Идентификација фитопатогених бактерија, услед њихове специфичне грађе, представља

понекад сложен и дуг поступак. У циљу идентификације бактерија потребно је одредити

њихове морфолошке, одгајивачке, биохемијске и серолошке одлике (Ивановић и сар., 2011).
Бактерија E. аmylovora се некада врло тешко може идентификовати само на основу симптома,
јер промене које изазива E. аmylovora, врло често могу проузроковати и неки други еколошки
фактори. Због тога је јако битна лабораторијска идентификација патогена.

У регистрованим, специјализованим фитобактериолошким лабораторијама, факултета и

института, врло лако се може доказати присуство овог патогена у оболелим биљним деловима.
Коришћењем честица оболелог ткива који се зарања у плод (најчешће шљиве, али и у плод
јабуке, крушке, дуње, кајсије, мушмуле), а потом све то стави у влажну средину, за врло кратко
време (24-48 сати), долази до некрозе вештачки заражених плодића и појаве капљица
бактеријског ексудата, што је симптоматолошки знак присуства E. аmylovora (Арсенијевић и
Панић, 1997). На терену, често, има типичних симптома бактериозне пламењаче на биљакама
домаћинима, али нема капљица бактеријског ексудата, што врло често стручњаке може
довести у сумњу. Овакав један тест доказивања присуства бактерије у оболелим биљкама на
терену може бити оријентациони и у сваком случају много значајнији и меродавнији од
визуелне дијагнозе.

За изолацију патогена у лабараторијама користи се више врста тестова, а неки од њих су:
Биолошки, серолошки и молекуларни тестови.

Бактериозна пламењача, у тренуцима повољних еколошких услова проузрокује

сушење заметнутих плодова, цветова, пламењачу младара, као и некрозу и сушење
вишегодишњих грана, па и читавих стабала воћака.
Као последица њене појаве понекад долази до крчења читавих засада, што је последњих
година забележено и у нас.
На жалост, не постоји дефинисана формула, уз помоћ које се можемо трајно решити
ове болести. Такође, контрола E.amylovora није једноставна, јер се одговарајући
бактерициди морају применити превентивно, пре него што се болест рашири. Највећу
ефикасност у сузбијању ове бактерије показали су антибиотици, али у већини
европских земаља они нису регистровани за заштиту биљака (Арсенијевић, 1997).
Заједничко мишљење свих који су се бавили проблемом бактериозне пламењаче код
нас и у свету је да мере контроле треба усмерити у пет основних праваца који чине
јединствену стратегију. То су удружене хемијске мере, механичке мере, биолошке
мере, прогноза и увођење отпорих сорти у производњу.
Преосетљивост воћа се може смањити садњом мање осетљивих сорти. Међутим, ова
мера се генерално не примењује у Србији , јер су осетљиве сорте биле засађене пре него
што је E.amylovora први пут откривена у Србији, и када је познавање овог патогена
било слабо (Бабић, и сар.1995). Према (Балаж, и сар.2013), инфекција се углавном
спречава бакарним производима у концентрацијама од 0,2-0,5% (у зависности од
примењеног производа) у јесен и непосредно након пуцања пупољака. Ова мера се
редовно примењује и има позитиван ефекат. Фитотоксичност цветова и младих плодова
је велика брига при примени бакарних фунгицида за сузбијање бактериозне пламењаче.
Упркос извесној фитотоксичности, фунгициди на бази бакра се и даље користе за
превенцију пламењаче. Према Лешнику (2011) велике примене бакарних производа у
комерцијалним воћњацима, су показале да у четири превентивне примене од 300g
бакра по хектару, довољне да се зараза у цвету смањи за 50-60%, а да се степен
фитотоксичности може смањити коришћењем препарата према јасно дефинисаној
декларацији произвођача или стварањем модерних формулација бакра. Такође
истраживањима које су спровели Лешник и његови сарадници (2011) утврђено је да
додатком калоинске киселине и протеина, стварајући нове бакарне формулације, није
постигнуто смањење нивоа фитотоксичности у односу на традиционалне формулације.
Такође, резултат до којег је дошао Lalancette са својим сарадницима, 2007. године,
говори нам да је степен фитотоксичности услед коришћења препарата на бази бакра
незнатан, и да су оштећења цвета и плода настала по третирању у незнатном проценту.