Poslovna tajna - Interno

VISOKA ŠKOLA AKADEMSKIH STUDIJA

„DOSITEJ“

IoT i CLOUD COMPUTING

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: INTERNET INTELIGENTNIH
UREĐAJA

Profesor: Student:
Doc. dr. Miloš Milutinović Milena Nikolić I33/21

Beograd, Septembar 2023.godine

 Poslovna tajna - Interno

Seminarski rad iz predmeta internet inteligentnih ureaja

SADRŽAJ

1. UVOD................................................................................................................................3
2. PRIMENA INTERNET INTELIGENTNIH UREĐAJA.............................................4
2.1. IoT I BANKARSTVO...............................................................................................4
2.2. IoT i INDUSTRIJA 4.0.............................................................................................5
3. ISTORIJAT IoT-a............................................................................................................6
4. ARHITEKTURA IoT - a.................................................................................................7
5. SIGURNOST....................................................................................................................8
6. IoT i CLOUD COMPUTING..........................................................................................9
6.1. KLJUČNE KARAKTERISTIKE CLOUD COMPUTING-A............................11
6.2. MODELI PRUŽANJA USLUGA..........................................................................12
6.2.1. Softver kao usluga............................................................................................12
6.2.2. Platforma kao usluga.......................................................................................13
6.2.3. Infrastruktura kao usluga...............................................................................14
6.3. VRSTE OBLAKA...................................................................................................15
6.3.1. Javni oblak........................................................................................................15
6.3.2. Privatni oblak...................................................................................................15
6.3.3. Zajednički oblak...............................................................................................16
6.3.4. Hibridni oblak..................................................................................................16
6.4. BEZBEDNOST CLOUDA......................................................................................17
7. ZAKLJUČAK.................................................................................................................17
8. LITERATURA...............................................................................................................18

2
 Poslovna tajna - Interno

Seminarski rad iz predmeta internet inteligentnih ureaja

1. UVOD
Termin “internet stvari” (eng. “internet of things”, skraćeno IoT) prvi put se
pojavio u govoru Pitera T. Luisa (Peter T. Lewis) 1985. godine koji je on
zamislio kao integraciju ljudi, procesa i tehnologije sa uređajima i senzorima
koji se mogu povezati kako bi se omogućilo daljinsko praćenje, status,
manipulacija i procena trendova takvih uređaja. Nezavisno od njega, “internet
of things” je skovao britanski preduzetnik Kevin Ešton (Kevin Ashton) 1999.
godine. Zapravo, on je više preferirao termin “internet for things”, odnosno
internet za stvari, koji je zamišljen tako da kompjuteri upravljaju svim
pojedinačnim stvarima

Internet inteligentnih uređaja (ili Internet stvari) je mreža vozila, kućnih

aparata i drugih uređaja, objekata koji prikupljaju i razmenjuju podatke preko
softvera, senzora i druge tehnologije. Podaci koji se prikupljaju odnose se na
stanje uređaja, okolinu, kao i na druge relevantne podatke i oni obrađuju i
koriste za povećanje efikasnosti, upravljanje uređajima, pružanje novih usluga i
za automatizaciju procesa. Pristup dobijenim podacima imaju krajnji korisnici
preko mreže i aplikacija i na taj način upravljaju uređajima i podešavaju
konfiguraciju uređaja.

Takođe, inteligentni uređaji mogu da komuniciraju sa drugim uređajima

preko interneta. Taj oblik komunikacije se naziva M2M (machine to machine).
Treba napraviti razliku između M2M komunikacije i Interneta stvari s obzirom
da se ponekad koriste oba naziva kako bi se imenovala ista stvar. M2M
komunikacija je ipak samo deo Interneta stvari i odnosi se na samu
komunikaciju između uređaja. Internet inteligentnih uređaja se, pored toga,
odnosi i na infrastrukturu i aplikacije.

3
 Poslovna tajna - Interno

Seminarski rad iz predmeta internet inteligentnih ureaja

2. PRIMENA INTERNET INTELIGENTNIH

UREĐAJA
Jedna od najvećih prednosti primene Interneta stvari je u tome, što njegovom
upotrebom dolazi do velike uštede vremena i novca usled interneta i
komunikacijske tehnologije a naročito u situacijama kada je oprema smeštena
na velikoj geografskoj udaljenosti. Internet inteligentnih uređaja sve više i brže
ulazi u svakodnevnicu svakoga od nas, tako da sve više ima primenu u raznim
oblastima i područjima kao što su industrija, poljoprivreda, transport, zdravstvo,
domaćinstvo, trgovina, obrazovanje, energetika i druge. Na primer, u zdravstvu
se koristi za praćenje stanja opreme, za praćenje vitalnih znakova pacijenata,
pružanje personalizovane zdravstvene nege. S obzirom da ovi uređaji šalju
podatke u stvarnom vremenu, time je omogućena brza reakcija na probleme.
U poljoprivredi se koristi za upravljanje navodnjavanjem, praćenje rasta useva,
praćenje kvaliteta vode i zemlje. Praćenjem stanja puteva i prometa na istim,
pruženjem usluga putnicima, praćenjem i upravljanjem flotom vozila, internet
inteligentnih uređaja je našao primenu u transportu. U industriji ima primenu u
praćenju i upravljanju proizvodnim procesima, u upravljanju skladištima,
praćenju stanja opreme i postrojenja dok u domaćinstvu se koristi za
automatizaciju kućnih uređaja kao što su pametni termostati, pametne brave,
pametne sijalice, pametne kamere i svi ostali uređaji koji se povezuju na
internet i kojima se tako upravlja preko aplikacija na pametnim telefonima i
drugim uređajima. Ovo su samo neki od primera široke primene interneta
inteligentnih uređaja.

2.1. IoT I BANKARSTVO

Bankarski sistemi su među prvim institucijama na svoje poslovanje primenili
internet stvari. Jedan od prvih koraka ka modernizaciji bankarskih sistema bio je
uvođenje računara na šalterima banaka. Da bi se prevazišao način podizanja
gotovine na šalterima i gužva prilikom čekanja kao i uopšte dostupnost
novčanim sredstvima 24 časa dnevno svaki dan u nedelji, banke su uvele
bankomate. Korišćenjem interneta možemo imati uvid u svoj račun gde god da
se nalazimo. Mobilno bankarstvo je još jedno sredstvo pomoću kog je lakše i
dostupnije korišćenje bankarskih usluga. U današnje vreme kada velika većina
stanovništva poseduje mobilni uređaj sve više banaka pruža uslugu mobilnog
bankarstva. Korišćenje ove usluge je najzastupljenije u najrazvijenijim
zemljama Zapadne Evrope sa preko 90% korisnika, dok je što se starosne dobi
najveći broj korisnika između 25 i 34 godine.

4
 Poslovna tajna - Interno

Seminarski rad iz predmeta internet inteligentnih ureaja

2.2. IoT i INDUSTRIJA 4.0

Industrija 4.0 predstavlja četvrtu industrijsku revoluciju koja uključuje

integraciju naprednih tehnologija u proizvodne procese da bi se postigla veća
efikasnost i produktivnost. U ovom konceptu fokus je na upotrebi Interneta
pametnih uređaja (IoT), digitalnoj tehnologiji, automatizaciji, veštačkoj
inteligenciji, robotici i ostalim inovativnim tehnologijama a sve u cilju
transformacije tradicionalnih industrijskih sektora. Ta transformacija se ogleda u
stvaranju pametnih fabrika i sistema koji su povezani i autonomni što
omogućava optimizaciju procesa, brže odlučivanje, poboljšanje kvaliteta
proizvoda i smanjenje troškova.
Ovde je uloga IoT u više aspekata: u preduzećima da prikuplja velike količine
podataka o svojim procesima, proizvodima i klijentima, a to im omogućava da
donose informisane odluke i optimizuju svoje operacije. Zatim, omogućava
automatizaciju i daljinsko upravljanje procesima i mašinama što dovodi do veće
efikasnosti i smanjenju troškova. U industriji 4.0 IoT se koristi i za
monitorisanje (praćenje) i upravljanje različitim vidovima proizvodnje kao što
su održavanje mašina, praćenje inventara, kvaliteta proizvoda i logistike. Kod
stvaranja pametnih fabrika IoT ima ulogu u povezivanju mašina, ljudi i sistema
radi veće automatizacije i efikasnosti. U ovakvim fabrikama sve je povezano sa
svim tako da uređaji komuniciraju sa poluproizvodima i proizvodima a i
pojedini delovi uređaja međusobno komuniciraju. Robotima su ugrađeni senzori
na svaki pojedinačni zglob kojima oni reaguju na svaku situaciju u kojoj bi
moglo doći do međusobnog sudaranja. Iz tog razloga nema potrebe za fizičkim
odvajanjem robota i ljudi jer su ostvareni uslovi za međusobnu saradnju robota i
čoveka.
 Poslovna tajna - Interno

Seminarski rad iz predmeta internet inteligentnih ureaja

Slika 1. Šematski prikaz IoT-a

3. ISTORIJAT IoT-a
Nastanak koncepta interneta inteligentnih uređaja se veže za osamdesete
godine 20-og veka. Još 1982. godine, mašina za prodaju koka-kole je bila
povezana sa APRANET-om (koji je preteča interneta) i ona je mogla da prijavi
svoj inventar i da li su pića koja su napunjena hladna ili nisu. U narednoj
deceniji se pojavila ideja da se “stvari umrežavaju” i da se razvije M2M
tehnologija koja bi omogućavala automatizovanu komunikaciju među
uređajima. Dakle, bez ljudske interakcije. To je bio prvi korak prema razvoju
interneta inteligentnih uređaja. Mark Vejzer (Mark Weiser) je 1991.godine u
svom radu “Kompjuter 21.veka” predstavio sveprisutnost računara i tako
proizveo savremenu viziju interneta inteligentnih uređaja. Ideju da se
“premeštanje malih paketa u veliki skup čvorova, kako bi se integrisalo i
automatizovalo sve od kućnih aparata do čitavih fabrika” je predstavio 1994.
godine Reza Radži (Reza Raji). Bil Džoj (Bill Joy), američki računarski
stručnjak i preduzetnik, predstavio je svoj projekat “Šest mreža” 1999. godine
na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu gde je kao deo svog projekta
zamislio komunikaciju uređaja sa uređajem. Bežična tehnologija se razvila
tokom 2000-ih godina i još sa razvojem senzora omogućeno je povezivanje sve
više uređaja na internet i u toj deceniji su se počeli na tržištu pojavljivati prvi
pametni uređaji poput pametnih telefona i pametnih satova. 2004. godine
Kornelius Piterson (Cornelius Peterson) predvideo je da će sredećom erom
informacionih tehnologija dominirati uređaji povezani na internet i da će
umreženi uređaji dobiti na popularnosti i značaju do te mere da će daleko
premašiti broj umreženih i radnih stanica. On je smatrao da će IoT uređaji imati
najveću primenu u medicini i industriji. Od 2010. godine a naročito u poslednjih
desetak godina, ovaj koncept je postao sveprisutan, dostupan i popularan u
životima ljudi pa tako sada postoje pametni automobili, pametni gradovi,
pametni uređaji i ovo je tehnologija koja je, kao što je već navedeno,
zastupljena i korišćena u raznim sektorima i oblastima. Koliko je veliki rast i
primena u svakodnevnom životu govori racio uređaji/ljudi koji je u 2003. godini
bio 0.08 a u 2010. godini 1.84.

6
 Poslovna tajna - Interno

Seminarski rad iz predmeta internet inteligentnih ureaja

4. ARHITEKTURA IoT - a
Internet inteligentnih uređaja (IoT) funkcioniše na osnovu povezivanja fizičkih
objekata i uređaja putem interneta i omogućavanja njihove komunikacije i
razmene podataka. U nastavku je sažeto osnovno objašnjenje kako IoT
funkcioniše:

1. Senzori i uređaji: IoT uređaji su opremljeni senzorima koji prikupljaju

podatke kao što su temperatura, vlažnost, svetlost, pritisak, brzina,
lokacija i drugi parametri. Ovi uređaji mogu biti različiti, uključujući
pametne telefone, kućne aparate, industrijske senzore, nosive uređaje i
druge.

2. Povezivanje: IoT uređaji koriste različite tehnologije za povezivanje na

internet, kao što su Wi-Fi, Bluetooth, mobilne mreže, bežične senzorske
mreže (WSN) ili čak žičane veze. Ovi uređaji mogu biti povezani
direktno na internet ili putem IoT gateway-a koji služi kao posrednik
između uređaja i interneta.

3. Komunikacija: Kada su IoT uređaji povezani na internet, oni mogu

komunicirati međusobno ili sa drugim uređajima putem različitih
komunikacionih protokola. Podaci se mogu prenositi putem IP protokola
(Internet Protocol) ili drugih protokola, kao što su MQTT (Message
Queuing Telemetry Transport) ili CoAP (Constrained Application
Protocol).

4. Cloud infrastruktura: Podaci prikupljeni od strane IoT uređaja se često

šalju u "cloud" infrastrukturu, odnosno udaljene servere koji
omogućavaju skladištenje, analizu i obradu podataka. Ovi serveri mogu
biti javni ili privatni, a koriste se za skladištenje velikih količina podataka
i izvršavanje složenih analitičkih procesa.

5. Analiza podataka: Podaci prikupljeni od strane IoT uređaja se analiziraju

kako bi se izvukle korisne informacije i doneli informisani zaključci. Ovo
može uključivati detekciju obrazaca, prediktivnu analitiku, mašinsko
učenje i druge tehnike. Analiza podataka omogućava dobijanje uvida,
identifikaciju problema ili pružanje personalizovanih usluga.

6. Automatizacija i upravljanje: Na osnovu analize podataka, IoT

omogućava automatizaciju različitih procesa i upravljanje uređajima. Na
primer, može se koristiti za daljinsko upravljanje kućnim uređajima,
optimizaciju industrijskih procesa, praćenje zdravlja i slanje obaveštenja i
upozorenja.
7
 Poslovna tajna - Interno

Seminarski rad iz predmeta internet inteligentnih ureaja

Važno je napomenuti da IoT funkcioniše na osnovu poverenja i sigurnosti. Mere

sigurnosti, kao što su enkripcija podataka, autentifikacija uređaja i zaštita od
hakerskih napada, trebaju biti primenjene kako bi se zaštitili IoT uređaji i
podaci koje oni šalju i primaju.

5. SIGURNOST
Prema Brusu Šnajeru (Bruce Schneier), priznatom stručnjaku za bezbednost
iz Sjedinjenih Američkih Država, IoT se odnosi na mrežu fizičkih uređaja,
objekata i drugih predmeta koji su povezani preko interneta i koji su sposobni
da međusobno komuniciraju i razmenjuju podatke.
On je naveo da će IoT imati veliki uticaj na svakodnevni život u smislu da će
omogućiti veću produktivnost i sigurnost u raznim oblastima. Istovremeno,
Šnajer upozorava na potencijalne sigurnosne i bezbednosne probleme koji mogu
ugroziti privatnost te naglasio potrebu za razvojem sigurnosnih mera i
regulativa kojima bi se zaštitili korisnici i pozvao na oprez i pažnju kako bi se
obezbedila sigurnost i privatnost.
Dakle, prisutna je i druga, negativna strana sve veće primene Interneta stvari
a to je bezbednost i privatnost. Naravno, treba očekivati da kao još jedna
negativna strana primene IoT bude i mogućnost gubitka poslova jer se smatra da
će većim razvojem robota isti preuzeti obavljanje većine poslova. Što se
sigurnosti tiče, može doći do zloupotrebe baze podataka jer se u njima nalaze
velike količine ličnih podataka kojima raspolažu velike kompanije kao na
primer Google.
U oblasti trgovine je za potrebe marketinga dobro znati navike, kretanja i
emocije potencijalnih potrošača. Te informacije se sakupljaju pomoću senzora,
kamera i drugih uređaja. U današnje vreme velika većina ljudi nosi telefon koji
ima ugrađen GPS tako da preko telefona može da se sazna i naše kretanje. Svi ti
uređaji se sve više pojavljuju na javnim mestima i prikupljaju podatke a da za to
uglavnom ni ne znamo ili nismo svesni a i kada smo svesni i znamo da se o
nama prikupljaju ovakvi podaci, hteli mi to ili ne, kod mnogih ljudi se može
javiti osećaj nelagode iz razloga što postoji mogućnost da se ti podaci
zloupotrebe ili prodaju. Razvojem informacijone tehnologije i većom primenom
interneta stvari, došli smo u situaciju da moramo da koristimo njene proizvode
pa je tako potreba za korišćenjem istih veća od želje za privatnošću. Konkretno
ako želimo da koristimo aplikaciju moramo da damo pristanak da se koriste naši
lični podaci koje smo prethodno ostavili jer u suprotnom ne bismo mogli da
pristupimo aplikaciji i da je koristimo. Komunikaciju između uređaja može da
prisluškuje bilo ko. Čak i jednostavan uređaj kao što je merač električne
energije može prikupljati informacije koje odudaraju od njegove osnovne

8
 Poslovna tajna - Interno

Seminarski rad iz predmeta internet inteligentnih ureaja

namene – merenja napona i potrošnje struje na taj način što šalje informacije o
ukućanima i njihovim navikama, da li su kod kuće ili nisu, koje programe prate
na televiziji.
Sve navedeno predstavlja samo primere, mali deo problema koji postoji i
koji može da bude još veći sa većom primenom i razvojem IoT. Postavlja se
pitanje nadzora i kontrole podataka koji se prikupljaju.
Predviđa se da toliko velika količina podataka neće moći da se zaštiti od
zloupotrebe tako da se traži zakonska regulativa koja će da obezbedi zaštitu
podataka. Zato će u budućnosti biti izazov na pravi način i u potpunosti rešiti
ovaj problem.

6. IoT i CLOUD COMPUTING

IoT i cloud computing su dva koncepta koja su međusobno povezana i često se

koriste zajedno kako bi se ostvarile prednosti i mogućnosti koje obe tehnologije
pružaju.
IoT se odnosi na mrežu fizičkih uređaja koji su opremljeni senzorima,
softverom i mrežnim povezivanjem kako bi mogli da razmenjuju podatke i
komuniciraju međusobno. Ovi uređaji prikupljaju velike količine podataka u
realnom vremenu.

Cloud computing, s druge strane, je model pružanja računarskih resursa, kao što
su računarska snaga, skladištenje podataka i softverske usluge, putem internet
veze. Kombinacija IoT i cloud computing-a omogućava skladištenje, analizu i
obradu velikih količina podataka generisanih od strane IoT uređaja. Cloud
computing pruža skalabilnost i fleksibilnost potrebnu za obradu i analizu ovih
podataka, dok IoT omogućava prikupljanje podataka u realnom vremenu sa
različitih uređaja i njihovo slanje u cloud.

Cloud computing predstavlja model pružanja računarskih resursa kao što su

računarska snaga, skladištenje podataka i softverske usluge putem interneta. IoT
i cloud computing zajedno omogućavaju skladištenje, analizu i obradu velikih
količina podataka generisanih od strane IoT uređaja.
Sa jedne strane cloud computing omogućava fleksibilnost potrebnu za
obradu i analizu podataka, dok sa druge strane IoT omogućava prikupljanje
podataka sa različitih uređaja u realnom vremena kao i njihovo slanje u cloud.
Podaci se u cloudu analiziraju i obrađuju pomoću algoritama i veštačke
inteligencije što omogućava preduzećima donošenje informisanih odluka.
Pružajući optimizaciju i fleksibilnost cloud computing omogućava preduzećima

9
 Poslovna tajna - Interno

Seminarski rad iz predmeta internet inteligentnih ureaja

prilagođavanje svojih resursa u cloudu prema potrebama i zahtevima IoT

uređaja. Takođe, cloud computing omogućava sigurnost i zaštitu podataka što je
od izuzetne važnosti jer je bezbednost i zaštita privatnosti slaba strana IoT.

Cloud computing je tehnologija koja obezbeđuje fleksibilan, od lokacije

nezavistan pristup računarskim resursima koji se brzo i neprimetno rezervišu i
nakon korišćenja oslobađaju. Računarski resursi se apstrahuju i obično
virtuelizuju, i korisnicima se isporučuju u vidu usluga. Naplaćivanje, kada je
prisutno, obično je bazirano na korišćenju, često u srazmeri sa količinom
upotrebljenih resursa.

Slika 2. Cloud Computing

Tehnički posmatrano, cloud model u svojoj osnovi zasniva se na konceptu

nezavisnosti od lokacije. Resursi provajdera se dele prema potrebi kako bi
uslužili mnogobrojne korisnike, pri čemu se različiti fizički i virtuelni resursi
dinamički dodeljuju i preraspoređuju prema njihovim zahtevima.

Koncept cloud computing se oslanja na deljenje resursa preko mreže, najčešće

Interneta. Krajni korisnici pristupaju aplikacijama cloud-a preko web browser-a,
ali i pomoću aplikacija na desktop računaru ili mobilnom telefonu, dok se
softver i korisnički podaci nalaze na servirama na udaljenoj lokaciji.

Postoje tri osnovna tipa Cloud Computing-a u zavisnosti od sadržaja usluge

koja se isporučuje:

 Softver kao usluga, SaaS (eng. Software as a Service)

 Platforma kao usluga, PaaS (eng. Cloud Platform as a Service)
 Infrastruktura kao usluga, IaaS (eng. Cloud Infrastructure as a Service)

10
 Poslovna tajna - Interno

Seminarski rad iz predmeta internet inteligentnih ureaja

Osnovu Cloud Computing-a čine konvergentna infrastruktura, koju čine

različite IT tehnologije povezane u jednu logičku i funkcionalnu celinu, kao
apstrakcija fizičkih resursa vitruelizacijom, kao i deljenje resursa. U modelu ove
nove tehnologije razlikujemo dva odvojena dela sistema eksterni (engl. front
end), koji je korisnički deo i obuhvata sve delove infrastrukture koji su pod
kontrolom korisnika kao i sam način pristupa korisnika usluzi i zadnji deo (engl.
back end), koji obuhvata infrastrukturu cloud provajdera. Ovako modelovana
infrastruktura dozvoljava da se aplikacije startuju i koriste veoma brzo, sa
boljom kontrolom i manjim održavanjem, što omogućava IT sektoru
organizacije da brže i efikasnije ispuni promenjive i nepredvidive zahteve
poslovanja.

Većina zakonskih pitanja vezana za cloud model proističu iz činjenice da je

cloud computing distribuirana tehnologija u nezadrživom naletu na globalnom
tržištu u eri teritorijalno ograničenih jurisdikcija. U takvoj situaciji se javljaju
problemi u oblastima zaštite podataka, sigurnosti podataka, poverljivosti
informacija, zaštite intelektualne svojine, regulisanja prava pristupa podacima
od strane organa sprovođenja zakona, zaštitu korisnika od nemara provajdera,
pitanja podizvođača usluga koji ne pružaju isti nivo garancija koji je predviđen
ugovorom itd.

6.1. KLJUČNE KARAKTERISTIKE CLOUD

COMPUTING-A

Pružanje usluge na zahtev korisnika (engl. On-demand self-service) -

Korisnik može samostalno da odabere i koristi računarske resurse. Može da bira
vreme kada će da koristi i mrežni prostor za skladištenje podataka. Većina
provajdera cloud usluga svoje usluge zasniva upravo na pristupu da će
korisnicima naplaćivati pružene usluge u zavisnosti od vremena i obima u
kojem ih koriste.

Samouslužnim organizacijama omogućava stvaranje elastične IT okoline koja

se povećava i smanjuje u zavisnosti od potrebe i ciljnih performansi.

Širok mrežni pristup (engl. Broad network access) - Mogućnosti su dostupne

putem mreže i njima se pristupa koristeći standardne mehanizme koji

11
 Poslovna tajna - Interno

Seminarski rad iz predmeta internet inteligentnih ureaja

omogućuju heterogenu upotrebu „thin“ i/ili „rich“ klijentskih platformi kao i

tradicionalnih programskih usluga zasnovanih na cloudu.

Udruživanje resursa (engl. Resource pooling) - Računaski resursi provajdera

usluga spajaju se kako bi poslužili sve korisnike koristeći model više
zakupljenih jedinica (engl. Multi-Tenantmodel), s različitim fizičkim i
virtualnim resursima, koji se dinamički dodeljuju i uklanjaju prema zahtjevima
korisnika. Primeri resursa uključuju mrežni prostor, procesore, memoriju,
mrežnu propusnost, virtualne mašine.

Brza elastičnost (engl. Rapid elasticity) - Mogućnosti koje korisnicima nudi

Cloud Computing mogu biti ubrzano i elastično pokrenute, u nekim slučajevima
i automatski, kako bi se po potrebi ostvarilo proporcionalno povećanje ili
smanjenje resursa kada oni više nisu potrebni. Krajnjem korisniku raspoloživi
resursi koji mu stoje na raspolaganju da koristi mogu izgledati kao da nemaju
ograničenja i da se mogu kupiti u bilo kojoj količini u bilo koje vreme (na
primer AmazonEC2).

Merenje usluga (engl. Measured service) - Sistemi automatski proveravaju i

optimizuju uporebu resursa. To se postiže merenjem sposobnosti apstrakcije
prikladne potrebnom tipu usluge (na primer skladištenje podataka, aktivni
korisnički računi). Upotreba resursa se može pratiti, proveravati i o njoj se
mogu raditi izveštaji pružajući, tako, transparentan uvid o provajderima usluge i
korisnicima.

6.2. MODELI PRUŽANJA USLUGA

6.2.1. Softver kao usluga

Korisnicima je pružena mogućnost upotrebe dostupnih aplikacija koje se nalaze

u infrastrukturi oblaka. Aplikacije su dostupne putem Interneta s različitih
klijentskih uređaja, koji mogu biti “thin” klijenti (PDA uređaji, tableti, mobilni
telefon) i “rich” klijenti (desktop i laptop računari). Aplikacije mogu biti
besplatne a ukoliko se plaćaju najčešći model je pretplata, mesečna ili godišnja.
Nedostatak ovog modela nabavke softvera je što su aplikacije univerzalne
odnosno korisnik ima ograničene mogućnosti podešavanja aplikacije, što
onemogućava prilagođavanje specifičnim potrebama korisnika. Provajder je
vlasnik pozadinske računarske infrastrukture, uključujući mrežu, servise,

12
 Poslovna tajna - Interno

Seminarski rad iz predmeta internet inteligentnih ureaja

operativne sisteme, sistem za smeštanje i čuvanje podataka, kao i konkretnog

sofvera koji je dostupan velikom broju korisnika preko web browser-a.
Provajder cloud usluge ima kontrolu nad kompletnom IT infrastrukturom, dok
korisnik jedino može definisati pravo pristupa iznajmljenom softveru, npr. ko u
okviru firme može pristupati iznajmljenom softveru. Korisnici dele resurse
provajdera na kojima se nalazi iznajmljeni program. S korisničke strane to znači
da nema dodatnog softverskog ili hardverskog ulaganja, kao ni usluga
održavanja sistema za koje je sada zadužen provajder. Neki od primera su
Google Apps, Microsoft Office 365.

Slika 3. Modeli pružanja usluga

6.2.2. Platforma kao usluga

Usluga se odnosi na isporuku usluge u formi razvojne okoline i potrebanih
paket softverskih podsistema. Korisnik može razvijati testirati i distribuirati
sopstvene aplikacije koje se pokreću na infrastrukturi provajdera cloud usluge.

13
 Poslovna tajna - Interno

Seminarski rad iz predmeta internet inteligentnih ureaja

Provajder obezbeđuje platformu i izvršno okruženje koje najčešće uključuje

servere,mrežnu infrastrukturu,centar za skladištenje podataka, operativne
sisteme i programske jezike. Neki provajderi pružaju mogućnost automatskog
prilagođavanja obima resursa tako da korisnik nema potrebu da ih lično dodatno
alocira. Korisnik ima kontrolu nad aplikacijama i posredničkim slojem dok
provajder cloud usluge kontroliše ostale slojeve infrastrukture. Korisnik ove
vrste usluge ima mogućnost izbora strukture platforme. Pogodnost platforme
kao usluge je što tim koji radi na razvoju nekog softvera nije ograničen
geografskom lokacijom resursa ili ostalih članova tima. Neki od primera su
Amazon Elastic Beanstalk, Google App Engine, i Microsoft Azure.

6.2.3. Infrastruktura kao usluga

Osnovni model ove vrste cloud usluge pruža mogućnost korisniku da kao
uslugu koristi računarske infrastrukture, uglavnom virtualne platforme. Korisnik
može upravljati obradom, skladištenjem, umrežavanjem i drugim osnovnim
računarskim resursima. Korisnik ima pristup i može pokrenuti različite vrste
programskih podrški i alata, od operativnih sistema do aplikacija, i on je
odgovaran za funkcionisanje i održavanje softvera. Korisnik može imati i
ograničeni nadzor nad odabranim mrežnim komponentama. Za široko pojasni
pristup može se koristi Internet ili u Carrior Cloud može se definisati posvećena
VPN (engl. Virtual Private Network) konekcija. Neki od primera su Amazon
CloudFormation (EC2), Rackspace Cloud, Google Compute Engine.

14
 Poslovna tajna - Interno

Seminarski rad iz predmeta internet inteligentnih ureaja

6.3. VRSTE OBLAKA

6.3.1. Javni oblak

Cloud provajder omogućava pristup resursima kao što su aplikacije, skladišta za

podatke i drugi resursi dostupni za javnost, nezavisno da li se radi o
pojedincima ili organizacijama, putem interneta. Usluge mogu biti besplatne ili
se koristi model plaćanja po korišćenju (engl. pay-per-usage). Infrastruktura se
nalazi u vlasništvu provajdera, i nije dostupna za uvid ili kontrolu korisnicima.
Infrastruktura javnog oblaka podrazumeva deljene resurse za korisnike.
Najčešće provajderi omogućavaju pristup preko Interneta, tako da direktana
komunikacija nije moguća [10]. Delovi javnog oblaka mogu biti i pod
isključivom upotrebom samo jednog korisnika, čineći tako privatni centar
podataka.

6.3.2. Privatni oblak

Privatni oblak je napravljen isključivo za potrebe jednog klijenta, rezervisan

centar podataka za tog klijenta, koji može biti unutar organizacije ili hostovan
od strane cloud provajdera. IT službe kompanija ili provajder cloud usluga
grade privatne oblake i upravljaju njima. Organizacije koje poseduju privatni
oblak imaju potpunu kontrolu nad IT strukturom oblaka.

Slika 4. Vrste oblaka

15
 Poslovna tajna - Interno

Seminarski rad iz predmeta internet inteligentnih ureaja

6.3.3. Zajednički oblak

Zajednički oblak je oblak čije usluge deli i koristi nekoliko organizacija.

Infrastruktura podržava posebne zajednice koje imaju zajedničke potrebe,
misije, zahteve sigurnosti i slično. Njima mogu upravljati same organizacije ili
neko drugi (provajder usluga). Ovde se troškovi dele između samo nekoliko
klijenta tako da su mogućnosti uštede ograničene.

6.3.4. Hibridni oblak

Strukturu oblaka čine dva ili više oblaka različitog tipa (privatni, zajednički ili
javni) koji ostaju jedinstveni entiteti, ali su međusobno povezani
standardizovanim ili prikladnim tehnologijama koje omogućavaju efikasan
prenos podataka ili aplikacija. Hibridni oblak povezuju javne i privatne modele
oblaka. Mogućnost proširivanja privatnog oblaka s resursima javnog oblaka
može se koristiti za održavanje uslužnih nivoa kako bi se lakše izdržala velika
opterećenja. Hibridni oblak se takođe može koristiti za upravljanje planiranim
velikim opterećenjima. Hibridni oblak se susreće sa složenim procesom
odredjivanja kako izvršiti raspodelu aplikacije na javnom i privatnom oblaku.

Slika 5. Hibridni oblak

16
 Poslovna tajna - Interno

Seminarski rad iz predmeta internet inteligentnih ureaja

6.4. BEZBEDNOST CLOUDA

Bezbednost u računarstvu u oblaku predstavlja poddomen oblasti kao što su
bezbednost mreže, računara, bezbednost informacija. Obuhvata različite polise,
regulative, standarde i tehnologije koje kontrolišu prenos podataka i aplikacija
kao i njima dodeljene računarske infrastrukture računarskog oblaka. Složenost
okruženja otežava procenu rizika, tako da korisnici mogu angažovati neutralnu
treću stranu za procenu rizika i odabir provajdera. Pitanje bezbednosti se može
podeliti u nekoliko generalizovanjih kategorija koje su sigurnost i privatnost,
usklađenost i pravna regulativa.

7. ZAKLJUČAK

IoT će imati značajan uticaj na naše svakodnevne živote i na razne grane

industrije. On omogućava da povezivanjem i komunikacijom među različitim
uređajima i objektima budu ostvareni efikasniji procesi i poboljšano korisničko
iskustvo.
Očekuje se da će IoT u ogromnoj meri promeniti način na koji
komuniciramo, radimo i živimo. Brojni primeri ukazuju na to. Pametni kućni
uređaji omogućavaju automatizaciju i daljinsko upravljanje funkcijama kao što
su grejanje, rasveta, kućni aparati, bezbednost, dok se u industriji pomoću IoT
omogućava praćenje i upravljanje proizvodnim procesima, optimizaciju
logistike, smanjenje troškova i poboljšanje produktivnosti. Sa druge strane,
porastom broja pametnih uređaja koji su povezani, raste i problem koji se tiče
sigurnosti.
Potrebno je da se uređaji i podaci zaštite od zlonamernih napada i
neovlašćenog pristupa. Takođe je potrebno urediti regulativu kojom bi uređaji
mogli sarađivati i komunicirati bez problema i kojom bi potrošači bili zaštićeni
od zloupotrebe i ugrožavanja privatnosti.
Imajući u vidu dobre i manje dobre strane IoT zaključuje se da on ima pozitivan
uticaj na naše živote čineći nas efikasnijima i stvarajući nove mogućnosti za
inovacije i razvoj.

17
 Poslovna tajna - Interno

Seminarski rad iz predmeta internet inteligentnih ureaja

8. LITERATURA

(1) “Prednosti korišćenja elektronskog i mobilnog bankarstva - OTP banka“

https://otpbanka.rs/wp-content/uploads/2021/03/prednosti-koriscenja-
elektronskog-i-mobilnog-bankarstva-preview-1.pdf
(2) „Security Versus Security: A Conversation with Bruce Schneier“
https://hir.harvard.edu/bruce-schneier-interview/
(3) "Contracts for Clouds: Comparison and Analysis of the Terms and
Conditions of Cloud Computing Services Queen Mary School of Law
Legal Studies Research Paper No. 63/2010“
(4) "Location independence in the cloud not always a good thing“
(5) "Cloud Computing: Distributed Internet Computing for IT and Scientific
Research, Dikaiakos, M.D. Univ. of Cyprus, Nicosia, Cyprus, Sept.-Oct.
2009 “
(6) "Cloud Computing Takes Off Market Set to Boom as Migration
Accelerates, Morgan Stanley Research“
(7) „"A View Inside the Cloud“. The Institute IEEE
(8) „Migrating to the cloud is dependent infrastructure“. Tech Target
(9) The NIST Definition of Cloud Computing“. National Institute of Science
and Technology

18