Предраг Ђорђевић 22. јул 2012.

ТЕОРИЈА
О ПРЕНАТАЛНОМ
ИЗМЕШТАЊУ АТЛАСА

Измештеност атласа је основни узрок обољења због

којих пати човечанствo и то је највећи проблем који тражи
хитно решење.
Мало је људи који знају да је атлас свима измештен, а
још је мање оних који знају да се током развоја фетуса атлас
поставља на измештено место. Ова теорија открива због чега
се атлас формира на погрешном месту.
Све што постоји подлеже закону узрока и последица.
Измештеност првог пршљена је већински узрок болести,
али шта је узрок због чега се атлас тако формира и има ли
сврхе пронаћи зашто се то дешава? Мислим да на овом
степену технолошког развоја није могуће отклонити разлог
тога, али када се зна узрок отвара се могућност да неко у
будућности пронађе начин да се то спречи.
Сврха ове теорије и њеног научног доказа је да се
човечанство упозори и упозна са проблемом због кога
постоје обољења и превремени крај живота.
Сазнање о највећем проблему доводи до разумне
потребе да се проблем отклони, а научна потврда ове
теорије ће бити први корак на том путу.
Коначно решење је ПРЕПОРОД МАСАЖА ПОТИЉКА
којом се само једном у животу атлас враћа на место и на тај
начин ће човечанство бити ослобођено од већине болести.

 
  
 

АТЛАС ЈЕ ИЗМЕШТЕН ПРЕ РОЂЕЊА

Атлас фетуса је померен у односу на тачну анатомску позицију у
следећим правцима и угловима:
П О М Е Р Е Н У Н А З А Д,
П О М Е Р Е Н У Л Е В О,
Н А К Р Е Н У Т (десна страна је спуштена, а лева подигнута) и
З А О К Р Е Н У Т (десна страна је уназад, а лева унапред).
Код апсолутне већине се током развоја фетуса атлас формира у
тим измештеним позицијама. Тa измештањa су минимална, али фатална
по развој фетуса и здравље током живота. Ово је чињеница које нису
свесни ни медицински стручњаци, а нажалост није им познато ни какве
то последице има по здравље човечанства.
Пре рођења та померања су неколико десетих делова милиметра,
а углови одступања износе неколико лучних степени. Ова минимална
измештања је могуће снимити скенерима.
Пре рођења се код мање од неколико процената атлас формира
у неком другачијем положају, а то се дешава у следећим ситуацијама:
када је током развоја фетуса пупчана врпца обмотана око врата, када се
у материци налази више фетуса и у случају лево-десне инверзије органа
(citus inversus).
Како је могуће да се рађамо са грешком? Зашто је скоро свима исто
још пре рођења? Због чега смо несавршени? Да ли је Творац погрешио?
Питања се нижу, а одговора до сада није било. Можда није ни битно
да се зна зашто је то тако, а нарочито сада када је пронађен начин како
се атлас враћа на место. Ипак, одговори на ова питања ће помоћи у
схватању како је могуће да се атлас намести и како је могуће да се током
живота не може поново изместити.

ТЕОРИЈЕ О ИЗМЕШТАЊУ АТЛАСА ТОКОМ РАЗВОЈА ФЕТУСА

Генетичари тврде да се атлас формира тако због хокс (hox) гена.
Мислим да то није разлог због тога штo је он задужен за формирање
костију и њихову просторну оријентацију, а не за њихову измештеност.
Генетичари би требало да прошире истраживања и на једнојајчаним
близанцима док су у материци, јер ни њима није иста позиција атласа.
Понека деца се рађају са бољом позицијом атласа него што их имају
њихове мајке, тако да генетика не може имати утицаја на формирање
првог пршљена. Ако би хокс ген имао утицаја онда би сви имали потпуно
исто измештање, а чињеница је да није тако. Пре рођења је скоро све у
фетусу измештено, а хокс ген нема утицаја на мека ткива.
Постоји теорија која претпоставља да нагиб земљине осе утиче на
заокренутост атласа. Напипао сам преко девет хиљада атласа и нисам
нашао већу заокренутост од 10 лучних степени, а нагиб земље износи
23 степена. Такође је и накренутост првог пршљена неупоредиво мања,
а ни измештеност улево или уназад не могу имати никакве везе са
нагибом планете. Да би то било могуће потребно је да фетус буде у
непомичном положају у односу на планету, али то није тако због тога
што фетус током будног стања мења положај, а и тело мајке је увек у
другачијем положају.
Није познато ко је први поставио теорију да су нам ванземаљци
генетском модификацијом атлас ставили у погрешан положај. Логично је
да ванземаљци постоје, али за сада званично не постоје. Мислим да ова
теорија није тачна, јер да би нека врста генетски модификовала другу
врсту треба да буде на вишем степену развоја. Ако би то било могуће,
зашто би виша раса деградирала нижу расу када већ постоји разлика?
Да би то било могуће разлика би морала бити као што је између хомо
сапиенса и мајмуна, свиње, коња, слона или делфина. Чињеница је да
ми вршимо генетске манипулације над другим врстама, али је то могуће
због тога што они тога нису свесни и не могу да се супротставе. Ми их
модификујемо из користи да би били укуснији, али нас ванземаљци још
нису појели. Они који износе ову теорију мисле да је људски род некада
био на вишем степену развоја, па да су нас деградирали због тога што
смо им претстављали конкуренцију. Ова теорија се супротставља свим
законима логике.
Постоји и теорија да нам је атлас измештен Божијом казном, али
мене ни то не може убедити. Због чега би Творац погоршао своје дело?
”Зато што нисмо били добри”. Тај одговор није логичан, зато што је
Божије дело савршено и због тога ми не можемо бити бољи или гори
од онога како смо створени.
Вероватно постоји још теорија због чега нам се атлас формира на
погрешном месту, али до сада нисам чуо за њих. Постојеће теорије су
недоказиве и зато ће остати на нивоу интелектуалних шпекулација.

ЕВОЛУТИВНЕ ОКОЛНОСТИ ЗБОГ КОЈИХ СУ НАСТАЛЕ НЕПРАВИЛНОСТИ

Због чега се атлас формира на погрешном месту? Ово питање ме
мучи већ две године, а одговори који постоје нису логични и почео сам
спонтано да размишљам о томе. Немам могућности да при медицинским
установама правим истраживања, па сам једино процесом размишљања
могао доћи до ове теорије. У претходне две године пронашао сам више
фактора који могу утицати на формирање атласа на погрешном месту.
Пре него што пређем на те факторе објаснићу еволутивне токове који су
довели до те ситуације. Еволуција хомо сапиенса је узрок, а ови фактори
су само последица тих дешавања.
Не постоји савршенство, али постоји пут ка савршенству. На том
путу се понекад залута, али понека од тих грешака води на бољи пут.
Евулуција је незаустављива и нема краја, па се еволуција хомо сапиенса
дешава и кроз савремене генерације, хтели ми то или не. Познато је
да губимо умњаке и длаку, да се мозак и глава увећавају и да нам се
карлица смањује. То што се налазимо на врху еволутивне лествице
ствара нам илузију савршеног бића, али то није тако зато што ми нисмо
ни завршени ни савршени.
Еволуција је као река која пробија нови ток. Тај ток је већином
бољи од претходног, али и он има неку оштру окуку која се исправља
протоком воде и времена. У свакој врсти се стално дешавају милиони
случајних мутацијских грешака. Изузетно ретко се понека грешка покаже
као корисна, па их следеће генерације усвајају.
Од када постоји живи свет само су гени бесмртни и тако ће бити док
буде живота. Гени се преносе кроз генерације живог света и уз помоћ
еволуције себи омогућавају све боље услове да би што дуже постојали.
Не поседујемо ми гене, већ они нас. Не служе гени нама, већ ми њима.
Ово изгледа чудно, али је тако.
 Пре три милиона година хомо еректус се усправио и први успешно
савладао гравитацију. Постоји више теорија о томе зашто се усправио,
али ми не знамо тачно због чега и како се то десило. Познато је да се то
догодило на југоистоку Африке. Климатске промене су повукле прашуму
на запад, а понеке групе мајмуна су остале у жбуњу и високој трави, па је
могуће да су се усправљали због оријентације и да су остали усправни.
Једна од теорија тврди да су се усправљали због ходања кроз мочваре.
Мени најдража теорија је да су променили функцију предњих удова који
постају руке, јер су у њима држали младунце и крили их од грабљивица.
Тај блиски контакт и љубав према потомству су од хомо еректруса, па
преко неколико врста хумоноида довели до хомо сапиенса.
Процес успраљања није могао дуго трајати, јер је тешко ходати у
косом положају тела. Због еволутивне брзине атлантоокципитални зглоб
је доживео нагле промене. Усправни став и глава изнад тела, а не испред
као што је било код њихових претходника су довели до те ситуације при
чему је гравитација урадила остало. Брзина промена је довела до лошег
постављања атласа на том кључном месту у телу. Покушаји еволутивног
поправљања атлантоокципиталног зглоба још трају, али су неуспешни.
Сисари имају издужен грудни кош, а округао облик имају неке расе
паса птичара. Једино хомо сапиенс има пљоснат грудни кош. Због чега
је само нама такав облик и какав то утицај има на савременог човека?
Мислим да је хомо еректусу било лакше да ногама задржи лево-десну
стабилност него напред-назад. Када се хомо еректус усправио грудни
кош је био издужен унапред, а задњица велика и тешка, па је то још више
реметило равнотежу напред-назад. Еволуција је хомо еректусу, а касније
и код неколико врста хуманоида смањивала грудни кош и задњицу.
Успешност неке врсте се исказује и кроз рационалан утрошак енергије.
Ношење непотребне тежине је трошило енергију и трошило хрскавице у
зглобовима, па се тежина задњице и грудног коша временом смањивала.
Стањен грудни кош и усправан став су утицали на распоред органа.
Срце се формира почетком другог месеца развоја фетуса и у
следећих осам месеци са више од четрдесет милиона откуцаја може
утицати на развој облика фетуса. Откуцаји срца су мала кинетичка сила,
али довољна да упорним деловањем има утицаја на формирање фетуса.
Свако може осетити деловање те силе. У седећем положају се усправите
и опустите, па ћете лако осетити како вам се тело помере лево-десно.
То померање је минимално, али се једноставно уочава. Када је нама
одраслима тако, како је тек фетусу? Дејство ове силе на фетус је веће,
јер се све дешава у плодовој води где је релативно бестежинско стање.
Пре 200 000 година хомо сапиенс са ослобођеним рукама истражује
свет око себе и због процеса размишљања је кора великог мозга почела
да се увећава. Због убрзаног повећања главе човечанство је у неколико
претходних десетина хиљада година у много већем проблему због тога
што све већа тежина главе утиче на већу измештеност првог пршљена.
Најновија истраживањ доказују да нам се у претходних двадесет хиљада
година глава смањује. То је добра вест, али мислим да је тај еволутивни
одговор на превелику главу у односу на тело закаснио због тога што је
већ претходно настао проблем од измештеног атласа.
Човека је усправан став направио човеком, али се том напретку
плаћа висока цена са болестима због којих пати људски род. То је
велики добитак коме се подноси велика жртва. Измештен атлас врши:
притисак на чвор живота (medulla oblongata) и због тога се умањује
комуникација мозга са организмом, смањује се проток крви кроз мозак,
ремети се статика целог тела (криви се кичма и погрешно се оптерећују
сви зглобови) итд. Све ово људском роду узрокује скоро све потешкоће
и обољења.
Пре рођења није само први пршљен постављен на погрешно место:
десна кључна кост је краћа од леве и више је закривљена, грудна кост
је на средини померена удесно, карлица је накренута (лева страна на
доле, а десна на горе) итд. Ова измештања су мала, али су видљива
постојећим скенерима.
Такође и редослед формирања костију може утицати на погрешно
постављање свега у нама зато што се прво формирају кости главе, па
кичме и на крају удова. Тај реослед је логичан због потребе да се прво
заштити мозак као највиталнији орган. После формирања костију главе
прво се формира атлас. Већ у тој фази развоја фетуса атлас се формира
на погрешном месту.

НЕЗНАЊЕ МЕДИЦИНЕ О ПРОБЛЕМИМА ЗБОГ ИЗМЕШТЕНОГ АТЛАСА

Познато је да се атлас не налази на тачном анатомском месту, али
се томе не придаје одговарајући значај. Асиметрија је присутна у целом
организму, па се и измештеност атласа уклапа у погрешно схватање да
када је тако код већине људи онда је то нормално. Поражаћавајућа је
чињеница да савремена медицина не зна за проблеме који проистичу од
измештености атласа. Тачно је да самом атласу његова измештеност не
прави потешкоће и да ту нема шта да се лечи, али баш та измештеност
човечанству проузрокује патњу.
Медицинска наука нема одговоре на следећа питања:
Због чега се фетус током спавања поставља десном страном тела
према планети? (Ако уопште то и примећују). Пренатална медицина нема
тачан одговор.
Морфолошка наука не зна: зашто већина човечанства има кифозе,
због чега апсолутна већина људи нема правилан облик кичме, зашто код
већине постоје два супротна увртања по уздужној оси тела...
Зашто већина људи има слично накривљено тело? Зашто понеко
има равне табане и због чега их већином имају они са исправљеном
лордозом? (Ако уопште знају да је то тако.) Ортопеди немају одговоре.
Због чега је код већине десно раме ниже од левог и зашто рамена
имају супротну нагнутост од карлице? Како је могуће да је код већине
карлица померена удесно? Због чега је код већине, гледајући од горе,
заокренутост рамена супротна од смера казаљки на сату, а заокренутост
карлице у смеру казаљки? Зашто се органи не налазе на анатомским
позицијама (измештен желудац, спуштена материца итд.)? Због чега је
код већине доња вилица померена у десну страну (нарочито код жена).
Физиологија нема одговоре на ова питања.
Како и зашто настају потешкоће и обољења? Етиологија се бави
узроцима болести, али нема тачне одговоре на ова питање.
Медицинска наука нема одговоре, али је преовлађујуће мишљење
да када је код већине тако онда је асиметрија тела нормална и да је
нормално да смо болесни. Једино им није јасно због чега су наши
рођаци из рода сисара неупоредиво здравији од нас или зашто немају
болести које ми имамо.

МОГУЋИ РАЗЛОЗИ ЗА ФОРМИРАЊЕ АТЛАСА НА ПОГРЕШНОМ МЕСТУ

У раној фази развоја фетуса глава је огромна у односу на остатак
организма. Срце својим откуцајима помера горњи део тела фетуса са
десна на лево, а глава због тежине и величине остаје статична. Због тога
се атлас измешта улево и добија накривљеност (лева страна на горе, а
десна на доле). Поново наглашавам да се све то дешава у релативно
бестежинском стању.
Када се заврши процес формирања костију грудног коша тај утицај
контракција и деконтракција срца је још већи. Удар срца у леву страну
грудног коша помера грудну кост улево, а ребра позади гурају кичму
удесно и праве јој сколиозу. То има утицаја на позицију атласа због тога
што вратни део кичме још више накривљује атлас.
 Потребно је да се научним радовима открије да ли и пупчана врпца
има неког утицаја на уврнутост тела фетуса и на позицију атласа, због
тога што сила потезања пупчане врпце може имати неког дејства и на
измештање атласа. То је од значаја у првим месецима развоја фетуса,
јер тада фетус има малу тежину, па због тога што виси у плодовој води
и то може утицати на развој. Код одрасле особе је тежиште тела близу
пупка, а код фетуса је ближе грудима. У првим месецима формирања
фетуса глава је тежа од тела, а у задњим месецима је мања разлика у
тежини, па се током развоја тежиште тела фетуса помера према пупку.
То премештање тежишта током развоја фетуса може имати утицаја на
увртање тела јер је пупчаник увек на истом месту, а тежиште се помера.
Ова ситуација се компликује због деловања супротних сила потезања
пупчане врпце и силе откуцаја срца. Сила потезања пупчане врпце је
по уздужној оси тела, а удари срца се дешавају лево од уздужне осе.
Пупчана врпца је изван тела и вуче тело у једну страну, а изнутра удари
срца гурају леви грудни кош у леву страну.
Дужина пупчане врпце је код сваког фетуса другачија. Некада је
кратка 3 cm, а понекад дужа од 160 cm. Статистичким истраживањем
је могуће утврдити да ли током развоја фетуса дужина пупчане врпце
може имати утицаја на мању или већу измештеност првог пршљена.
Такође је потребно истражити да ли дужина пупчане врце може имати
утицаја на формирање облика тела фетуса и на постављање атласа
на измештено место када је пупчана врпца обмотана око ноге, руке,
стомака, а нарочито око врата.
У последњим месецима развоја фетуса глава заузима трећину од
укупне масе тела. Један од разлога за погрешно формирање атласа је и
положај фетуса у последњим данима трудноће када је фетус смештен
главом у мајчину карлицу, па се тада атлас фетуса додатно измешта због
тога што је код већине жена карлица слично накривљена и закривљена
због измештености властитог атласа. Зато је постављање атласа фетуса
на измештено место наследно, али то није због генетике.

ОСНОВНИ УЗРОК ИЗМЕШТАЊА АТЛАСА ТОКОМ РАЗВОЈА ФЕТУСА

Сви претходни узроци пренаталног измештања атласа могу имати
утицаја, али остављам науци да истражи колики су ти утицаји.
Моја је спознаја да је основни узрок измештања атласа током
формирања фетуса то што се јетра еволутивно увећала. Њена тежина
је довела до поремећаја у тежини леве и десне стране људског тела.
Јетра се налази на десној страни тела, па је зато десна страна тежа од
леве стране и тај поремећај је присутан код свих људи на свету. То што
је током живота десна страна тела тежа од леве стране није проблем,
већ је највећи проблем што се због отежане јетре фетус током развоја
поставља десном страном према планети и због тога се атлас формира
на измештеном месту.
Због чега се јетра увећала? Мислим да се јетра као главни чистач
организма повећала када је хомо сапиенс постао сваштојед. То му је
омогућило боље шансе за преживљавање, али се потврдило правило да
нешто што је добро није увек само добро. Тежња ка све лакшем животу
је хомо сапиенсу смањила већину чула, али је најлошије то што су се
чула укуса и мириса умањила, па се са храном уносило више бактерија
и нечистоћа. Јетра се увећала да би могла да пречисти те нечистоће.
Увећана јетра је променила положаје унутрашњих органа: десно
плућно крило је смањено, десни бубрег се поставио ниже, а срце је
померено на горе и у леву страну чиме му је промењен и смер откуцаја.
Могуће је да током развоја фетуса и смер откуцаја срца има утицај на
формирање атласа на измештеном месту. Ово би се могло доказати
код изузетно ретке аномалије када су органи у телу лево-десно другачије
распоређени (citus inversus) и зато је код њих још пре рођења атлас
супротно постављен. Ове изнуђене еволутивне промене су због увећане
јетре промениле тело првобитног хомо сапиенса и почеле су да лоше
утичу на функционисање организма и на метаболизам.
Код наше врсте десна страна тела је тежа од леве. Наравно, то је
све присутно и код људског фетуса. Током трудноће фетус проведе 90%
времена у спавању и без обзира у ком је положају тело мајке фетус се
током спавања већим делом времена спонтано окрене на десну страну.
Научни рад који ће се бавити овом теоријом одредиће колики је тај део
времена у коме фетус заузима такав положај тела према планети, а све
се то дешава због дејства силе гравитације. Фетус је окружен плодовом
водом која смањује деловање гравитације, али је то умањено дејство
ипак довољно да се због отежане јетре фетус постави десном страном
тела према планети.
Јетра има могућност изузетне регенерације, јер се чак током живота
једног човека може увећати или смањити у зависности од тога шта та
особа временом једе. Када је увећање и смањење јетре могуће током
једне генерације, тада је питање шта се дешава са јетром током неколико
генерација људског рода. Ево стигли смо до кључног разлога због чега
смо све болеснији и поред напора које улажу разне медицине и зашто је
присутна убрзана деградација и дееволуција хомо сапиенса каква до
сада није постојала ни у једној врсти.
У претходна два века јетра се увећала два пута због нагле промене
у исхрани савременог човека. Претерано термичко припремање хране,
угађање чулу укуса и индустријска обрада хране довела је до тога да
се јетра убрзано увећала. У већини случајева чак ни увећана јетре није
довољна да очисти штетне материје, па их одлаже у организму. Због тога
се све више јавља гојазност као последица тог процеса.
Због замрзавања и прегревања хране као и одложене употребе
долази до превише органских и неорганских штетних састојака у њој.
Такође је и коришћење хемијских додатака убитачно по здравље због
тога што јетра еволутивно није припремљена на њих и не препознаје ту
нову хемију, па зато не може да је пречисти.
Током трудноће мајке једу такву храну и она стиже у фетус, па се и
фетусу јетра увећава што још више доводи до постављања тела фетуса
у положај десном страном према планети.
Које је најбрже и најефикасније решење овог највећег проблема
савременог човечанства? За садашње генерације је најхитније да им
се намести први пршљен, али и да се што пре промени начин исхране.
Морамо се одмах вратити на исхрану каква је постојала у претходних
двеста хиљада година, а то је сирова и свежа храна као и једна врста
намирнице у току једног оброка.

УТИЦАЈ МАТЕРИЦЕ НА ТЕЛО ФЕТУСА И НА АТЛАС

Током трудноће тело фетуса је склупчано и због тога је пре рођења
атлас увек постављен уназад у односу на тачно анатомско место. То се
дешава због тога што материца гура главу у погнут положај, а због ове
околности је немогуће да се пре рођења атлас постави унапред у односу
на његово анатомско место. Материца врши притисак на десну страну
главе и гура је улево, па је због тога атлас измештен улево и накренут
(десном страном на доле, а левом на горе). Средина тела фетуса се
савија на доле, па зато кичма и пре рођења има сколиозу удесно.
Материца механичком силом гура десно раме унапред, а на левом
рамену нема притиска и због тога атлас има супротну заокренутост од
заокренутости рамена, а карлица је заокренута као и атлас. Све у телу
фетуса стреми ка стању равнотеже, па када је угао заокренутости рамена
већи тада је већа и заокренутост атласа и карлице.
 Тежина и величина фетуса такође имају утицај на боље или лошије
позиционирање првог пршљена у пренаталном периоду и ово је могуће
проверити статистичким истраживањем.
Када се пронађе узрок или узроци измештености првог пршљена
и двоструке уврнутости тела отвара се питање да ли се током развоја
фетуса може утицати на смањење измештености и уврнутости. Једно од
решења би могло бити да се смањи количина плодове воде и да се на
тај начин спречи постављање тела фетуса у положај десном страном
према планети, али претходно треба поставити фетус да заузме положај
према усправном и спавајућем положају труднице. Ово је само једно од
могућих решења, а вероватно би се могло наћи још неко решење.
Ипак, сада када је пронађен начин да се атлас одмах после рођења
може вратити на анатомско место та решења губе смисао.

МЕЂУЗАВИСНОСТ ОКОЛНОСТИ ПОД КОЈИМА СЕ ФЕТУС РАЗВИЈА

Природа се труди да услови који владају у материци буду идеални
за ново поколење, али код наше врсте је деловање гравитације на развој
фетуса веће него код осталих сисара због усправног става трудница.
Могло би се истражити да ли се први пршљен фетуса мање измешта код
трудница које одржавају трудноћу у лежећем положају.
Сила потезања пупчане врпце делује супротно од силе гравитације
и делује на положај фетуса, а самим тим и на просторну измештеност
атласа и кичме фетуса. У пренаталном периоду обмотана пупчана врпца
око врата фетуса има утицај на лоше формирање положаја атласа, а као
последица тога атлас има другачији и лошији положај измештања него
код оних којима пупчана врпца није била обмотана око врата.
Моја је претпоставка да се код ситуације лево-десне инверзије
органа и први пршљен поставља у супротни положај него код већине.
Ова аномалија се дешава код једног од десет хиљада људи и потребно
је правити истраживања током трудноће, јер постоји могућност да се
током порођаја или неке физичке трауме атлас постави у неки лошији
положај и зато резултати истраживања не би представили право стање.
Ова природна аномалија је изузетак који ће потврдити правило и
доказати моју теорију.
Током трудноће је могуће да трудница добије ударац у стомак, али
је немогуће да се због тога атлас фетуса помери због тога што је фетус
добро заштићен у материци.
Постоји још једна могућност због чега нам се атлас формира на
погрешном месту, али је то тешко проверити данашњом технологијом.
Човек није само материјално биће, већ и енергетско и духовно биће.
Втрлози енергија који протичу кроз нас називају се чакре. Гледајући
одозго, из најважније горње крунске чакре енергија извире у смеру
казаљки на сату, а први пршљен је код већине баш тако заокренут.
То извирање енергија дешава се и фетусу током развоја у материци.
Материја је стање заробљене енергије, па је могуће да је и проток
енергија један од разлога због чега нам је атлас заокренут. Почев од
читавог универзума па до најситнијих атома све је у стању непрекидне
спиралне ротације, а наше тело је састављено од атома. Чак се и мишић
срца спирално окреће током контракција и деконтракција.
За сада не знам да ли постоје још неки разлози због чега се тело
током развоја фетуса формира двоструко супротно уврнуто по уздужној
оси и зашто је атлас још пре рођења измештен.
ПРЕНАТАЛНА ИЗМЕШТЕНОСТ АТЛАСА И ИЗМЕШТАЊА ТОКОМ ЖИВОТА
Нажалост, атлас се током порођаја додатно измешта и кроз живот
због било каквих удараца у главу или тело долази до још више додатних
измештања. Први пршљен је и пре рођења већ измештен, па због тога
и уводим ове појмове ”додатно измешта или додатна измештања”.
Током живота је могуће да се приликом неке физичке трауме атлас
постави у мало бољи положај, али је практично немогуће да се врати
на његово тачно место.
Код већине је током живота атлас измештен уназад и због тога се
тежиште главе помера унапред, а тежиште тела уназад. Зато су код преко
90% одраслих уво и карлица напред, а раме и пета уназад. Из тог разлога
већина људи има веће лордозе у вратном и лумбалном делу кичме, а
у торакалном веће кифозе. Када се заврши процес израстања одмах
почиње процес урастања и глава пада, а стомак иде превише унапред.
Ова доводи до већег измештања атласа уназад и он има тежњу да се
измешта уназад. Због тога се се кичма све брже криви, па сигнали кроз
кичмену мождину све лошије пролазе до органа. То је основни узрок
због чега после педесетих година живота постајемо све болеснији.
Ево због чега нико нема све могуће болести - бар део кичме има
правилан облик па припадајући органи добијају потребне сигнале и могу
одаслати сигнале ка мозгу. Болести настају због измештености атласа,
а то за последицу има дисфункционалност организма која је узрокована
пригњечењем сигнала из кичмене мождине према органима. Временом
се кичма све више криви и зато постајемо све болеснији.
Када деца током проходавања добију ударац у главу од напред,
тада се атлас помери такође унапред и помери тежиште главе уназад.
Зато се глава и задњица постављају уназад, а када се гледа са стране
кичма постаје превише исправљена. Мањи број људи има исправљену
лордозу целе кичме и ти људи су здравији од већине, јер се кроз живот
облик њихове кичме не мења и нема додатног пригњечења сигнала.
Током живота физичке трауме у главу или тело додатно измештају
атлас и зато су људи све болеснији. У просеку после педесете године
живота долази до самопроклизвања или самоизмештања атласа и зато
људи из године у годину постају све болеснији, а не зато што су стари.
Када се атлас намести деци или младима отвара им се могућност да
живе здраво преко 100 година.
Атлас се током формирања поставља на погрешно место и кроз
живот додатно измешта. Када крене на лоше, тада током живота може
само на лошије. У садашњости животни век траје просечно 75 година.
Нажалост, већина умире од болести, а не од старости. Наука која се бави
проценом колико би наш организам могао да траје тврди да би то могло
износити од 120 до 140 година, али за сада умиремо на половини те
могућности. Први пршљен је већ пренатално измештен, а током живота
што је више измештен све се лакше измешта чак и од најмањих удараца.
Савремене жене живе седам година дуже од мушкараца. Код већине
сисара женке живе дуже од мужјака, јер имају додатне гена у органелама
сваке ћелије. Тако је и у нашој врсти, али још је нешто разлог због чега
жене дуже живе. Када женама порасту дојке тада долази до повећања
тежине предње стране тела. Дојке су на горњој четрвтини тела, а наше
тело је у усправном положају као полуга која је стопалима причвршћена
за планету. Због тога изгледа као да је женама атлас више измештен
уназад, јер им глава више пада унапред него мушкарцима.
Када девојке добију дојке ремети им се статика тела. Рамени и
грудни појас се повлачи више уназад и повећавају лордозу у вратном
делу кичме, а то је основни узрок због чега женама штитна жлезда
обољева неупоредиво више него мушкарцима. Штитна жлезда добија
сигнале између пршљенова вратног дела кичме, па због веће лордозе
сигнали не иду до штитне жлезде и она полако губи функцију. Понекад
се деси да оболи само једна страна, а то је због тога што им је атлас
измештен уназад и накренут, па нема сигнала ка тој страни. Код жена
грудни и доњи део кичме имају правилнији облик него код мушкараца,
па сигнали из мозга неометано стижу у већину органа. Ово је један од
разлога због чега су жене здравије и живе дуже од мушкараца.
Гравитација делује на развој фетуса и код осталих животиња из
рода сисара. Ипак, њима се атлас мање измешта због следећих разлога:
код њих је другачији анатомски положај атлантоокципиталног зглоба,
већа су контактне површине лобање и атласа, мање главе у односу на
тело, другачијег правца откуцаја срца и због симетрично распоређених
органа по тежини, па зато не спавају десном страном према планети.
Током живота код близанаца је различита измештеност атласа.
Могуће је да се то дешава због другачијих физичких траума и због тога
је потребно да се код близанаца пре рођења утврди позиција атласа.
Очекујем да ће то истраживање потврдити моју претпоставку да су им
се први пршљенови још пре рођења поставили на различитим местима.
Близанци заузимају другачије положаје у материци и обично једно од
близанаца доминира простором материце. У том случају су деловање
гравитације и положаји тела током спавања другачији него када је у
материци само један фетус.

ТЕРМИНОЛОГИЈА
Због изузетног значаја по људско здравље потребна је прецизна
терминологија у вези са измештеном позицијом атласа.
Атлас је измештен, а не ишчашен и због тога појам ишчашен атлас
није одговарајући, јер када би био ишчашен тада човек не би могао бити
жив због превише пригњечене кичмене мождине и крвних судова који се
простиру кроз њега и поред њега ка мозгу.
Ни лево-десна оријентација парних костију у телу није иста, а само
су кости шаке на правом месту. Чак су и непарне кости деформисане.
Имао сам прилику да видим десетак људских лобања и приметио сам
да су слично деформисане. Постоји више позиција код којих се виде
деформације, али је најбитнији положај отвора за кичмену мождину
(foramen magnum). Код већине је тај отвор измештен удесно у односу на
коронарну осу (напред-назад). Чак је и сам атлас деформисан: десни лук
атласа је више закривљен од десне стране, код апсолутне већине је
десна страна атласа на коју се наслања лобања спуштенија од леве
стране, хрскавичаве површине атласа које су у контакту са лобањом
немају исту дебљину на десној и левој страни итд. Те деформитете је
лакше видети током деветог месеца трудноће када је фетус максимално
развијен или непосредно по рођењу царским резом због тога што се тако
искључује могућност измештања током природног порођаја.
Због свега овога је потребна права терминологија и назив за стање
атласа, а то је:
А Т Л А С Ј Е И З М Е Ш Т Е Н И Д Е Ф О Р М И С А Н.
Не ради се само о измештању атласа, већ и о позицији читавог
атлантоокципиталног зглоба и због тога предлажем да се оснује нова
наука о атласу која би могла да се назове А Т Л А С О Л О Г И Ј А . То би
скренуло пажњу научне јавности на највећи проблем човечанства и
допринело би да се тај проблем што пре отклони.

НАУКА
Др Рајнер Зајбл (Reiner Seibel) је своју морфолошку студију назвао
”Наша глава је уврнута”. У тој студији је доказао да нам је глава уврнута,
али је у реалности много лошије од тога. Уз сво поштовање према овом
научнику мислим да тај назив не одговара стварном стању облика тела
у стојећем положају због тога што је нама у стојећем ставу тело уврнуто
и искривљено да би глава остала управно у односу на планету.
Захваљујући томе центри за равнотежу су хоризонтални и због тога
можемо стабилно стајати на ногама. Све ово се још више компликује, јер
постоје два супротна увртања по уздужној оси тела. Гледајући одозго,
врат је код већине људи заокренут у смеру казаљки на сату, а тело је
заокренуто у супротном смеру. Вратни део кичме има сколиозу улево,
а грудни удесно. Ове две супротне уврнутости тела и сколиозе кичме
настају још у пренаталном периоду током развоја фетуса.
Због чега настају ове супротности? Зашто атлас и карлица имају
исти правац заокренутости, а рамена супротни правац? То је због
јединственог усправног става тела и спљоштеног грудног коша који
поставља горње удове да висе са стране тела. Сви остали сисари имају
предње и задње удове, а једино ми имамо горње и доње. Због ових
еволутивних околности наше тело је најшире у раменом појасу, па је та
истуреност рамена као једна врста полуге коју материца током спавања
фетуса на десном рамену гура унапред. Због тога настаје двострука
супротна уврнутост тела фетуса која се код већине тако наставља током
целог живота.
Нама је глава на врху тела, а не испред као код осталих сисара.
Овални облик материце и јединствени издужени облик тела фетуса су
две непомирљиве супротности. То су разлози због чега се током развоја
фетуса појављују неправилности у облику тела и измештености костију
скелета, па и самог атласа.

РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА КОЈИ НАСТАЈУ У ПРЕНАТАЛНОМ ПЕРИОДУ

Наследили смо несавршену везу лобање и атласа. Та ће се веза у
будућности можда сама поправити, али је вероватније да се то неће
десити. Наше генерације немају времена да чекају спору еволуцију.
Срећом, пронађен је начин враћања атласа на тачно место и тиме је
омогућен Е В О Л У Т И В Н И П Р Е С К О К .
Гравитација као највећа сила у универзуму током живота криви
кичму и тело због погрешне позиције атласа. Неколико година после
намештања атласа тело се исправља и добија правилан облик, а то се
дешава само од себе због тачне позиције атласа и дејства гравитације.
Када је први пршљен намештен гравитација незаустављиво исправља
тело током стајања или ходања, јер смо тада у усправном ставу тела.
Због измештене позиције атласа гравитација је пре намештања највећи
непријатељ човечанства, а после намештања постаје највећи пријатељ.
Тело и кичма добијају правилан облик и зато се простирање сигнала и
проток материја кроз нас побољшава што омогућава бољу регенерацију
читавог организма. Због свега овога је могуће да организам сам себе
оздравља и да се функционалност поправља без додатних лечења.
Од тренутка враћања атласа на његово анатомско место почиње
процес одвртања тела и нестајања болести. Заиста је невероватно да се
због намештања само једне од 206 костију све остале кости и органи у
телу постављају на своје право место. Довољно је уклопити лобању и
атлас, па ће се и све остало у телу уклопити. То се дешава због тачне
позиције атласа и тада долази до процеса при коме се све само од себе
намешта одозго на доле кроз тело захваљујући гравитацији која почиње
да нас исправља. Због тога атлас можемо назвати Ч А Р О Б Н А К О С Т.
Најбољи доказ утицаја намештеног атласа по добро здравље је око
милион и петсто хиљада људи који су широм планете до 2012. године
добили намештен први пршљен. Њихово неупоредиво боље здравље је
сламка спаса за коју ће се ухватити и осталих седам милијарди људи.
УКРАТКО О ИЗМЕШТАЊУ АТЛАСА ТОКОМ РАЗВОЈА ФЕТУСА
Фетус већином спава на десној страни тела према планети због
еволутивног увећања јетре. Због тога материца гура поједине делове
тела фетуса и зато долази до одступања од анатомских позиција у
телу фетуса, а најгоре је што је атлас измештен.
Атлас је померен уназад због тога што материца гура главу фетуса
у погнут положај.
Атлас је померен улево, јер материца гура главу фетуса улево.
Атлас је накренут, такође због тога што материца гура главу фетуса
у леву страну.
Атлас је заокренут, јер материца гура десно раме фетуса унапред.

ТЕОРИЈА О
ПРЕНАТАЛНОМ ИЗМЕШТАЊУ АТЛАСА

АТЛАС СЕ ФОРМИРА НА ИЗМЕШТЕНОМ МЕСТУ

ЗБОГ ТОГА ШТО СЕ ЈЕТРА УВЕЋАЛА, ПА ЗАТО ФЕТУС
ВЕЋИНОМ СПАВА НА ДЕСНОЈ СТРАНИ ТЕЛА ПРЕМА
ПЛАНЕТИ И ТАДА МАТЕРИЦА ГУРА ГЛАВУ У ПОГНУТ
ПОЛОЖАЈ И УЛЕВО, А ДЕСНО РАМЕ УНАПРЕД.

Ову теорију је лако научно доказати. Потребно је само да се током

спавања фетуса прати његов положај у односу на планету.
Људски род ће се у будућности расејати по сунчевом систему.
Како ће услови смањене гравитације или бестежинског стања утицати
на развој фетуса и позицију атласа?
Ово је занимљиво питање, а одговор ће бити још занимљивији.

Контакт: телефон 061 615 30 55 E mail preporod001@gmail.com