naredne 4 godine objavio još 7 dela od kojih se većina bavila društvenim
problemima i kritikovala tradicionalni porodični sistem. Njegovo najpoznatije delo jeste
Porodica koje ujedno predstavlja prvi deo trilogije „Bujice“ (kin. 急流). Trilogija je upotpunjena
1940. godine objavom drugog i trećeg dela „Proleće“( kin. 春 ) i „Jesen“ (kin. 秋). Svi ovi romani
smešteni su u Ba Đinovom rodnom gradu Čengdu-u u rane 1920. neposredno posle Pokreta 4.
maja. Ova trilogija postala je veoma važan deo napada Pokreta 4. maja na stare konfucijanske
vrednosti i tradicije. Roman „Porodica“ i njeni nastavci postali su ključni manifest za novu
generaciju političkih i društvenih aktivista ovog pokreta.
Napisao je i „Ljubavnu trilogiju“ od 1931-1935, dela iz ove trilogije su „Magla“, 1931, „Kisa“,
1933, i „Munja“ 1935.
Mi ćemo njegovo stvaralaštvo još analizirati kroz ljude koji su uticali na njega, njegove muške i
ženske likove. Kineski klasici nikad nisu imali veliki uticaj na njegovo stvaralaštvo, već je
inspiraciju dobio čitajući dela stranih pisaca. Naročito je voleo ruske i francuske pisce. Čitajući
ruska dela, pronalazio je dosta sličnosti u načinu života u Rusiji i Kini u tom periodu. Smatrao je
da su ljudi i životna načela ova dva naroda veoma slični. Neki od ruskih pisaca koji su ostavili
uticaj su Dostojevski, Tolstoj, Čehov, Kropotkin kao i mnogi drugi. A od francuskih: Roland, Zola i
Ruso. Pored pisaca, na njega je uticao i revolucionar Berkman.
Kao što smo rekli njegovo stvaralštvo ćemo još analizirati i kroz muške i ženske likove u
njegovim delima.

Što se tiče muških likova, postoje dva tipa u njegovim delima.

Oni koji podsećaju na Hamleta (Hamletovski likovi) i oni koji podsećaju na Don Kihota.
Hamletovski: Likovi koji su depresivni, tužni, imaju melahnoličan ton, ne vide izlaz u životu, pa je
takav prvi primer lik Du Daxin (kin. 杜大心) iz novele Uništenje (kin.灭亡). Takav lik život oko
sebe vidi kao nešto prolazno, ne vidi poentu života. Pita se da li u svetu uopšte postoje pravda i
ljubav. On teži ka uništenju sveta, jer smatra da tek kada se uništi mržnja može da se rodi
ljubav. On ljubav poistovećuje sa pravdom, vidi tragediju svuda oko sebe i upoređuje ljude sa
vukovima. Kao čovek koji nije imao sreće u ljubavi (zbog ugovorenog braka njegove nekadašnje
ljubavi), odustao je od ideje da voli druge. Devojka Jing Shu je jedina koja je pokušala da ga
navede na pravi put i da ugasi mržnju ljubavlju. Daxin odlučno pokušava da izbegne Jing Shu, ali
ne može. Smatra je vrstom prepreke kulturnoj revoluciji za kojom teži pa se zato udaljava od
Jing Shu.

Sledeći lik je Li Leng, protagonista novele Novi život (kin. 新生). On je narcisoidna osoba,
poistovećuje se sa Bogom. Takođe smatra da je sve oko njega tragedija, teži ka uništenju sveta
kako bi iznikla ljubav. Ali ga je baš ta ljubav spasila.
Don Kihot: Sanjalica, sudara se sa realnoscu u kojoj zivi. On je simbol borbe za nedostizne
ideale.

Ovakvi likovi prisutni su u romanu Porodica (kin. 家).

Roman „Porodica“ prati borbu mladog muškog protagoniste da se oslobodi svoje vrlo stroge i
surove porodice. Ba Đin se u ovom delu, ilustrujući ljubav, borbe i patnje mlade generacije,
zapravo pozabavio temama patrijarhata , nazadnih konfucijanskih porodičnih sistema, rodne
neravnopravnosti, pitanjem identiteta, društvenih reformi i njihovog uticaja na kinesku
porodičnu strukturu. Revolucionarni duh dela se vidi i u imenima braće koje predstavljaju
metaforu za različite periode kineske revolucije. Članovi različitih generacija u porodici
predstavljaju različite stepene prosvetljenja. Na mnogo načina, roman zapravo opisuje ono čime
se bavio pokret Nove kulture, i ono što se sada čini melodramom, tada je predstavljalo ozbiljan i
težak lični izbor za milione mladih ljudi. Ove priče o donošenju odluka u sopstvenom životu
nadahnule su mnoge čitatelje, i u tom smislu Ba Đin bio je najuticajniji pisac svog vremena.

Glavni likovi Braća Gao Đuehui (kin. 高觉慧), Gao Đuemin (kin. 高覺民) I Gao Đuesin (kin. 高觉
新).

Đuesin ili Buđenje Novog, mogao bi da označi onaj period kada Kinezi dolaze u kontakt sa
novim idejama, ali je njihovo tradicionalo vaspitanje veoma duboko ukorenjeno da oni
nemaju hrabrosti da se bore protiv tog sistema, pa se pokoravaju. Iako se nešto novo budi,
ništa se još uvek ne menja. Kod njega javlja se uticaj Tolstoja, gde on odbija da dela.
Đuemin ili Buđenje Naroda, može da označava period u kome jedan širi sloj narodne mase
prihvata nove ideje, shvata da sistem nije dobar i da ga treba zameniti, ali i dalje u izvesnoj
meri ostaje pasivan i nedostaje mu revolucionarni duh.

Đuehui ili Buđenje Uma, predstavlja krajnji stepen u revolucionarnom razvoju. Trenutak kada
se dolazi do shvatanja da samo revolucijom može nešto da se promeni. Kada mladi ljudi
imaju hrabrosti da pokidaju sve veze sa porodicom, da je napuste i odu od kuće,
pokušavajući da se bore i menjaju društvo. Karakteri koji grade ime su Đue (kin. 觉) što
označava svest i Hui (kin. 慧) što znači inteligencija. Već na osnovnu karaktera vidimo da je lik
svestan u kakvom svetu živi, za razliku od Hamletovskih likova on dela, a ne misli. On smatra
da taj feudalni sistem porodice u kojoj je odrastao, nije zdrava za Kinu i da treba da se uništi
kako bi se stvorila nova nacija. To nam ukazuje na revolucionarni romantizam, gde on sanja
da uništi feudalno društvo.

Ženske likove delimo na dve grupe: Žene žrtve i Žene ratnice.

U romanu Porodica su prikazane žene žrtve i sve one imaju tragičnu sudbinu.

Mei (kin. 梅), se razboljeva i umire.

Ming Feng (kin. 鸣凤), izvršava samoubistvo.

Li Ruijue (kin. 李瑞珏), umire tokom porođaja.

Takođe se u romanu pominje lik žene ratnice po imenu Qin (kin. 琴). Njihova rođaka. Juehui
smatra da ona može da nastavi njegovim koracima i da se obrazuje.

Takođe primer žena ratnica imamo I u njegovim delima “San o moru”(kin. 海的梦), lik po
imenu Li Na i u delu“Dian” (kin. 电) lik Li Peizhu.

Kada je završio „Jesen“ (秋) 1940. godine, Ba Đin je planirao da napiše i četvrti deo, pod
nazivom „群“, što se može prevesti kao „Grupa“ ili „Kolektiv“. Ba Đin je možda nameravao da
„Grupa“ bude njegov odgovor kritičarima prva tri dela koji su istakli da su članovi porodice Gao
prikazani kao izolovani od svog okruženja - od grada u kojem su živeli i feudalnog sistema.
Međutim, Ba Đin nikada nije napisao „Grupu“. Nakon uspostavljanja Narodne Republike Kine od
strane Komunističke partije 1949. godine, obuzet duhom „Nove Kine“, pisao je eseje o
socijalističkim herojima koji su izašli iz redova radnika i seljaka. Godine 1952. i 1953. proveo je
mesece sa kineskim trupama u severnoj Koreji, beležeći ono što se u Kini zove Rat za otpor
američkom imperijalizmu i pomoć Koreji. Tokom 1950-ih, korigovao je svoje ranije romane –
posebno Porodicu – pojednostavljujući gramatiku i suptilno menjajući politički stav knjige kako
bi se bolje uskladila sa komunističkim shvatanjem istorije.