Учитељски факултет Београд

Наставно одељење Вршац

Писана припрема за одржавање испитног часа

из српског језика

Ментор: Студент:
Зорица Цветановић Александра Кокић
265/2009
Асистент:
Љиљана Келемен

Вршац, април 2013.

ОПШТИ ПОДАЦИ
Назив школе: Јован Стерија Поповић
Датум одржавања часа: 9.04.2013.
Час по реду: први
Разред и одељење: IV1
Mентор: Оливера Павков
Кандидат: Кокић Александра 265/2009
МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ
Наставни предмет: Српски језик
Наставна јединица: Бескрајна прича (одломак из
књиге),М.Енде
ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ
ЧАСА
Циљ часа: Разумевање и доживљавање приче
„Бескрајна прича“.
-образовни: Оспособљавање ученика за
доживљавање основног расположења,
схватања и критичког процењивања
текста. Увођење у тумачење предметности
књижевног текста (повезаност догађаја с
местом, временом и ликовима).
-функционални: Развијање способности запажања,
неговање усменог изражавања,
развијање маште,богаћење речника.
-васпитни: Подстицање развоја интелектуалних и
психолошких способности ученика,
развијање маште.
Тип часа: Обрада
Наставне методе: Метода разговора, метода усменог
излагања,демонстративна,илустративна
метода.
Наставна средства: Папири са поднасловима целина за
анализу часа,хамер са непознатим
речима,наставни листићи.
Облици рада: Фронтални и индивидуални.
Наставни објекат: Учионица
Корелација:
Литература: - Милатовић, Вук (1991):
Методика наставе
српскохрватског језика, у
зборнику Методика разредне
наставе (приредио Ђорђе
Лекић), Нова просвета, Београд.
- Милатовић, Вук (2007): Настава
 српског језика и књижевности у
трећем разреду основне школе –
приручник за учитеље, Завод за
уџбенике и наставна средства,
Београд.

Методичка структура часа са временском артикулацијом

1.Емоционално-интелектуална припрема 4 минута

2. Најава наставне јединице 1 минут
3. Ужа локализација текста. 3 минута
4. Изражајно читање 5 минута

5. Разговор о непосредном доживљају 3 минута

6. Провера истраживачких задатка 4 минута

Провера непознатих речи
7. Аналитичко-синтетичко проучавање 15 минута
8. Језик и стил 2 минута
9. Синтеза-препричавање 3 минута
10.Самосталан рад ученика 4 минута

11.Домаћи задатак 1 минут

Организација тока часа

1. Емоционално-интелектуална
припрема
2. Ужа локализација текста
3. Најава наставне јединице
На самом почетку часа ученицима се
представим.
-Ја сам Александра Кокић и дошла сам
да вам одржим час српског језика.
Говорим ученицима да ћу им сада
пустити једну песму и да је пажљиво
слушају. Пуштам песму о машти
(Прилог 1). Након слушања песме,
разговарамо о песми. Постављам
ученицима питања:
1. Како сте се осећали док сте маштали?
2.Да ли је то што сте ви маштали
стварно?
3.А да ли вам је изгледало као стварно?
4.Шта све може наша машта?
5.А да ли нам машта помаже да
напишемо песму?Причу?
(Овим желим да мотивишем ученике за
даљи рад,подстакнем их на маштање и
размишљање о машти и реалности)
Тако је и Михаил Енде маштао и
измаштао ову књигу (показујем
ученицима роман) која је сада пред
нама- створио је Бескрајну причу!
Показујем деци књигу, тумачимо
значење боја којима је књига написана
као и слику змија на насловној страни
књиге.(прилог 2).
Затим питам ученике да ли је неко од
њих читао ову књигу , укратко им
препричавам дело како би боље
разумели одломак који ћемо обрађивати.
Саопштавам ученицима да ћемо на
данашњем часу обрадити одломак из
књиге , Бескрајна прича, аутор jeМихаел
Енде. Наслов приче и име аутора пишем
на табли, а ученици у својим свескама.
Након тога говорим ученицима да је
одломак који ћемо на данашњем часу
обрадити 13. глава романа „Бескрајна

4. Изражајно читање ( доминантна
емоција )
5. Разговор о непосредном доживљају
6. Провера истраживачких задатака
Провера непознатих речи
прича“ и да се та глава у роману зове
Ноћна шума Перелин.
Када су ученици записали наслов у
својим свескама, говорим им да затворе
све испред себе и да ме пажљиво
слушају док читам причу. Након
завршеног читања правим кратку
психолошку паузу како би ученици
могли да саберу своје мисли и утиске
везане за прочитани текст.
Питам ученике:
- Да ли сте ви некада измаштали
нешто слично овој причи?
- Како сте ви замислили Бастијана?
- Како сте замислили Месечево
Дете?
(Oвим питањима желим да проверим
какав однос ученици имају према
машти,да их подстакнем да повежу ову
причу са својим маштарењем)
Ученицима сам дан раније поделила
листиће за истраживачки задатак.
(прилог 3). Обраћам се ученицима: За
домаћи задатак сте имали да прочитате
причу и да пронађете непознате речи. Да
ли имате неку непознату реч? Очекиване
непознате речи су: тињати- горети
малом јачином;баршунаст-мек, нежан;
флуоресцентан- светлуцав;
раставић-ретка лековита биљка
(ученицима показујем слику ове биљке);
бокор-жбун, букет; пагода-храм са
степенастим кровом (показујем слику
ове врсте храма); амајлија-предмет за
заштиту од урока; медаљон- накит
различитог облика који се носи на
ланчићу око врата. Показујем
ученицима хамер на којем су исписане
све ове непознате речи и неке слике
непознатих речи (прилог 4). Ученици
 добијају листић са непознатим речима
који лепе у својим свескама.

7. Аналитичко-синтетичко Обраћам се ученицима: За домаћи

проучавање задатак сте имали да код куће прочитате
причу и одредите целине и распоредите
који назив одговара којој целини. А
распоред целина по бројевима је
следећи: 1. Сусрет Бастијана и
Месечевог детета 2. Чаролија Ноћне
шуме Перелин 3. Медаљон Аурин . Да
ли сте то урадили? Да ли вам је било
тешко? Хајде сада заједно да одредимо
целине. На хамеру имам исписане
бројеве 1,2 и 3 а целине исписане на
хамеру у боји када ученици кажу који
наслов одговара првој целини лепим тај
наслов на прво место и затим
разговарамо о тој целини (прилог 5 ).
Ученици уписују број испред
одговарајуће целине у својим
листићима. Прозовем једног ученика да
ми прочита прву и последњу реченицу
прве целине. Након тога питам ученике:
-Који ликови се спомињу у овом делу
текста?
-Шта Месечево Дете даје Бастијану?
-Шта она тражи од њега?
-Како се Бастијан осећао?
Питам ученике због чега у овом делу
има толико знака навода? (Ученици
треба да уоче дијалог).

Затим поново прозовем једног ученика

да ми прочита прву и последњу
реченицу друге целине. Након тога га
питам који назив би он дао тој целини,
када одговори одговарајући наслов
лепим на друго место. Питам ученике :
-Како је изгледала тачкица на
Бастијановом длану?
- Шта се дешава са клицом?
- Какви су били цветови који су се
рађали из клице?
- Какве су биле биљке које су у почетку
ницале из клице?
- Како су изгледале биљке после
извесног времена?
-Како су се осећали Бастијан и Месечево
Дете?
-Чиме се писац служио да дочара изглед
клице и цветова?
-Шта је то описивање?
(Oвим питањима желим да ученике
наведем да закључе да се текст заснива
на дескрипцији и да се подсете шта је то
дескрипција или описивање)

Затим поново прозовем једног ученика

да ми прочита прву и последњу
реченицу треће целине. Лепим наслов
целине на треће место. Постављам
ученицима питања :
-Који задатак је имао Бастијан?
-Како се Бастијан осећао када га је
Месечево Дете напустило?
-А како се Бастијан осећао када је
угледао медаљон?
-Шта је за њега представљао медаљон?
-Како је изгледао медаљон?
-Шта симболизују змије?
-Шта пише на медаљону? Шта то значи?

Питам ученике да ли би могли да

закључе којe би биле поруке ове приче.
Након што ученици кажу неку своју
поруку приче откривам хамер на коме је
исписано пет порука приче. Питам
ученике које поруке одговарају причи и
испред порука које одговарају причи
лепим цветић (Прилог 6). Ученици
заокружују бројеве испред порука које
одговарају причи у својим листићима.
Поруке које одговарају причи су под
бројем 1, 2 и 5.
1. Машта може свашта.
2. Човек без маште је човек без
крила.
3. Прави се пријатељи у невољи
познају.
4. Не треба мислити само на себе

8. Језик и стил
9. Синтеза-препричавање
10. Самосталан и стваралачки рад
ученика
11. Домаћи задатак
већ и на друге.
5. Може се све знати, али ништа не
направити, док се са мало маште
може направити све.
Прозивам једног ученика да прочита
најлепшу реченицу,реченицу у којој има
највише описа.
Бирам једног ученика да ми укратко
преприча причу.
Усменим путем питам ученике како би
они поступили да су од Детиње Царице
добили зрно песка? Шта би био плод
њихове маште? Шта би они створили?
За домаћи задатак задајем ученицима да
напишу у пар реченица како би они
наставили одломак? Шта Бастијан треба
даље да уради?
 Изглед табле:

Бескрајна прича
Михаел Енде

Хамер са Хамер са Хамер са

непознатим речима насловима целина порукама приче

Слике неких
непознатих речи

Прилог 1.

CD на коме је песмица Моја машта.

Прилог 2.
Прилог 3.

ЛИСТИЋ ЗА ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАТАК

Српски језик

За уторак ,09.04.2013.године, твој задатак је следећи:

1. Прочитај текст ,,Бескрајна прича", аутор је ,Михаел Енде. Прича се налази у читанци на 102
страни.

2.Одреди непознате речи у тексту.

3.Подели причу по целинама и дај одговарајући назив свакој целини . Називи целина су: Чаролија
Ноћне шуме Перелин, Сусрет Бастијана и Месечевог Детета, Медаљон АУРИН.

* Називи целина нису поређани редоследом којим иду целине у тексту.

4.Пронађи и подвуци у одломку једно поређење .

Прилог 4.

Непознате речи:

тињати- горети малом јачином

баршунаст-мек, нежан
флуоресцентан- светлуцав
раставић-ретка лековита биљка
бокор-жбун, букет
пагода-храм са степенастим кровом
амајлија-предмет за заштиту од урока
медаљон- накит различитог облика који се носи на ланчићу око врата.

Слике пагоде, раставића и медаљона.

Хамер са непознатим речима:

Прилог 5.

1. Сусрет Бастијана и Месечевог Детета

2. Чаролија Ноћне шуме Перелин
3. Медаљон Аурин
Хамер са исписаним целинама:

Прилог 6.

1. Машта може свашта.

2. Човек без маште је човек без крила.
3. Прави се пријатељи у невољи познају.
4. Не треба мислити само на себе већ и на друге.
5. Може се све знати, али ништа не направити, док се са мало маште може направити
све.
Хамер са порукама приче:
Прилог 7.