SVETLOST

Svetlost je elektromagnetni talas koji se prenosi brzinom od 3x10^8 m/s.

Ima tri veličine

1. Talasna dužina - put koji talas pređe za vreme jedne oscilacije
2. Period - vreme trajanja jedne oscilacije
3. Frekvencija - broj oscilacija u jedinici vremena, 1Hz je jedna oscilacija po
sekundi.

VIDLJIV SPEKTAR

Vidljiv Spektar predstavlja skup talasnih dužina od 380 do 780 nm

<380 nm je ultraljubičasto, >780 je infracrveno svetlo.

Monohromatsko svetlo je svetlo koje u svom spektru ima samo jednu talasnu
dužinu ili vrlo uzak spektar.
Ako se spektar širi boja postaje nezasićena što je ekvivalentno dodavanju bele
boje.
Neutralno svetlo - sve talasne dužine su ravnomerno zastupljene.
Neutralna svetla su crno, belo i sivo.

Čitav vidljiv Spektar podeljen je na 7 osnovnih boja: crvena, narandžasta, žuta,

zelena, cijan, plava, i ljubičasta

MERENJE SVETLA

Subjektivno - ono što mislimo da vidimo

Objektivno - ono što stvarno jeste, brojčano izražavanje.

SPECIFIKACIJA SVETLA

U televiziji se svetlo specificira sa 3 veličine:

1. Intenzitet svetla
2. Vrsta boje
3. Zasićenje boje
INTEZITET SVETLA

Intenzitet svetla odnosi se na protok snage u određenom delu elektromagnetnog

spektra.

Oko ima sposobnost adaptacije na intenzitet svetla, a kamera je najčešće

objektivni merač svetla.

TV koristi 3 aspekta procenu inteziteta svetla

1. Aspekt fizike
2. Psihofizioloski aspekt
3. Aspekt TV kamere

1) Aspekt fizike
Fizički aspekt posmatra intenzitet kao snagu zračenja.

Aspekt fizike opisuje i meri intenzitet svetla radio-metrijskim veličinama.

1. Fluks radijacije
2. Iradijacija
3. Intenzitet zračenja
4. Radijacija

2) psihofiziološki aspekt

Psihofiziološki aspekt se zasniva na osobinama oka.

Osetljivost oka na zračenja zavisi od talasne dužine.
Osetljivost oka je najveća u zelenom delu spektra i opada ka plavom i crvenom
delu.

C I E međunarodna komisija za svetlo.

C I E je 1921. godine standardizovao osetljivosti standardnog posmatrača.

Psihofizioloski aspekt opisuje i meri intenzitet svetla foto-metrijskim veličinama.

1. Luminentni fluks
2. Osvetljaj
3. Luminentni intezitet
4. Luminanca

3) Aspekt TV kamere
Na sliku koju daje kamera utiče mnogo faktora, najvažniji su:
1. Refleksivnost površine
2. Način obrade površine
3. Ugao površina u odnosu na osu kamere
4. Oblik površine
5. Rastojanje površine

1) površine koje imaju veliki koeficijent refleksije posvetljujemo sa manje

svetlosnih izvora nego površine od crnog somota i pliša.

2) hrapave površine izgledaju ravnomerno osvetljeno.

Uglacane površine imaju osvetljaj koji zavisi od ugla posmatranja.

3) površina koja je normalna na osu kamere će imati maksimalan osvetljaj ukoliko

svetlo dolazi iz pravca kamere.

4) senka je blago opadanje intenziteta svetla.

Za pravljenje treće dimenzije u TV koristi se senčenje.

Pomoću svetla se obezbeđuje promena intenziteta koja obezbeđuje zakrivljenost

površine

5) ako se rastojanje smanji 3 puta intezitet će se povećati 9 puta.

OPSEG KONTRASTA

Opseg kontrasta je odnos luminanci najsvetlijeg i najtamnijeg dela scene.

Npr. Slika deteta pod jelom sa snegom

Imamo dva slučaja
1. Prikazujemo pejzaž i sneg-> dete je u mraku
2. Prikazujemo dete pod jelom-> sneg je klipovan i ne vide se detalji pejzaža

Konačni opseg kontrasta zavisi od poruke slike.

BOJA

Boja se deli na fizičku i televizijsku.

Boja Postoji samo u oku, a ono što postoji u fizičkom svetu je spektralna raspodela
snage.

Ono što mi vidimo je efekat svetla kada ono padne na neki objekat.
Spektralni sadržaj svetla koji padne na oko zavisi od: osobina samog predmeta i
od osobina svetlosnog izvora.

Kada svetlo padne na neko telo jedan deo svetlo se apsorbuje, a drugi reflektuje,
boja je reflekcija.

Prema spektrlanom sadržaju boje se dele na tople i hladne.

Tople su boje oko crvene.
Hladne su boje oko plave.

U TV se boja predstavlja na dva načina

1. Subjektivno: vrsta boje i zasićenje
2. Objektivno: Dominantna talasna dužina i čistoca boje

BOJE I OKO

Ljudsko oko ima dve vrste receptora

1. Konusne: na osvetljaj i boju
2. Štapićaste - reaguju na intenzitet i omogućavaju percepciju slabo osvetljenih
predmeta.
Za luminance veće od jedne kandele po m^2, vid omogućuju uglavnom konusne
ćelije.
Ako je nivo svetla manji od hiljaditog dela kandela, aktivne su štapićaste ćelije, oko
ne vidi boju.

METAMERI SVETLA

Metameri svetla su boje koje imaju različite spektre.

To znači da su fizički različiti ali oko percepcijski vidi kao dve iste boje.
TRIHROMATSKE OSOBINE VIDA

U ljudskom oku postoje tri vrste receptora osetljivih na tri osnovne boje crvena,
zelena i plava.
Ruski naučnici su definisali krive osetljivosti za sva tri receptora oka:
3. L – crvena
2. M – zelena
1. S – plava

SLEPILO

Slepilo može biti:

1. Dihromati
a) Protanopia nema L
b) Deuteranopia nema M
c) Tritonopia nema S
2. Monohromati - nema konusne ćelije.

MESANJE BOJA

Postoje dva sistema mešanja boja:

1. Aditivnio
2. Subtraktivno

Kod aditivnog mešanja boja luminantni fluksevi se sabiraju, ako pravilno

izaberemo primarne boje onda se mešanjem tri takva primera mogu dobiti sve
boje iz prirode.

Subtraktivno mešanje boja je oduzimanje nekih spektralnih komponenti od

ukupnih.

Primarne boje moraju da budu međusobno nezavisne, to znači da mešanjem dva

primara ne može da se dobije treći; ili ako primarne boje predstavimo vektorima
onda je dovoljan uslov za nezavisnost primara da vektori ne leže u istoj ravni.

Mešanjem svih primara dobijaju se neutralna svetla.

COLOR MATCHING

Vrši se u uređaju koji se zove kolorimetar.

Ima dve bele površine, jedna je osvetljena belim svetlom, druga je osvetljenja sa
tri svetla(RGB).
Dve bele površine su postavljene jedna pored druge.
Početni uslov tri svetlosna izvora rgb podešavaju se tako da obe površine imaju
istu belu boju. Zatim na levu površinu projektujemo nepoznatom boju X1, a
primare rgb menjamo tako da se obe površine vizuelno izjednače.
Vrednosti primara potrebne za ujednačavanje se zabeleže, ovaj proces se ponavlja
za sve talasne dužine vidljivog spektra vrednosti primara za sve spektralne boje
daju kao rezultat krive za ujednačavanje boje koje se zovu spektralne krive.

DOBIJANJE CISTIH ZASICENIH BOJA

Poznato je da je zasićenje boje koja se dobija mešanjem dva ili tri primera manje
od zasićenja čiste spektralne boje.
Da bi se dobila čista zaštićena boja potrebno je da jedan od primera ima negativnu
vrednost što je fizički ne ostvarljivo.

Negativnu vrednost primara dobija se simuliranjem, tako što se jedan od primera

prebacuje na levu stranu kolorimetra zajedno sa nepoznatom bojom X. Postupak
se ponavlja tako što se leva strana ujednačuje sa desnom menjanjem rgb
vrednosti.
Kad postignemo ujednačavanje leve i desne strane očitamo rgb, R je na levoj strani
sa očitanim pozitivnom predznakom ali ga uzmemo sa negativnim predznakom.
Zatim isti postupak ponovimo za B primer i očitavanje negativne vrednosti B
primara i na kraju postupak ponovimo za G da bi dobili negativan G.

Trihromatsko predsavljanje boje

Boja je trodimenzionala, to znaci da se boja moze predstaviti u 3D koordinatnom

sistemu:
Tackom i Vektorom
Spektralna kriva je putanja pomeranja vrhova vektora ako svaku boje predstavimo
vektorima.
Kolor prostor je prostor unutar spektralne krive, u njemu se nalaze sve boje u
prirodi.

slika 1.16. Krive mešanja boja nacrtane u kolor prostoru daju vektore;

Jedinicna kocka, romb i trougao

Jedinicna kocka predstavlja kolor prostor unutar koga se sve boje mogu dobiti
mesanjem pozitivnih kolicina primara.

na A se nalazi crno, na G se nalazi belo, a na sredini d2

se nalazi sivo.
Jedinicna ravan
Ako su koordinate boja U+V+W=1 onda leze u ravni, to je jedinicna ravan.

slika 1.23. Projekcija spektralne krive u rg sistemu

Trougao primara
Vrhovi jedinicnih vektora primara obrazuju trougao.
Spektralna kriva moze da se nalazi u i izvan trougla.
 CIE RGB 1931.. koord. Sistem boja

Jos je 1860. godine Maksvel definisao trougao primara od 3 primara i to

od:crvene, plave i zelene.
1. Povrsine ispod svake od 3 krive mesanja boja moraju da budu iste.
2. Zbir relativnih luminanci boja je jednak vrednosti funkcije standardnog
posmatraca
3. Kada se saberu jedinicne duzine primara dobije se bela boja.
4. Nedostaci: trougao primara je u spek. krivi pa je za dobijanje cistih boja
neophodno da jedan primar bude negativan.

XYZ
Izveden je iz RGB sistema, fizicki je nepostojeci ali prednost mu je to sto su mu
koordinate uvek pozitivne jer se trougao primara nalazi van spektralne krive.
Osobine:
1. Spektralna kriva je u trouglu primara.
2. Primari X i Z nemaju luminentni fluks sto znaci da oni odredjuju boju
(hromaticnost)
3. Luminantna boja je odredjena Y primarom
4. Bela boja se dobija x=y=z=1/3
5. Izracunavanja u XYZ sistemu su jednostavnija i preciznija nego u RGB
sistemu.

UCS
Bavi se razlikama između boja.
Prag razlike je upravo ona razlika izmedju dve boje koju oko uspeva da primeti i
uoči.
Oko vidi razliku u hromaticnosti samo ako je ona veca ili jednaka primetljivoj razlici
JND (Just noticeable difference)
ili
MPCD (Min. percetible color deffercence)

Na osnovu poznatih podataka o osetljivosti oka na promene hromatičnosti, Judd

(SAD) je u x, y hromatskom dijagramu nacrtao radijus vektore, čije su dužine 10
jedinica razlike boja ( a svaka jedinica razlike boja je jednaka 10 MPCD), a pravac
vektora je bio ekvivalentan pravcu promene hromatičnosti.

Razlog su osobine x, y sistema a ne osobine oka. Rastojanje dve tačke u x, y

sistemu označava razliku hromatičnosti ove dve tačke, ali ne daje tačnu vrednost
broja jedinica razlike boja (na tom segmentu).
Ovaj nedostatak x,y sistema je uklonjen uvodjenjem dijagrama sa uniformnom
skalom hromatičnosti (UCS uniform chromaticity (scale) diagram), u literaturi
poznat kao CIE YVW dijagram 1960.
CIE je 1960. godine prihvatio MacAdam-ov sistem. Ukoliko se gore prikazane
Judd-ove elipse nacrataju u u,v dijagramu dobijaju se kruznice jednakih
poluprečnika, što je i bio cilj usvojenog sistema.

1960. MacAdam je iz XYZ primara izveo nove, UVW primare.

1964. godine CIE je korigovao standard definisan 1960. U novom kolor prostoru
boje su uredjene tako da oko vidi razlike luminanci i hromatičnosti uniformno.
To je L*u*V* sistem.

Atlasi boja
Cilj atlasa (ili kataloga) boja je sitematsko predstavljanje boja sa usvojenom
nomenklaturom za svaku boju.
U atlasima su sve boje poredjane po strogo, definisanom redosledu, tako da se
slične boje nalaze blizu jedna drugoj. Svaki atlas daje x, y koordinate za sve
odmerke boja koje sadrži.

Krug (osnova valjka) sadrži 10 različitih vrsta boje.

Hroma predstavlja rastojanje od centra kruga za vrstu boje. Svaki poluprečnik je
podeljen na 16 jednakih delova.
Visina valjka označava luminancu, koja ima vrednost od 1 do 9, jer se boje koja
imaju vrednost 0 ili 10 ne mogu proizvesti fabrički.
(1) vrsta boje (hue),
(2) vrednost, luminanca (value)
(3) hroma (chroma).

Tako oznaka 7GY5/8 znači

- da je vrsta boje u 7. sektoru kruga
- ima luminancu 5,
- hroma je 8 .

Svetlosni izvori
Apsolutno crno telo je svako telo koje apsorbuje celokupni incidentni luminentni
fluks.
Maks Plank je otkrio da spektralna raspodela snage i njegove hromatske
koordinate, zavise iskljucivo od temperature do koje je ono zagrejano. Ova
temperatura se oznacava sa T i izrazava se u kelvinima ( K ).
 s
x, y, z crnog tela za razlicite apsolutne temperature. Kad se ove kordinate unesu
XYZ hromatski dijagram dobija se kriva koja se zove Plankova kriva.

U TV se za osvetljenje koriste svetlosna tela koja imaju grejno vlakno

za karakterisanje izvora, cije se hromatske koordinate nalaze izvan Plankove krive,

se koristi korelisana temperatura, koja se na dijagramu dobija u preseku Plankove
krive i normale spustene od tacke koja predstavlja boju izvora.
 Generisanje elektronske slike

Proces pretvaranja 3d slike sa scene u 1D signal vrsi se u 2 koraka:

1. Konverzacija 3D slike u 2D elektricnu sliku na senzoru
2. 2D elektricna slika na senzoru pretvara se u 1D elektricni signal zavisno od
vremena.

U TV prijamniku vrsi se obrnut proces, 1D signal pretvara se u opticki 2D signal.

Proces analize se vrsi:

Slika po sliku i linija po liniju

Linija se krece iz gornjeg levog ugla ka donjem desnom uglu ispisujuci jednu liniju.
Kad dodje do kraja linije vraca se na pocetak sledece.
Taj interval zove te horizontalni blenking.
Postupak se ponavlja liniju po liniju sve dok mlaz ne dodje do donjeg desnog ugla
jedne slike, tada se zavrasava analiza te slike I malz ide na pocetak sledece slike.
Interval kada mlaz prelazi sa kraja jedne slike na pocetak sledece se naziva
vertikalni blenking.
 Tipovi analiza slika
1) Progresivna 2)Analiza sa proredom
(Analiza u slikama) (Analiza u poluslikama) Intrelace

2) Kod analize sa proredom, slika se deli na dve poluslike.

U prvoj poluslici analiziraju se neparne linije, a u drugoj parne.
Posto ukupan broj linija mora da bude neparan prva poluslika pocinje sa celom
linijom, a zavrsava se sa pola. Druga pocinje sa pola, a zavrsava se sa celom.

Linije parne slike ucesljane su sa linijama neparne slike i cine raster slike.
Oko gleda sliku u 2 intervala vremena ali vidi celu sliku.

Prednosti intelace-a su:

1. Jeftiniji prenos
2. Bolji prenos pokreta
3. Manja vertikalna rezolucija
Progresivna analiza:
1. Koristi se samo u digitalnoj montazi
2. Skuplja je, ali je kvalitet bolji (4x veci opseg)
3. Prenos pokreta je los
4. Ima mnogo bolju vetikalnu rezoluciju
 Digitalizacija slike
1) Odmeravanje
2) Kvantizacija
3) Digitalno kodovanje
1) Odmeravanje – postupak diskretizacije u vremenu. Kontinualan signal U(f) u
tacno odredjenim trenucima vremena odmeravamo i nas signal predstavljamo
konacnim skupom odmerenih vrednosti.
Na prijemu se mora izvrsiti rekonstrukcija originalnog (kontinualnog) signala od
konacnog broja odmeraka. Da bi to uradili moramo zadovoljiti Najkvistov uslov:
Ucestanost odmeravanja mora da bude veca ili jednaka od dvostruke ili
maksimalne ucestanosti signala.
F0>2 Fmax
Fmax=5.5MHz
T0>=11MHz
Ukoliko se ne zadovolji Najkvistov uslov dolazi do ALIAS-a

Analizatorska cev

X: Kontinualan X: Diskretan
Y: Diskretan Y: Diskretan
t: diskretan t: Diskretan
Digitalizacija video signala je zahtevala i diskretizacoju po X koord. Zbog toga je
napravljen CCD senzor.
Signal na izlazu CCD senzora jos uvek je analogan, a digitalizacija se radi
elektronskim kolima.

Izbor ucestanosti slika

U Evropi napajanje mreze je 50Hz, RTS je 25Hz ffied=50Hz
SAD je 60Hz, RTS=30Hz ffied=60Hz
Poznato je da svetlosna pobuda impulsne prirode (pulsirajuce svetlo) uzrokuje
pojavu trepteranju slike u oku.
Ukoliko se ucestanost pobude poveca treptanje će se javljati sve dok je ta
učestanost manja od kritične učestanosti treptanja.
Za učestanost iznad kritične učestanosti treptanja impulsno svetlo izgleda kao
kontinualno.
Kritična učestanost oka zavisi od mnogo faktora ali se uzima da je za prosečno
osvetljenje ekrana 60 do 70Hz.
Zbog toga je ucestanost slika za progresivnu analizu od 25Hz nedovoljna.
U takvim uslovima biramo interfejs i sliku delimo na polu-slike i imamo 50
trepteranja u sekundi.
625/50/2:1 prored
625/25/1:1 progresivna analiza
625/50/1:1 progresivno
 Odnos visine i sirine slike
Najstariji format dimenizja slike bio je 4:3
Razlog- analizatorske i katodne cevi su kruzne, kvadrat pokriva najvecu povrsinu u
krugu. Objektiv pravi kruznu sliku.
4:3 se koristi zato sto je coveku bolje horizontalno vidno polje i osecaj dubine slike
je bolji ako je ona sira po horizontali.
Zbog toga je odabran 16:9 format.
Linije 4:3 i 16:9 formata imaju istu dijagonalu i isto trajanje, zbog toga sto je
analiza 16:9 brza.

Da bi se geometrijski oblici pravilno preneli potrebno je da izbor slike (kamera) i

reproduktor (tv) imaju kompatibilne formate dimenzija slike.
Ako su ti formati kopatibilni sve je ok.
Za proveru korektnog prenosa dimenzija slike primenjuje se pravilo cirkularnosti –
krugovi ostaju krugovi.
Ukoliko formati prenosa nisu ocitani i cirkularnost nije ocitana; krugovi se prenose
kao elipse.
Konvertori formata slike oobezbedjuju ocitavanje cirkularnosti i drugih parametara
slike.
 Sinhronizacija
Sinhronizcioni signal sluzi da kontrolise analizu kod kamere i sintezu u TV
prijemniku.
Sinhronizcioni signal se salje tokom horizontalnog i vertikalnog blenkinga, tako da
imamo 2 impulsa.
1. horizontalni – kontrolise horizontaln signal
2. vertikalni – kontrolise vertikalni signal
Horizontalni blenking traje 12 mikro sec.
Standardni tv signal ima 625 linija i 50Hz

Senzori za analizu slike

Najstariji senzori bile su analizatorske cevi do 1985.
Posle toga su presli na CCD senzore.
CCD- Change Coupeld Device
U tv su se pojavili 1983. godine.
3 CCD senzora formiraju CCD blok. Ako se jedan pokvari ceo blok se menja.
CCD je omogucio minijaturizaciju kamere.

CCD senzori
Prednosti CCD u odnosu na analizatorske cevi:
1) Napajanje – trose mnogo manje napajanja (25V).
2) Osetljivost - imaju vecu osetljivost posebno u IR delu spektra.
3) Ekonomicnost – Radi duze od cevi.
4) Dimenzije – CCD senzori su velicine integralnih kola i zato omogucavaju mini.
Kamere.
5) Operativnost – Odmah su spremni za rad, za razliku od cevi kojima treba
najmanje sat vremena pre snimanja.
6) Kvalitet – ima gresku ALIASING (izbivanje visokih ucestanosti usled
odmeravanja).
Tipovi CCD senzora
FT – senzor sa prenosom u slikama
IT – senzor sa medjulinijskim i prenosom u slikama
FIT – senzor sa kombinovanim prenosom

FT senzor

1) Integracija i akumulacija elektricnog opterecenja traju 1 polusliku

2) Sadrzaj bloka slike mora da se isprazni za narednu polusliku, zbog toga sav svoj
sadrzaj prebacuje u memeorijski blok.
Prebacivanje se vrsi u toku vertikalnog blenkinga.
Prvo se poslednja linija bloka slike prebaci u prvu liniju memorijskog bloka, a
sadrzaj svih linija bloka pomera za 1 nanize i tako dok se ne prenese ceo blok.
3) Iscitavanje sadrzaja memo bloka:
Poslednja linija memo bloka prebaci se u hor. Registar, a sadrzaj svih linija pomera
se za 1 piksel nanize. Sadrzaj poslednje linije memo bloka prebacije se u hor
registar, a iscitavanje sadrzaja slike vrsi se u intervalu aktivne linije.

IT senzor slike

IT senzor se sastoji od:

Fotoosetljiv blok – pikseli
Memorijski blok – vertikalni registar – nalazi se pored piksela, oblezeni su tamnom
materijom tako da ne propustaju svetlost. Ima kapacitet 1 piksel
Blok za iscitavanje – horizontalni registar
Pojacavac

Princip rada je isti kao i kod FT senzora

U intervalu polu slike vrši se integracija i akumulacija električnog opterećenja. Na
kraju polu slike tokom vertikalnog blankinga vrši se prebacivanje sadržaja piksela u
vertikalni registar koji se nalazi neposredno pored piksela.
U intervalu polu slike vrši se integracija druge polu slike i iščitavanje prethodne
polu slike koja se nalazi u vertikalnom registru.
Iščitavanje se vrši pomoću vertikalnog registra i to prvo se poslednja linija
prethodne polu slike prebacuje u horizontalnoi registar
A sadržaj ostalih linija vertikalnog registra pomeri se za 1 pixel naniže tako da
jedna linija vertikalnog registra ostane prazna postupak se ponavlja dok se ne
ispune sve linije prethodne poluslike.
Prebacivanje sadržaja iz vertikalnog u horizontalni registar vrši se u intervalu
horizontalnog blankinga
Iščitavanje horizontalnog registra vrši se u intervalu aktivne linije i to piksel po
piksel.

Razlike FT i IT senzora
FT IT
1. Prebacivanje u mem. blok
-Sporo i nedovoljno u vert. blenking -Brzo, vert. registar je blizu
2. Gubici usled transfera
-Veci -Manji jer je registar neposredno pored piksela
3. Dimenzije piksela
-Veca, pa je i osetljivost veca (90%) -Manja (60%)
4. Aliasing
-Manji jer se veliki piksel ponasa kao LPF filter -Veci
 Tehnoloski nedostaci CCD senzora
1. Blooming
2. Smear

Blooming
Efekat cvetanja svetlih delova ekrana na tamne delove.
Usled prevelikog svetla generiše se mnogo elektrona, piksel se puni i ako svetlo i
dalje raste elektroni jednog piksela prelivaju se na druge piksele. Slika postaje sve
svetlija i svetlija a u jednom trenutku vidimo beli cvet svetla bez detalja i to je
zasićenje CCD senzora.

Smear
Vertikalni registar je oklopljen tako da ne prima svetlo, to znači da fotoosetljivi sloj
registra tokom transfera ne generiše elektrone.
Svetlosni zraci padaju po ivicama vertikalnog registra i stvaraju signal. Taj signal ne
pripada našoj slici koju prenosimo.
Taj signal postoji u vertikalnom registru i tokom transfera ostavlja trag za sobom.
Greška se vidi kao vertikalna bela linija.
 Obrada signala

Signal na izlazu CCD senzora je struja, vlrlo mali i konstantan.

Zbog toga moramo da obradimo taj signal
1. Pojacanje signala
2. A/D konverzija
3. Posebne obrade koje se vrse u odvojenim modulima (podesavanje nivoa
crnog i bilog, white cliper, gama korekcija, kolor korekcija, korekcija
rezolucije)
Ovaj signal moze da se salje na monitor, ali ne i na velike daljine, pa se vrsi
dodatna obrada koja se zove kodovanje loseg signala boje.
Predpojacavac
Ovo je prvi stepen obrade signala.
Struja se pretvara u napon pri cemu pojacava signal. Pojacavac takodje
obezbedjuje i frek. K-ku. Pri pojacanju moramo da vodimo racuna o sumu.
 Frek. K-ka se podesava na LF, MF i HF. Posebno je vazno podesavanje na HF jer
se na HF vide sitni detalji, ali pri podesavanju frek. K-ke na HF uvek dolaza do
pogorsanja suma, zbog toga se trazi kompromis izmedju dobrog detalja i malog
suma.
Frek. Opseg obicnog TV pojacavaca je oko 5.5MHz, a HD pojacavaca 20MHz.
Podesavanje nivoa crnog
Crno je neutralno svetlo ima refleksivnost do 5% i uniforman spektar.
R=G=B=1, r=g=b=1/3
U kameri Ur, Ug, Ub= o do 70mV (0-10%)
Da bi se crno podesilo u kameri sva 3 signala moraju da budu jednaki (unifromni
spektar)
a) Rucno podesavanje
Zatvorena blenda, Prvo se podesava G-black lvl tako da bude 3%, onda se
podesavaju R i B black balance tako da budu jednaki sa G.
Kriterijum podesavanja:
 Gledamo osciloskop

Ako je balans nepodesen, crno je obojeno i slika je neispravna.

b) Automatsko podesavanje
Zatvorena blenda. Na svim kamerama postoji taster oznacen sa AUTOBLACK
koji pokriva celokupni proces rucnog podesavanja crnog.
 Podesavanje crnog u video signalu
Je podesavanje crnog prio otvorenoj blendi.
Pri laganom otvaranju blende od min do max nivo crnog ne bi trebalo da se
menja.
Glavni uzrok promene nivoa svetla u signalu je objektiv i rasipna svetla (FLARE)
u objektivu.
Podesavanje FLARE-a podrazumeva podesavanje crnog u zavisnosti od nivoa
video signala.

Podesavanje crnog se versi na sledeci nacin

1. Postavimo FLARE kartu ispred kamere. Podesimo nivo belog na 70%,a
nivo crnog na min i osvetlimo kartu.
2. Polako otvaramo blendu i posmatramo nivo crnog, u koliko se nivo crnog
menja, podesavamo G kanal tako da se crno ne menja pri otvaranju
blende.
3. Podesavamo R i B kanal na isti nacin sa istim ciljem.
4. Prekontrolisemo nivo crnog sa kamere i prepodesimo BLACK BALANCE.
U slucaju da je rasipanje svetla preveliko koristimo Master black lvl, crno se
spusta ispod nivoa blenkinga.

Podesavanje nivoa belog

Belo je neutralno svetlo sa uniformnim spektrom, refleksivnost oko 95%
Signali na kameri su Ur=Ug=Ub
Posto Ur,Ug,Ub nisu jednaki bela boja ce biti crvenkasta. Zbog toga ih moramo
izjednaciti
1. Rucno
2. Automatski
3. Kontinualni balans belog

1. Rucno podesavanje
Uslov si:
 Svetlo 3200K
 Srednji otvor blende
 Test karta-skala sivog
Prvo se podesava G kanal pomocu W BAL ili G GAIN da bude 700mV.
Onda podesavamo R i B kanale na 700mV sa R W BAL ili R GAIN i B W BAL ILI B
GAIN.
Za kontrolu podesavanja koristimo osciloskop.

2. Automatski balans belog

Vrsi se pritiskom AUTO WHITE, ovo se koristi samo kada kamera radi kao
samostalna jedinica.

3. Kontinualni balans belog

Stalno podesavanje balansa belog tokom snimanja. Ovo se ne koristi u pro radu
jer ako u sceni nema belih povrsina, automatski bira najsvetliju povrsinu za
belu boju.

Uslovi prekomernog svetla na sceni

Odsecanje nivoa belog

Amplituda video signala je 700mV za belo na sceni.

Prenosni putevi imaju max amplitudu signala 770mV.
Ukoliko je signal veci od 770mV prenosni putevi ne mogu da ga prenesu pa se
odseca na 770mV (110%).
Nakon odsecanja bljestavi predmeti nemaju detalje, a u signalu se vidi mrtvo
belo.
 Podesavanja nivoa odsecanja

Podesavanja nivoa odsecanja vrsi se u sva 3 signala. Izjednacuju se nivoi tako

da nivo odsecanja bude 110%, a slika na prekomerno osvetljenim povrsinama
bude bela.
Ukoliko nivoi nisu ujednaceni mrtvo belo ce biti obojeno.
Postupak:
1. Podesimo G kanal na 107% (749mV), otvorimo blendu do kraja i
podesimo G kanal.
2. Pri istim uslovima podesimo B kanal tako sto izjednacimo Ub i Ug
3. Podesimo R kanal tako sto izjednacimo Ur i Ug

Negativna strana klipovanja belog je gubitak detalja.

Kompresija nivoa signala na prekomerno

osvetljenim povrsinama
Vrsi se u 2 koraka:
1. Kompresija vrednosti sa 600% na 300%
2. Kompresija vrednosti sa 300% na 105%-110%
Podesavanje se vrsi sa 2 komande
Slope i knee

GAMA korekcija

Reprodukcija inteziteta – najvisi zahtev kvaliteta slike, oznacava se sa ˠ.

Osnovni zahtev TV sistema je linearni prenos inteziteta.
Da bi prenos inteziteta bio tacan prenosna funkicija treba da bude linearna
(Gama=1).
Da bi prenosna funkcija bila linearna potrebno je da opseg kontrasta izlazne slike
bude jednak opsegu kontrasta ulazne slike.
 Gama kamere i gama prijemnika

Katodna cev prijemnika ima nelinearnu prenosnu k-ku ˠ =2.

Ukupna prenosna k-ka int. Svetla mora da bude linearna ˠ =1.

Sto znaci da je potrebno uvesti nelinearni prijemnik.
To mozemo uraditi na 2 nacina:
1. Kompenzacija se uvodi u TV prijemniku, sto znaci da ce podesavanje game vrsiti
TV gledalac koji nije pro, zbog toga je ovo resenje odbaceno.
2. Kompenzacija game uvesce se negde u TV lancu. Tako da podesavanja game
vrse pro zaposleni u TV.

Podesavanje game
Koristi se test karta koja se zove skala sivog, nivo game je postavljen na 50%
signala 350mV.
Procedura podesavanja:
Prvo se podesi G gama na 0,45 350mV pa onda ujednacavamo R i B.

Monitori sa ravnim ekranima

Imaju gama koja je linearna ˠ =1.

To znaci da ce ovi monitori prikazati nelinearnu prenosnu k-ku kamere, to znaci da
se sada gama mora podesavati u samom monitoru sto rade korisnici.
 Rezolucija
-Prenos detalja u slici-
Detalj je promena intenziteta.
Ako je promena brza, detalj je mali, ako je spora, detalj je veliki.
Sitni detalji imaju veliku ucestanost u signalu i za njihov prenos je potreban veliki
propusni opseg.
Rezolucija je sposobnost sistema da prenese sitne detalje u slici.
Granicna rezolucija je najmanje rastojanje izmedju 2 tacke koje se jos uvek vide
kao 2 tacke.

Rezolucija u televiziji
Izracunava se u ciklusima po visini slike ili u ciklusima po sirini slike.
1 ciklus = 1 linijski par = 1 crno i 1 belo.

Kelov faktor
Predstavlja stepen po kome se rezolucija priblizava idealnoj.
Ima vrednost od 0,4 do 0,8 (40%-80%) obelezava se sa K.
 MTF
MTF je objektivna mera rezolucije. Ostrina slike je objektivna mera rezolucije.
Na ostrinu, izmedju ostalog utice ukupan kontrast slike.
Povecanje kontrasta daje subjektivno ostriju sliku bez obzira sto MTF ostaje
nepromenjen, desava se da se slika sa vecom opsegom kontrasta proglasi
ostrijom od slike koja ima mnogo veci MTF(ali slabiji kontrast).
MTF se koristi za prakticno odredjivanje propusnog opsega video signala. Propusni
opseg predstavlja ucestanost na kojoj MTF pada na 50%.
Granicna rezolucija je ucestanost na kojoj MTF opadne na 10%.

Izrazavanje rezolucije pomocu MTF

Po dogovoru 1MHz odgovara 80 tv linija po sirini slike, 0.5MHz=40 linija, a 5MHz

400 linija.
Za merenje rezolucije koristi se karta MULTIBURST na kojoj se nalaze segmenti za
razlicitim ucestanostima od 0,5MHz do 7MHz

Kodovanje slozenog signala boje

Na izlazu kola za obradu signala dobijaju se Ur, Ug, Ub ampl. 70mV i opsega
5.5MHz.
Ovi signali nisu pogodni za prenos na velike daljine iz 2 razloga:
1. Ukupan opseg je 3*5,5MHz=16,5MHz
2. Pad signala za velike daljine
Zbog toga je bilo neophodno pretvoriti ih u neke druge oblike pogodne za
obradu, snimanje i prenos.
 U trenutku pojavljivanja prenosa boje postojao je crno-beli TV sistem koji je
nosio informaciju o intenzitetu. Problem je resen tako sto je postojeci crno-beli
signal i dalje nosio informaciju i intenzitetu a informaciju o boji saljemo
odvojeno signalom koji se zove hrominentni signal.
U zavisnosti od toga kako pakujemo ukupno informacije o svetlo sistemi
kodovanje se dele na 2 osnovne grupe:
Kompozitno kodovanje - kod koga se informacija o boji šalje po istom kanalu po
kome i informacija o intenzitetu.
Komponentna kodovanje - informacija o boji prenosi se odvojeno od
informacije o intenzitetu. To znači da imamo luminentni kanal i jedan ili više
hrominentnih kanala.

Komponentno kodovanje
Predstavlja sistem u kome se color slika prenosi sa tri video signala po
posebnim kanalima pri čemu svaki od njih prenosi odgovarajuću informaciju o
svetlu.
Postoje 2 tipa komponentnih sistema:
1. RGB komponentni sistem
2. Y, R-Y, B-Y komponentni sistem
1. 3 Ur, Ug, Ub signala prenose se u svom osnovnom opsegu pa je ukopan opseg
16,5MHz.
2. Koristi tri signala za prenos informacija o svetlu. Y je luminentni signal i nosi
informacije o intenzitetu, a R-Y i B-Y nose informacije o boji i zato se zovu
hrominentni signali. R-Y i B-Y Ne nose informacije o svetlu.
Pošto oko ne vidi sitne detalje u boji opseg hrominentnih signala može da bude
smanjen.
 SINHRONIZACIJA

Sinhronizacija se vrsi da bi horizontalna i vertikalna analiza u kameri bila

istovremena sa horizontalnom i vertikalnom analizom u TV prijemniku.
Sinhronizcioni signal sluzi da kontrolise analizu kod kamere i sintezu u TV
prijemniku.
Sinhronizcioni signal se salje tokom horizontalnog i vertikalnog blenkinga, tako da
imamo 2 impulsa.
1. horizontalni – kontrolise horizontaln signal. Ima ucestanost koja odgovara
linijskoj ucestanosti.
2. vertikalni – kontrolise vertikalni signal. Ima ucestanost koja odgovara
ucestanosti poluskila.

Horizontalni blenking traje 12 mikro sec.

MTF

MTF je objektivna mera rezolucije.

MTF se koristi za prakticno odredjivanje propusnog opsega video signala.
Na ostrinu, izmedju ostalog utice ukupan kontrast slike.
Povecanje kontrasta daje subjektivno ostriju sliku bez obzira sto MTF ostaje
nepromenjen, desava se da se slika sa vecom opsegom kontrasta proglasi
ostrijom od slike koja ima mnogo veci MTF(ali slabiji kontrast).
MTF se koristi za prakticno odredjivanje propusnog opsega video signala. Propusni
opseg predstavlja ucestanost na kojoj MTF pada na 50%.
Granicna rezolucija je ucestanost na kojoj MTF opadne na 10%.

Rezolucija u TV sistemu se izrazava kao MTF 5MHz / MTF 0,5MHz

1MHz je 80 linija.
Za merenje rezolucije koristi se karata MULTIBURST koja ima segmente na
razlicitim ucestanostima od 0,5MHz do 7MHz. Na osciloskopu merimo amplitudu
signala na 0,5MHz i na 5MHz, izmerene vrednosti podelimo.