70.

ISPRAVE U sirem smislu: sve stvari materijalne prirode, predmete izradjene od strane coveka I
pismena sacinjena takodje od strane coveka koje u uslovima k.postupka doprinose rasvetljenju vaznih
cinjenica vezanih za k.stvar. U uzem smislu: pismena isprava izdata od strane pojedinca ili kakvog
pravnog lica, koja sadrzi neku pravno relevantnu izjavu. Na ovaj nacin shvacena, isprava moze:

- U sebi da sadrzi cinjenice koje ulaze u bice k.dela, u kom slucaju se isprava javlja kao predmet na
kome je ili pomocu kojega je izvrseno k.delo.
- U sebi da sadrzi vestakovo misljenje
- U sebi sadrzi priznanje okrivljenog
- U sebi sadrzi izjavu svedoka
- U sebi sadrzi cinjenice iz kojih se da izvesti zakljucak ili da jedno k.delo postoji ili da je izvesno lice
pocinilac k.dela.
Isprave podnose ili na njih ukazuju krivicnoprocesne stranke, kao I organ po sluzbenoj duznosti. Ako ne
dodje do njihovog dobovoljnog pruzanja organ postupaka ce ih pribaviti prinudnim putem. Isprave se u
k.postupku koriste kao dokaz. Dokazivanje pomocu isprava se izvodi tako sto se ona prvo cita, nakon
cega se prilozi sudskim spisima. Dokazna snaga isprave se ceni na osnovu slobodnog sudijskog uverenja.
Ali je u odnosu na ostala dokazna sredstva daleko objektivnija I nepristrasnija.

71. POSEBNE DOKAZNA RADNJE (TAJNI NADZOR KOMUNIKACIJE, TAJNO PRAĆENJE I SNIMANJE,
SIMULOVANI POSLOVI, RAČUNARSKO PRETRAŽIVANJE PODATAKA, KONTROLISANA ISPORUKA I
PRIKRIVENI ISLEDNIK)

Posebne dokazne radnje predstavljaju specijalne dokazne, odnosno istražne trzisne tehnike koji se
primenjuju samo u odnosu na neka krivicna dela koja su s jedne strane i po posledici koju prouzrokuju i
po propisanoj kazni veoma teska, dok se sa druge strane veoma tesko razjasnjavaju i otkrivaju.
Karakteristicna osobina posebnih dokaznih radnji jeste pravom dozvoljeno prikupljanje podataka na
potajni nacin, koji mogi imati i imaju dokazni znacaj. U posebne dokazne radnje spadaju:
Tajni audio i video nadzor:Ovu posebnu dokaznu radnju istrazni sudija odredjuje pismenom i
obrazlozenom naredbom javnog tuzioca koja sadrzi sledece elemente: podatke o licu prema kojem se
mera primenjuje, osnove sumnje, nacin sprovodjenja, obim, trajanje mere.Tajni audio i video nadzor
moze trajati najduze 6 meseci, a usled vaznog razloga moze biti produzen jos najvise 2x u trajanju od po
tri meseca. Izvodjenje ove mere se prekida cim za tim prestane potreba.Naredbu istraznog sudije o
sprovodjenju ove mere izvrsvaju organi unutrasnjih poslova, BIA ili Vojnoobavestajne agencije.Nakon
izvrsenja, istaznom sudiji se dostavljaju snimci i poseban izvestaj koji sadrzi vreme poceta i zavrsetka
mere, podatke o sluzbenom licu koje je meru sprovelo, opis tehnickih sredstava koja su primenjena, broj
i identitet lica obuhvacenih merom i ocenu o svrsishodnosti i rezultatima primenjene mere.Ukoliko javni
tuzilac u roku od 6n meseci od dana kada se upoznao sa materijalom ne pokrene kr postupak, ili ako
izjavi da taj materijal nece koristiti u postupku, odnosno protiv osumnjicenog nece zahtevati vodjenje
postupka, istrazni sudija donosi resenje o unistenju prikupljenog materijala.

Pruzanje simulovanih poslovnih usluga i pravnih poslova: Ova posebna dokazna radnja se primenjujue
na osnovu pismene i obrazlozene naredbe koju donosi istrazni sudija na osnovu predloga javnog tuzioca,
i ta naredba obavezno sadrzi: podatke o licu prema kojem se mera sprovodi, zakonski naziv i opis
krivicnog dela, nacin sprovodjenja mere, obim, mesto i trajanje. Moze trajati 6 meseci a na predlog
javnog tuzioca se produziti za jos 3 meseca. Meru sprovode ovlascena sluzbena lica organa unutrasnjih
poslova, BIA, Vojnoobavestajne agencije ili drugo lice koje na predlog tih organa oderdi istrazni sudija.Po
realizaciji mere nadlezni organ koji je radnju sproveo, istraznom sudiji i javnom tuziocu, dostavlja
poseban izvestaj u kome se navodi: vreme pocetka i zavrsetka mere, podaci o licu koje je sprovelo meru,
opis tehnickih sredstava koja su primenjena, broj i identitet lica obuhvacenih merom i rezultati
primenjene mere. Ukoliko javni tuzilac ne pokrene krivicni postupak u roku od 6 meseci od dana kada se
upoznao sa dokumentacijom i ako izjavi da je nece koristiti u postupku, i da nece zahtevati vodjenje
postupka protiv osumnjicenog, istrazni sudija ce doneti resenje o unistenju prikupljenog materijala.

Automatsko racunarsko pretrazivanje licnih i drugih sa njima povezanih podataka. Sastoji se u:

- Automatskom pretrazivanju vec pohranjenih licnih i drugih sanjima neposredno povezanih podataka
- Automatskom poredjenju tih podata sa podacima koji se odnose na posebno krivicno delo i na
osumnjicenog, a sve sa ciljem da se kao mogući osumnjiceni iskljuce lica u pogledu kojih ne postoji
verovatnoca da su povezana sa krivicnim delom
Sprovodjenje ove mere na predlog javnog tuzioca naredjuje istrazni sudija, a ta naredba sadrzi:

- Zakonski naziv krivicnog dela u pogledu koga se preduzimma takva posebna dokazna radnja
- Opis podataka koje je potrebno automatski prikupiti i proslediti
- Oznacenje drzavnog organa koji je duzan da automatski prikuplja trazene podatke i dostavlja ih
javnom tuziocu i organu unutrasnjih poslova
- Obim posebne dokazne radnje
- Vreme trajanja posebne dokazne radnje
Ova mera moze trajati najvise 6 meseci a moze se produziti za jos 3 meseca. Sprovode je organi
unutrasnjih poslova, BIA, Vojno-bezbednosna agencija, organi carinske sluzbe ili druugi drzavni organi,
odnosno druga pravna lica koja na osnovu zakona vrse odredjena javna ovascenjaUkoliko javni tuzilac ne
pokrene krivicni postupak u roku od 6 meseci od dana kada se upoznao sa podacima prikupljenim, i ako
izjavi da je nece koristiti u postupku, i da nece zahtevati vodjenje postupka protiv osumnjicenog, istrazni
sudija ce doneti resenje o unistenju prikupljenog materijala.

Prikriveni islednik: To su policijski sluzbenici kojima je u odredjenom vremenskom periodu promenjen

identitet kako bi, delujuci tajno u kontaktu sa odredjenim kriminalnim krugovima, prikupljali informacije
relevantne za otkrivanje razjasnjenje i sprecavanje krivicnih dela. U pretkrivicnom postupku uloga mu se
svodi na tajno prikupljanje podataka o odredjenoj kriminalnoj organizaciji tako sto se ubaci u kriminalnu
grupu ili poveze sa nekim clanovima, dok u krivicnom postupku pojavljuje se samo u ulozi svedoka, pri
cemu se njegova istovetnost ne otkriva branioci i strankama.Nerdba istraznog sudije sadrzi: podatke o
licima ili grupi na kojima se primenjuje, opis mogucih kr dela, nacin, obim, mesto i trajanje
mere.Prikrivenog islednika pod pseudonimom ili sifrom odredjuje ministar nadlezan za unutrasnje
poslove, direktor BIA, ili direktor Vojno-bezednosne agencije, odnosno lice koji oni ovlaste. Angazman
prikrivenog islednika traje koliko je potrebno da se prikupe dokazi, najduze 1 godinu, ali moze se
produziti za jos 6 meseci.Nakon toga, podnosi izvestaj staresini i on onda daje izvestaj istraznom sudiji i
javnom tuziocu i on sadrzi: vreme pocetka i zavrsetka mere, sifru ili pseudonim prikrivenog islednika, opis
primenjenih postupaka i tehnickih sredstava, podatke o broju i identitetu lica obuhvacenih merom, opis
postignutih rezultata.

Kontrolisana isporuka:Republicki javni tuzilac, ili drugi javni tuzilac nadlezan za teritoriju RS moze
odobriti kontrolisanu isporuku, kojom se dozoljava da nezakonite ili sumljive posiljke izadju, predju ili
udju na teritoriju jedne ili vise drzava , uz znanje i pod nadzorom njihovih nadleznih organa u cilju
prikupljanja dokaza i idejtifikovanja lica umesanjih u izvrsenje kr dela.

Ova mera se preduzima ukoliko otkrivanje i lisenje slobode osumnjicenih koji su ukljuceni u vrsenje
posebnih krivicnih dela na drugi nacin ne bi bilo moguce, ili bi bilo znatno otezano, narocito u slucajevima
nezakonitog prevoza opojnih droga, oruzja, i drugih predmeta...

Ispitivanje svedoka saradnika:

72. ODLUKE SUDA - Sudska odluka predstavlja vrstu procesne radnje kojom sud ili drugi ovlasceni drzavni
organ, koji u konkretnom slucaju rukovodi preduzimanjem odredjene kriviscnoprocesne radnje, iznosi
svoj stav u vezi pitanja na koje se odnosi odluka koju on donosi. Sudske odluke mogu se ticati: upravljanja
krivicnim postupkom, rasvetljenje i resenja krivicne stvari.Svaki krivicni postupak okoncava se
donosenjem sudske odluke, njom se: sudski postupak moze obustaviti, optuzni akt odbaciti, doneti
oslobadjajuca odnosno osudjujuca presuda. Odluke suda i drugih drzavnih organa mogu imati formu
presude, resenja i naredbe.
PRESUDA – odluka suda kojom se konkretna krivicna stvar zakljucuje, njome se okoncava krivicni
postupak za odredjenu instancu, moze je doneti samo sud.
RESENJE – odluka suda ili drugog ovlascenom organa koji ucestvuje u kr postupku, njim se po pravilu
resavaju samo pojedina uglavnom krivicnoprocesna pitanja u kr postupku
NAREDBA – odluka suda kojom se resavaju pitanja koja se odnose na upravljanje krivicnim postupkom

Svaka pismena odluka suda ima tri dela: uvod, izreku, obrazlozenje.Protiv presude i resenja zalba je
dozvoljena, ulaganje zalbe protiv naredbe je zabranjeno

Sudska odluka postaje pravosnazna onda kada se vise redovnim pravnim lekom ne moze pobijati,
konkretna sudska odluka svoju pravosnaznost moze steci na jedan od dva nacina:

- Aktivno – ako je bio ulozen redovni pravni lek, a odluka je procesno opstala u drugostepenom
postupku
- Pasivno – ukoliko zalba nije ulozena u propisnom roku, pa je propustanjem tog roka odluka postala
pravosnazna

Za izvršenje presude neophodno je da ; presuda na aktivan ili pasivan način postane pravosnažana,
presuda bude dostavljena, ne postoje zakonske smetnje za njeno izvršenje.

73. Доношење одлуке суда - Prilkom donosenja odluka suda postoje cetiri situacije:
Izricanje, Saopstavanje,Pismena izrada I Dostavljanje sudskih odluka
Svaka od njih ima svoje specificnosti,one prizilaze jedna iz druge,cineci pri tom celinu.
Izricanje odluka suda - Sudske odluke donose se od strane veca,I to nakon usmenog vecanja I
glasanja.Odluka se smatra donesenom kada je za nju glasala vecina clanova veca.Predsednik veca
rukovodi vecanjem glasanjem,stara se da se sva pitanja svestrano I potpuno razmotre I glasa
poslednji.Ako ne glasa uzece se kao da je pristao na glas koji je za okrivljenog najpovoljniji.Pri
odlucivanju,prvo se glasa da li je sud nadlezan,da li je potrebno dopuniti postupak,kao I o drugim
prethodnim pitanjima.Kada se donese odluka o prethodnim pitanjima,prelazi se na resavanje o
glavnoj stvari.Pri odlucivanju o glavnoj stvari ,prvo ce se glasati da li je optuzeni ucinio krivicno
delo,a zatim ce se glasati o kazni,drugim krivcnm sankcijama,troskovima krivicng
postupka,imovinsko-pravnom zahtevu I ostalim pitanjima o kojima treba doneti odluku.Ako je
isto lice optueno za vise krivicnih dela,glasace se o kazni za svako od tih dela,a zatim o
jedinstvenoj kazni za ta dala.Vecanje I glasanje se obavlja u tajnom zasedanju,a prostoriji u kojoj
se veca I glas mogu biti prisutni samo clanovi veca I zapisnicar.
Saopstavanje odluka suda - mora biti izradjena pismeno.Jer samo pismeno izradjena sudska
odluka predstavlja autetntican dokaz o svom postojanju I svojoj sadrini. Samo pismeno izradjena
sudska odluka omogucava dalji tok krivicnog postupka
Dostavljanje odluka suda - Pitanje vrste sudskih odluka koje se dostavljaju odredjenim
krivicnoprocesnim subjektima ZKP resava u negativnom smislu.Zakonik propisuje da se
zainteresovanom licu nece dostaviti overen prepis usmeno saopstene odluke ako izjavi da se nece
zaliti,sem ako je to Zakonikom izreceno odredjeno.Zakonik je obavezao sud da prepise odluke
protiv koji je dozvoljena zalba dostavlja sa upustvom o pravu na zalbu.Sto se nacina dostavljanja
sudskih odluka tice,vaze sledeca pravila.U situaciji kada okrivljeni nema branioca,presuda I
druge odluke od cijeg dostavljanja tece rok za zalbu dostavljaju mu se licno,osim u sledecim
slucajevima:
-Kada okrivljeni zahteva da se presuda I druge odluke dostave licu koje on odredi
-Kada okrivljeni treba da dostavi presudu kojom mu je izrecena kazna zatvora,a dostavljanje mu
ne može biti izvrseno na dosadasnju adresu,sud okrivljenom postavlja branioca po sluzbenoj
duznosti koji ce vrsiti ovu duznost dok se nova adresa okrivljenog ne sazna
U slucaju kada okrivljeni ima branioca,sve odluke od cijeg dostavljanja tece rok zalbe ,kao I
zalba protivne strane koja se dostavlja radi odgovora,dostavlja se I braniocu I okrivljenom.
74. Стадијумски карактер кривичног поступка и његове основне процесне фазе
Krivicni postupak sacinjavaju brojne I razlicite procesne radnje.Njih preduzimaju procesni
subjekti.Procesni subjekti preduzimanjem I vrsenjem procesnih radnji zasnivaju procesno-pravni
odnos koji dalje razvijaju sve do realizacije procesnoh cilja,a time okoncanja konkretnog
krivicnog postupka.Odlika krivicnog postupka su brojnost I ranovrsnost I krivicno procesnih
radnji I krivicno procesnih subjekata.Stoga krivicni postupak,u istoj formi I od strane istog
organa,ne moze biti sproveden od svog pocetka pa do kraja.Iz tog razloga on je podeljen na
stadijume I faze,pri cemu su stadijumi sire celine u odnosu na faze,tj.stadijumi su sastavljeni od
faze.

U krivicnom postupku razlikujemo dve faze:

1.prethodni postupak-cine ga dve faze: istraga, optuzni akt I sudska kontrola optuznice
2.glavni postupak sastavljen je iz: pripremanje glavnog pretresa, glavni pretres, donosenje I
objavljivanje presude I postupak po pravnim lekovima (zalbe I vandredni pravni lekovi)
Citav prvi stadijum krivicnog postupka odvija se pred prvostepenim sudom. Ovo vazi I za veci
deo drugog stadijuma,tj.jedino se postupak po pravnim lekovima odvija pred visim sudom
drugog ili treceg stepena.Neophodno je istaci da u nasem pravu izvrsenje sudskih odluka
predstavlja poseban nesudski postupak.
75. Моменат почетка, трајање и моменат окончања кривичног поступка
Trajanje krivicnog postupka odredjeno je njegovim pocetkom I krajem,U okviru tih granica
krivicni postupak tece,a sve radnje koje u skladu sa procesnim propisima u tom periodu budu
preduzete od strane procesnih subjekata dobijaju karakter krivicnih procesnih radnji.
Zakonik nije moga ‘precizirati' pocetak krivicnog postupka,zato treba ustanoviti kad pocinje:
Krivicni postupak koji apocinje fazom istrage-potpun postupak = Ova vrsta postupka pocinje
momentum donosenja resenja o sprovodjenu istrage.
Krivicni postupak u kome se istraga izostavlja I optuznica podize neposredno.= U ovom slucaju
krivicni postupak pocinje da tece kada ovlasceni tuzilac,nakon date saglasnosti istraznog sudije
na njegov predlog da se istraga ne sprovodi,podnese optuznicu.
-Skracen krivicni postupak.= Zapocinje zakazivanjem glavnog pretresa
-Postupak prema maloletnicima = Ovaj postupak zapocinje onog trenutka kada sudija za
maloletnike ,odn.vece viseg suda povodom neslaganja sudije za maloletnike,prihvati zahtev
javnog tuzioca za pokretanje pripremnog postupka.

76. Откривање кривичног дела и учиниоца (затицање учиниоца на месту извршења кривичног
дела и кривична пријава) Otkrivanje krivicnog dela I ucinioca predstavlja neophodnu
pretpostavku za vodjenje krivicnog postupka. Do njegovog otkrivanja dolazi se na vrlo razlicite
nacine,a najcesce je ‘putem krivicne prijav'. Ali ukoliko krivicna prijava nije potpuna,saznanje o
krivicnom delu I uciniocu biva praceno potrebom preduzimanja niza odredjenih radnji ,a sve sa
ciljem pokretanja krivicnog postupka.
Zaticanje ucinioca na mestu izvrsenja krivicnog dela - lice koje je zateceno prilikom izvrsenja
krivicnog dela za koje se goni po sluzbenoj dunosti moze svako lisiti slobode.Lice liseno slobode
se odmah mora predate istraznom sudiji ili organu unutrasnjih poslova,a ukoliko se to ne moze
uciniti,jedan od tih organa se odmah mora obavestiti. Istrazni sudija u zapisnik unosi I izjavu lica
lisenog slobode o vremenu I mestu lisenja slobode.
Prava okrivljenog,odn.osumljicenog su:
Da u najkracem roku,a najkasnije na prvom saslusanju,podrobno I na jeziku koji razume,bude
obavesten o:delu koji mu se stavlja na teret,o prirodi I razlozima optuzbe I dokazima koji su
protiv njega prikupljeni
Da se brani sam ili uz strucnu pomoc branioca koji sam izabere iz reda advokata
Da njegovom saslusanju prisustvuje branilac
Da u najkracem mogucem roku bude izveden pred sud I da mu bude sudjeno nepristrasno,
pravicno I u razumnom roku
Da mu se osigura dovoljno vremena I mogucnosti za pripremanje odbrane
Da se izjasni o svim cinjenicama I dokazima koji ga terete I da sam ili preko branioca iznosi
cinjenice I dokaze u svoji korist,da ispituje svedoke optuzbe I zahteva se pod istim uslovima kao
svedoci optuzbe,u njegovom prisustvu,ispitaju svedoci odbrane
Da dobije prevodioca I tumaca ako ne razume I ne govori jezim koji se govori u postupku
Okrivljenom se moze suditi samo u njegovom prisustvu kada je dostupan sudu,izuzev
situacija u kojima je sudjenje dovoljeno u njegovom odsustvu.
.Krivicna prijava - Kao podnosioci krivicne prijave mogu se pojaviti: gradjani, Svi drzavljani,
Organi teritorijalne autonomije ili organi lokalne samouprave, Javna preduzeca I ustanove,
Organi unutrasnjih poslova
Zakonska obaveza prijava kd imaju - pravna lica (moraju navesti dokaze koji sui m poznati),dok
fizicka lica - moralnu obavezu Jedna od osnovnih aktivnosti organa unutrasnjih poslova jeste
otkrivanje krivicnih dela I njihovih ucinioca Krivicna prijava podneta od strane organa
unutrasnjih poslova predstavlja rezultat prethodnih aktivnosti koje se ex officio preduzimaju
odmah nakon pojavljivanja osnovnih sumnji da je izvrseno krivicno delo za koje se goni po
sluzbenoj duznosti. U krivicnoj prijavi koju podnosi organ unutrasnjih poslova,navode se dokazi
do kojih se dolo preduzimanjem istraznih radnji. -obavezu da o svim naknadno saznatim
cinjenicama,dokazima ili kragovima krivicnog dela prikupe potreban obavestenja I da izvestaj o
tome,u formi dopue krivicne prijave,dostave nadleznom javnom tuziocu.
Prema nacinu podnosenja krivicna prijava moze piti pismena I usmena.
-Ukoliko se krivicna prijava podnosi pismeno,lice koje je podnosi mora biti upozoreno na
posledice lažog prijavljivanja. Sto se umene prijave tice,zakonik predvidja obavezu sastavljanja
zapisnika,sem ukoliko se prijava ne saopstava telefonom.
-Ukoliko kao kriterijum uzme potpunost podataka u krivicnoj prijavi o delu,uciniocu I dokazima
razlikuju se potpuna I nepotpuna krivicna prijava.
Nepotpuna jeste ona prijava na osnovu koje se ne moze pokrenuti krivicni postupak.Nepotpunost
podataka sadrzanih u krivicnoj prijavi moze se odnositi na krivicno delo,ucinioca ili dokaze.
Krivicne prijave mogu imati lazni I istiniti sadrzaj. lazna krivicna prijava,- lice odgovara za
lažno prijavljivanje.
U dva slucaja su predvidjene posledice:
-Ako se krivicna prijava podnese u roku predvidjenom za privatnu tuzbu,I ako se u toku postupka
utvrdi da se rai o krivicnom delu koje se goni po privatnoj tuzbi
-Ako krivicnu prijavu za krivicno delo za koje je propisana novcana kazna ili kazna zatvora do tri
godine podnese osteceni,a javni tuzilac u roku od 2 meseca od dana prijema prijave niti podnese
optuzni predlog niti obavesti ostecenog da je prijavu odbacio,osteceni moze kao tuzilac preduzeti
gonjenje podnosenjem optuznog predloga sudu
Krivicna prijava se podnosi nadlenom javnom tuziocu,mada se može dogoditi da ona bude
podneta I sudu,org unutrasnjih poslova ili nenadleznom javnom tuziocu,koji ima obavezu da je
prime I odmah dostave nadleznom javnom tuziocu. Javni tuzioc ima samo u jednoj situaciji
mogucnost donosenja formalne odluke o krivicnoj prijavi.Ovo je moguce u sledecim
slucajevima: Ukoliko prijavljeno delo nije krivicno delo koje se goni po sluzbenoj dunosti,
Ukoliko je nastupila zastarelost ili ukoliko je delo obuhvaceno amnestijom ili pomilovanjem
Ukoliko postoje druge okolosti koje iskljucuju gonjenje
Javni tuzilac moze na osnov krivicne prijave podneti krivicni postupak na taj nacin sto ce podneti
odgovarajuci optuzni akt. U ovoj situaciji nema donosenja formalne odluke,vec se,podnosenjem
optuznog akta ,krivicna prijava fakricki prihvata.
77. Овлашћења полиције, судије за претходни поступак и јавног тужиоца у предистражном
поступкu
Neprocesna ovlašćenja organa unutrašnjih poslova – policija -je preduzimanje mera kako bi se
vodio pretkrivični postupak i obezbedile sve okolnosti za uspešno vođenje krivičnog postupka.
Organi unutrašnjih poslova mogu raditi na osnovu naloga od istražnog sudije, ali reaguju i po
nalogu javnog tužioca koji od njih zahteva prikupljanje obaveštenja kada:
-primi krivičnu prijavu koja ne raspolaže potrebnim podacima na osnovu kojih bi se moglo
zahtevati sprovođenje istrage
-ustanovi da bi pre podnošenja zahteva za sprovođenje istrage trebalo proveriti podatke iz
krivične prijave
-do njega dođe samo glas o izvršenom krivičnom delu.
-Prikupljanje obaveštenja od građana: ovo je oblik verbalne komunikacije između policije I
konkretnog građanina.građanin nema obavezu da daje obaveštenja,alia ko ne da postaje sumnjiv
-Pronalaženje učinilaca krivičnih dela I sprečavanje njihovog sakrivanja ili bekstva-lišenje
slobode I sprovođenje osumnjičenog istražnom sudiji: ovo se ostvaruje utvrđivanjem mesta
boravišta osumnjičenog, raspisivanjem poternice, lišavanjem slobode I njegovim sprovođenjem
istražđnom sudiji radi određivanja pritvora. Razlozi za lišenje slobode su: razlozi predviđeni
ZKP-om ili ukoliko je lice zatečeno prilikom vršenja krivičnog dela.
-Zadržavanje: primenjuje se u slučajevima kada se radi o licima lišenim slobode od strane organa
zbog postojanja bilo kog razloga za pritvor ili kada se radi o licima koja su bila pozvana u
svojstvu osumnjičenog radi davanja obaveštenja, pa se po oceni organa unutrašnjih poslova mogu
smatrati osumnjičenim.
-Zadržavanje na mestu izvršenja krivičnog dela I ograničenje kretanja na određenom
prostoru:Organ unutrašnjih poslova može zarad određenih korisnih obaveštenja zadržati lica koja
zatekne na mestu izvršenja do dolaska iztražnog sudije, ali ne duže od šest sati. U cilju lakšeg
pronalaženja ili sprečavanja bekstva organ unutrašnjih poslova može nekom licu ograničiti
kretanje na određenom prostoru.
-Mere utvrđivanja identiteta lica I predmeta:Organ unutrašnjih poslova uz predhodno odobrenje
istražnog sudije može fotografisati osumnjičenog I uzimati njegove otiske.
-Obezbeđenje dokaza I tragova:Tragovi krivičnog dela kao I predmeti koji u postupku mogu
poslužiti kao dokazi se moraju u skladu sa ZKP obezbediti.
-Privremeno oduzimanje vozačke dozvole:Ukoliko postoji osnovana sumnja za k.d. protiv
bezbednosti saobraćaja osumnjičenom moze na najduže 3 dana biti oduzeta vozačka dozvola.
-Ostala ovlašćenja organa unutrašnjih poslova u pretkrivičnom postupku:Mogu preduzimati
određene radnje utvrđene članom 225 u cilju otkrivanja krivičnih dela I preventivne zaštite prava
građana.
Istražni sudija je ovlašćen da sprovodi istragu, a u pretkrivičnom postupku odlučuje o merama
javnog tužioca I drugih organa, koje su usmerene na ograničavanje ustavnih prava I sloboda
osumnjičenog. Istražni sudija ima ovlašćenje da pre krivičnog postupka preduyima procesne
radnje koje ne trpe odlaganje.
Javni tužilac rukovodi pretkrivičnim postupkom, zahteva sprovođenje istrage, podiže I zastupa
optužnicu, izjavljuje žalbe protiv nepravosnažnih odluka I podnosi vandredne pravne lekove
protiv pravosnažnih. Uloga javnog tužioca treba da obezbedi koordinaciju rada svih subjekata
krivičnog gonjenja I da njihovu delatnost učini efikasnijom. Svi subjekti koji učestvuju u
pretkrivičnom postupku moraju obaveštavati nadležnog jagvnog tužioca o svim preduzetim
radnjama.
78. ISTRAGA predstavlja prvu fazu prethodnog postupka. Nju resenjem otvara ili istrazni sudija
ili vece, na zahtev ovlascenog javnog tuzioca. Istraga se pokrece protiv odredjenog lica za koje
postoji osnovana sumnja da je ucinilo kd. Istragu sprovodi istrazni sudija.Istraga se vodi sa ciljem
prikupljanja dokaza I podataka koji su potrebni da bi se odlucilo da li ce se podici optuznica ili
obustaviti postupak, dokaza koji su vazni za kriv.postupak itd. Cilj istrage se ogleda u sledecem:
-pruza materijal ovlascenom javnom tuziocu za podizanje optuznice
-obezbedjuje dokaze koji bi do pretresa mogli propasti
-predstavlja posebnu zastitu okrivljenog od neosnovanog optuzenja
-prikuplja dokaze o licnosti okrivljenog kada za tim postoji potreba
Ona moze biti obavezna –( tužilac ne može podici optužnicu pre nego što istraga bude provedena
– kazna zatovra preko godina), moguca ili isključena. (kazna zatvora 3 godine,a manja od 8 i
kada se vodi skraćeni postupak- novčana kazna ili kazna zatvora do 3 godine I kada se za kd
sazna na glavnom pretresu.) Tuzilac podnesi zahtev za pokretanje istrage (pismeno ili usmeno),
a sud da taj zahtev usvoji.
zahtev mora da sadrzi: lice protiv koga se pokrece istraga, opis dela, zakonski naziv dela,
okolnosti na osnovu kojih se procenjuje da postoji osnovana sumnja da je to lice ucinilo kd I
dokazi koji potvrdjuju relevantne cinjenice. Uz zahtev tuzilac podnosi I krivicnu prijavu, spise I
zapisnike preduzete u pretkrivicnom postupku itd.Nakon podnosenja zahteva, istrazni sudija
razmatra spise, saslusava lice u odnosu na koje postoji zahtev I donosi odluku. On moze da se
slozi sa zahtevom I u tom slucaju donosi resenje o sprovodjenju istrage. Ukoliko se ne slozi sa
zahtevom, zatrazice da o njemu odluci vece. Vece o zahtevu odlucuje na sednici bez prisustva
javnosti I stranaka. Vece moze doneti dve odluke: da odbije zahtev za sprovodjenje istrage ili da
donose resenje o sprovodjenju istrage.
Sprovodjenje istrage se poverava istraznom sudiji nadleznog suda. Istrazni sudija moze
preduzimati istrazne radnje samo na podrucju svog suda. Ali, ukoliko interes istrage to zahteva,
on moze pojedine istrazne radnje preduzeti I izvan podrucja svog suda, pod uslovom da o tome
obavesti sud na cijem podrucju preduzima te radnje. Takodje, istrazni sudija moze izvrsenje
pojednih istraznih radnji poveriti I policiji.
Sadrzinu istrage cine: radnje dokazivanja, radnje procesne prinude I radnje odlucivanja
preduzete u toj fazi postupka. Presuda u istraznog fazi moze biti doneta samo u slucaju potpunog
priznanja okrivljenog datog u prisustvu branioca, odn,.policiji, potkrepljenog I drugim dokazima
prikupljenim u istrazi. -novcana kazna ili zatvor do pet godina
Prekid istrage: predstavalja privremeni zastoj u sprovodjenju istrage. Postoje obavezni I
fakultativni prekid istrage.
Fakultativni prekid postoji kada se boraviste okrivljenog nije poznato, odnosno ukoliko se
istraga vodi protiv lica koje je u bekstvu ili je nedostizan organima vlasti.
Okoncanje istrage predstavlja kraj prve faze prvog stadijuma kriv.postupka. Okoncanje
podrazumeva ili obustavu istrage ili zavrsetak istrage.
Obustava istrage - istraga se obustavlja ili resenjem istraznog sudije ili resenjem veca I to
ukoliko javni tuzilac odustane od kriv.gonjenja.
Zavrsetak istrage - istrazni sudija istragu zavrsava kada ustanovi da je stanje stvari u istrazi
dovoljno razjasnjeno. Istrazni sudija nakon zavrsene istrage mora doneti jednu od tri odluke:
predloziti da se istraga dopuni, podici optuznicu ili dati izjavu da odustaje od kriv.gonjenja
79. Оптужење – predstavlja drugu fazu prvog stadijuma prethodnog postupka, odnosno ona se
preduzima nakon istrage. Ukoliko istraga izostane, optuznica se podnosi neposredno I time
optuzenje postaje prva faza prethodnog postupka.Pravno podnosenje I raspolaganja tuzbom
pripada samo tuziocu. Medjutim, to pravo nije apsolutno jer se tuzba pre nego sto bude iznesena
na glavni pretres podvrgava sudskoj kontroli. Optuznica predstavlja pisani akt javnog ili
supsidijarnog tuzioca, odredjene forme I sadrzaine, kojom se od suda zahteva da odredi glavni
pretres protiv odredjenog lica za kd koje se goni po sluzbenoj duznosti.
U odredjenim slucajevima optuznica se moze podneti I usmeno I to:
-ukoliko optuzeni u toku glavnog pretresa u zasedanju ucini kd ili ukoliko se u toku glavnog
pretresa otkrije ranije ucinjeno kd
-ukoliko neko drugi u toku glavnog pretresa u zasedanju ucini kd, vece moze prekinuti glavni
pretres I po usmenoj optuzni tuzioca suditi odmah za ucinjeno kd
-podnesena optuznica na glavnom pretresu, od strane ovlascenog tuzioca moze biti usmeno
izmenjena ukoliko tuzilac oceni da izvedeni dokazi ukazuju da se izmenilo cinjenicno stanje
sadrzano u optuznici

Sadrzaj optuznice cine obavezni I fakultativni elementi:

-Obavezni - podaci o identitetu okrivljenog, cinjenicni elementi dela, pravna kvalifikacija dela,
nadleznost suda, predlog dokaza itd
-Fakultativni - predlog tuzioca da se prema okrivljenom odredi pritvor ili pusti na slobodu
ukoliko se nalazi u pritvoru, kao I predlog da se vise podnetih optuznica spoji u jednu
Optuznica nakon sprovedene istrage se podnosi u roku od 15 dana nakon zavrsetka istrage.
Optuznica se predaje predsedniku veca pred kojim ce se odrzati glavni pretres. Ukoliko je bilo
istrage pre optuznice, predsednik veca nece suditi opravdanost vodjenja kriv.postupka, kao ni u
slucaju ukoliko je podneta neposredna optuznica za kd za koje je predvidjena kazna zatvora do
pet godina ukoliko prikupljeni podaci pruzaju dovoljno osnova za optuzenje. Medjutim, ukoliko
osteceni kao tuzilac podnese neposrednu optuznicu za isto kd predsednik veca ce vrsiti ocenu
opravdanosti krivicnog gonjenja. Ukoliko nadje da nema mesta za kriv.gonjenje, predsednik veca
ce od veca traziti da odluci o ispunjenosti uslova za kriv.gonjenje. Ukoliko vece ustanovi da
nema opravdanosti, resenjem ce optuznicu odbaciti.
Stupanje optuznice na pravnu snagu predstavlja zavrsetak prethodnog I pocetak glavnog
kriv.postupka. Optuznica, protiv koje je ulozen prigovor stupa na snagu onog momenta kada je
prigovor odbijen, a ukoliko nije podnet prigovor optuznica stupa na snagu kada predsednik veca
zakaze glavni pretres.
80. Припремање главног претреса - obuhvata sve procesne radnje suda koje se preduzimaju od
stupanja optuznice na pravnu snagu do pocetka gl. pretresa. Pripremanje gl. pretresa vodi
predsednik veca pred kojim ce se gl. pretres odrzati.Primarne radnje su zakazivanje gl. pretresa i
pozivanje lica cije je prisustvo prema zakonu nepohodna pretpostavka za odrzavanje gl. pretresa.
Pored njih, u periodu od zakazivanja do pocetka gl. pretresa, mogu nastupiti situacije koje
podrazumevaju sudsku odluku ili preduzimanje nekih mera. Kao sadrzaj prve faze drugog
stadijuma kr. postupka pojavljuju se radnje od kojih su neke obavezne, a neke fakultativne. Te
radnje su:
Zakazivanje glavnog pretresa - Predsednik raspravnog veca je duzan da, u roku od 2 meseca od
prijema optuzbe, u sudu zakaze gl. pretres. Ukoliko predsednik veca prekoraci ovaj rok, obavezan
je da o razlozima usled kojih nije u roku zakazao gl. pretres obavesti predsednika suda i
predsednika neposredno viseg suda, koji mogu preduzeti odredjene mere da se to ipak ostvari.
Predsednik veca gl. pretres zakazuje naredbom kojom se odredjuju: dan, cas i mesto odrzavanja
gl. pretresa. Gl. pretres se odrzava u sedistu suda i u sudskoj zgradi.
Pozivanje odredjenih lica na glavni pretres – pozivaju se: optuzeni i njegov branilac, tuzilac i
osteceni i njihovi zakonski zastupnici i punomocnici, kao i tumac. Pored njih, pozivaju se i
svedoci i vestaci koje su predlozili tuzilac u optuznici i okrivljeni u prigovoru protiv optuznice.
Predlaganje i izvodjenje dokaza- ZKP daje mogucnost strankama i ostecenom da i posle
zakazivanja gl. pretresa zahtevaju da se na gl. pretres pozovu novi svedoci ili vestaci ili pribave
novi dokazi. Predsednik veca i bez predloga stranaka moze narediti pribavljanje novih dokaza za
gl. pretres, ali o odluci kojom se to naredjuje, stranke moraju biti obavestene pre pocetka gl.
pretresa.
Odustanak od optuznice ili privatne tuzbe-Ovlasceni tuzilac u svim fazama kr. postupka moze
odustati od optuzbe, ali se sudske odluke tada razlikuju. Ukoliko ovlasceni tuzilac od optuzbe
odustane pre pocetka gl. pretresa, predsednik veca se postupak resenjem obustaviti. U slucaju da
se radi o odustanku javnog tuzioca od optuznice, predsednik veca je obavezan da posebno
upozori ostecenog da gonjenje moze nastaviti kao supsidijarni tuzilac. Ako ovlasceni tuzilac od
gonjenja odustane nakon otvaranja gl. pretresa, postupak nece biti obustavljen, nego ce se izreci
presuda kojom se optuzba odbija.
Druge radnje pripremanja glavnog pretresa- Odredjivanje dopunskih sudija predstavlja radnju
koja se preduzima kada se ima u izgledu da ce gl. pretres duze trajati. Tada predsednik veca ima
pravo i mogucnost da zatrazi od predsednika suda da odredi jednog ili dvojicu sudija, odnosno
sudija porotnika, koji ce prisustvovati gl. pretresu, kako bi bili u stanju da clanove veca zamene.
81.GLAVNI PRETRES predstavlja najvazniju fazu opsteg kr. postupka jer bez njega nema ni
presude, tj. svaki gl. pretres se zavrsava presudom osim u slucaju izricanja sudske opomene (ona
se izrice resenjem). Na gl. pretresu se raspravlja o optuzbi ciji je predmet krivicno delo ucinjeno
od strane optuzenog.Gl. pretres se ne moze odrzati bez licnog prisustva okrivljenog. Ukoliko
uredno pozvani optuzeni ne dodje na gl. pretres, a svoj izostanak ne opravda, vece izdaje naredbu
za dovodjenje optuzenog. Ako se dovodjenje ne moze odmah obaviti, pretres se odlaze.
Faze glavnog pretresa - Redosled radnji koje se preduzimaju na gl. pretresu propisan je ZKP-
om, ali kada posebne okolnosti to zahtevaju, a narocito broj optuzenih, broj kr. dela, kao i obim
dokaznog materijala, od redovnog toka rasprave se moze i odustati. Uobicajeni tok gl. pretresa je:
Otvaranje zasedanja- Ulaskom sudija u sudnicu pocinje zasedanje, koje se zavrsava okoncanjem,
prekidanjem ili odlaganjem gl. pretresa. Zasedanje otvara predsednik veca tako sto: objavljuje
predmet gl. pretresa i sastav veca, utvrdjuje prisutnost pozvanih lica, pa ukoliko sva pozvana lica
nisu prisutna proverava da li su im pozivi predati i da li su svoj izostanak opravdali.
Citanje optuznice, odnosno privatne tuzbe- Gl. pretres pocinje citanjem optuznice ili privatne
tuzbe koju cita tuzilac, proverava da li je optuzeni razumeo optuznicu, a zatim pitanje da li je
ucinio kr. delo za koje je optuzen. Kada optuzeni zavrsi svoj iskaz, pitanju mu mogu postavlhati
tuzilac, zatim branilac optuzenog, posle njega predsednik i clanovi veca, a zatim osteceni ili
njegov zakonski zastupnik.
Saslusanje optuzenog- Nakon sto optuzeni shvati optuzbu i izjasni se o njoj, pristupa se
njegovom saslusanju. Optuzenog prvo saslusava predsednik veca, koji ga poziva da se o svakoj
tacki optuzbe izjasni. Posle toga, ispitivanje nastavljaju clanovi veca, a zatim i osteceni, zakonski
zastupnik i punomocnik ostecenog i vestaci, uz odobrenje predsednika veca. U toku gl. pretresa
optuzeni se moze dogovarati sa svojim braniocem, ali o tome kako ce na postavljeno pitanje
odgovoriti ne moze se savetovati niti sa svojim braniocem, niti sa nekim drugim.
Dokazni postupak- Nakon sto optuzeni bude saslusan, pristupa se izvodjenju dokaza kojima se
obezbedjuju cinjenice vazne za presudjenje konkretne kr. stvari. Svrha ovog postupka je
prihvatanje predloznih dokaza od strane suda, tj. predsednika veca ili veca. U ovom postupku se
izvode dokazi koji su prihvaceni, i koje su predlozile stranke ili sud. Predsednik veca ce, nakon
dovrsenog ispitivanja svakog svedoka ili vestaka i nakon citanja svakog zapisnika ili drugog
pismena, stranke i ostecenog pitati da li imaju sta da primete,a po zavrsenom dokaznom postupku
i da li imaju kakve predloge za dopunu dokaznog postupka. Ukoliko niko ne predlozi dopunu
dokaznog postupka ili predlog bude odbijen, a vece smatra da je stanje stvari izvidjeno,
predsednik ce objaviti da je dokazni postupak zavrsen.
Zavrsne reci- Nakon zavrsenog dokaznog postupka nastupa poslednja faza gl. pretresa. U ovoj
fazi, predsednik veca daje rec strankama, ostecenom i braniocu. Najpre govori tuzilac, zatim
osteceni, branilac pa optuzeni. Tuzilac u svojoj zavrsnoj reci iznosi ocenu dokaza izvedenih na gl.
pretresu, nakon cega izlaze zakljucke o cinjenicama vaznim za odluku o odredbama krivicnog i
drugog zakona. U okviru svoje zavrsne reci osteceni moze obrazloziti svoj imovincko-pravni
zahtev i ukazati na dokaze o kr. delu optuzenog. Nakon zavrsne reci branioca, optuzeni ima pravo
da govori sam, da se izjasni da li usvaja odbranu branioca i da je dopuni.
Okoncanje glavnog pretresa- Posle svih zavrsnih govora, predsednik veca je duzan da pita da li
jos neko zeli nesto da izjavi. Uslucaju da nakon zavrsenih izlaganja stranaka, branioca i
ostecenog, vece odluci da izvede jos neke dokaze, dokazni postupak se nastavlja. Ako dopuna
dokaznog postupka ne bude odredjena, predsednik veca objavljuje da je gl. pretres zavrsen,
nakon cega se vece povlaci na vecanje i glasanje radi donosenja presude.
Izmena i prosirenja optuzbe-Kada se na gl. pretresu izvedu dokazi koji menjaju cinjenicno
stanje u dispozitivu optuzbe, Do prosirenja optuzbe u fazi gl. pretresa dolazi ukoliko optuzeni u
toku gl. pretresa u zasedanju ucini kr. delo ili ako se u toku gl. pretresa otkrije koje ranije
ucinjeno kr. delo optuzenog
Odlaganje i prekidanje glavnog pretresa-odlaganje: pribaviti nove dokaze za cije je
pribavljanje neophodno duze vreme, ili ukoliko se u toku gl. pretresa utvrdi da je kod optuzenog
posle ucinjenog kr. dela nastupilo dusevno oboljenje ili dusevna poremecnost ili ukoliko postoje
druge smetnje da se gl. pretres uspesno sprovede. U resenju kojim se gl. pretres odlaze, odredjuje
se dan i cas kada ce se gl. pretres nastaviti, a moze biti odredjeno i prikupljanje dokaza koji bi se
vremenom mogli izgubiti.
Dopuna veca i pocetak glavnog pretresa iznova- Ukoliko se u toku gl. pretresa pred vecem,
koje je sastavljeno od jednog sudije i dvojice sudija porotnika, ispostavi da cinjenice na kojima se
zasniva optuzba ukazuju na to da se radi o kr. delu za cije je sudjenje nadlezno vece sastavljeno
od dvojice sudija i trojice sudija porotnika, ovo vece se dopunjava, a gl. pretres iznova zapocinje.
Zapisnik o glavnom pretresu- Predsednik veca moze narediti da se u zapisnik doslovno upisu
izjave koje smatra narocito vaznim. Za magnetofonsko snimanje toka gl. pretresa odobrenje daje
predsednik veca, a samo snimanje se obavlja u skladu sa opstim odredbama o preduzimanju ove
radnje.Zapisnik se zavrsava zakljucenjem zasedanja, i tom prilikom obavezno ga potpisuju
predsednik veca i zapisnicar.Zapisnik mora sadrzati: podatke o tome koja je optuznica na gl.
pretresu procitana, odnosno usmeno izlozena i da li je tuzilac izmenio ili prosirio optuzbu, kakve
su predloge podnele stranke i kakve je odluke donosio predsednik veca ili vece, koji su dokazi
izvedeni, da li su procitani kakvi zapisnici i druga pismena, da li su reprodukovani zvucni ili
drugi snimci i kakve su primedbe ucinile stranke u pogledu procitanih zapisnika, pismena ili
reprodukovanih snimaka. Nakon navodjenja podataka o toku gl. pretresa i preduzetim radnjama
u okviru njega, u zapisnik se unosi i potpuna izreka presude uz naznacenje da li je presuda javno
objavljena. Izreka presude, sadrzana u zapisniku o gl. pretresu, predstavlja njen izvornik.
82. Одлуке које се доносе након држаног главног претреса

Resenje:Kr.postupak se okoncava resenjem u sl.slucajevima:

-Kada je rec o posebni razlozima za privremeno okoncanje kr.postupka
-U koliko se kao kr sankcija izrice sudska opomena
-U koliko okrivljeni nakon zapocetog gl.pretresa umre.

Ako vece u toku ili nakon zavrsetka glavnog pretresa ustanovi:

Da sud nije stvarno nadlezan
Da je postupak vodjen bez zahteva ovlascenog tuzioca,bez predloga ostecenog ili bez odobrenja
nadleznog drzavnog organa,ili je nadlezni drzavni organ odustao od datog odobrenja
Da postoje druge okolnosti koje privremeno sprecavaju gonjenje,resenjem ce odbaciti optuznicu

Presuda: predstavlja najvazniju odluku suda kojom se resave krivicna stvar koja je bila predmet
konkretnog kr.postupka. Ona se donosi nakon zavrsenog glavnog pretresa. Postupak donosenja
presude zapocinje povlacenjem veca sa glavnog pretresa,a zavrsava se dostavljanjem presude.
Presuda je usko vezana optuzbom,pa se stoga presudom navodi optubze: Prihvataju(osudjujuca
presuda , Ne prihvataju(oslobadjajuca presuda) , Ne ispituju(usled postojanja odredjenih smetnji
pravne prirode(presuda kojom se optuzba odbija)
Izricanje presude-sud ce presudu izrecu ukoliko u toku vecanja oceni da u cilju dopune postupka
ili razrasnjenja pojedinih pitanja,glavni pretres ne treba ponovo otvarati.
Objavljivanje presude-ono se sastoji u javnom citanju izreke presude I izlaganja razloga presude
u kratkim crtama.
Pismena izrada I dostavljanje presude-objavljena presuda se mora pismeno izraditi I poslati u
roku od 8 dana po objavljivanju,a u slozenim stvarima,izuzetno u roku koji odredi predsednik
neposredno viseg suda.Svaka pismeno izradjena presuda sadrzi:uvod,izreku I obrazlozenje,I mora
biti potpisana od strane predsednika veca I zapisnicara.Uvod sadrzi:naznacenje da se presuda
izrice u ime naroda,naziv suda,ime I prezime predsednika,I clanova veca I zapisnicara,ime I
prezime optuzenog,kr.delo za koje je optuzen,I da li je bio prisutan na glavnom pretresu,dan
glavnog pretresa I da li je glavni pretres bio javan,ime I prezime tuzioca,branioca,zakonskog
zastupnika I punomocnika koji su bili prisutni na gl.pretresu I dan objavljivanja izrecene presude.
Izreka presude sadrzi licne podatke o optuzenom I odluku kojom se optuzeni oglasava krivim za
delo za koje je optuzen ili kojom se oslobadja od optuzbe za to delo ili kojom se optuzba odbija.

Obrazlozenje presude je razlicito,tj.vezano je az vrstu presude koja je u konkretnom slucaju

donesena.
83. Поступак по правним лековима U okviru postupka odlucuje se o pravilnosti I zakonitosti
sudjenja koje je obavljeno pred sudom prvog stepena. Povod ovom krivicnom postupku
predstavlja izjavljeni pravni lek sudu viseg stepena.Postupak po pravnim lekovima predstavlja
nastvak postupka koji je vodjen pred prvostepenim sudom. Odnosi za pobijenje odluke
prvostepenog suda pravnim lekovima su:
1.Pravni-postoji ukoliko dodje do greske u primeni prava. Odluka doneta sa ovim nedostatkom
smatra se nezakonitom.
2.Cinjenicni-sastoji se u pogresno ili nepotpuno utvrdjenom cinjenicnom stanju koji je predmet
postupka.
U okviru pravnih lekova razlikujemo: Redovne pravne lekove-njima se pobijaju odluke koje nisu
pravnosnazne,tj.odluke koje nisu stupile na snagu.
Cilj ove vrste pravnih lekova jeste sprecavanje nastupanja pravosnaznosti donete odluke I
donosenje noeve odluke na njeno mesto. Zakonik o KP poznaje sledece redovne pravne lekove:
Zalba protiv stepena prvostepenog suda, Zalba protiv presude drugostepenog suda I Zalba protiv
resenja
Vandrednim pravnim lekovima se pobijaju pravosnazne odluke. ZKP u vandredne pravne
lekove ubraja: Ponavljanje krivicnog postupka I Zahtev za zastitu zakonitosti.
Prema Zakonu o kr.potupku,kao subjekti pravnih lekova mogu se javiti sledeca lica

1.Ovlasceni tuzilac(javni,supsidijarni I privatni): u granicama svog interesa, svi tuzioci mogu pobijati
sudske odluke pos vim osnovama
2.Optuzeni:optuzeni zahteva za zastitu zakonitosti ne moze uloziti jer ovaj rpavni lek pripada samo
javnom tuziocu.Pravni lek optuzeni moze izjaviti samo u svoju korist.
3.Branilac: pravni lek u korist okrivljenig moze se izreci I bez njegovog njegovog posebnog ovlascenja,ali
ne I protiv njegove volje,izuzev ako je optuzenom izrecena kazna zatvora u trajanju od 30-40 god. U
ovom slucaju okrivljeni se ne moze odreci ili odustati od pravnog leka branioca.
4.Bracni drug,srodnik po krvi u prvoj liniji,usvojilac,usvojenik,brat,sestra,hranilac I lice u vanbracnoj
zajednici ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici: ova lica mogu izjaviti zalbu I podneti zahtev za ponavljanje
krivicnog postupka,a pravo na ulaganje pravnog leka mogu koristiti I be posebnog ovlascenja
optuzenog.ali nikako protiv njegove volje,osim u slucajevima kada je optuzenom izrecena kazna zatvora
u trajanju od 30-40 god zatvora.
5.Osteceni: presudu moze pobijati samo zbog odluke suda o troskovima kr.postupka,ali ako je javni
tuzilac preduzeo gonjenje od ostecenog kao tuzioca,osteceni moze izjaviti zalbu zbog svih osnova zbog
kojih se presuda moze pobijati.
6.Lice ciji je predmet oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist pribavljanja krivicnim delom: u
granicama svog pravnog interesa,po svim osnovama,moze uloziti zalbu.
7.Treca lica(svedoci,vestaci I sl): mogu uloziti zalbu protiv resenja kojim je o njihovom pravu odlucno,ali
samo pod uslovom d aim je neko pravo povredjeno.

Pravo na upotrebu pravnog leka nije neograniceno. Nas ZKP predvidja dve vrste ogranicenja:1.iskljucenje
I 2.odlaganja upotrebe pravnog leka.

Iskljucenje prava na zalbu postoje protiv: 1.svih naredbi 2.nekih resenja 3.presude drugostepenog suda
4.presude donete u trecem stepenu.
84. Редовни правни лекови Redovni pravni lekovi se podnose pre nego sto sudska odluka postane
pravosnazna. ZKP razlikuje 3 redovna pravna leka: zalba protiv presude prvostepenog suda,
zalba protiv presude drugostepenog suda i zalba protiv resenja.
Zalba protiv presude prvostepenog suda - Pravom na ulaganje zalbe raspolazu samo odredjena
lica. U korist optuzenog zalbu moze izjaviti on sam, njegov branilac, njegov zakonski zastupnik
kao i njegov bracni drug, srodnik, brat, sestra ili lice sa kojim zivi u vanbracnoj ili kakvoj drugoj
zajednici. Protiv oslobadjajuce presude optuzeni zalbu moze uloziti samo ako bi ona bila po njega
povoljnija. Zalba se ne moze izjaviti protiv volje optuzenog sem u slucaju kada je optuzenom
izrecena kazna zatvora od 30 do 40 godina.Rok za ulaganje zalbe protiv presude donesene u
prvom stepenu iznosi 15 dana od dana dostavljanja presude.
Svaka zalba mora sadrzati sl.elemente: oznacenje presude protiv koje se izjavljuje zalba , osnov za
pobijanje presude, obrazlozenje zalbe, predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimicno ukine
ili preinaci, potpis lica koje zalbu izjavljuje
Sam postupak u vezi sa zalbom na presudu pocinje podnosenjem zalbe sudu prvog stepena, a
zavrsava se donosenjem odluke suda drugog stepena o zalbi i presudi koja je napadnuta. Zalbeni
postupak pred sudom drugog stepena prolazi kroz sl.faze: pre sednice veca sprovodi se pripremni
postupak, zatim sledi postupak u sednici veca, a nakon njega i postupak na pretresu pred
drugostepenim sudomDrugostepeni sud presudu moze ispitivati: samo u onom delu u kojem se
pobija zalbom i po sluzbenoj duznosti u pogledu toga: da li postoji povreda odredab kr.postupka i
da li je glavni pretres, protivno odredbama zakona, odrzan u odsustvu optuzenog, a u slucaju
obavezne odbrane i u odsustvu branioca optuzenog
da li je na stetu optuzenog povredjen kr.zakon.
Drugostepeni sud po ulozenoj zalbi moze doneti jednu od sledecih odluka:
Odluka kojom se zalba odbacuje , Odluka kojom se zalba odbija I Odluka kojom se zalba
uvazava
Po pravilu kr.postupak se zavrsava okoncanjem zalbenog postupka pred drugostepenim sudom.
Protiv odluke ovog suda zalba se ne ulaze. Ovo pravilo je apsolutno kada je odluka doneta u
formi resenja. A ako je doneta u formi presude zalba je dozvoljena sudu koji odlucuje u trecem
stepenu ali samo u slucaju ako je drugostepeni sud preinacio prvostepenu presudu kojom je
optuzeni oslobodjen optuzbe i izrekao presudu kojom se optuzeni oglasava krivim.
Vrste resenja protiv kojih je moguce uloziti zalbu: resenja protiv kojih je zalba po pravilu
dozvoljena - resenja istraznog sudije i druga prvostepena resenja suda
resenja protiv kojih zalba po pravilu nije dozvoljena - resenja veca doneta pre ili u toku istrage i
resenja Vrhovnog kasacionog suda
resenja protiv kojih je iskljucena samostalna zalba - resenja koja se donose radi pripremanja
glavnog pretresa i presude
85. Ванредни правни лекови Vanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih odluka (resenja
i presude). Njihova svrha se odleda u ispravljanju i otklanjanju sudskih zabluda, jer se u nekim
situacijama moze dogoditi da cinjenicno stanje nije pravilno utvrdjeno ili da zakon nije pravilno
primenjen.
Devolutivno pravno dejstvo kod vanrednih pravnih lekova nije postavljeno kao kod redovnih
pravnih lekova - nadleznost za odlucivanje po vanrednim pravnim lekovima nije uredjeno po
principu koji postoji izmedju prvostepenog i drugostepenog suda, vec prema prirodi osnova za
njihovo ulaganje.
Suspenzivno dejstvo kod vanrednih pravnih lekova ne postoji, ali se ova konstatacija u izvesnom
smislu moze osporiti. Kod vanrednih pravnih lekova je izvrsenje kazne vec zapoceto tako da se
njihovo suspenzivno dejstvo sastoji u prekidanju izvrsenja.
ZKP je u vanredne pravne lekove uvrstio sledeca dva pravna leka: zahtev za ponavljanje
kr.postupka i zahtev za zastitu zakonitosti.
Sto se tice zahteva za ponavljanje kr.postupka, kr.postupak bilo da je dovrsen pravosnaznim
resenjem ili pravosnaznom presudom, na zahtev ovlascenog lica mora biti ponovljen.
Sto se tice ponavljanja kr.postupka zbog pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja,
kr.postupak okoncan pravosnaznom presudom, moze biti ponovljen samo u korist okrivljenog.
Zahtev za ponavljanje kr.postupka moguce je podneti i posto osudjeni izdrzi kaznu, bez obzira na
zastarelost, amnestiju ili pomilovanje.Ponavljanje kr.postupka licu u odsustvu , Ponavljanje
kr.postupka okoncanog pravosnaznim ,Postupak po zahtevu za ponavljanje
kr.postupka ,Zahtev za zastitu zakonitosti
86. Скраћени поступак - Skraćeni postupak vodi se za krivična dela za koja je kao glavna kazna
predvidjena novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do 5 godina, uz zajedničku primenu
posebnih i opštih odredbi Zakonika o krivičnom postupku. Skraćeni krivični postupak pokreće se
na osnovu: optuženog predloga javnog tužioca, odnosno , oštećenog kao tužioca, ili na osnovu
privatne tužbe. Javni tužilac može podneti optužni predlog i na osnovu same krivične prijave i to
u određenom broju primeraka za sud i okrivljenog. Pre njegovog podnošenja, javni tužilac može
predložiti istražnom sudiji da preduzme određene istražne radnje i ukoliko se istražni sudija složi
sa predlogom, preduzeće se istražne radnje.Ukoliko se istražni sudija ne složi sa predlogom,
zatražiće da o tome odluči veće prvostepenog suda koje čine 3 člana i to sudija. Protiv odluke
veća nije moguće uložiti žalbu. Nakon što javni tužilac primi spise, doneće jednu od odluka ;
podneće optužni predlog ili će doneti rešenje o odbacivanju krivične prijave.
Kada krivičnu prijavu podnese oštećeni, a javni tužilac u roku od mesec dana po prijemu prijave
ne podnese optužni predlog, i uz to ne obavesti oštećenog da je prijavu odbacio, oštećeni ima
pravo da kao tužilac podnese godnjenje putem optužnog predloga.Takav optužni predlog podnosi
se sudu i mora da sadrži: ime i prezime okrivljenog sa ličnim podacima, kratak opis krivičnog
dela, označenje suda pred kojim će se održati glavni pretres, predlog koje dokaze treba izvesti na
glavnom pretresu i predlog da se okrivljeni oglasi krivim i osudi po zakonOnda kada javni tužilac
proceni da glavni pretres nije nužan, može u samom optužnom predlogu predložiti donošenje
rešenja o kažnjavanju okrivljenog bez zakazivanja glavnog pretresa.
87. Посебни некривични поступци

Mere bezbednosti koje se samostalno izricu-Mere bebednosti se primenjuju ukoliko je

okrivljeni,u stanju neuracunljivosti,ucinio protivpravno delo koje je u zakonu odredjeno kao
kr.delo,I ukolko javni tuzilac podnese sudu predlog da izrekne meru bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog lecenja I cuvanja takvog ucinioca u zdravstvenoj ustanovi,odn.predlog za
obavezno psihijatrijsko lecenje ucinioca na slobodi,ako za izricanje takve mere postoje uslovi
predvidjeni krivicnim zakonom.Nakon sto tuzilac sudu stavi predlog za izricanje neke od mera
bezbednosti,okrivljeni obavezno mora imati branioca. Za sprovodjenje ovog postupka nadlezan je
prvostepeni sud odredjen prema krivicnom delu koje je ucinjeno od strane neuracunljivog lica.Na
glavni pretres se pozivaju lica za koja to mora biti ucinjeno I u postupku koji se vodi prema
uracunljivim licima(javni tuzilac,branilac I svedoci) I lekari psihijatri iz zdravstvene ustanove
kojoj je bilo povereno vestacenje u pogledu uracunljivosti okrivljenog.O glavnom pretresu se jos
obavestavaju:bracni drug okrivljenog I njegovi roditelji,odn.staralac,a prema okolnosti I drugi
bliski srodnici.Pravosnazna odluka kojom je izrecena bilo koja od ovih mera bezbednosti,
dostavlja se sudu koji je nadlezan da odluci o lisenju poslovne sposobnosti,dok se organ
starateljstva o njoj samo obavestava.Sud koji je izrekao meru bezbednosti ispitace po sluzbenoj
duznosti,svakih 9 meseci,da li je prestala potreba za lecenjem I cuvanjem u zdravstvenoj
ustanovi.Pored toga,zdr.ustanova,org.starateljstva I lice kome je izrecena mera bezbednosti mogu
tom sudu podneti predlog za obustavu mere.Donosenje ovih mera je u nadleznosti vanraspravnog
veca. O sednici veca obavezno moraju biti obavesteni javni tuzilac I branilac,a ucinilac kr.dela ce
pre donosenja odluke,ukoliko je to moguce I potrebno,biti saslusan.

*Mere bezbednosti koje se izricu uz kaznu.Odluka o meri bezbednosti obaveznog psihijatrijskog

lecenja I cuvanja u zdr.ustanovi donosi se presudom kojom se izrice ili kazna ili uslovna osuda
licu koje je izvrsilo kr.delo u stanju bitno smanjene uracunljivosti.Trajanje ove mere bezbednosti
je uskladjeno sa potrebom lecenja I cuvanja ucinioca kr.dela,cija je uracunljivost bitno smanjena.

*Mere bezbednosti obaveznog lecenja alkoholicara I narkomana-Specificnost ovog kr.postupka

se sastoji samo u tome sto sud pre donosenja odluke o njoj pribavlja nalaz I misljenje vestaka.U
slucaju da uciniocu bude nalozeno lecenje na slobodi,a on to ne uradi,sud moze da odredi
opozivanje uslovne osude ili prinudno izvrsenje izrecenih mera obavenog lecenja alkoholicara ili
narkomana.

*Mera bezbednosti oduzimanja predmetu-Predmet koji su u vezi sa izvrsenjem kr.dela,mogu biti

odueti pod uslovom da to zahtevaju interesi opste bezbednosti.Ova mera se moze izreci na jedan
od sledecih nacina:

1.odlukom o samoj kr.stvari,u kojoj je sadrzana I osluka o oduzimanju predmeta

2.resenjem o meri bezbednosti oduzimanja predmeta koje se donosi samo u dva slucaja(kada je
postupak okoncan pred drugim organom ili je obustavljen,I kada sud u presudi kojom je optuzeni
oglasen krivim propusti da donese takvu odluku)
88. Поступак за доношење одлуке о рехабилитацији, за престанак правних последица осуде и
мера безбедности - postoje dva nacina rehabilitacije : po sili zakona i na osnovu sudske odluke.

Po slili zakona rehabilitacija nastupa nakon protoka odredjenog vremena i pod uslovom da
osudjeni ne izvrsi novo kr.delo. Ovo resenje donosi organ nadlezan za vodjene kaznene
evidencije, a pre njegovog donosenja moraju biti obavljena odredjena proveravanja...Ako
nadlezni organ ne donese resenje o reehabilitaciji, osudjeno lice moze zahtevati da se utvrdi da je
rehabilitacija nastupila po zakonu. U slucaju da u roku od 30 dana od dana prijema
zakona,nadlezni organ ne postupi po zahtevu osudjenog, osudjeni moze traziti da sud koji je u
prvom stepenu izrekao presudu donese resenje o reehabilitaciji. O ovom zahtevu odluku,nakon
uimanja presude od javnog tuzioca,donosi vanraspravno vece.

Postupka sudske rehabilitacije pokrece se na osnovu molbe osudjenog koja se podnosi sudu koji
je sudio u prvom stepenu.Sud koji za to bude odredjen prethodno ispituje da li je proteklo
potrebno vreme po zakonu, nakon cega sprovodi potrebne izvidjaje,utvrdjuje cinjenice na koje se
poziva molilac i pribavlja dokaze o svim okolnostima koje su vazne za odluku. Protiv odluke
koju sud donese povodom molbe za rehabilitaciju zalba je dozvoljena,a mogu je izjaviti samo
molilac i javni tuzilac.

*Postupak za donosenje odluke o prestanku pravnih posledica osude i mera bezbednosti

Prestanak trajanja moguc je samo za neke pravne posledice osude i samo za neke mere
bezbednosti. To su: zabrana vrsenja poziva,delatnosti ili duznosti, zabrana upravljanja motornim
vozilom i zabrana sticanja odredjenog prava.Pravne posledice osude se mogu sastojati ili u
gubitku odredjenih prava (prestanak vrsenja javnih funkcija,prestanak radnog odnosa,gubitak
odredjenih dozvola..) ili zabrani sticanja odredjenih prava (azbrana sticanja odredjenih
zvanja,poziva ili zanimanja ili unapredjenja u sluzbi,zabrana sticanja cina vojnog staresine...).
Vodjenje ovog postupka je u nadleznosti suda koji je sudio i u prvom stepenu. U slucaju da sud
odbije molbu za prestanak mera bebednosti ili pravnih posledica osude,nova molba se moze
podneti tek po isteku jedne godine od dana pravosnaznosti resenja kojim je ranija podneta olba
odbijena.
89. Поступак за накнаду штете, рехабилитацију и остваривање других праав лица неосновано
осуђених и неосновано лишених слободе - Pravo na naknadu stete moze ostvariti lice koje je:
neosnovano osudjeno,neosnovano liseno slobode ili njihov naslednik.Status neosnovano
osudjenog lica proizilazi iz neosnovane osude odredjenog lica,na osnovu koje mu je pravosnazno
izreecena kr.sankcija ili na osnovu koje je oglaseno krivim a oslobodjeno od kazne,a kasnije je
povodom vandrednog pravnog leka novi postupak pravosnazno obustavljen ili je pravosnanom
presudom oslobodjeno od optuzbe ili je optuzba odbijena.Okolnosti usled kojih neko lice stice
status lica nosnovano lisenog slobode,su razlicite i ticu se lisenja slobode,pritvora i izdrzavanja
kazne.Licu koje je liseno slobode od strane ovlascenih slubenih lica organa unutrasnjih
poslova,bez zakonskog osnova,tj.ukoliko ne postoji ni jedan od uslova za odredjivanje pritvora,
pa iz tog razloga pritvior protiv njega i ne bude odredjen ili mu u vreme za koje je liseno slobode
ne bude uracunato u izrecenu kaznu za kr.delo ili prekrsaj,pripada pravo na naknadu stete.
Neopravdano osudjena lica i lica neosnovano lisena slobode mogu traiti naknadu imovinske i
neimovinske stete.Naslednici nasledjuju samo pravo ostecenog llica na naknadu imovinske stete.
Naslednici ostecenog lica mogu posle njegove smrti nastaviti postupak a naknadu stete,
odn.pokrenuti takav postupak ukoliko je osteceno lice umrlo pre isteka roka zastarelosti a od
zahteva se nije odreklo. Pravo na naknadu stete zastareva za 3 godine od dana pravosnaznosti
prvostepene presude kojom je okrivljeni oslobodjen od optuzbe ili kojom je optuzba odbijena.
Pravo na moralnu rehabilitciju -Postoje dve kategorije lica koje imaju pravo na moralnu
rehabilitaciju: 1.Neosnovano osudjena ili lica neosnovano lisena slobode I 2.Osudjena lica kod
kojih je doslo do promene u pravnoj kvalifikaciji kr.dela u njihovu korist. Rehabilitacija lica ciji
je slucaj bio prikazan u sredstvima javnog obavestavanja-ostvaruje se takko sto sud na njihov
zahtev objavljuje u novinama ili drugom sredstvu javnog obavestavanja saopstenje o odluci iz
koje proizilazi neosovanost ranije osude ili neosnovanost lisenja slobode. Rehabilitacija lica ciji
slucaj nije bio prikazan u sredstvima javnog informisanja-stvaruje se tako sto se saopstenje o
odluci iz koje proizilazi neosnovanost ranije osude ili neosnovanost lisenja slobode,na zahtev tih
lica dostavlja: dravnom organu,organu teritorijalne autonomije ili organu lokalne
samouprave,preduze,drugom pravnom ili fizickom licu kod koga je lice u random odnosu...Pravo
na rehabilitaciju pripada i osudjenom licu kada je povodnom vanrednog pravnog reka izmenjeno
pravna kvalifikacija dela koje je on ucinio,a zbog pravne kvalifikacije dela u ranijoj presudi
njegov ugled je bio teze povredjen.
Priznavanje radnog staza i osiguranja-Ovo pravo pripada i neosnovano osudjenim licima i
icima koja su neosnovano lisena slobode.Radni staz,odn.staz osiguranja se ovim licima priznaje
kao das u bila na radu za vreme za koje su staz izgubila. U ovaj staz se uracunava i vreme
nezaposlenosti pod uslvom da nezaposlenost nije nastupila krivicom neosnovano osudjenog lica
ili lica neosnovano lisenog slobode.Realizacija ovog prava poverena je nadleznim organima.
Ukoliko oni taj staz ne uzmu u obzir lice moze zahtevati od odredjenog suda da utvrdi da je
priznavanjem vremena nastupilo po zakonu. Osteceni tuzbu podnosi protiv organa ili organiacije
koja osporava priznati staz i protiv RS.
Ponistaj upisa neosnovane osude- Sud koji je u krivicnom postupku sudio u prvom stepenu,u
ovakvim slucajevima ima dusznost donosenja resenja kojim se ponistava upis neosnovane osude
u kaznenoj evidenciji.

90. Поступак за издавање потернице и објаве - Kada se okrivljeni,protiv koga je pokrenut

kr.postupak zbog kr.dela za koje se goni po sluzbenoj duznosti i za koje se po zakonu moze izreci
kazna zatvora od 3 god. Ili teza kazna nalazi u bekstvu,a postoji naredba za njegovo dovodjenje
ili resenje o odredjivanju pritvora, sud pred kojim se kr.postupak void moe narediti izdavanje
poternice.Naredba suda ili upravnika ustanove za idavanje poternice dostavlja se organima
unutrasnjih poslova radi izvrsenja. Poternica ili objava se povlace odmah nakon sto trazeno lice
ili predmet budu pronadjeni,ili posto nastupi zastarelost kr.godjenja ili izvrsenja kazne,ili usled
nastanka drugih razloga usled kojih potreba za poternicom ili objavom prestaje.Poternicu i objavu
raspisuje organ unutrasnjih poslova nadlezan po mestu suda pred kojim se void
kr.postupak,odn.ustanove iz koje je pobeglo lice na izdrzavanju kazne. Ukoliko je verovatno da
se lice za kojim je izdata poternica nalazi u inostranstvu,moze se raspsati i medjunarodna
poternica,uz pribavljenu saglasnost ministarstva nadleznog za pravosudje. Na molbu inostranog
organa,MUP moze raspisati poternicu i za lica za koje se sumnja da se nalazi u RS, ako je u
molbi data izjava da ce se u slucaju pronalazenja tog lica zatraziti njegovo izdavanje.

91. Поступак према малолетницима Zakonom o maloletnim ucinocima k. dela I krivicnopravnoj

zastiti maloletnih lica, krivicnopravno polozaj maloletnika potpuno je regulisam.Maloletnici
predstavljaju posebnu I veoma specificnu kategoriju ucinioca k. dela. Stoga oni imaju poseban
tretman. Maloletnici su lica takve bioloske nezrelosti I zivotnog neiskustva, kojima je potrbna
pomoc, razumevanje I vaspitanje.Od lica koji ucestvuju u ovom postupku zahteva se da postupaju
na poseban I obazriv nacin, kako samo postupak I atmosfera sudjenja ne bi ostavljali stetne
posledice na dalji razvoj maloletnika. U postupuku prema maloletniku mogu ucestvovati samo
specijalizovana lica, ona lica koja su stekla posebna znanja u oblasti prava deteta I prestupnistva
mladih.Da li ce se u konkretnom postupku primeniti Zakon o maloletnicima, zavisi od toga u
kojoj godini zovato je je maloletnik izvrsio k. delo.

Prema licima koja su k. delo ucinila izmedju svoje 14-te I 18-te godine, I koja u vreme pojretanja
k. postupka nisu navrsila 21 godinu, u postpunosti se pimenjuju odredbe Zakona o maloletnicima.
U kategoriju maldjih maloletnika spadaju lica koja od 14-16 godina
Stariji maloletnik je lice od 16-18 godina.
Mlađe punoletno lice je lice koje je u mometnu izvrsenmja k.dela imalo od 18-21 godinu..
U slicaju da je lice ucinilo k. delo kao mladji maloletnik, a u vreme sudjenja navrsi 21 godinu,
postupak prema njemu se obustavlja kada lice navrsi 21 godinu, ili se uopste ne pokrece ukoliko
je lice pre njegovog pokretanja vec navrsilo 21 godinu zivota.
Donja granica krivicnopravno odgovornosti je 14 godina
92. Ток поступка према малолетницима U okviru njega razlikujemo prethodni postupak koji ima
dve faze pokretanje postupka prema maloletniku I pripremni postupak prema maloletniku I
glavni postupak.
Pokretanje postupka prema maloletniku- Kr. Postupak prema maloletniku moze se pokrenuti
samo na osnovu zahteva javnog tuzioca za maloletnike. U slucaju kada je za KD propisana kazna
zatvora do 5godina ili novcana kazna javni tuzilac za maloletnike moze doneti odluku da ne
zahteva pokretanje kr. Postupka (nacelo oportuniteta). U situacijama kada javni tuzilac za
maloletnike oceni da pokretanje postupka nije celishodno,obavestava uz navodjenje razloga u
roku od 8 dana od prijema obavestenja organ starateljstva I ostecenog kao I organ unutrasnjih
poslova ako je podneo kr.prijavu. Kada nastane ovakva situacija vece za maloletnike neposredno
viseg suda resava u sednici nakon sto prethodno pribavi spise od javnog tuzioca za maloletnike.
Vece za maloletnike moze doneti odluku da se postupak ne pokrene ili da se prema maloletniku
pokrene postupak pred sudijom za maloletnike. Protiv resenja veca za maloletnike ulaganje zalbe
nije dozvoljeno. Javni tuzilac za malletnike odluku o nepokretanju postupka moze usloviti
pristankm maloletnika I njegovih roditelja, staratelja, kao I spremnoscu maloletnika da prihvati I
ispuni jedan ili vise vaspitnih naloga. Kada maloletnik u potpunosti ispuni preuzeti vaspitni
nalog, o cemu izvestaj podnosi organ starateljstva, javni tuzilac za maloletnike donosi resenje o
odbacivanju kr.prijave.
Pripremni postupak prema maloletniku- Ukoliko je inicijator pripremnog postupka javni
tuzilac za maloletnike, zahtev za pokretanje pripremnog postupka podnosi on sudiji za
maloletnike nadleznog suda. Ako je inicijator vece za maloletnike, taj postupak se pokrece na
osnovu resenja veca za maloletnike o pokretanju kr.postupka. Sudija za maloletnike moze
poveriti organu unutrasnjih poslova izvrsenje naredbe o pretresanju stana ili privremenom
oduzimanju predmeta. Saslusanje maloletnika u pripremnom postupku moraju prisustvovati javni
tuzilac, branilac I roditelji, staratelji. Zakon o maloletnicima precizno odredjuje koje se cinjenice
u pogledu kr.dela I licnosti maloletnika u pripremnom postupku narocito utvrdjuju: uzrast
maloletnika, cinjenice potrebne za ocenu njegove zrelosti, sredina u kojoj I prilike pod kojima
maloletnik zivi, druge okolnosti koje se ticu njegove licnosti I ponasanja I mogu se odnositi na
zdravstveno stanje maloletnika, njegova psihicka svojstva ili sklonosti
Sudija za maloletnike moze doneti resenje da se maloletnik u toku pripremnog postupka
privremeno smesti u prihvatiliste, vaspitnu ili slicnu ustanovu. radi izdvajanja maloletnika iz
sredine u kojoj je ziveo I radi pruzanja pomoci, nadzora, zastite ili smestaja maloletnika
Prema maloletniku pritvor se moze odrediti samo u situaciji kada se svrha radi cijeg je ostvarenja
pritvor odredjen ne moze postici merom privremenog smestaja maloletnika u prihvatiliste,
vaspitnu ili slicnu ustanovu. Pritvor u pripremnom postupku moze trajati najduze mesec dana.
Pritvor prema starijem maloletniku moze da traje najduze do 6 meseci, a prema mladjem
maloletniku najduze 4 meseca.Pripremni postupak se okoncava na dva nacina: obustavom ili
dostavljanjem spisa nadležnom javno tužiocu za maloletnike
Postupak pred vecem za maloletnike- Postupak prema maloletniku se nakon zavrsenog
pripremnog postupka nastavlja pred vecem za maloletnike. Sudija za malletnike, po prijemu
predloga javnog tuzioca za izricanje kr.sankcije, u roku od 8 dana zakazuje sednicu veca ili
glavni pretres. Da li ce biti zakazana sednica veca ili glavni pretres, zavisi od:
koje je kr.delo u pitanju : da li postoji potreba za izvodjenjem dokaza
da li se javlja neophodnost kontradiktornog raspravljanja
Odluke veca za maloletnike:Prema Zakonu o maloletnicima, kazna maloletnickog zatvora
moze se izreci tek nakon odrzanog glavnog pretresa, dok se ostale vaspitne mere mogu izreci I u
sednici veca. Imedju vrste sankcija koju izrice sud maloletniku I vrste sudske odluke postoji
odredjena zavisnost, te se javljaju sledeca pravila:
-vece presudu donosi samo ukoliko se maloletniku izrice kazna maloletnickog zatvora
-vaspitna mera maloletniku se izrice resenjem, ali se navodi samo koja se mera izrice, dok se
maloletnik ne oglasava krivim za delo koje mu se stavlja na teret

resenje o obustavi postupka prema maloletniku, sud donosi:

-ukoliko je maloletnik vec pravosnazno osudjen za isto delo, oslobodjen optuzbe ili je optuzba
odbijena ili je postupak obustavljen
- ukoliko delo za koje se vodi postupak prema maloletniku nije kr.delo
- ukoliko postoje okolnosti koje iskljucuju kr.odgovornost maloletnika
- ukoliko noje dokazano da je maloletnik ucinio kr.delo za koje je optuzen
- ukoliko vece za maloletnike nadje da nije celishodno maloletniku izreci kaznu ili vaspitnu meru
Troskovi kr.postupka I imovinskopravni zahtev ostecenog- Troskovi postupka prema
malletniku po pravilu padaju na teret budzeta a osteceni se upucuje na parnicni postupak radi
ostvarivanja svog imovinskopravnog zahteva, uz dva izuzetka:
-u slucaju kada se maloletniku izrekne kazna maloletnickog zatvora, sud ga moze obavezati da
plati I troskove kr.postupka I zadovolji imovinskopravni zahtev
-maloletnika koji ima prihode ili imovinu, sud moze obavezati na placanje troskova kr.postupka I
ispunjenje imovinskopravnog zahteva, bez obzira koju mu je sankciju izrekao

Postupak po pravnim lekovima- Redovi pravni lekovi - ulaganje zalbe je dozvoljeno protiv
presude kojom je maloletniku izrecena kazna maloletnickog zatvora protiv resenja kojim je
izrecena vaspitna mera I protiv resenja o obustavi postupka. Rok za izjavu zalbe je 8 dana od
dana prijema presude.Na sednicu drugostepenog veca maloletnik se poziva samo ako predsednik
veca ili vece nadju da bi njegovo prisustvo bilo korisno.
Postoje 3 pravila za donosenje odluka od strane drugstepenog veca:
-izicanjem teze mere drugostepeno vece moze preinaciti prvostepenu odluku
-kaznu maloletnickog zatvora ili vaspitnu meru koje prvostepenom odlukom nisu bile odredjene
drugostepeno vece moze izreci samo ukoliko odrzi pretres
-kaznu maloletnickog zatvora u duzem trajanju ili tezu vaspitnu meru od onih koje su izrecene u
prvostepenoj odluci, dugostepeno vece maloletniku moze izreci I u sednici veca
Vanredni pravni lekovi - Zakon o maloletnicima predvidja mogucnst primene sledecih:
-odredbe o ponavljanju kr.postupka zavrsenog pravosnaznom presudom mogu se primenjivati I
na ponavljanje postupka zavrsenog pravosnaznim resenjem o izricanju vaspitne mere
-zahtev za zastitu zakonitosti se moze podici kako u slucaju kada je sudskom odlukom povredjen
zakon tako I u slucaju kada je prema maloletniku nepravilno izrecena kazna ili vaspitna mera

Nadzor suda nad sprovodjenjem mera- Sudija za maloletnike koji je izrekao vaspitnu meru I
javni tuzilac za maloletnike imaju obavezu pracenja rezultata izvrsenja vaspitnih mera,
obilazenjem maloletnika smestenih u zavodu ili ustanovi.
Obustava izvrsenja I izmena odluke o vaspitnim merama-Odluku o izmeni ili obustavi
izvrsenja vaspitne mere kao I o uslovnom otpustu iz vaspitne ustanove donosi vece za
maloletnike suda koji je u prvom stepenu tu meru izrekao. Pre nego sto donese odluku sud ce
saslusati javnog tuzioca za maloletnike, maloletnika, njegove roditelje, staratelje.
Zastita maloletnih lica kao ostecenih u kr.postupku- ZOUKMD predvidja posebne odredbe o
zastiti maloletnika kao zrtvi kr. Dela, ukoliko maloletno lice bude osteceno nekim od sledecih
kr.dela: tesko ubistvo, navodjenje na samoubistvo I pomaganje u samoubistvu, teska telesna
povreda, otmica, silovanje, obljuba zloupotrebom polozaja, posredovanje u vrsenju prostitucije,
oduzimanje maloletnih lica, nasilje u porodici, razbojnicka kradja, razbojnistvo, iznuda, ratni
zlocini protiv civilnog stanovnistva, trgovina ljudima..