SRPSKA PRAVOSLAVNA

EPARHIJA BANATSKA KROZ

ISTORIJU DO DANAS
Istorija crkve
Univerzitet u Beogradu
17 pag.

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)
 Протојереј др Нинослав Качарић
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БАНАТСКА
КРОЗ ИСТОРИЈУ ДО ДАНАС
У В О Д: ДОЛАЗАК ПРАВОСЛАВЉА У БАНАТ

Први помен о Српској православној Епархији банатској имамо с краја петнаестог века, у
доба владавине Банатом деспотске породице Бранковића. По предању, епископска катедра је
основана 1481. године у манастиру Месићу, а први епископ постао је јеромонах Партеније.
Манастир Хиландар на Светој Гори Атонској, кога су основали Свети Симеон Мироточиви и
Свети Сава 1198. године, као највећи расадник духовности, писмености, културе, у то доба је
упућивао своје најбоље монахе на епископска послушања у матицу а и шире, и они су
спроводили просветитељску а потом и државничку улогу у очувању идентитета нашег народа
који је пао под турско ропство. Јеромонах Партеније је стигао у Банат препоруком
хиландарског игумана Атанасија, да духовно сабере развејани народ који је утекао из
отоманске тамнице у коју је Србија претворена. Разлог оснивања Епархије на овим просторима
јесте вишевековни континуитет монашког станишта које је по предању основао Свети Сава као
и велика миграција православних Срба на просторе јужног Баната. Први Архиепископ српски
Сава Немањић је 1225. године упутио на просторе тадашње Јужне Угарске из манастира Жиче
јеромонаха Арсенија Богдановића Сремца, да подигне православну светињу под обронцима
Карпата где су живели словени глагољаши. Манастир Месић је вероватно прво српско
светилиште које су Немањићи основали на простору тадашње Угарске.
Падом Србије под турску власт 1459. године, потом и укидањем Пећке патријаршије од
стране Турака, био је угрожен престо Српске православне цркве. Злочини Азијата, насилна
исламизација нејачи и гушење православља произвели су миграције Срба у Јужно Угарско
царство. Друга половина петнаестог века остаће забележена по великим сеобама које су повеле
угледне личности тога времена, црквени великодостојници и деспоти, уливајући народу веру у
опстанак. Сабрање Срба по рубовима Угарског царства створило је доцније стнажну
пограничну армаду у одбрани хришћанске Европе – војну крајину. Срби су населили рубове
Јужне Угарске по позиву, уз највишу могућу плаћену цену за земљу, заложеним животима.
Управо у том невремену, у предасима битака са Турцима, започиње расађивање духовности и
лепоте, подизање манастира који су ван матице придржавали трон светосавља. Мађари већ у
петнаестом веку ове просторе називају „расција“ (Србија). О првом вршачком Владики
Партенију, данас, писани трагови нису остали сачувани, али кроз архитектонску заоставштину
Бранковића, посебно Светог деспота Јована, који је други ктитор манастира Месића и сужитељ
Епископа Партенија, стичемо слику тих времена. Оно што данас знамо је да је седиште
Епископа манастир Месић – манастир Светог Јована Претече, архитектонски обновљен
подизањем нове цркве, озидани су нови конаци, укрупњен је манастирски посед и подигнути
виногради. Монаси манастира Месића постају пионири вршачког виноградарства, а добра
капљица дарова винограда Господњих уз лепу надокнаду стизала је на трпезе српских деспота,
али и до дворова западних краљевстава. Манастир Месић постаје снажно духовно сабориште и
први административни центар српског народа из кога ће се касније с друге стране брега
развијати варош Вршац. Процват монаштва искао је и процват манастира у нововаспостављеној
вршачкој дијецези. Озидани су манастири Светих Архангела Михаила и Гаврила (данас
обновљени манастир Средиште), Свети Ђурађ, Партош, Златица, Шемљуг, Кусић, а ктитори су
били Свети Бранковићи – мајка Ангелина и синови Јован и Максим.

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)
 2

УСТАНАК СРБА У БАНАТУ – СВЕТИ ТЕОДОР ВРШАЧКИ

Путописци тога доба туђим писмом су забележили трудове Раса, потомака великог
жупана Стефана Немање, који су просторима јужнога царства удахнули нови живот и
динамичност духа православља. За разлику од других цркава Српска православна црква и њени
епископи су имали двоструку улогу у тим тешким временима, особито по пропасти
деспотовина – очувати националну свест у народу тежећи за обновом српске државности.
Седиште Епископа вршачког – Манастир Месић, током шеснаестог века је доживео велика
разарања од стране Турака, који су 1552. године доспели до Темишвара, а огањ је гутао насеља,
цркве и манастире. У том пиру, уништена су сва писана сведочанства као и писане повеље и
даровнице манастирима Светих Бранковића и Банат је пао под турско ропство. Крајем
шеснаестог века је узаврела политичка сцена Европе ратним покличима Ислама, који су
Аустријском царству 1593. године објавили рат. Аустрија пред надолазећим опасностима и уз
никакву војну потпору са европских дворова, потражила је савез са Влашким и Молдавским
великашима, а нарочито са Србима који су подносили двовековни терет зулума Агарјана.
Лета Господњег 1594. вршачки Владика Теодор Несторовић под барјаком Светог Саве,
подиже Србе на устанак. Банатски устанак у историји нашег народа рачуна се као први
организовани отпор Срба после 1389. године, када се збила чувена битка на Косову пољу. У
житију Светог свештеномученика Теодора Вршачког је записано:
„Почетком јуна 7102. године од створења света, а 1594. године од рођења Господа и
Бога и Спаса нашега Исуса Христа, зби се велики бој између турске војске и српских устаника
из Баната. Срби су жестоко нападали, а Турци се очајнички бранили. Страшан је био звекет
оружја, а још страшнији крици рањених. Бог и Свети Сава помогоше српским устаницима те
силно поразише турску војску. Од 11.000 једва се спасло само 1.000, а међу погинулим
Турцима био је Софи Синан-паша и још тројица бегова. Доцније, Срби ипак нису могли
војничким средствима одржати освојене територије Баната, те су наново пали под многољудну
турску силу. Епилог банатског устанка је спаљивање моштију Светог саве на Врачару од стране
Синан-паше и мученичко погубљење вршачког Епископа Теодора Несторовића, кога су Турци
живог на мех одерали.“ Одран на мех значи да су турски крвници Епископу Теодору кожу
одерали од ногу до врата, као што се дере кожа јагњету. Епископија вршачка, у манастиру
Месићу, наново је била разорена. Народ и монаси су се нашли у збеговима по врлетима горја на
чијим пропланцима је ширен антиминс и служена служба Божија. Наш народ, сходно
наметнутој ситуацији-честим прогонима од стране Турака, за своје домове изабрао је градњу
земуница и колиба, а напушта се и земљорадња и посвећује се пажња сточарству које је било
покретни капитал народа. У подножју вршачког горја, „чукурмали“, Азијати подижу чадоре и
џамије, а са њима је и хашиш доспео у Банат.
Пад панонских равница под турску власт приморао је вршачке владике да седиште
епископије изместе у Карансебеш ( данаш варош на територији Румуније). Било је то током 17.
и почетком 18. века. Епископска катедра физички је у Вршцу од 1763. године, када је Епископ
Јован ( Георгијевић) Ђорђевић подигао Владичанску резиденцију. Од тога доба, Вршац постаје
административно седиште вршачких православних српских јерараха.

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)
 3

ЕПАРХИЈА ВРШАЧКА – ЕПАРХИЈА БАНАТСКА

Реорганизацијом Епархије вршачке – припајањем дела темишварске, 1931. године

Епархија добија назив банатска. Од те године Епископска титула архијереја понела је титулу
Епископ банатски. Епископија банатска се данас простире на 9830км квадратних, и дели се на
дванаест архијерејских намесништава, и то: алибунарско, белоцркванско, вршачко,
житиштанско, зрењанинско, кикиндско, ковинско, новобечејско, новокнежевачко, оповско,
панчевачко и сечањско. На територији епархије налази се око 130 цркава из периода од 18. до
20. века и осам манастира из периода од 13. до 20. века. Многи манастири и цркве Епархије
вршачке, разграничењем Краљевине СХС остали су у суседној Румунији и данас припадају
Српској православној Епархији темишварској. Вишевековни континуитет присуства
знаменитих духовника који су проминули Епархијом вршачком, потом банатском, оставили су
блистав траг у историји наше цркве, историје, културе, науке и политике. Међу вршачким
архијерејима исијава ореол мучеништва Светог владике Теодора Вршачког, вође банатског
устанка под Турцима 1594. године, кога су у знак одмазде „на мех живог османлије одрале“.
Блиставо је дело у науци Владике Јосифа Јовановића Шакабенте, који се трудио да његов народ
не остане не просвећен, те му је, уз Цркву и школе подизао. Политичка мудрост Петра
Јовановића Видака спасила је банаћане да непромишљеном буном у Крушчици, 1813. године,
над моћним и неправедним аустријским царством не нестану са ових простора. Многи
крстоносци су са трона Вршачког, мудрим вођењем Епархије бирани за митрополите-Исаија
Антоновић, Јован Ђорђевић...а за Патријарха српског Јосиф Рајачић. Као некад, и данас
Епископска катедра баната важи за једну од врло угледних у Српској православној цркви, а на
њеном челу је Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор (Богуновић).

ВЛАДИЧАНСКИ ДВОР ЕПАРХИЈЕ БАНАТСКЕ

Владичански двор у Вршцу је велика духовна заоставштина банаћанима, дични дом

завештан светосавском благородном потомству. Озидан је трудом Епископа Јована
(Георгијевића) Ђорђевића, и прилозима добротвора вршачких. Подигнут је у драматичном
времену када је Српска православна црква утирала нови пут свога деловања у Угарској.
Осамнаести век је донео корените реформе у српском црквеном животу, сликарству и
архитектури. У тој бури преплета туђих језика и мисли, утрђивала су се древна језгра вере
епархије по новим моделима и устројствима под протекторатом Дунавске монархије. Тај нови
концепт западњачке духовне идеологије креиран у Ватикану, у великој мери разобличавао је
духовни живот Срба удаљавајући га од изворних вредности и величанствених достигнућа на
пољу црквене архитектуре и сликарства из времена Немањића. Тако је у осамнаестом веку
рођена нова српска црквена уметност.
Владичански двор у Вршцу је првенац нових архитектонских тенденција црквене
уметности на простору Баната. Подизање резиденције трајало је у периоду од 1756. до 1763.
године. Првобитни изглед Владичанске резиденције, по записима, везује се за „барокни стил“, а
архитектонско решење приписује пруском инжењеру грађевине чије име није остало
забележено. Током протеклих столећа екстеријер и ентеријер здања је надграђиван. Прва
реконструкција двора везује се за период од 1833. до 1843. године, у доба епископовања
Владике Јосифа (Рајачића), када је претрпео измене у „бидермајер стилу“. Почетком двадесетог
столећа за време епископовања Гаврила (Змејановића), примио је ново рухо ( које данас
затичемо) у архитектури названо „еклектика“. Фасада је последњом реконструкцијом примила
раскошнији изглед а кров грађевине је делимично измењен подизањем три куполе.
Владичански двор је овом добро одмереном обновом, у пространом окружењу зеленила,
примио изузетно свечан изглед по узору на европске резиденције. Управо тај спољашњи гламур

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)
 4
допринео је да се резиденције с правом назива најлепшом (најотменијом) у нашој „новој“
црквеној архитектури.
Ентеријер двора, у архитектонском смислу, везује се за различите периоде, што чини
праву драгоценост објекта. Најрепрезентативнији је горњи спрат у коме су салони, кабинет,
библиотека, велика трпезарија, гостињски апартмани. Просторе таваница и зидова краси богата
декоративна пластика флоралних мотива, масивни лустери и старе рељефне каљеве пећи
опточене бојеном керамиком. Склад белог мермерног степеништа и савршени одливци
пластике хол чине изузетно свечаним. На доњем спрату у десном крилу налазе се канцеларије
Епархије банатске. На супротној страни је канцеларија Епископа, келије и капела посвећена
Светом Архангелу Михаилу. Владичанска капела у вертикали обухвата приземље и први спрат
и у потпуности је уклопљена у дворски екстеријер. Улаз у капелу налази се са леве стране од
главног улаза у двор. На левој бочној страни фасаде резиденције налази се звоно капеле
изливено у Грацу 1766. године. Зидани иконостас у капели осликао је Никола Нешковић у духу
„украјинског барока“. На иконостасу доминира сцена Рођења Господњег оивичена позлаћеним
рељефним венцем испод кога је и запис који указује да је иконостас завршен 1773. године.
Иконостас изузетно драгоценим чине осликани ликови у медаљонима, који представљају
родослов Господа Исуса Христа кроз Стари Завет по Јеванђељу. Садашње царске двери не
припадају старом иконостасу. Супротно од иконостаса изнад лука који по средини раздваја
капелу налази се фреска „Последња вечера“, вероватно рад Светислава Вуковића. Изведена је у
духу академског реализма, уљаним бојама на малтеру, у првој половини двадесетог века. У
олтарском простору у доњој зони некада је постојао живопис, а данас је сачувана само једна
сцена. Часна трпеза је изведена у камену а ноге су обликоване у виду лавова. У олтарском
простору се чувају мошти Светог Артемона.
У капели крај иконостаса, тихује чудотворна икона Пресвете Богородице Винчанске –
Бездинске, заштитнице Епархије банатске. Првобитни назив иконе је Богородица Владимирска,
и она потиче из Русије, а верује се да је живописана у периоду између 15. и 16. века. У Србију је
доспела 1727. године као дар руских монаха манастиру Винчи. У Владичанском двору у Вршцу
налази се од 1931. године. Пресвети образ Богомајке окован је драгим камењем. У подножју
иконе на сребрној плочи урезано је молепствије Патријарха Арсенија четвртог Шакабенте. У
капели је изложена канонска икона Светог свештеномученика Теодора Вршачког, коју је
начинио иконописац Чедомир Милосављевић. Живописана је у периоду 1994-1995. године, на
подобије увршћивања свештеномученика Теодора у календар светих. У Владичанском
параклису налази се и платно „Небески Јерусалим“, рад непознатог сликара (вероватно Руса).
Дело је завидног формата сликано у духу „левантинског барока“. У минијатури су изведене
сцене Старог и Новог Завета. Овакве иконе некада су поручивали поклоници Свете Земље (који
су тада стекли право да испред свог имена додају титулу хаџи) и њих за успомену на тај пут
даривали храмовима. Платно „Небески Јерусалим“ некада се налазило у Саборном храму
Светог Оца Николаја. Испред певнице на постаменту налази се дрвени часни крст који је
освећен на Велики Петак у Јерусалиму. Капела од црквеног мобилијара поседује: две певнице,
стасидије и епископски трон на коме је икона Светог свештеномученика Теодора Вршачког.
Супротно од трона у зиду уграђен је ктиторски запис изведен на каменој плочи са рељефним
инсигнијама вршачког владичансктва. Плоча коју „придржавају“ два ангела, исклесана је у
камену и изведена 1773. године.
У дворској ризници похрањене су 292. иконе које датирају из периода од 18. до 19. века.
Потичу из цркава Епархије банатске, намесништава вршачког, панчевачког, зрењанинског и
кикиндског. Иконе су седамдесетих година двадесетог века од стране Епархије и Покрајинског
завода за заштиту спосменика културе, из парохијских цркава пренете у Владичански двор, јер
су биле ван богослужбене употребе због оштећења. У тој деценији конзерватори „Матице
Српске“ су конзервирали 32 иконе из прве половине 18. века. У периоду 1996. до 2001. године,
завод је извршио и конзервацију преосталих 257 икона. У збирци се налазе дела: Шербана

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)
 5
Поповића, Теодора Илића Чешљара, Константина Пантелића, Недељка Поповића,
Николе Нешковића и других познатих сликара зографа, 18. и 19. века. Присутан је и један број
руских икона. Збирка икона је каталошки обрађена од стране Завода за заштиту спосменика
културе и Матице Српске из Новог Сада, и публикована под називом „Иконе банатске
Епархије“.
У великом салону налазе се следећи портрети: Епископа Јосифа Јовановића Шакабенте
из 1788. године, рад Теодора Илића Чешљара у „рококо стилу“, Епископа Гаврила Змејановића
– рад немачког сликара M. Hirsha у духу академског реализма из 1910. године, Епископа
Георгија Летића – рад вршачког сликара Светислава Вуковића из 1932. године у
експресионистичком стилу, и Епископа Висариона Костића – рад панчевачког проте и сликара
Вељка Оњина из 1974. године. Изузетно је репрезентативан и кабинет епископа у коме се у
дрвеним облогама – фризу ( приближно истиг формата ) налазе четрнаест допојасних портрета
вршачких, банатских и других архијереја Српске православне цркве. Галерија портрета
Епископа банатских налази се у холу и броји осам портрета на којима су допојасно насликани:
Др Георгије Летић, Др Викентије Вујић, Др Дамаскин Грданички, Др Висарион Костић, Др
Амфилохије Радовић, Др Атанасије Јефтић, Хризостом Столић и Никанор Богуновић.
У малој трпезарији се налазе иконе на платну Уроша Предића: Свети Никола, Свети
Георгије, Свети Врачи и Свети Димитрије, настале у периоду од 1908. до 1910. године. У
ходнику доминира платно Свети Георгије убија аждају, рад Стевана Алексића из 1909. године.
Крај њега је још једно платно „Небески Јерусалим“, величине око 6 метара квадратних, рад
зографа Папа Јакова из 1869. године, дар Светоуспенском храму Хаџи Андреје Димитријевића.
Владичански двор кроз историју, сходно политичким околностима, присуства и одсуства
вере у народу, окупација, ратова, промене државног уређења, отвара поглавље тужних
дешавања. Двадесети век, време вртоглавог техничког напретка човачнства, остаће запамћен
код нас Срба по великим злочинима туђина, а потом и нашем колективном безверју, отуђењу
од светосавске баштине. Током Другог светског рата, владичанска резиденција одузета је од
стране окупатора и у њој је боравила немачка команда Принц Еуген дивизије. Није поштеђена
ни највећа светиња Баната – саборни храм Светог Оца Николаја, који је био затворен за
чинодејствовања све време окупације. Врт Владичанског двора претворен је у губилиште, у
њему су мучени и убијани родољуби, срељани и вешани на високе борове. На три бора у врту
су се налазиле куке џелата. Четинари су због старости и евентуалне опасности да не падну на
резиденцију посечени 2004. године. Један део стабла на коме је кука данас је похрањен у
ризници двора. Колико је познато, нацисти су и многе драгоцености са собом однели. Немачка
амбасада у Београду је 1992. године вратила Епархији банатској отуђено рукописано
„Четворојеванђеље по Матеју“ из 1615. године, прозвано Ватинско Јеванђеље, јер се налазило у
Ватинској цркви.
После Другог светског рата, ослободиоци – партизани, су двор претворили у женски интернат.
Дворска капела је служила као магацин намирница. Доцније је конфискован део врта и објекти
позади двора. Новоустоличени комунистички режим изопштио је Српску православну цркву из
јавног живота и одузео јој имовину. Педесетих година, од стране Епархије банатске је започео
мукотрпни судски процес око повратка резиденције који је покренуо Епископ банатски
Висарион Костић. Двор је враћен у посед Српске православне цркве 1956. године.

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)
 6

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БАНАТСКА ДАНАС

На свом редовном заседању у седници својој од 23. маја 2003. године под
А.С.бр.84/зап.169. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је за Епископа
банатског изабрао Његово Преосвештенство Епископа аустралијско-новозеландског
Митрополије новограчаничке Господина Никанора. Одлуком Светог архијерејског синода
Српске православне цркве С.А.С.бр.165. од 2. фебруара 2004. године, Епископ банатски
Господин Никанор устоличен је у трон Eпископа банатских у недељу 8. фебруара 2004. године.
Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор, успешно управља и
води све активности у Епархији банатској, вршећи при том озбиљан надзор над радом свих
Епархијских управних тела и Епархијских канцеларија, у својству Председника Епархијског
управног одбора и Председника Епархијског Савета Епархије банатске.
Протонамесник Нинослав Качарић, дипломирани теолог, привремени парох четврте
светониколајевске парохије у Вршцу и старешина храма Светог Теодора Вршачког у Вршцу,
обавља дужности Секретара Епископа, Секретара Епархијског управног одбора и
Координатора за Верску наставу у Епархији банатској, водећи при том и уредништво
Епархијског часописа «Банатски весник».
Протојереј Марко Ногић, свршени богослов, привремени парох друге светониколајевске
парохије у Вршцу и старешина Саборног храма Светог Оца Николаја у Вршцу, обавља дужност
Секретара Црквеног суда, води рачуноиспитачке послове, набавку и продају свећа и осталог
административног материјала, као и координацију пензијско-инвалидског осигурања
свештеника.
Ђакон Жељко Стојић, свршени богослов и парохијски ђакон при храму Успења
Пресвете Богородице у Вршцу, обавља дужност Благајника и књиговођства Епархије банатске,
и води пословање две епархијске продавнице (у Вршцу и Зрењанину), као и пословање Фонда
солидарности Епархије банатске.
Ђакон Недељко Јанковић, свршени богослов и парохијски ђакон при Саборном храму
Светог Оца Николаја у Вршцу, обавља дужност службеника при Епархијском управном одбору
задуженог за координацију враћања ПДВ-а Црквеним јединицама у Епархији банатској.
Искушеница Милена (Радановић), сестра при манастиру Свете Меланије Римљанке у
Зрењанину, и монахиња Недеља (Ковачевић), воде послове кувара и домара у Владичанском
двору.

АКТИВНОСТИ ЕПИСКОПА БАНАТСКОГ НИКАНОРА

Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор је у току

претходног периода интензивно богослужио, посећивао, надгледао, активно учествовао и
унапређивао, многим вредним саветима и другим врстама помоћи, живот и рад Црквених
општина и манастира Епархије банатске. Веома често Епископ се сусретао са повереним му
свештенством, монаштвом и верним народом, упознавајући и решавајући актуелна питања и
проблеме богослужбеног поретка и новог, од стране Светог архијерејског сабора Српске
православне цркве неприхваћеног и неблагословеног, начина богослужења, које се у новије
време јавља и ствара доста подела и недоумица у неким суседним Епархијама. Својим чврстим
ставом по наведеном питању, Епископ банатски је одлуком Е.Бр.686. од 26. октобра 2007.
године установио систем редовног служења свих свештеника Епархије банатске у Саборном
храму Светог Оца Николаја у Вршцу, и то редоследом који се сваког месеца утврђује, са циљем
једнообразног и што квалитетнијег богослужења.
Од 2004. до 2007. године Епископ банатски Никанор је рукоположио двадесетчетворицу
свештенослужитеља и поставио их на упражњене парохије у Епархији банатској.

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)
 7
Шеснаест свештенослужитеља је Епископ банатски Никанор примио у свезу
клира Епархије банатске из других Епархија Српске православне цркве, и поставио их на
упражњене парохије у Епархији банатској.
У току 2007. године Епископ банатски Господин Никанор рукоположио је у чин ђакона
и исте поставио на дужност парохијских ђакона тројицу кандидата, док је у чин свештеника
рукоположио седморицу кандидата и исте поставио на упражњене парохије Епархије банатске,
замонашио је пет монахиња по чину мале схиме, и блаженопочившу игуманију Меланију,
настојатељицу манастира Свете Меланије Римљанке у Зрењанину, произвео у чин велике
схиме.
Епископ банатски Господин Никанор је у току претходног периода осветио:
новоподигнути храм - цркву брвнару Свете великомученице Марине - Огњене Марије са новим
звонима и чесмом у Девојачком Бунару; нови парохијски дом у Алибунару; нову гробљанску
капелу у Избишту; новоизливене темеље храма светог мученика Трифуна у Гудурици;
обновљени храм Рођења Пресвете Богородице са новим крстовима и чесмом у Купинику;
новоизграђену палионицу свећа поред храма Преображења Господњег у Старом Лецу; нова
звона за храм Светог великомученика Георгија у Тарашу; ново гробље у Златици;
новоформирану болничку капелу Светог Нектарија Егинског у Зрењанину; нову гробљанску
капелу и Светосавски дом у Остојићеву; нову гробљанску капелу у Мокрину; нову градску
чесму у Кикинди; ново звоно за храм Светих Козме и Дамјана у Кикинди; ново звоно за храм
Светог пророка Илије у Новим Козарцима; новоизливене темеље гробљанске капеле у Руском
Селу; нова звона и нови храм Светог Стефана Дечанског у Ковину; обновљени храм Светог
великомученика Георгија у Острову; управну зграду и воћњак у Војводи Степи; затворски
павиљон у Падинској Скели; темеље нове капеле у Борчи; земљиште и крст за нови храм у
Ковачици; нова звона и крстове за храм Светог Саве у изградњи у Панчеву; нову гробљанску
капелу у Омољици; нову гробљанску капелу у Старчеву; земљиште и крст за нови храм у
Јабуци; новоизливене темеље парохијског дома у Боки; новоизливене темеље парохијског дома
у Јарковцу; часни крст за храм Светог Оца Николаја у Неузини; нова звона за храм Васкрсења
Христовог у Сутјесци; новоизливене темеље за парохијски дом при храму Светог
великомученика Димитрија у Сечњу; обновљени дом културе са сеоском чесмом у Малом
Средишту и нови пут до манастира Средишта; нове фонтане са крстом испред Владичанског
двора у Вршцу.

ОПШТИ ПОДАЦИ О АКТУЕЛНОМ СТАЊУ ЕПАРХИЈЕ БАНАТСКЕ

Епархија банатска има од некретнина Владичански двор у Вршцу и 20 хектара

обрадивог земљишта. Укупно 20ха, 84а и 64мкв.
За потребе Епархије банатске је добијена земљишта парцела у Зрењанину на трајно
коришћење гр. Честица 32665, кат. честица 141 и 8/2 у површини 24 ара и 66 метара
квадратних.
17. децембра 2007. године Господин Мирко Марковић, економиста из Београда,
поклонио је у трајно власништво Епархији банатској обрадиво земљиште – парцелу кп.7913/8.
лист бр.2318. КО Делиблато у потезу Ливаде, површине 35а и 89мкв, као завештање своје
покојне баке Пелагије (Петровић) Репић Српској православној цркви-Епархији банатској.
Грунтовно и катастарско стање некретнина је сређено.
Обрадиво земљиште у Вршцу је у закупу. Крајем 2007. године је склопљен нови уговор
са предузећем ДОО „Агро Богић“ из Вршца, чији је власник и директор - Господин Димитрије
Богић, и у претодном периоду обрађивао то земљиште и редовно измиривао сва своја дуговања
према Епархији банатској.
Проблем враћања национализованих зграда, земљишта и задужбина је птворен и
актуелан.

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)
 8
У Епархији банатској је у питању 8.172ха земљишта и 140 задужбинских зграда
у Ковину, Вршцу, Зрењанину и Панчеву. Решавање овог проблема иде врло споро.
На нивоу државе, у организацији Министарства вера Републике Србије и Покрајинског
секретаријата за прописе, управу и националне мањине, у току прошле 2007. године одржано је
више стручних саветовања и симпосиона, са темом примене закона о враћању црквене
имовине, преко новоосноване Републичке Дирекције за реституцију црквене имовине у
Београду. Чињеница је да ће то бити врло дуг и напоран процес, који још није заживео због
веома малог броја писаних докумената - доказа првобитног власништва црквене имовине.
Велики проблем представља и примена Закона о приватизацији, који је неосновано почео да се
примењује пре Закона о реституцији, тако да ће све непокретности продате од стране државе у
процесу приватизације бити у веома специфичном и још увек нерегулисаном статусу.
Епархија банатска има свој Фонд солидарности, основан 1980. године који се финансира
од годишње чланарине свештеника и доприноса Црквених општина од 3% бруто остварених
прихода црквених општина.
По питању радова на Владичанском двору можемо рећи да су у току јесени 2006. године
и првој половини 2007. године завршени радови на асфалтирању и постављању гранитних
плоча по стазама око Владичанског двора, а такође је и веома успешно урађена нивелација
целокупног земљишта насипањем квалитетног хумуса у целом кругу дворишта двора и сејање
квалитетне траве. Успешно су завршени радови на изградњи две лепе фонтане испред
Владичанског двора, чији је дародавац био Концерн Хемофарм из Вршца. Приликом пуштања у
рад и освећења ових фонтана, 22. септембра 2007. године, као знак признања и захвалности
поменутом дародавцу, Епископ банатски Господин Никанор је доделио Орден светог Теодора
Вршачког Господину Миодрагу Бабићу, Председнику Хемофарм Концерна. Уз фонтане, истом
приликом је пуштен у рад и систем осветљења дворишта двора, у виду ливених стилских
канделабера. У току прошле године завршена је градња новог подрума који до сада
Владичански двор није имао, и то испод простора досадашње гараже, у којој је сређен и
оформљен магацин свећа и робе Епархије банатске. Сви поменути и до сада остварени, као и
радови који су у току, реализују се под покровитељством и финансирањем „Републичке
Дирекције за путеве“ из Београда, организација „Војводинапут“ из Панчева и Вршца, Д.П.
„Други октобар“ из Вршца, А.Д. „Игма“ из Уљме, А.Д. „Техника“ из Вршца, и „Биро-стил“ из
Вршца.
Новчане обавезе према централној црквеној каси за свеће, календаре и таксене марке
редовно се исплаћују.
У Епархији банатској се користе само свеће купљене у Патријаршији и произведене у
Епархијској фабрици свећа у Вршцу.
Здравствено осигурање свештеника редовно уплаћују Црквене општине, док је за
двадесет свештеника Епархије банатске, чије су Црквене општине у тешком материјалном
стању, Министарство вера Републике Србије одредило помоћ која се редовно сваког месеца
уплаћује са истом наменом.

ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ ЕПАРХИЈЕ БАНАТСКЕ

Одлуком Његовог Преосвештенства Епископа банатског Господина Никанора Е.Бр.515.

од 23. августа 2007. године, у сагласности са свим Архијерејским намесницима, основана су
још четири нова Архијерејска намесништва: алибунарско са седиштем у Алибунару,
житиштанско са седиштем у Житишту, ковинско са седиштем у Ковину и новокнежевачко са
седиштем у Новом Кнежевцу.

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)
 9
-Архијерејско намесништво алибунарско чине следеће Црквене општине: Алибунар,
Банатски Карловац, Девојачки Бунар, Владимировац, Добрица, Нови Козјак, Иланџа, Селеуш,
Уљма, Избиште, Потпорањ, Загајица, Парта и Орешац. У току 2007. године остварени су
следећи пројекти: у Алибунару је завршена градња парохијског дома, урађена је фасада и
оградни зид око истог парохијског дома; у Банатском Карловцу је постављен бакар на скоро све
куполе храма Светих апостола Петра и Павла у изградњи, и купљена су два звона за исти храм;
у Владимировцу је настављена интензивна изградња храма Светог Јована Владимира-изидани
зидови и у највећем делу изграђене куполе храма, док је на парохијском дому обновљен кров; у
Добрици је урађена хидроизолација на храму Преображења Господњег пресецањем влаге; у
Парти је урађена обнова фасаде, лима и крста на звонику храма Светог великомученика
Димитрија; у Девојачком Бунару је изграђен нови храм-црква брвнара посвећена Светој
великомученици Марини-Огњеној Марији, са звоником, звонима и чесмом у порти храма.

-Архијерејско намесништво белоцркванско чине следеће Црквене општине: Бела Црква,

Кусић, Калуђерово, Банатска Паланка, Кајтасово, Врачев Гај, Црвена Црква, Крушчица,
Јасеново, Банатска Суботица и Дупљаја. У току 2007. године није било значајнијих промена и
радова на светим храмовима или парохијским домовима у овом намесништву.

-Архијерејско намесништво вршачко чине следеће Црквене општине: Вршац, Велико

Средиште, Гудурица, Ватин, Јабланка, Мали Жам, Влајковац, Павлиш, Маргита, Пландиште,
Велики Гај, Купиник, Велика Греда, Хајдучица, Банатски Соколац, Марковићево, Милетићево
и Стари Лец. У току 2007. године остварени су следећи пројекти: у Вршцу је завршена градња
нове парохијске сале са канцеларијама Црквене општине у Стеријиној задужбини, поплочано је
двориште и прилаз истој и обновљен оградни зид, започета је обнова парохијског дома у
Милетићевој улици бр.1. где су уграђени нови алиминијумски прозори и врата, обновљена
фасада, кров и оградни зид у дворишту зграде, урађени су идејни пројекти за обнову храма
Успења Пресвете Богородице, за обнову иконостаса и сводова Саборног храма Светог Оца
Николаја и за изградњу новог парохијског дома при храму Светог Теодора Вршачког на брегу;
у Гудурици су изливени и освећени темељи за будући храм Светог мученика Трифуна; у
Купинику је генерално обновљен и освештан храм Рођења Пресвете Богородице, постављени
су нови крстови и саграђена чесма у порти храма; у Хајдучици је настављена градња и
сређивање новог парохијског дома у манастирској порти; у Старом Лецу је изграђена и
освештана нова палионица свећа поред храма Преображења Господњег; у Милетићеву је
успешно настављена генерална обнова храма Светог пророка Илије.

-Архијерејско намесништво житиштанско чине следеће Црквене општине: Житиште,

Александрово, Банатско Карађорђево, Банатски Двор, Честерег, Клек, Међа, Равни Тополовац,
Бегејци и Српски Итебеј. У току 2007. године остварени су следећи пројекти: у Житишту је
настављена генерална обнова храма Светог великомученика Георгија започета 2006. године
пресецањем влаге, президан је симс, ојачани сводови и постављена нова кровна конструкција; у
Александрову је обновљена фасада храма Светог великомученика Георгија, претрешен кров и
постављени су нови олуци; у Банатском Карађорђеву је завршен и освештан живопис у храму
Светог великомученика кнеза Лазара; у Честерегу су изливени и освећени темељи за нови храм
Светог пророка Илије; у Клеку је настављена изградња храма Светих Отаца-озидане су куполе;
у Равном Тополовцу се приводе крају радови на спољашњој изградњи храма Светог Василија
Острошког; у Српском Итебеју је урађена хидроизолација храма Светог Саве пресецањем
влаге.

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)
 10

-Архијерејско намесништво зрењанинско чине следеће Црквене општине: Зрењанин, Арадац,

Ечка, Лукино Село, Стајићево, Лукићево, Перлез, Книћанин, Лазарево, Златица, Елемир и
Тараш. У току 2007. године остварени су следећи пројекти: у Зрењанину су промењени прозори
на храму Успења Пресвете Богородице, урађена је нова фасада храма Ваведења Пресвете
Богородице, у градској болници је оспособљена за богослужења, комплетно опремљена и
освештана капела Светог Нектарија Егинског, обновљене су фасаде на парохијским домовима
при светоуспенском и световаведењском храму и сазидана је нова летња кухиња у парохијском
дому при светоархангелском храму; у Елемиру је звоник капеле светог Илије прекривен лимом,
а капела Светог Николе је покривена црепом; у Ечки се изградња парохијског дома приводи
крају; у Лазареву су настављени радови на изградњи новог храма Свете великомученице
Марине-Огњене Марије; у Стајићеву се приводе крају радови на формирању капеле у Основној
школи; у Лукићеву је направљен жртвеник, постављен свети престо, поплочано степениште,
урађен прилаз и стазе око храма Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља; у Златици је
оформљено ново сеоско гробље док је у Тарашу настављена генерална обнова храма Светог
великомученика Георгија-обнова фасаде и крова, уведена је струја, извршена електрификација
звона и урађен нови свети престо.

-Архијерејско намесништво кикиндско чине следеће Црквене општине: Кикинда, Наково,

Банатско Велико Село, Руско Село, Нови Козарци, Војвода Степа, Војвода Бојовић, Радојево,
Српска Црња, Иђош, Сајан, Мокрин и Падеј. У току 2007. године остварени су следећи
пројекти: у Кикинди је уведено подно грејање у храм Светог Оца Николаја, настављена је
интензивна изградња храма Светих Козме и Дамјана и подигнута је и освећена нова јавна чесма
са иконом Светог Оца Николаја у центру града; у Мокрину је изграђена и освештана нова
гробљанска капела; у Накову је купола храма Светог великомученика кнеза Лазара покривена
бакром и исти храм је живописан; у Новим Козарцима се приводи крају изградња новог храма
Светог пророка Илије и добијено је и освештано ново звоно и у Руском Селу су изливени и
освештани темељи за нову гробљанску капелу.

-Архијерејско намесништво ковинско чине следеће Црквене општине: Ковин, Гај, Дубовац,
Делиблато, Мраморак, Баваниште, Плочица и Острово. У току 2007. године остварени су
следећи пројекти: у Ковину је обновљена фасада, очишћен и офарбан лимени покривач
звоника храма Сабора Светих Архангела, док је нови храм Светог Стефана Дечанског освештан
и радови се приводе крају; у Острову је обновљена фасада, кровна конструкција и звоник храма
Светог великомученика Георгија и започета обнова парохијског дома; у Баваништу је изграђен
нов помоћни објекат у порти храма Успења Пресвете Богородице; у Делиблату је започета
обнова храма Светог Оца Николаја, промењена је дотрајала кровна грађа и цреп; у Мраморку је
обезбеђена комплетна грађа и цреп за обнову кровне конструкције храма Светог Саве; у Гају је
обновљена фасада и прекривен је бакром звоник храма Вазнесења Господњег и у Скиту светих
40 мученика у Старом Селу код Гаја је конак подигнут до прве плоче.

-Архијерејско намесништво новобечејско чине следеће Црквене општине: Нови Бечеј,

Врањево, Ново Милошево, Беодра, Бочар, Кумане, Меленци и Башаид. У току 2007. године су
остварени следећи пројекти: у Врањеву је обновљена и сређена ограда око порте храма Рођења
Светог Јована Претече и у Бочару је настављена комплетна обнова храма Сабора Светих
Архангела.

-Архијерејско намесништво новокнежевачко чине следеће Црквене општине: Нови

Кнежевац, Обилићево, Санад, Банатско Аранђелово, Остојићево, Чока, Црна Бара, Српски
Крстур и Ђала. У току 2007. године остварени су следећи пројекти: у Банатском Аранђелову је

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)
 11
започета и у току је изградња гробљанске капеле; у Остојићеву је изграђена и освештана
гробљанска капела и реновиран је и освећен новодобијени Светосавски дом; у Чоки је
изграђена нова ограда порте храма Сабора Светих Архангела и у Српском Крстуру је
обновљена фасада, урађена хидроизолација и поправљен сатни механизам на звонику храма
светог великомученика Георгија.

-Архијерејско намесништво оповско чине следеће Црквене општине: Чента, Опово, Баранда,
Борча, Падинска Скела, Дебељача, Путниково, Идвор, Самош, Ковачица, Сакуле, Сефкерин и
Фаркаждин. У току 2007. године остварени су следећи пројекти: у Ченти је обновљена сва
столарија, фасада и сазидан је зид око парохијског дома, а такође се ради и на хидроизолацији
храма Светог великомученика Георгија; у Баранди је реновирано купатило парохијског дома; у
Борчи су изливени и освештани темељи нове капеле и урађена је нова фасада храма Светог Оца
Николаја; у Идвору је у потпуности обновљена унутрашњост храма Светих Благовести
увођењем нове електроинсталације, сређивањем зидова, пода и израдом нових столова и
певница; у Опову су санирана оштећења и спречено је даље прокишњавање крова и звоника
храма Светог Оца Николаја, а окречени су и парохијски станови за оба свештеника; у
Падинској Скели је добијена парцела за изградњу новог храма; у Сакулама је обновљена фасада
храма Светог Оца Николаја и постављен је ламинат у парохијском дому; у Ковачици је
добијена парцела за изградњу новог храма и освештано је исто земљиште и крст; у Самошу је
купљена нова столарија за светосавски дом; у Сефкерину је урађена расвета порте и изграђене
су бетонске стазе око храма Сабора Светих Архангела, а постављен је и ламинат у парохијском
дому и у Фаркаждину је изграђена нова црквеноопштинска канцеларија и обезбеђен сав
материјал за ограду дворишта парохијског дома.

-Архијерејско намесништво панчевачко чине следеће Црквене општине: Панчево, Старчево,

Омољица, Долово (Велика Црква), Долово (Мала Црква), Качарево, Банатски Брестовац,
Банатско Ново Село, Јабука, Глогоњ и Црепаја. У току 2007. године остварени су следећи
пројекти: у Панчеву је започет пројекат сређивања порте храма Успења Пресвете Богородице и
веома успешно настављена градња храма Светог Саве, за који су и освештана нова звона и
крстови; у Старчеву је изграђена и освештана нова гробљанска капела; у Омољици је уведено
подно грејање у храм Светог Оца Николаја и изграђена и освештана гробљанска капела; у
Банатском Брестовцу је започета обнова парохијског дома; у Глогоњу и Јабуци су добијене
парцеле и започета је израда идејних пројеката за изградњу нових светих храмова.

-Архијерејско намесништво сечањско чине следеће Црквене општине: Сечањ, Ботош,

Банатски Деспотовац, Јарковац, Банатска Дубица, Орловат, Томашевац, Неузина, Сутјеска,
Јаша Томић, Крајишник, Банатско Вишњићево, Бока, Конак и Шурјан. У току 2007. године
остварени су следећи пројекти: у Сечњу су изливени и освештани темељи и започета је градња
парохијског дома; у Боки је срушен стари и започета је изградња новог парохијског дома-
изливени су и освештани темељи; у Неузини је настављена обнова храма Светог Оца Николаја-
освештан је и постављен нови часни крст на звоник; у Сутјесци је настављена изградња новог
храма Васкрсења Христовог- освећена су нова звона; у Орловату је започет пројекат
хидроизлоације храма Ваведења Пресвете Богородице; у Томашевцу је срушен стари
парохијски дом и планира се изградња новог; у Банатском Вишњићеву је обновљена фасада
храма Покрова Пресвете Богородице; у Ботошу је започета обнова гробљанске капеле и храма
Рођења Светог Јована Претече(намастира); у Банатском Деспотовцу је добијена кућа на месту
које се планира изградња новог храма; у Јаши Томићу је започета унутрашња обнова храма
Светог Оца Николаја; у Крајишнику је добијено земљиште и урађен је идејни пројекат за нови
храм..

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)
 12
У свим Архијерејским намесништвима Црквене општине уредно послују у већини
случајева.
Приходи од закупа земље се редовно остварују.
На основу одлуке Епископа банатског Е.Бр.543. од 18. септембра 2006. године, и
Одлуке Светог архијерејског синода Српске православне цркве С.А.С.Бр.1778/зап.1170. од 28.
септембра 2006. године, као највише одликовање Епархије банатске заслужним верницима и
добротворима наше Свете Цркве установљен је Орден Светог Теодора Вршачког.

МАНАСТИРИ ЕПАРХИЈЕ БАНАТСКЕ

У Епархији банатској има 8 манастира: 4 мушка и 4 женска.

Манастир Војловица код Панчева је мушки манастир и посвећен је Сабору Светих

Архангела.
Старешинство је у периоду до 2007. године било поверено Архијерејским намеснику
панчевачком и опслуживали су га пароси Светоуспенског храма из Панчева, док је са 1.
јануаром 2007. године старешинство овог манастира поверено јеромонаху Димитрију (Лазићу).
Манастир користи свој конак. Од некретнина има 6ха 28а и 66м земље, и иста се издаје у
закуп.
У току 2007. године у простору око манастира израђене су и постављене дрвене клупе,
постављена је чесма, жардињере и посађено је цвеће. У манастирском конаку је извршено
хобловање и лакирање паркета, кречење кухиње, трпезарије и салона, адаптација дела
просторија поред Владичанског салона уз уградњу купатила, и уведен
је посебан манастирски телефонски прикључак-директна телефонска линија. У протеклој
години на манастирском храму су рестаурирана улазна врата и комплетна столарија, уграђене
су нове браве на прозорима, замењена сва поломљена стакла, под олтара је хоблован и
прелакиран, а оштећена дрвена конструкција за звоно у звонику је замењена металном.

Манастир Средиште у Малом Средишту је мушки манастир и посвећен је Пресветој

Богородици – Тројеручици. Настојатељ манастира је јеромонах Дамаскин (Радојчић), и има још
једног искушеника. Манастирски објекти су углавном завршени. Предстоји градња
манастирског храма чији темељи су урађени, а изградња улазне капије је приведена крају.
Грунтовно и катастарско стање некретнина је сређено.
Манастир има и манастирски виноград добијен од стране Вршачких винограда, и 2004.
године је направљено прво вино манастира Средишта.
У току 2007. године избетонирано је и цигланим опекама обложено степениште које
води од манастирског конака до капеле на извору који је очишћен и сређен, а такође је урађено
и степениште око исте капеле са платоом испред извора и стазом до доњег паркинга. Израђено
је осветљење поменутог степеништа и стаза од паркинга до конака, а уз то је постављена и
доња капија испод капеле на извору. Урађен је помоћни пут у манастирском дворишту и
озидане су жардињере за цвеће. Манастир је добио прикључак за воду, две нове телефонске
линије и броја, као и комплетан асфалтни пут од села Мало Средиште са помоћним стазама,
малим паркингом и платоом од бехатона испред манастирске гараже.

Манастир Баваниште у Баваништу је мушки манастир и посвећен је Рођењу Пресвете

Богородице.
Настојатељ је игуман Рафаило (Голушин) и у манастиру има још један јеромонах и
један искушеник. Успешно се ради на завршетку изградње новог конака.
У току 2007. године урађена је фасада са изолацијом на целом новом конаку, сазидана је
пекара и пећ за хлеб, завршено је уређење и опремање нове кухиње, спроведен је одвод и

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)
 13
канализација и избетонирана је стаза око целог новог конака, и урађени су темељи за
нову зграду дела конака. Манастир је у току прошле године добио и проширен асфалтни пут од
села Баваништа, као и плато са паркингом испред манастирске капије.

Скит Светих четрдесет мученика севастијских у Старом Селу код Гаја је мушки
скит у изградњи. У току 2007. године изграђен је конак са капелом до прве плоче, и полако се
наставља даља градња. Настојатељ скита је монах Гаврило и у истом нема братства.

Манастир Хајдучица у Хајдучици је женски манастир.

Храм је посвећен Сабору Светих Архангела, а манастирски конак са параклисом Светом
Клименту.
Манастир користи земљишни посед Црквене општине Хајдучица и издаје исти у закуп.
Од маја месеца 2006. године, део сестринства из Манастира Месића је постављен у
Манастир Хајдучицу, тако да је од тада ово манастир са три монахиње и једном искушеницом.
У току 2007. године израђен је нови оградни зидић са зиданим стубовима око
манастирског поседа до главног пута кроз Хајдучицу, испражњене су и затрпане шљунком
старе, а израђене нове измештене септичке јаме у манастирској порти, започето је чишћење
дренажних канала и изградња нових ради повезивања истих са каналом ДТД због велике
концентрације подземних вода и влаге испод манастирског конака, осветљена је задња страна
конака и замењени су стари прозори са вратима новим алуминијским, добијена су четири нова
стола и осам клупа за потребе трпезарије и нова квалитетна пећ за загревање конака. У кући
поред конака извршена је уградња нових врата, постављање новог линолеума и кречење свих
просторија.

Манастир Месић у Месићу је женски манастир и посвећен је Рођењу Светог Јована

Крститеља.
Настојатељица је игуманија Параскева (Митрић), и у манастиру има још седам
монахиња. У манастиру често богослужи Епископ, а свакодневно га од прошле године
опслужују вршачки пароси.
Манастир има 10ха деградиране шуме и 35ха 73а и 48м обрадивод земљишта, које се
издаје у закуп. Манастир је споменик културе и под заштитом је државе.
У току 2007. године израђена је нова манастирска кухиња и реновиране су кухињске
просторије, извршено је малтерисање и кречење фасаде, као и реновирање две просторије
економске куће, које служе као радионица за каширање икона. Започети су радови на уређењу
нове манастирске трпезарије у приземљу првог манастирског конака, тако да је до сада
завршено малтерисање зидова, бетонирање и изолација пода и пробијање и уградња још три
нова алуминијумска прозора.

Манастир Свете Тројице у Кикинди је женски манастир и посвећен је Светој Тројици.

Настојатељица је игуманија Марта (Ковач) и има још једну монахињу. Земљишни посед износи
8ха 56а и 62м и издаје се у закуп. Богослужење врше кикиндски пароси.
У току 2007. године појавио се проблем прокишњавања зграде конака, тако да су сви
стари олуци замењени новим и проблем је успешно решен.

Манастир Свете Меланије у Зрењанину је женски манастир.

Манастирски храм је посвећен Преподобној Меланији Римљанки. Настојатељица је до прошле
године била блаженопочивша схи-игуманија Меланија (Рубеж). У сестринству су још три
монахиње и две искушенице. Богослужења обављају пароси Граднуличке цркве из Зрењанина.
Земљишни посед износи 12ха 57а и 20м и издаје се у закуп.

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)
 14
У току 2007. године су завршени радови на проширењу манастирске цркве и
изградњи нове затворене припрате са балконом за хор, капелица-водица Свете Петке у
манастирској порти је срушена, бунар је очишћен и поново озидан и изливени су темељи за
нову измештену и проширену капелу, чија је изградња започета крајем децембра прошле
године. Постављена је жичана ограда са источне стране манастирског имања до реке, и
раскрчено је шибље и поравнат терен са јужне стране. Поплочан је простор између
манастирског храма и конака бехатоном и урађене су стазе, направљен је и асфалтиран прилаз
са западне стране манастира, док је испред манастира направљен велики паркинг.

ВЕРОНАУКА У ЕПАРХИЈИ БАНАТСКОЈ

Укупан број предавача верске наставе у Епархији банатској у школској 2007/2008.

години је 170, и већину предавача чине свештеници, али такође има и доста предавача из
редова свршених богослова, студената и свршених студената Богословског института и
Богословског факултета, као и мали број учитељица и наставника и професора других
наставних предмета који су оспособљени за предавање веронауке.
У току прошле године Координатор за верску наставу обилазио је сва Архијерејска
намесништва у Епархији банатској и у веома вредним сусретима са катихетама и
вероучитељима, упознали смо конкретне и практичне проблеме, као и позитивна и негативна
искуства предавача са директорима школа, школским управама и колегама, учитељима,
наставницима и професорима других наставних предмета у школама у којима предају.
Закључак који смо заједно извели из изнетих података и њиховог досадашњег рада и искуства,
у већини случајева јесте позитиван, узимајући у обзир позитивно расположење у већини школа
према верској настави и њеним предавачима. У односу на прошлогодишња искуства и стање,
можемо констатовати да је у овој школској години било знатно мање негативних наступа и
отворених саботажа и сукоба између школских управа и вероучитеља, наговарања деце од
стране учитеља, наставника и професора за прелазак и одабир Грађанског васпитања усместо
верске наставе, као и да се у већини случајева број деце на веронауци повећао-
На почетку школске 2007/2008. године, као и претходних година, настао је проблем
заснован на препоруци Министарства просвете свим школским управама на територији
Војводине за сједињавање одељења са малим бројем ученика у што већа, због ограничених
финансијских средстава за исплату одржаних часова, тако да је већина предавача веронауке
остала без пуног фонда часова, а настао је и проблем око распореда часова. Новонастала
ситусција је убрзо успешно решена и нормализована, тако да се сада верска настава у свим
школама на територији Епархије банатске уредно изводи.
У току 2006, 2007. и 2008. године, Епархија банатска је, поштујући и употребљавајући и
званичне уџбенике за верску наставу одобрене и издате од стране Светог архијерејског синода
Српске православне цркве, приредила и издала уџбенике са радним свескама за веронауку за
свих осам разреда основне школе, аутора Господина Николе Будишина из Новог Милошева,
свршеног богослова и апсолвента Богословског факултета СПЦ у Београду, као и уџбенике за
сва четири разреда средње школе, које је припремио и уредио протонамесник Нинослав
Качарић, Координатор за верску наставу Епархије банатске. Овим уџбеницима и радним
свескама, прилагођеним узрасту деце и њиховим афинитетима и могућностима, уз мноштво
лепих и интересантних илустрација, веронаука је максимално приближена својим ученицима са
надом да је постигнут прави резултат.
Одлуком Епископа банатског Е.Бр.721. од 7. децембра 2006. године, а по препоруци
Светог архијерејског синода СПЦ, основана је Комисија за унапређење верске наставе у
Епархији банатској, коју чини дванаест најуспешнијих вероучитеља, и иста комисија је на челу
са Координатором за верску наставу у току априла и маја 2007. године, одржала низ успешних
промотивних предавања у скоро свим Црквеним општинама и основним школама у нашој

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)
 15
Епархији, а са циљем што бољег опредељивања деце за веронауку на почетку
нове школске 2007/2008. године.
Крајем децембра 2007. године Епархија банатска је приредила и издала Монографију
Владичанског двора са историјом Епархија вршачке и банатске и биографијама свих Епископа
који су са титулом вршачких и банатских столовали у Вршцу, или администрирали овом
Епархијом, аутора Господина Зорана Туркана, уметника и списатеља из Вршца. Промоција ове
вредне књиге је била 22. децембра 2007. године у Владичанском двору у Вршцу. Кроз све
поменуте садржаје, описане су и историјске прилике у којима се наш народ са ових простора
налазио. Монографија је оплемењена мноштвом квалитетних фотографија Владичанског двора,
потрета Епископа, најлепших икона, реликвија и осталог мобилијара који се налази у
власништву Епархије банатске.

ХРОНОЛОШКИ ПРЕГЛЕД ЕПИСКОПА ВРШАЧКИХ И БАНАТСКИХ

Епископи вршачки:

-Партеније ( 1481 - ? )
-Свети Теодор ( Несторовић ) ( ? – 1594. )
-Симеон ( пре 1611. )
-Антоније ( 1611 – 1620. )
-Спиридон ( Штибица ) ( 1694 – 1699. )
-Герасим ( 1710 – 1713. )
-Мојсије ( Станојевић ) ( 1713 – 1724. )
-Николај ( Димитријевић ) ( 1726 – 1728. )
-Максим ( Несторовић ) ( 1728 – 1738. )
-Јефтимије ( Дамјановић ) ( 1739. )
-Исаија ( Антоновић ) ( 1741 – 1748. )
-Јован ( Ђорђевић ) ( 1749 – 1768. )
-Вићентије ( Поповић ) ( 1774 – 1785. )
-Јосиф ( Јовановић ) ( 1786 – 1805. )
-Петар ( Јовановић ) ( 1806 – 1818. )
-Максим ( Мануиловић ) ( 1829 – 1833. )
-Јосиф ( Рајачић ) ( 1833 – 1843. )
-Стеван ( Поповић ) ( 1843 – 1849. )
-Емилијан ( Кенгелац ) ( 1853 – 1885. )
-Нектарије ( Димитријевић ) ( 1887 – 1895. )
-Гаврило ( Змејановић ) ( 1896 – 1920. )
-Иларион ( Радонић ) ( 1922 – 1929. )

Епархија вршачка је 1931. године реорганизована тако што јој је додат део темишварске
Епархије који је припадао Краљевини Југославији, сјединивши се у Епархију банатску. Од тог
доба Вршачки епископи понели су титулу Банатски.

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)
 16

Епископи банатски:

-Др Георгије ( Летић ) ( 1931 – 1935. )

-Др Викентије ( Вујић ) ( 1936 – 1939. )
-Др Дамаскин ( Грданички ) ( 1939 – 1947. )
-Др Висарион ( Костић ) ( 1951 – 1979. )
-Др Амфилохије ( Радовић ) ( 1986 – 1991. )
-Др Атанасије ( Јевтић ) ( 1991 – 1992. )
-Хризостом ( Столић ) ( 1992 – 2003. )
-Никанор ( Богуновић ) ( 2004 - ? )

Администратори Епархије вршачке:

-Николај ( Димитријевић ) ( 1738 -1741. )

-Вићентије ( Поповић ) ( 1769 – 1774. )
-Јосиф ( Путник ) ( 1805. )
-Синесије ( Радивојевић ) ( 1819 – 1829. )
-Самуило ( Маширевић ) ( 1849 – 1852. )
-Нектарије ( Димитријевић ) ( 1885 – 1887. )
-Др Георгије ( Летић ) ( 1929 – 1931. )

Администратори Епархије банатске:

-Др Иринеј ( Ћирић ) ( 1935 – 1936; 1939. )

-Др Гаврило ( Дожић ) ( 1947 – 1950. )
-Викентије ( Проданов ) ( 1950 – 1951. )
-Хризостом ( Војиновић ) ( 1979 – 1980. )
-Др Сава ( Вуковић ) ( 1980 – 1986. )
-Хризостом ( Столић ) ( 2003 – 2004. )

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)
 17

Коришћена Литература:

-Туркан М. Зоран, Владичански двор Епархије банатске, Вршац, 2007;

-Банатски Весник, часопис број 2, Вршац, 1988, 1991, 1994;
-Рацков Даринка, Манастир Месић, Београд, 2002;
-Вуковић Др Сава, Српски јерарси од 9 – 20. века, Нови Сад, 1996;
-Симић Др Прибислав, Црквена уметност, Београд 1994.

Document shared on https://www.docsity.com/sr/srpska-pravoslavna-eparhija-banatska-kroz-istoriju-do-danas/5927317/

Downloaded by: jcukengshshz (mtashaveti@gmail.com)