GEOLOGIJA-KLK

GRAĐA ZEMLJE i njen današnji izgled prouzrokovani su nizom složenih procesa, od kojih su najveći uticaj
imali dugotrajno i postepeno hlađenje usijane mase, dejstvo gravitacione sile i grupisanje elemenata prema
fizičko-hemijskim svojstvima i afinitetima. Zemlja je dobila zonarnu građu koja ima 4 dela:
1. Zemljina kora (litosfera) - Predstavlja spoljašnju stenovitu geosferu. Kontinetalna (Si,Al)debljina je
oko 40 km, dok je okeanska (bazaltni sloj Si,Mg) 10-12 km.
2. Omotač – Njegova donja granica dopire do 1200 km. t=1200-1500°C. Neki autori je nazivaju
zonom magme.
3. Srednji sloj (t=4000 °C ) – 1200-2900km
4. Zemljino jezgro/ bariosfera (t=5000 °C) – 2900-6360km
Ravnotezno stanje izmedju pojedinih delova litosfere naziva se izostazija.
Do kretanja ploca litosfere( pojedinih blokova siala)dolazi usled narusavanja izostazije, kosmockih pojava, kao
I procesa koji se odvijaju ispod litosfere.
Strukturu zemljine kore sacinjavaju sedam osnovnih ploca: severno I juznoamericka, evroazijska, africka,
indoaustralijska, tihookeanska I antarticka.

OSNOVE MINEROLOGIJE
Minerali su čvrste homogene materije određenog hemijskog sastava ,fizičkih osobina i pravilne unutrašnje
građe.
Stenovite mase izrađuju petrogeni minerali. Stene su deo litosfer, odredjenog mineralnog sastava, strukture,
teksture i nacina geoloskog pojavljivanja. Mogu biti monmineralne (krečnjak) ili polimineralne.
Nastanak minerala:
1. Magmatogeni – prvi minerali, nastali hladjenjem magme
2. Pneumatolitski – nastalni hladjenjem gasova i pare
3. Organogeni – od organskih materijala, zoogeni, fitogeni
4. Metamorfni minerali – nastali od drugih minerala
Po načinu nastankla minerali mogu da budu kristalasti (imaju pravilane poliedarske oblike) i amorfni ( nemaju
pravilnu unutrašnju građu)
Svojstva minerala:
 Hemijska: određen hem. sastav i iskazuje se formulom, ali nije uvek fiksan.
 Fizička : kohezija, tvrdoća, gustina, lom, radioaktivnost, optička, mehanička, električna, magnetična i
fiziološka svojstva.
Skalarna fizička svojstva su radioakt. I gustina
Vektorska: tvrdoća, brzina širenja svetlosti krpz mineral, magnetska svojstva.
Po načinu nastankla minerali mogu da budu kristalasti (imaju pravilane poliedarske oblike) i amorfni ( nemaju
pravilnu unutrašnju građu)
FIZIČKE OSOBINE
BOJA- prva osobina koju primećujemo, može biti
1
  IDIOHROMATSKA- izvorna boja materijala, posledica hem. sastava (malahit)
 ALOHROMATSKA- boja koja nastaje od sitnih mehaničkih primesa (kvarc)
 PSEUDOHROMATSKA (lažna boja) – dobijaju je minerali koji su delimično zahvaćeni procesima
raspadanja
OGREB MINERALA – često se i naziva i bojom praha, jer prikazuje mineral kada ga meh. Zdrobimo, ili
ogrebemo po porcelanskoj pločici, boja ogreba može da se razlikuje od boje minerala npr. (hematit, pirit,
limonit)
SJAJNOST MINERALA- sposobnost minerala da jače ili slabije odbija svetlost. Može biti:
Metalna, polumetalna, staklasta, masna, svilenkasta, sedefasta i dijamntska.
CEPLJIVOST MINERALA- (samo kod kristala) kada nekii mineral izložimo udaru ili pritisku, on će izdeliti po
ravnim površinama koje mogu biti:
 Savršene
 Jasne
 Nepotpune (rdjave) – kvarc
 Nemaju cepljivost
PRELOM MINERALA- može da ima ravan, školjkast, kovrdzast, fibrozan i zrnast prelom.
TVRDOĆA predstavlja otpornost minerala na mehanička svojstva, tj na paranje nekim predmetima.
Odredjivanje se vrši Mosovom skalom.
1 (1 na aps. skali) TALK Para ga nokat
2 GIPS -
3 KALCIT Para ga čelični nož
4 FLUORIT -
5 APATIT -
6 FELDSPAT Para staklo
7 KVARC -
8 TOPAZ Seče staklo
9 KORUND -
10 (1500 na aps. skali) DIJAMANT -
GUSTINA – minerali mogu biti laki, srednji i teški
ELASTIČNOST- sposobnost minerala da se vrate u prvobitan oblik. Mogu biti :
 Jako elastični – liskuni
 Neelastični – hlorit, talk
 Krti, ne deformišu se već lako pucaju – kvarc
MAGNETSKE OSOBINE –
 Paramagnetični (magnet privlači minerale, privlaci ga jedan pol) - magnetit
 Dijamagnetični (ne privlači)
 Feromagnetični (imaju prirodan magnetizam, privlace ga oba pola)
ELEKTRIČNE OSOBINE- neke minerali su dobri provodnici struje. Pa su neki dobri provodnici dok su drugi
dobri izolatori.
2
  Piroelektricitet- elektricitret izazvan zagrevanjem mineraka
 Piezoelektricitet – elektricitet nastaje prilikom trenja ili usled pritiska.
RADIOAKTIVNE OSOBINE MINERALA- javlja se kao posledica sadržaja radioaktivnih elemenata u
mineralima. Pomoću brzine raspadanje stene i minerala možemo da odredimo starost stene.
FIZIOLOŠKE OSOBINE- ukus - imaju minerali rastvorljivi u vodi (NaCl), miris - (karakterističan imaju sulfidi
i gline), opip – osećaj koji mineralli imaju pri dodiru (masan – talk, serpentin, hladan – hematit, magnetit, pirit –
mineralli koji dobro provode toplotu)

SA VEŽBI:
Mineral Tvrdoća Boja Sjajnost cep. Spec.svoj.
1. Talk - silikat 1 zelena, bela masna do savršena masan opip, savitljiv je, neelastičan
sedefasta
2. Hlorit - silikat 1 do 2 bledozelen sedefasta savršena Ulazi u sastav škriljaca,
metamoforzni mineral
3. Halit - hlorid 2 bezboj,beo, staklasta savršena NaCl, slan,beli ogreb, školjkast
žut,siv,roze prelom
4. Gips - sulfat 2 bezboj,beo, siv staklasta do savršena rastvorljiv u vodi, pečeni gips se
sedefasta koristi kao gr.materijal, štetan je za
beton
5. Kaolinit, 2 beo,siv,zelen staklasta do savršena masan opip, ulaze u sastav glina,
monmorionit i masna dobro upijaju vodu i bubre
ilil - silikat
6. Muskovit, 2 do 3 bezboj, staklasta do savršena velika elastičnost, vrlo
liskun -silikat bledozelen,žut masna rasprostranjeni,
7. Biotit, liskun- 2 do 3 mrk, crn, zelen staklasta do savršena velika elastičnost
silikat masna
8. Kalcit - karbonat 3 bezboj, staklasta savršena reguje burno sa HCL, rastvara se u
najčeš.beo vodi, primena u cementnoj industr.
9. Serpentin- 3 do 4 zelen do mrk staklasta- savršena masan opip, nastaje
silikat sedefasta metamorfozom olivina i piroksena,
azbest se koristi kao štetan gr.
materijal
10 Magnezit- 4 beo,siv,žut staklasta savršena spršeno reag.sa toplom HCl,
. karbonat školj.pr., koristi se za ksilolit
11 Limonit - 1 do 5 žuta polumetalna savršena mrkožut ogreb, nastaje
. hidroksid raspadanjem minerala sa
gvoždjem, jako je štetan jer rdja,
koristi se u industriji boja
12 Amfibol -silikat 5,5 zelena do crna staklasta savršena izdužen u stenama, najzastupljeniji
. je mineral hornbledna
13 Piroksen-silikat 5,5 zeleno, crna, staklasta jasna zdepast u stenama
. bronzana
14 Feldspat-silikat 6 beo, siv, roze, staklasta savršena Najzastupljenija grupa minerala u
. bledo-žut litosferi
15 Ortoklas 6 -II- staklasta savršena izdužen u stenama, podgrupa feld.
.
16 Plagioklas -II- staklasta savršena podgrupa feldspata
3
 .
17 Opal -hidroksid 6 različitih boja staklasta nema amorfan, školj. Prelom, poludragi
. kamen
18 Pirit -sulfid 6 zlatno žuta metalna nejasna zeleno-crn ogreb, raspadanjem se
. pretvara u sumpornu kiselinu koja
oštećuje stenu, ruda gvozđa, lažno
zlato
19 Hematit-oksid 6 Siv, crn, crven Uvek ima crven ogreb, štetan
. mineral, ruda gvozdja
20 Magnetit-oksid 6 siv, crnž metalna nema Magnetičan, težak
.
21 Olivin -silikat 7 zelena staklasta do nema nema
. masna
22 Kvarc -oksid 7 bezbojan stakl.,na nema Rastvara ge fluorovodonična
. prelomu kiselina HF,u stenama je staklast
masna

STENA- PRIRODNA SKUPINA ILI AGREGAT PETROGENIH ELEMENATA, ZAJEDNICA JEDNOG ILI
VIŠE MINERALA HEM. I FIZ. STRUKTURE
STENE SE DELE NA: MAGMASTKE (kristalizacijom), SEDIMENTNE (depozicijom) I METAMORFNE
(rekristalizacijom), ako su izgrađeni od jednog minerala nazivaju se monomineralni, a od više polimineralni.

MAGMATSKE STENE
Nastale su konsolidovanjem magme ili lave. Ima ih u duboko u kori ( dubinske) i u gornjem omotaču
(površinske). Klasifikacija stena može biti po strukturi (veličini, oblik, raspored kristala) i sastavu (hem. ili
mineralni komponenti).
Gube homogenost i počinje gubljenje i kristalizacije pojedinih komponenata.
Magmatske stene se formiraju kada minerali koji je grade se iskristališu iz magme usled pada temperature.
Diferencijacija magme je proces u kome od jedne homogene mase (ujednačen mineralni ssastav) se stvaraju
različite vrste stena
 Kinetička – diferencijacija koja se odvija u toku kretanja do mesta konsolidovanja
 Statički – diferencira se u fazi mirovanja kad dođe na mesto konsolidacije
Magmatske stene prema mestu nastanka mogu biti
Površinske/izlivne- nastale hlađenjem lave na površini zemlje (Bazalt),
Dubinske – nastaju hlađenjem magme u dubljim delovima litosfere, do površine dolaze različitim procesima
(Granit) i
Žične – nastaju utiskivanjem magme u pukotine već postoječih stena (Kersatit).
U odnosu na ove 3 grupe, zavisi primena stena u građevinarstvu, zbog različitih fizičko-mehaničkih
osobina.
Način pojavljivanja :

4
  Batolit – masivna tela, nepravilnog oblika, nalaze se duboko u kori , nastale hlađenjem velikih
količina magme.
 Gromade -istureni deo batolita
 Lakoliti – pečurkasta tela, ravn donja a ispupčena gornja površ, nastali utiskivanjem magme u
slojevite stene
 Silovi (Sklad) - nastali utiskivanjem magme u slojevite stene, pločastog su oblika
 Žice (Dajkovi) – nastale utiskivanjem rastopa po već postojećim pukotinama
 Vulkanski kanali (Nek) – oblik dimnjaka u kome je očvrsnula lava nekadašnjeg vulkana, mogu da
budu igličastog i stubastog oblika.
 Ploče – nastaju očvršćavanjem lave koja se već razlila površini
 Kupe – očvršćavanjem lave koja se sliva niz vulkan

 Lučenje magmatskih stena:

Mase magmatskih stena često ne ispunjavaju prostore kao jedinstvena mtela, već su izlučene ili izdeljene u
manje delove koji mogu biti različitih veličina i oblika.
Magmatske stene koje ne pokazuju bilo kakvo lučenje su masivne magmatske stene.
Usled hlađenja magme ili lave može da dođe do stvaranja jednog ili više sistema pukotina:
 Pločasto
 Stubasto (prizmatično)
 Paralelopipedo ( poliedarno)
 Pillow lave (kuglasto lučenje) nastaje u procesu submarinskog vulkanizma. Lava visoke temperature u
kontaktu sa hladnom vodom se rasprskava za u kapljice. Kapljice mogu biti cm-dm veličine.
Lučenje stena ima veliki uticaj pri eksplataciji kamena i za njegovu obradu u građevinske svrhe.
 Sklop magmatskih stena - Predstavlja osobine značajne za definisanje stena, pod sklopom podrazumevamo
strukturu i teksturu
o Struktura podrzumeva oblik, veličinu i način srastanja minerala u steni
o Tekstura je određena rasporedom, orijentacijom i ispunjenošću prostora između minerala

Struktura je direktna posledica toka, brzine kristalizacije magme.

1. Zrnasta – jednaki uslovi za kristalizaciju (svi sastojci su iskristalisani) i mineralna zrna su
ujednačene veličine , karakteristično za dubinske magmatske stene, hlađenje je bilo lagano,
dovoljno vremena za razviće svih mineralnih zrna. Sto su zrna sitnija to su tehnička svojstva
povoljnija, izotropni su u pogledu čvrstoće i elastičnosti, lako se obradjuju i ravno cepaju
2. Porfiska – kristalizacija se odvija u dve faze : fenokristali (krupniji, pravilni kristali) i jedra (gusta)
osnovna masa, karakteristično za površinske stene, sto se tiče tehničkih svojstva stene sa porfirskom
strukturom se tesko poliraju i pri dejstvu sila prvo pucaju fenokristali.
3. Ofitska –pojedina zrna minerala su izrazito krupnija i nepravilno se ukrštaju, mogu sve videti golim
okom, a između njih se nalaze sitniji minerali. Ove stene su vrlo čvrste i žilave sto znači da se teže
obradjuju, ali su veoma kvalitetan tehnički kamen.

5
 4. Porfiroidna – prelaz između porfirske i zrnaste, nastale naglim hlađenjem, među kristalima približno
iste veličine se mogu videti i znatno krupniji minerali feldspata. Grade izdužene, žične i submarinske
stene.

Tekstura – posledica geoloških događaja koji su se odigrali u toku ili odmah po kristalizaciji.
a) Masivna – prostor potpuno ispunjen
b) Fluidna – naglo hlađenje u pravcu tečenja, najčešće se javlja kod izlivnih stena, satsojci u steni imaju
paralelan i talasats raspored.
c) Paralelna – nema pravilnog tečenja, javlja se pod dejstvom jednostranih pritiska, imaju prugast raspored
d) Mehurasta (mandolasta) – nastaje pri naglom hlađenju magme bogate gasovima i parom koji u steni
stvaraju šupljine
e) Mandolasta – mehurasta struktura čije su šupljine ispunjene sekudarnim mineralima, najčešće kvarcom.
 Prema sadržaju SIO2 dele se na:
 Kisele > 65 % (Dubinske: Granit)
 Prelazne 65-55 % (Površinske: Trahit, Dacit, Andezit; Žične: Kersantit; Dubinske: Sijenit)
 Bazične 55-45 % (Površinske: Bazalt, Dijabaz; Dubinske: Gabro)
 Ultra bazične < 45 % (Dubinska: Peridotit)
Prema mineralnom sastavu :
Procenat učešća glavnih minerala ( salski (svetlih) i femski (obojenih) i njihov međusoban količinski odnos )
Salski (svetli) Kvarc, ortoklas, kalcit
Femski (bojeni) Biotit, hornblenda, muskovit

95 % magmatskih stena izgrađeno je od 7 petrogenih minerala. To su: feldspat (ortoklas i plagioklas, liskuni,
amfiboli, pirokseni, olivini i kvarc)
Podela prema vremenu nastanka: mogu biti primarni i sekundarni
SA VEŽBI :

GRANIT Kvarc,ortoklas Zrnasta masivna Čnp.

Dubinska, Plagioklas, liskuni, 150-240 MPa
kisela češće biotit, nekad Čns.
amfibol, horbleda 10-20 Mpa
h. 5-10 cm2 / 50cm2
p. 0,4-3,5 %
1. Granit se koristi kao arhitektonski i tehnički kamen. U tehničkoj svrsi koristi se za popločavanje, izradu
puteva, ivičnjaka, izrada manjih mostova, nasipa, koristi se u izradi spomenika, stubova i njim se mogu
obložitii objekti...
2. Zbog svoje čvrstine predstavlja odličnu podlogu za gradnju, izvođenje radova je teško . radovi se ne
mogu obaviti ručnim alatom, već se koristi dinamit . Granit je zbog svoje čvrstoće sinonim za stenu.
3. Vršac, Bujanovcu, Stalać, na Ceru, Staroj Planini, Jastrebcu i Bukulji

6
SIJENIT Ortoklas>>> zrnasta masivna 160-230 MPa
Dubinska, plagioklas, 12-22 MPa
prelazna bitit ili amskiboli 6-12 cm2/50cm2
0,4-3,5 %
1. Sijenit se koristi kao arhitektonski i tehnički kamen. U tehničkoj svrsi koristi se za popločavanje, izradu
puteva, ivičnjaka izrada manjih mostova, nasipa, koristi se u izradi spomenika, stubova i njim se mogu
obložitii objekti... Sijenit je obogaćen kvarcom
2. Sijenit predstavlja odličnu podlogu za gradnju. Objekti izgrađeni na njima imaju visok % sigurnosti.
Takođe je težak za građ. radove ,zbog svoje čvrstine se mora minirati.
3. Može se naći u okolini sela Tenda

GABRO Plagioklas,piroksen zrnasta masivna 180-300 MPa

Dubinska, +- horbleda 12-30 MPa
bazična +- olivin 6-10 cm2/50 cm2
0,3-1,5 %
1. Gabro ima primenu i kao građ. i kao arh, kamen. Zbog svojih odličnih fizičko-mehaničkih osobina,
povoljan je za izgranju skulptura i nadzemnih spomenika, koristi se za popločavanje, najviše u
dekorativne svrhe. Odlično se glača
2. Predstavlja odličnu podlogu za gradju, zbog svoje čvrstine i zbog iste mora da se minira radi izvođenja
građ. radova
3. Žagubici, Jablanici, okolini Višegrada i na Deli Jovanu.

DIJABAZ Plagioklas,piroksen ofitska masivna 150-400 MPa

Površinska/ +- horbleda 15-30 MPa
žična, bazična +- olivin 4-11cm2/50cm2
0,1-1%
1. Dijabaziti su stene sa najvećom žilavošću, zbog ofitske strukture, to je izlivna stena gabro magme i
povoljan je materijal za izradu najkvalitetnijih kamenih materijala. Svež dijabaz može da se uglača do
brilijatnog sjaja. Kao tehnički kamen koristi se u nisko gradnji, koristi se kao i dekorativni kamen
2. Zbog svoje čvrstine predstavlja dobru podlogu za gradnju, zbog iste osobine mora da se povrgne
miniranju da bi mogli da se vrše građ. radovi.
3. Divčibare, Jelica

BAZALT Plagioklas,piroksen porfiska Masivna, 150-400 MPa

Površinska/ +- horbleda mehurasta 15-30 MPa
izlivna, +- olivin 4-11cm2/50cm2
bazična +- osnovna masa 0,1-1%
1. Bazalti su veoma teški, zato se oni koristi za izgradnju rečnih i morskih pristaništa, koristi se i za
izgradnju i podvodnih objekata, kao i za izradu stepeništa. U zavisnosti od lučenja mogu biti pogodni za
obradu ili ne. Ukoliko su pločasto, stubasto ili bankovito odlični su tehnički i arhitektonski kamen.
Ukoliko su lučeni kuglasto nisu bogodni za obradu. Izlivna je stena gabor magme.
2. Odlična je podloga za gradnju zbog čvrstoće. Mora da se koristi dinamit, radi izvođenja građ. radova.
3. Rudnik, kopaonik, venčac

TRAHIT Fenokristali: porfitska Masivna Čnp.

Površinska/ Ortoklas,amfibol +- fluidalna 130-260 MPa
Izlivna, prelazna osnovna masa h. 6-14cm2/50cm2
7
 1. Trahit je izlivina stena sijetske magme, zbog slabe zastupljenosti minerala, trahit je svetle boje. Loše se
glačaju i koristi se u izradi stepenica, popločavanju trgova, takođe ima primenu u izgradnji ivičnjaka,
stubova, u mostogradnji...
2. Ako je svež trahit je odličan i kao podloga i kao sredina za gradnju. Zbog velike čvrstoće, mora se
minirati radi izvođenja građ. radova
3. Može se naći u oklini Bora, tj. U Brestovačkoj banji

ANDEZIT Fenokristali: porfiska Masivna 140-280 MPa

Površinska, Plagioklas (amfibol ili 14-20 MPa
prelazna biotit) 6-14 cm2/50 cm2
+- osnovna masa 0,5-5,5%
1. Andezit je veoma zastupljen u istočnom delu Srbije, pretežno se koristi kao tehnički kamen. Koristi se
kao kamen agregat, za izgradnju stepeništa, ivičnjaka. Svež Andezit ulazi u sastav betona, koristi se i za
izradu spomenika, kamene kocke.
2. Zbog svoje čvrstoće pruža stabilnost pri gradnji, ali zahteva upotrebu dinamita radi izvođenja građ.
radova
3. Ima ga u Čačku, Raškoj, Kuršumliji, Dimitrovgrad, Bujanovcu, Žagubici, Jarinju, i na Rudniku.

DACIT Fenokristali: porfiska masivna 140-280 MPa

Površinska, < kalcit 14-20 MPa
prelazna Plagioklas 6-14 cm2/50 cm2
(amfibol ili 0,5-5,5%
biotit)
+- osnovna masa

1. Dacit jedobio ime po Rimskoj provinciji. Koristi se za oblaganje tunela, za puteve, železnice, ivičnjake i
kao kameni agregat. Odličan je tehnički kamen.
2. Dobar je za podlogu, zbog svoje čvrstoće, daje stabilnost i sigurnost, zbog svega toga težak je za
izvođenje građ. radova.
3. Može se naći: Ljuboviji, Vladičin Han, Surdilici, Slavkovici i na Rudniku.

KERSANTI Fenokristali: porfirska masivna Čnp. Sr. 160 MPa

N Plagioklas,
žična, prelazna Amfiboli
+- osnovna masa

1. Kersantit se koristi u prošlosti za izgradnju Beograda, koristi se kao zidna ograda, na rubovima krova,
terasa Narodne Skupštine, Narodnog muzeja, koristi se za spomenike i stepenište.
2. Nisu dobra podloga. Pojavljuju se u obliku žica kroz neke druge magmatske stene. Narušava njihovu
homogenost i izotropnost, samim tim smanjuje pogodnost tih stena kao pogodne i sredinu za gradnju.
3. Može se naći u Ripnju.

Periodotiti – Široko zastupljen u našoj zemlji, u Zapadnoj Srbiji i Ibarskoj dolini, izgrađeni su od piroksena i
olivina, zato su zelene do crne boje. Ubotrebljavaju se kao dekoracioni kamen, ali retko kao gradjevinski jer su
skloni brzom raspadanju i imaju brojne pukotine.

8
SEDIMENTNE STENE
Taložne stene, nastale u sedimentnim basenima sedimentacijom.
Predstavljaju sekundarne stene koje su formirane od fragmenata nastalih površinski raspadanjem starijih stena.
Nastaju akumulacijom neorganskih i organskih sedimenata koje podležu sabijanju i cementiranju kako bi
formirali čvrstu stenu.

Sedimentne ili taložne stene (lat. sedimentare - taložiti) nastaju fizičkim i hemijskim raspadanjem postojećih
(ranije stvorenih) magmatskih, sedimentnih i metamorfnih stena. Fizičko-hemijski uslovi pri kojima se stvaraju
sedimentne stene znatno su niži u poređenju sa uslovima nastanka magmatskih ili metamorfnih stena. Stvaraju
se na temperaturama od oko 0-250C, do oko 1000C, i pri relativno malim pritiscima, od 1 bara na površini pa
do nekoliko stotina bara u depresijama ispunjenim vodom (najviši pritisci su u okeanskim područjima).
Rasprostranjenost sedimentnih stena na površini Zemlje je 75%, u Zemljinoj kori oko 5% i samo 0,1 % u
zapremini cele Zemlje.
Debljina sedimentnog omotača iznosi:
- 1.9 km na kontinentima i 0.3 km u okeanskim basenima.

Postanak sedimentnih stena rezultat je složenog i dugotrajnog procesa koji sadrži nekoliko faza:
1. površinsko raspadanje stena - fizicko-hemijsko raspadanje ili trošenje starijih stena (eruptivnih, sedimentnih i
metamorfnih) dejstvom sunca (insolacija), površinskih voda, mraza, biljaka, kiseonika, vode i kiselina
2. transport materijala nastalog raspadanjem stena (gravitacijom – koluvijalni nanos, vodom - aluvijalni, Vetrom
- eolski, ledom – glacijalni nanos);
3. taloženje (sedimentacija) transportovanog materijala, taloženje počinje kada prestanu delovati sile koje
uzrokuju transport ili direktnim taloženjem skeleta i ljuštura, čijim putem nastaju organogene sedimente
(fitogene i zoogene)
4. dijageneza (litifikacija, očvršćavanje) nataloženog materijala.
Očvršćavanje može biti mehaničko pod dejstvom pritiska ili hemijsko vezivanje nekim vezivod (prirodnim
cementom). Mehaničko nastaje na primer, gubitkom vode-dehidratacija sušenjem ili pod pritiskom i ono se
javlja kod stena sitnigej satsava (kod glinna i organogenih stena), a hemijsko na taj način što se nakon
dehidratacije čestice međusobno povezuju, nekom hemijskom materijom koja se izlučuje iz rastvora. Ove
materijale nazivamo „vezivo“ ili cementni materijal i uglavnom su to: kalcit, silicija, magnezit i dolomit kao i
minerali glina.
Dakle, stvaranje sedimentnih stena vrši se delovanjem različitih procesa:
- fizički,
- hemijski i
- biohemijski.
Ti procesi su uzajamno povezani u geološkom vremenu i prostoru

Prema mestu stvaranja dele se na:

Kontinentalne (Močvarske, jezerske, aluvijalne), marinske (morske) i prelazne (stvaraju se na mestima
ušća reka u jezera, mora i druge reke)

Na osnovu načina postanka (geneze):

 klastične sedimentne stene ili mehaničke sedimentne stene, nastaju
taloženjem minerala različitog sastava i veličine zrna. U njih spadaju
šljunkovite i peskovite stene.

9
  hemijske sedimentne stene (se obrazuju izlučivanjem i taloženjem mineralnih materija koje se nalaze
rastvoreni u vodi – bigar mermerni oniks...)
 organogene sedimentne stene (sadrže fosilne ostatke biljaka i životinja (ugalj)). Najzastupljenije su
karbonatne stene – krečnjaci i dolomiti i silicijske - rožnaci
 Vulkanoklastične nastaju od materijala magmatskog (vulkanskog) porekla, međutim, način
pojavljivanja, uslovi stvaranja i morfološke karakteristike su iste kao kod klastičnih sedimenata.
Struktura:
A. Kristalasta – minerali zrna su u potpunosti ili delimično u iskristalisanom obliku
B. Olitska – kuglasta ili elipsoidnog oblika kao centar kristalizacije je zrno ili neki fosil.
C. Klastična- nastaje pri taloženju komada mehanički izdrobljenih stena

Klastične stene se dalje dele:

Podela prema stepenu povezanosti čestice (stepen dijageneze)
 Rastresite, nevezane (pesak, šljunak, mulj)
 Poluvezane (glina, les)
 Vezani (konglomerat, peščar, glinac i laporac)
Prirodno vezano sredstvo kod poluvezanih i vezanih. Najčešće prirodni cementi : karbonati, silicijski,
laporoviti i gvožđevito.
Na osnovu granulometrijskih karakteristika ( podela na osnovu krupnoće zrna ili klasta )
 Psefiti prelazi 2mm - šljunak
 Psamiti 2-0,02 - pesak
 Alevriti (nevezani) Alveroliti (vezani) 0,01-0,002 - prašina
 Peliti <= 0,002 - glina

Tekstura:
1. Masivna (homogena)- stena jednolična (glinac, krečnjak, peščar, konglomerat)
2. Brečasta – odlomci međusobno povezani prirodnim vezivom (breče)
3. Trakasta (slojevita) – naizmenično smenjivanje zona različitih boja i krupnoća (mermerni oniks,
laporac)

Slojevitost:
To je sposobnost sedimentnih stena da se izdvajaju u mase malih debljina a velikog prosranstva, sloj je
ograničen dvema paralelnim površima – gornja povlata i donja podina.
Oblici slojeva koji se javljaju su. Normalna slojevitost, pojava sočiva ili isklinjavanja i diskordantni način
pojavljivanja slojeva.
Prvi sloj je horizontalan ili subhorizontalan koji terenskom aktivnošću može da pređe u kosi položaj (tako
nastaje diskordantan oblik).

Podela prema debljini sloja:

Liske <5 mm
Ploče 5 mm-5 cm
Slojevi 5-60 cm
Banci 60 cm-2m
Masivne sed. >2 m
Zastupljenost u %:
Glinci 70%, Peščari 15%; Krečnjaci 10%; Ostali manji 5 %
10
SA VEŽBI:

BREČA Uglasti fragmenti različitih stena Psefitska Brečasta Čnp.

Klastična, (krečnjak,dolomit,mermer, (šljunčana) 10-150 MPa
kopnena serpentin...)
+ vezivno

1. Beča ima veliku primenu u građevinarstvu i arh. Koristi se kao građ. i ukrasni kamen. Koristi se
za oblaganje zidova,fasada, stepeništa i stubova. Zbog svojih lepih boja i šara i lake obradljivosti,
na ceni su cementene,serpentinske i cementovane mermerne breče. Lepo se glača.g
2. Predstavlja povoljnu do vrlo povoljnu podlogu za gradnju, površinski radovi se mogu vršiti bez
problema. Veće čvrstoće zahtevaju dinamit. Na kosinama se javljau osipanja, kod izrade
podzemnih objekata je povoljan.
3. Novi Pazar, Rapočevo, Dečani

KONGLOMERAT Zaobljeni fragmenti Psefitska masivna Čnp. 50-200

Klastična, različitih stena (šljunčana) MPa
kopnena (krečnjak,dolomi,
morska kvarc)
prelazna + vezivo

1. Upotreba je vrlo ograničena. Obično se teško obrađuje i glača. Dobro utemeljen konglomerat
može da se upotrbljava kao lomljen kamen, a ostale vrste za izradu nasipa.
2. Predstavlja povoljnu podlogu i sredinu za građenje, zbog dobre vezanosti u njima se veoma lako
površinski i podzemni radovi. Poteškoće se mogu javiti kod varijateta sa znatnom
propustljivošću ili glinovitim vezivom. Slabije vezani ili poluvezani delovi su loša podloga i
sredina za gradnju u uslovima sezmičkih oscilacija.
3. Širom Srbije

PEŠČAR Klasti kvarca, Psamitska Masivna 100-180 MPa

Klastična, Feldspata, (Peščana) Slojevita 10-35 MPa
kopnena Muskovita 6-22 cm3/50cm2
morska + vezivo 0,3-17 %
prelazna

1. Upotreba je raznolika. Dobro vezani peščari se koriste za dekoraciju, potporne zidovr, tunelske
portale, temelji. Pri izradi hidrotehničkih i podvodnih delova Treba izostaviti njegovu primeni jer
je lako rastvorljiv
2. U zavisnosti od kvaliteta veziva, mogu biti dobra do odlična podloga i sredina za gradnju, sa
manjom slojevtošću manja je i pogodnost. Na uslove rada utiče sklonost pri raspadanju. Radovi
se lakše izvode u slabo vezanim peščarima. A najteže u kvarcnim
3. Kruševac, Ljig, Ostružnica, Grza

LES 50-70% kvarca Alevitska Masivna Čnp. 0,1-0,25 MPa

Klastična 10-20& glina (prašinasta) P. 20-50%
kopnena 2-30% kalcita
liskuna i dr.
minerala

11
 1. U oblasti građ. les i lesna ilovača predstavlja odličnu sirovinu za proizvodnju opeke, crepa i keramičkih
pločica.
2. Prirodan vlažan les je odlična podloga i sredina za građ. pruža vrlo povoljne uslove za izvođenje građ.
zahvata ma površini terena, tako i za izradu podzemnih objekata, podzemnihe prostorije se mogu raditi
bez suvišnih profila, oblažu se objekti koji imaju stalnu upotrebu, iznad nivoa podzemnih voda radovi se
izvode ručnim i mašinskim alatom. Ispod nivoa radovi se pogoršavaju. Naglo raskvašen les gubi svoja
svojstva postaje loš za rad i predstavlja oštećenje postojećim objektima.
3. Vojvodina, Mačva, Banatu, Zemunu, Višnjica (Bg)
Les sačinjavaju lesne lutkice, a jasno se izdvaja tamniji sloj – pogrebana zemlja, to je sloj bogat organskim
materijalima ii predstavlja nekadašnji površinski sloj zemlje.

GLINAC Mineralna Pelitska Masivna Čnp. Do 60 MPa

Klastična, glina (glinena)
Prelazna
Morska
jezerska

1. Nastaje dijagenezom glina pod pritiskom, istiskivanjem vode iz njenih pora i prirodnim zbijanjem.
Upotreba glinca je vrlo ograničena, retko se koristi za ugradnju u nasipe, koristi se za opekarske
proizvode.
2. Kao podloga i sredina je pogodniji od gline, ali pri nepovoljnom položaju slojevitosti ili škriljavosti u
odnosu na objekte kao i pri znatnom ili drugom raskvašavanju stepen pogodnosti može znatno da padne
i da dovede do uslova koje ima glina. Za izvođenje radova se koristi ručnii alat, ali na njemu se ne gradi
generalno zbog nepovoljnih teh. svojstava (klizišta)
3. Širom Srbije

KREČNJAK Kalcit + Mg Klastična i Masivna 80-170 MPa

Organska, oolitska 16 MPa
Morska 10-60cm3/50cm2
Jezerska 0,3-25%
prelazna

1. Uprtreba krečnjaka je velika, najkorišćenija čvrsta stena. Zidaje i oblaganje zgrada, ugradnja u nasipe,
železnice pruge. Kosi nasipi, izrada pristaništa, kamenih nabačaja, kamenih brana, drenaže, betonski
agregati i pečenja kreča. Dolomit je manje zastupljen od krečnjaka i ako prati njega.
2. stabilnost krečnjak zavisi od stepena ispucalosti mase. U jedrim i masivnim stabilnost je velika i ona su
dobra podloga za gradnju. Sa povećanom ispucalošću opada. Uslovi korišćenja su najčešće povoljni.
Dolomit je sličan krečnjaku po pitanju podloge i stabilnosti. Oblaganje podzemnih objekata nije
potrebno sem kod hidrotehničkih tunela.
3. Dinaridi, Istočna i Zapadna Srb
Zbog ispucalosti u krečnjacima se akumulira voda i dolazi do stvaranja pećina.

DOLOMIT Dolomit +Mg Kristalast Slojevite 15-120 MPa

Organska, 15-19 cm3/50cm3
Morska 1,1-3,8 %
Jezerska
12
 prelazna

ROŽNAC Fitogeni amorfna Masivna Čnp. 20-60 MPa

Organski, elementi Slojevita
Kopneni (kalcedon, opal,
Morski kvarc)
Prelazni

1. Rožna se u građ može primeniti samo za izgradnju nasipa, zbog tvrdoće, teško se zbija, za beton je
štetan jer lako stupa u hemijske reakcije sa cementom.
2. Najčešće se javlja mehanički intentivno oštećen i zbog toga predstavlja slabu podlogu i sredinu za
građenje, silicijumski rožnac može da predstavlja dobru podlogu. Građ. zahvati se izvode uz pomoć
dinamita.
3. Oolina Priboja i Đerdapa
Dijabaz rožnačka formacija je vulkanogeno sedimenti kompleks, nastao u uslovima izrazite nestabilnosti tla,
koji je kasnije teško tektonski oštećen. Veoma je loša sredina za izvođenje radova, jer je građevinski objekat
potrebno obezbediti potpornim konstrukcijama. Ima ga u Jugozap. Srbiji i Crnoj Gori.

BIGAR Monomineralna: kristalasta šljunkava Čnp 3-15 MPa

Hemijski, Kalcit
kopneni

1. Koristi se za dekoraciju zgrada, pregradniih zidova, dobri zvučni i toplotni izolator. Hemijski čistiji
Bigar je dobar za pečenja kreča.
2. Bigar za građevinsku podlogu, sredinu i za izvođenje radova nije problematičan. Obrađuje se ručno ili
lakom mehanizacije.
3. Može se naći u Ljigu, Jagodini, Loznici i Niškoj Banji

LAPORAC Glina + kalciti ili Pelitska Slojevita Čnp. 20-30 MPa

Klastični, dolomiti (glinena) Trakasta
Morska,
jezerska

1. Laporac se njaviše u građ. koristi za u ugradnji nasipa. Vaponoviti laporci se koriste za izgradnju
kamenih zidova i popločavanje, dok cementni laporac se koristi kao osnovna sirovina u industriji
cementa.
2. Dobara je sredina i podloga, ali treba obratiti pažnju na intenzitet slojevitosti i položaj slojeva u odnosu
na objekte. Za rad je neophodna upotreba dinamita, efekat miniranja opada porastom slojeva. U
podzemnim delovima, uslovi za rad mogu pogoršati podzemne vode.
3. Može se naći u Beočinu, Ralji, Kosjeriću i Popovcu.

MERMERNI Kalcit i ređe Kristalasta Trakasta NEMA

ONIKS aragonit
Hemijski,
kontinentalna

13
 1. Odlikuje se jedrinom i nežnim bojama koji se traskasto smenjuju, bubrežasto ili u vidu oreola. Lako se
obrađuje i glača do brilijantnog sjaja zbog čega ima dekorativna svojstva. Spada u najskupocenije stene.
2. Obično se javlja sa bigrom, u manjim masama, pa nije značajan kao podloga i sredina za gradnju. Za
izvođenje radova se koristi ručni alat i lakša mehanizacija
3. Ima ga u okolini Peći, Lozovika, Sijerinske banje i na Venčcu.

+ sa sajta
DROBINA se stvara mehaničkim drobljenjemstena na padinama brda. Veličina odlomaka je veća od 2 mm. Sa
mesta stvaranja ovaj materijal se gravitaciono ili uz kratkotrajne bujice spušta u niža područja pri čemu
transport nije dug. Zbog toga odlomci stena imaju uglaste ivice i slabo su sortitani pa se u drobini zajedno sreću
blokovi veličine preko jednog metra i fragmenti veličine par centimetara. Drobina se najčešće javlja u terenima
izgrađenim od krečnjaka i dolomita, mada se može naći kod svih stena.
Drobina može ukazati na sastav terena koji se iznad nje nalazi, naročito ako je teren pokriven ili vrlo strm. Ima
lokalnu primenu za nasipanje i izgradnju podloga puteva.

ŠLJUNAK je zaobljeni materijal u kojem krupnoća prelazi 2 mm. Nalazimo ga u rečnim koritima sadašnjih ili
nekadašnjih reka (srednji i gornji tokovi), potocima i priobalskim regionima mora i jezera.
Oblik valutica šljunka zavisi od dužine transporta i vrste stijena, zbog čega se pri istoj dužini transporta javljuju:
kuglaste, jajaste, koturaste...
Zbog zaoblljenosti predtavlja manje povoljnu podlogu za gradnju. Ukoliko je materijal krupniji, bliži mestu
odakle potiče, manje je zaobljen i obrnuto, sitniji i dobro zaobljen materijal ukazuje na dug transport i udaljeno
mesto primarnog izdanka. Najveću primenu šljunak ima u izradi betona i nosećeg sloja savremenih puteva, jer
ima sposobnost relativno brzog sleganja.

PESAK je sitnozrni nevezani materijal, zaobljenih zrna čiji prečnik varira između 0,05 mm i 2 mm. Stepen
zaobljenosti zrna zavisi od dužine transporta i vrste stijena, odnosno minerala.
Kao i ostali dugo transportovani klastični sedimenti, pesak je homogenog sastava.Kao i ostali dugo
transportovani klastični sedimenti, pesak je
Najzastupljeniji minerali su kvarc (kvarcni peskovi) i muskovit koji se javlja u sitnim, sjajnim ljuspicama.
Po načinu postanka pesak delimo na: eolski, glečerski, rečni, jezerski i marinski. Eolski pijesak nastaje radom
vjetra gde su komadi kvarca oštrijih ivica u odnosu na isti mineral stvoren radom vode.
Pesak je manje povoljna sredina za gradnju od šljunka, radovi se izvode lako. Najveće količine peska koriste se
u građevinarstvu, za pravljenje maltera i za kolovozne konstrukcije, zatim u livarstvu za kalupe i u industriji
stakla. Najbolji je rečni pesak (u Srbiji Dunavski)

PRAŠINA I MULJ su sedimenti cije su čestice veličine 0.02 do 0.002mm, taloženjem čestica koje nosi voda
nastaje mulj, a onih koje oduva vetar nastaje prašina. Vrlo su porozni i dobro upijaju vodu, predstavljaju
izuzetno lošu podlogu za gradnju, naručito ako su zasićeni vodom.

GLINA je plastični poluvezan sediment nastao dijagenezom mulja. Ovaj pelitski materijal se vezuje
isušivanjem ili istiskivanjem vode pod pritiskom gornjih slojeva. Glina predstavlja predstavlja srednji
dijagenezi muljevitog materijala. Pod uticajem pritisaka ili intenzivnim isušivanjem glina gubi plastičnost i
prelazi u čvrstu slojevitu stenu koja se naziva glinac.
 Gline nastaju raspadanjem feldspata i ređe nekih drugih magmatskih i sedimentnih stena, tako nastaju
minerali glina – kaolinit, ili i monmorionit. Gline često sadrže i primese - hidrokside gvožđa koji stenu
pigmentiraju crvenkasto (Crvenica), žuto ili mrkocrveno ili organsku supstancu (naročito bitumiju) koje
steni daju tamnosivu pa i crnu boju. Ilovača je peskovita glina koja ima primese limonita i organskih
materija. Boksit i laterit se nazivaju fosilnom crvenicom.

14
 Gline koje nemaju primese nazivaju se masne, one koje imaju neorganske primese (prašinu, pesak) posne
gline, a one koje imaju organske primese zovu se organske gline
Prema mestu stvaranja razlikujemo rezidualne (nastale na mestu raspada stene) i transportovane (prvo
prenošene, zatim taložene)

Gline odlično upijaju vodu i bubre (imaju poroznost do 80%), ali se to upijanje, ili proticanje vode odvija sporo
(ima malu vodopropustljivost). Na slojevima gline često se stvaraju klizišta koja mogu da ugroze sve
građevinske objekte. Nosivost gline i njena stabilnost je mala i ove stene podnose samo minimalna opterećenja i
često dolazi do neravnomernog slaganja pri opterećenju.
Izvođenje radova je lako u prirodno vlažnim glinama, ali samo na ravnim površinama, na kosinama se gube
fizičko-mehanička svojstva. A pri izradi podzemnih objekata jee potrebno izvršiti podgrađivanje i oblaganje.
Glina se u građevinarstvu koristi za ugradnju u nasipe, izradu brana, ali se najviše koristi za izradu opeke, crepa
i keramičkih pločica.

LAPOR: je glina sa velikim sadržajem kalcijum karbonata, reaguje sa razblaženom HCl, u svim ostalim
pogledima je sličan glini. Koristi se za izradu portland cementa

FLIŠ je pojam za redosled slojeva sedimentnih stena. Karakteristika fliških naslaga je progresivno taloženje
raazliičitih sedimentnih stena, peščara, glinca, krečnjaka, konglomerata i breča. Stensku masu fliša odlikuje
velika litološka heterogenost zbog česte vertikalne i lateralne izmene raznovrsnih slojeva, zato je fliš veoma
trošan i rastresit. Zato je veoma loša podloga za gradnju, zbog rastresitosti i nestabilnosti fliš je podložan
klizištima.
Na stabilnost naslaga fliša, osim samog sastava pojedinih sedimentnih stena utiču još i nagib i debljina slojeva,
ritmičnost izmjena slojeva, tektonska poremećenost. Podzemne vode imaju veliki uticaj na njegovu stabilnost.
U građevini imaju primenu samo za izradu nasipa, i ako se u flišu javljaju deblji sloojevi laporca on može da se
koristi i za izradu cementa.

METAMORFNE STENE
Predstavlju grupu stena koje nastaju preobražajem magmatskih i sedimentnih i metamorfnih stena pod fizičko
hemijskim uslovima, različitim od onih koji su nastali u doba nastanka matične stene.

Faktori koji utiču na promenu u primarnim stenama uticaj su:

1. Temperatura > 100 °C
2. Pritisak >= 1000 MPa
3. Prisutnost vrućih i reaktivnih fluida (katalizatori) i
4. Vreme provedeno u novonastalim uslovima
 Sve promene se dešavaju dok je stena u čvrstom stanju. Potrebna je visoka temperatura koja dovodi do
promene ali ne do njenog topljenja < 600-700°C
 Na dubini od 10-50 km očekuje se metamorfizam
 U sedimentnim basenima javlja se metamorfizam niskog intenziteta
Nastaju u blizini:
Margina tektonskih ploča, U području magmatske aktivnosti, Subdukcioni baseni (subdukcija –
podvlačenje jedne stene pod drugu ), Subdukcija sedimenta, Intruzija (ulivanje) magme, Plitke stene u
litosferi pri emitovanju temperature od bliskog magmatskog tela.

15
Način nastanka :
 Kontaktni metamorfizam – do njega dolazi povećanjem temperature, utiskivanjem magme u postojeću
stenu, debljina zone najčešće ne premašuje 1 do 2km. (kontaktni oreol)
 Regionalni metamorfizam – stene nastaju na velikom prostoru pod dejstvom pritiska slojeva koji se
nalaze iznad njih (za stene ovog tipa su karakteristični slojevitost i škriljavost)
 Ultrametamorfizam ili opšta metamorfoza – nastaje pri velikom porastu i temperature i pritiska, najčešće
u dubljim delovima litosfere, dolazi do potpunog premineralisavanja
 Dijaftoreza ili retrogradni metamorfizam - koji nastaje kao rezultat smanjenja temperature i pritiska u
mineralnom sastavu stene
 Impaktni metamorfizam- udar stranog tela, visok pritisak, formiraju se „ shocked“ stene oko kratera
 Kataklastični metamorfizam - delovanjem usmerenog dinamičkog pritiska (npr. smicanje dva bloka
stena)
 Hidrotermalni metamorfizam – izlivanje magme direkt u vodu
 Metamorfizam okeanskog dna
 Metamorfizam tonjenja – vrlo niski stepen metamorfizma nastao u basenima sedimentacije zbog
tonjenja i gomilanja sedimentnih naslaga

Satsav primarne stene

 Ako je primarna stena magmatska, poreklo je ORTO (npr. Granit u gnajs). Ako je primarna stena
sedimentna, poreklo je PARA (npr. Glinac u argilošist)
Ortomorfne – peobražaj magmatske stene
Paramorfne – sedimentne stene
Automorfne - memamorfne sten
 Ako je primarna stena monomineralna, minerali će se rekristalisati. (Krečnjak = mermer). Ako je
stena sadrži više mineralna oni se rekonbinuju

Index minerali – Mineral koji se formira samo pod određenim uslovima pritiska i temperature, i koji stoga pruža
informacije o metamorfnoj istoriji stene u kojoj se nalazi. Minerali kijanit, andaluzit i silimanit su primeri
indeksnih minerala.

Najvažniji faktori
- Geološki sastav primarne stene
- Tektonika
- Prisustvo fluida i gasova
- TiP
Temperatura tokom metamorfizma
1) Pokreće rekristalizaciju, Povećava veličinu zrna, Veća površina minerala < manja stabilnost
2) Pokreće reakcije koje dovede do nestanka nestabilnih minerala i daje nove minerale koji su
stabilni
3) Metamorfizam počinje od 150-180 °C

Pritisak
Litostatiči (pritasak stena iznad posmatrane stene), Podjednak sa svih strana, Povećava se za 1Kbar svakih
3.3 km,Složeniji minerali podnose veći pritisak

Orijentacija slojeva

16
  Folijacija – predstavlja uobičajen rezultat kompresije i omogućava određivanje orijentacije glavne
sile
 Lineacija – minerali su orijentisani duž lineare

U odnosu na promenu sastava stene dele se na:

Izofazni- mineralni sastav se ne menja tokom metamorfizma, več samo oblik (sklop) stene
Alofazni - mineralni sastav se menja toko metamorfizma
Izohemijski – hem. sastav se ne menja
Alohemijski – hem. sastav se menja

Struktura
1) Kataklastične – nastala drobljenjem stena pri povećanim pritiscima, usled tektonskih pokreta
prelazi u granoblastičnu
2) Lepidoplastične – javlja se kod stena koje grade listati ili ljuspasti minerali (liskuni i hloriti)
3) Granoblastične – zrnastu strukturu, zrna su podjednakih dimenzija (kbarc, feldspat, kalcit)
4) Nematoblastična – stenu grade minerali izduženih i vlaknastih formi
Tekstura
a) Masivna – stena je homogenog sklopa, minerali nemaju neku izraženu orijentaciju
b) Škriljasta – paralelan raspored minerala, lako se deli na ploče (ta osobina deljenja se zove klivaž)
c) Okcasta – grupisanje minerala kvarca u gnezda sočivastog ili ovalnog oblika.

Podela metamorfnih stena:

1. Masivne metamorfne stene - kvarcit, mermer, serpentinit, amfibolit
2. Kristalasti škriljci:
a. Škriljci višeg kristaliteta - gnajs, mikašist
b. Škriljci nižeg kristaliteta - argilošist, filit, hloritski, talkov i amfibolski škriljac

SA VEŽBI

KVARCIT Kvarc (<liskuni, Masivna granoblastična Čnp.

Masivna, <hlorit ređe škriljava 100-300 MPa
parametamorfna < feldspati)
1. Kao materijal za građenje nema veliku primenu, od njih se dobija dobar materijal za grublje građevinske
radove. Zbog oštrih ivica na prelomima nije pogodan za pravljenje tucanika za zastore pruga, jer znatno
haba drvene pragove. Nerado se koristi za izradu tucaničkih slojeva na putevima, jer se teško može
uvaljati.
2. Retko se korist kao podloga za izgranju jer se teško izvode kopovi zbog velike tvrdoće
3. Južna Srbija, Priština
Kvarcit nastaje metamorfozom kvarcnih peščara i rožnaca, ukoliko je izgrađen samo od kvarca nazive se
dinas kvarcit

HLORITSKI Sitne čestice lepidoblastična škriljava Čnp.

ŠKRILJAC hlorita i kvarca do 10 MPa
Kristalasti
škriljac
1. Nema primenu u građevinarstvu.
2. Predstavlj lošu sredinu i podlogu za građenje
3. Obično se javlja uz ostale škriljce
17
MIKAŠIST Muskovit, lepidoblastična škriljava Čnp
Kristalasti škriljac, <biotit, 30-50 MPa
para/ortometamorfn kvarc
a stena
1. Upotrebljava se jedino i to nerado za izgradnju nasipa
2. Predstavlja nepovoljnu sredinu i podlogu za građenje, jer je vrlo podložan mehaničkom raspadanju. Na
padinama se često javljaju klizišta.
3. Javlja se udruženo sa gnajsevima
Mikašist je najrasprostranjenija metamorfna stena, najčešće nastaje metamorfozom glinovitih stena.

MERMER Kalcit, dolomit Masivna granoblastična Čnp

Masivna, < kvarca 50-170 MPa
parametamorfna liskuna , hlorit..

1. Najviše se upotrebljava u dekorativne svrhe, naročito sitnozrni varijateti jer se lakše obrađuju i potpunije
glačaju
2. Jedri mermeri predstavljaju odličnu podlogu isedinu za gradnju. Uslovi za rad u njima su najčešće
povoljni.
3. Venčac, Studenica
Najčešće nastaje metamorfozom krečnjaka i dolomita

GNAJS Kvarc, ortoklas, Škriljava, lepidoblastična Čnp

Kristalasti škriljac, plagioklas, okcasta 80-250 MPa
para/ortometamorfna
stena

1. Upotrebljava se kao lomljeni kamen, za ugradnju u nasipe, u putogradnji i hidrogradnji. Može da se

glača. Kocke i blokove gnajseva treba ređati upravno na škriljavost, jer tako podnose veći pritisak.
2.Pogodnost gnajseva kao podloga zavisi od škriljavosti, sitnozrni gnajsevi imaju slične osobine kao i stene
od kojih potiču
3.Stalać, Bujanovac, Vršac, Vranje

ARGILOŠIST Sitan muskovit, škriljava lepidoblastična Do 30MPa

Kristalasti kvarc
škriljac,
parametamorfna
stena

1.Argilošist sa vrlo izraženom škriljavošću se koristi za izradu ploča za pokrivanje krovova i popločavanje,
te ploče su debljine od oko 6mm. Ugrađuje se u nasipe i može da posluži kao dekorativni kamen.
2.Izvođenje radova se vrši lako, ručnim alatom. Ali se otkopi moraju osigurati jer škriljavost znatno
smanjuje stabilnost otkopa, stene su podložne raspadu, posebno ako se rad vrši na strminama
3.Ivanjica
Nastaje metamorfozom glina

FILITI Sitan muskovit, škriljava lepidoblastična Do 30 MPa

18
 Kristalasti škriljac, kvarc
parametamorfna
stena
1.Nemaju značajnu uportebu u građevinarstvu, neradu se ugrađuju u nasipe
2. Izvođenje radova se vrši lako, ručnim alatom. Ali se otkopi moraju osigurati jer škriljavost znatno smanjuje
stabilnost otkopa, stene su podložne raspadu, posebno ako se rad vrši na strminama

3.Širom Srbije
Nastaje daljom metamorfozom argilošista, zato je još izraženija škriljavost

SERPENTIN Serpentin, u Pretežno granoblastična Čnp: 70-

masivna, manjim masivna 250MPa
autometamorfna količinama
olivin, piroksen i
amfibol
1.Koristi se za izradu potpornih zidova, oblaganje nasipa i kao tucanik, ukoliko je svež koristi se kao ukrasni
kamen.
2. Pri projektovanju i građenju objekata treba obratiti pažnju na stabilnost terena u pogledu klizanja pre, za
vreme i po izgradnji objekta. Na ravnim terenima i blagim nagibima uslovi su prilično povoljni.
3.Maljen, Suvobor, Zlatibor, Kopaonik
TALKOV ŠKRILJAC sastoji se isključivo od sitnih ljuspica talka, struktura je lepidoblastična, a tektura
škriljasta, tvrdoća stene je veoma mala, a opip masan. Nema upotrebu u gradjevinarstvu i veoma je loša podloga
za građenje.

19