Uvod

U ovom radu se nalazi sažetak članaka koji govore o empatiji generalno kao i empatiji
u nastavi. Pored ostalih faktora koji utiču na nastavu, učenike kao i profesore, empatija je
jedan od bitnijih faktora.

Bez nje se ne može.

Članak I

Biti profesor je veoma kompleksno uzevši u obzir sve uloge koje on treba imati. Pored
akademskog rasta studenata, profesori su tu da pomognu studentima i sa njihovim ličnim
rastom. Pa profesorove uloge mogu biti svrstane u šest posebnih grupa kao što su davalac
informacije, model i davalac motivacije.

Studije pokazuju da je empatija jedna od bitnijih stavki u kreiranju prijatne atmosfere

koja pruža studentu sigurnost, slobodu, uključenost u rad na času kao i poštovanje koje je
uzajamno između njih i profesora.

Definicija empatije varira a jedno od značenja može biti i staviti sebe na mesto
studenta ili brinuti o njihovim osećanjima takođe.

Cilj ove metode je istraživanje odnosa između empatije i procene nastavnika o

značaju i sopstvenom uspehu u obavljanju različitih nastavničkih uloga. Takođe, istraživanje
je bilo usmereno ka određivanju stepena empatije nastavnika na osnovu dve mere: koeficijent
empatije i emocionalna empatija.

Istraživanje je uključilo profesore svih stepena kao i njihove učenike. Koristile su se

dve mere empatije koje su pomenute iznad (koeficijent empatije i emocionalna empatija).
Pitanja su uključila mentalno stanje učenika/profesora, njihove želje, njihova razmišljanja...
Profesori su pitani koliko na skali od jedan do deset koliko im prijaju tuđa osećanja, mišljenja
i emotivna stanja.

Rezultati nam pokazuju da je srednja ocena bila iznad proseka.

 Pokazuje nam da je empatija deo motivacije koju svaki profesor treba imati kako bi
njegova predavanja bila uspešna. Potrebno je razumeti studente i znati šta je kome potrebno
kako bi neko bio dobar profesor.

Imati empatiju prema učeniku je razumeti kako on razmišlja i kako se oseća. Samim
tim možemo znati koju metodu predavanja primenjujemo jer jedna metoda nije dovoljna.
Uvek se predlaže primena najmanje dve metode. Poznato je da svako od nas uči drugačije.
Na profesoru je da bude pristupačan i pruži učenicima slobodu i mogućnost isticanja, svako
na svoj način.

Članak II
Bilo predavati onlajn ili uživo, profesor odgovara studentima. Njihova pitanja,
komentari, evaluacije (test, pismeni, domaći zadaci), njihov enutuzijazam i ponekad lični
dozivljaji bili dobri ili loši, sve to je potrebno razumeti i znati kako da se napravi situacija
prijatna za svakog studenta ponaosob.

U istraživanju koje se naziva „Pet dobrih stvari“ (Miler 1986), studenti i profesori su
prijavili da se energija u učionici promenila, da imaju više motivacije, želju za radom kao i
povezanost međusobno. Povezanost učenika i profesora je pomoglo kako akademskog rasta,
tako i licnog rasta.

Ukoliko se student oseća izgubljeno, bez motivacije i zaglavljeno na problemu bilo

lekcije, ispita, studija ili života, kao rešenje podeli to sa profesorom i profesorov odgovor
bude rezervisan, na distanci i nešto nalik „Biće sve okej, svi reše taj problem vremenom“,
student će se osećati usamljeno. Ali ukoliko profesor pruži podršku, ukoliko se student oseća
razumljeno, kao da nije sam i da je neko tu da dá podršku, da je možda i sam profesor prošao
kroz to i da razume, to će biti podstrek studentu da nastavi dalje.

Postavlja se pitanje koliko profesor treba da deli sa svojim studentima? Da li sa njima

treba deliti svoja lična iskustva i gde je granica?

Odgovor bi bio jednostavan, granica se postavlja onda kada podela problema ili
iskustva profesora odvaća pažnju studentu od cilja- učenja.

Isto tako treba znati da nije moguće imati istu granicu sa svakim studentom, kao što je
normalno imati drugačiju povezanost sa svakim studentom. Svaki profesor je dugačiji kao i
svaki student, to je nešto što treba imati na umu. Bitno je razumeti i rasti i individualno i uz
nečiju pomoć, u ovom slučaju pomoć profesora ili kolega. Takođe je jako bitno ne
projektovati- ukoliko emocije sstudenta budu previše za profesora u tom trenutku, potrebno je
da se profesor zapita da li je nešto što lično utiče na njega i treba se suzdržati i usmeriti
pažnju.

Kako primeniti empatiju u nastavi?

Ukoliko se osećamo diskonektovanim moramo preuzeti prvi korak- zapažanje.

Razumevanje i primećivanje emocija kao što su strah, razočarenje, ljutnja... Sledeći korak je
pauza. Udahnuti, reflektovati, razumeti. Nakon toga ide pokušaj rekonekcije. Ukoliko je
došlo do proglema gde se student zbog nečega isklučio ili distancirao, razumevanje da je
ranjivost veliki faktor. Svi mi osećamo. Čak i ako u tom trenutku nama nije svejedno i mi
bivamo povređeni zato što student ne daje 100% svoje pažnje, potrebno je shvatiti da poštuje
profesora i da je ipak na predavanju.

Bitno je da i jedna i druga strana budu uključene. Da obe strane osećaju. Da razumeju
i za uzvrat budu razumljeni.

Članak III

U toku korona virusa, predavanja su, kao i sve ostalo, prešla u onlajn predavanja.
Samim tim su se profesori susreli sa potrebama za korišćenje drugih metoda. Odnos profesor-
student su bili prisniji kada je bila mogućnost nastave uživo i rešavanje problema na licu
mesta.

Empatija se smatra jednom od bitnijih karakteristika koje svaki profesor mora imati.
U učenju novog jezika, studenti se moraju osećati sigurnim i i motivisanim kako bi usvojili
nove veština, u ovom slučaju, nov jezik.

Istraživanje koje se sprovelo je pokazalo da, kao primarni alat za pokazivanje

empatije u nastavi humor. Može uspostaviti povezanost sa studentima i da ih motiviše da uče
bolje. Takođe, interaktivne igrice kao što su kahut (kahoot) ili kvizlet (quizlet) kao i manje
formalna verzija časa imajući u obzir da je u tom trenutku svima bilo teško, pa je bilo
potrebno imati razumevanja i za profesore i za studente. Predlozi studenata su bili da se
promeni dinamika časa ili da kamere i profesora i studenata budu uključene.
 Kao zaključak, vidimo da se u ovoj situaciji, kada je sve bilo na distanci kao i ucenje,
glavno rešenje u pokazivanju empatije bio humor. Poznato je da profesor mora koristiti vise
od jedne metode kako bi njegova predavanja bila uspešna. Empatija u kombinaciji sa manje
formalnim oblikom nastave se pokalazala kao dobitna kombinacija i kod studenata i kod
profesora.

Članak IV

Kako se u članku navodi, nastava bi trebalo da se planira oprezno i osmišljeno jer je

cilj nastave odgoj i obrazovanje učenika. Pozitivna amosfera u učionici je jako bitna kako bi
učenje bilo produktivno a učenici bili motivisani. Kombinacija različitih metoda, strategije i
načina rada, uz stručnu i kvalitetnu saradnju sa učenicima i kolektivom se smatra da ima
najbolji efekat u nastavi. Na žalost, u nekim školama kod nas se još uvek vodi nastava gde su
učenici pasivni- pasivno učenje i slušanje izlaganja-frontalna nastava, čitanje telksta ili
odlomka ili ’pak davanje standardizovanih informacija. Nastavnik izlaže svoj plan za taj čas a
učenici progovaraju tek kada ih nastavnik prozove. Učenik koji zapamti najviše izlaganja
svog profesora se smatra najboljim. Samim tim, oni učenici kojima ne odgovara frontalni tip
nastave neće imati isti tretman i istu šansu da predstave svoje znanje na neki drugačiji način,
što je problem. Savremena nastava nalaže da je uspešan učenik onaj koji samostalno uspe da
pokaže svoja razmišljanja, svoje stavove i kako shvata određeni problem i kako ga rešava.

Znamo da smo mi kao socijalna bića zasnovani na emocijama i da su one deo naše
svakodnevnice. Danas se kod mladih ljudi smanjuje emotivna i drustvena vrednost što se
može videti i sa količinom anksioznih učenika/studenata koje imamo, pogotovo u periodu
ispita ili testiranja. Uspeh u školi se ne treba zavisiti samo o kognitivnoj inteligenciji već i o
celokupnom profilu učenika. Neki bolje pokazuju svoje znanje pismeno dok se neki bolje
izražavaju usmeno. U učionici se treba napraviti prijatna atmosfera gde će se pored znanja
učenika gledati i na njihove emocije. Ukoliko se učenik oseća sigurnim, smanjiće se nivo
anksioznosti i samim tim će dati mnogo bolje rezultate.Treba ispraviti greške, ali ne na način
da spustimo učenika, već prijateljski teba ukazati na grešku i biti tu ukoliko je
nekomepotrebna pomoć da reši istaknuti problem.

Empatija je ključ u razumevanju značenja emocija i toga kako se drugi ponašaju.

Takođe je važna u uspostavljanju odnosa sa drugima kako bi bili uspešni i kasnije u
poslovnom okruženju. Predlaže se rad u parovima jer se, pored socijalizacije, studenti nalaze
u situaciji gde će se desiti sukob mišljenja i oni će morati da reše taj problem zajedno što ih
navodi na razvitak socijalnih i emotivnih veština.

Zdrava emotivna klima u razredu se da primetiti kada učenici i profesori rado dolaze
na čas, vedri su, nemaju strah od neuspeha ili se osećaju neprijatno. Takođe je, zdravo i
pozitivno okruženje dobro za smanjivanje agresivnog ponašanja među učenicima a i pomaže
u interakciji sa drugim ljudima.

Članak V

Poslednjih godina se u istraživanjima pokazalo da je empatija jedna od bitnijih stavki

školskom sistemu. Emocije nisu romantičnog tipa već jako bitna veština koju profesori
moraju da prepoznaju, kontrolišu iskažu s poštovanjem.

Interakcija profesora i studenta se sastoju od bitnih podsticaja kako bi iskazali

emociju. Razume se kao sposobnost da se tačno protumači tuđa emocija i mogućnost
stavljanja nas na mesto druge osobe kako bi videli stvari iz njihovog ugla.

Jedna od popularnih tehnika da se poboljša atmostfera na času, uključi empatija i da

se učenici osećaju viđenim jeste tematsko crtanje- prikaz učenikovog pogleda na školu uz
pomoć naracije njihove priče.

U istraživanju gde je motiviran student pa čak i profesor se vidi mnogo veći

akademski progres. Učitelji su koristili svoju empatiju kao veštiku koja je bila od koristi u
bližem odnosu sa studentom. Okruženje je bilo prijatno i puno poštovanja.

Negativna atmosfera puna nepoštovanja je kada obe strane, i profesor i studenti

nemaju razumevanja i postovanja jedni prema drugima. Samim tim će se strah od neuspeha
povećati a akademski uspeh smanjiti.

Kako odnos između profesora i učenika treba biti pun empatije i razumevanja kako bi
se motivacija i uspeh odenjenja poboljšao, odnost između učenika u učionici je takođe jako
bitan.Ukoliko je atmosfera u učonici i između studenta negativna, učenje će opadati
vremenom kao i koncentracija, ali ukoliko ce učenici osećaju prihvaćenim međusobno i
pomažu jedni drugima kao i to da se podržavaju međusobno, to je jako dobar početak za
uspšnu nastavu i školski život.
Bibliografija

 Svetlana Yurievna Dronova, Ainur Durbelenovna Kurmangalieva. (2021). Empathy

in teaching foreign languages in a distance format at universities. pp. 1-5.
 Judith V. Jordan, Harriet L. Schwart. (2018, Januar). Teaching and Emotion. New
Directions for Teaching and Learning, pp. 27-34.
 Snežana Stojiljković, Anđelija Stojanović, Zvonimir Dosković. (2012). ЛИЧНОСТ И
ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИ РАД. str. 29-43.
 Eckhard, V. (2021). Emocionalna inteligencija u nastavi i učenju. str. 12-16.
 Richaud, M. C. (2014). Algunos aportes sobre la importancia de la empatía y la
prosocialidad en el desarrollo humano, str. 171-175.

Student:
Marija Ilić, Filozofki fakultet u Novom Sadu

Odsek za rumunski jezik i književnost sa drugim romanskim jezikom

i kulturom (MAS)